На свим универзитетима у Србији има тек нешто више од 2.200 страних студената. Највише је оних који долазе преко студентске размене, одслушају семестар, два па се врате у своју земљу. Око 700 је оних који су уписали студије у Србији и овде их завршавају, не рачунајући студенте који долазе из Босне и Црне Горе.
Група ентузијаста из Сивца и Црвенке у удружењу "Дадин зелени салаш" организовала је за децу са сметњама у развоју приказ [...]
За сезонске послове данас се одлучује све више млалолетника, а они, као и њихове "старије колеге", на продаји сладоледа и гардеробе, грађевини или као конобари, кувари, точиоци пива, промотери, собарице и магационери могу да зараде дневно и више од 2.000 динара.Најплаћенији је физички рад - утовар, селидбе и грађевина, као и промоције, а током летњих месеци, пре свега због годишњих одмора, у већим компанијама, банкама и бутицима често су потребне и "замене", на месец-два.
Од ове јесени у техничкој школи у Бору, након готово 10 година паузе, поново ће се образовати будући рудари и рударски техничари и то њих педесеторо.Иако је Бор већ сто година рударски град, почетком 2000-их интересовање за ово занимање почело је да опада, па је последња генерација школовање завршила 2003. године.Рударство је поново у тренду. То је показало велико интересовање свршених основаца из читаве источне Србије за упис у рударске смерове који су после паузе од готово 10 година поново уведени у средњој Техничкој школи у Бору.
У Дечју болницу у Новом Саду у последње време стиже све више деце са повредама главе, оштећењима кичме или ломовима руку и ногу које су задобили на оронулим дечјим игралиштима, али и због непажње родитеља. Лекари кажу да дневно збрину и до десет малих пацијената са овим повредама.
Београдски универзитет је надомак увршћивања на Шангајску листу, мислим да ће се већ ове године наћи међу првих 500 у свету
РАЗГОВОР НЕДЕЉЕ: проф. др Радивоје Митровић, државни секретар за науку
Будућност српских научника ишчитава се у Шангају. У кинеском вишемилионском метрополису се дуже од деценије разврставају сви светски универзитети. И Београдски, свакако, који умало лане да буде уврштен на „Листу 500”.
Зашто је то за нашу науку (и високо образовање) искорак без премца?
Univerzitet u Beogradu i SANU imaju najveća očekivanja od Zakona o vraćanju imovine i obeštećenju. Oko 70 zadužbina potražuje Univerzitet, a SANU devet zgrada u Beogradu i jednu u Šidu
Hotel"Balkan"<br/> Foto: A. STANKOVIĆ
UNIVERZITET u Beogradu nekada je bio među tri najbogatija u Evropi. Nacionalizacijom je ostao bez imovine procenjene na oko milijardu dolara. Ukoliko sadašnji Nacrt zakona o restituciji bude usvojen, ovoj najvišoj obrazovnoj instituciji bile bi vraćene zgrade koje su im zaveštali brojni zadužbinari.
"Odnekuda se povremeno nađu pare, ali to ne rešava problem", rekao je Čanak, učestvujući kasno sinoć u emisiji jagodinske televizije "Palma plus".
Po broju doktorata Srbiji bi mogli da pozavide i Oksford i Kembridž. Mentor promovisao 14 doktora za 4 godine, što je previše za ceo radni vek
Doktora nauka imamo za izvoz
Doktori nauka stasavali su prethodnih godina u Srbiji u broju na kome bi nam pozavideli i Oksford i Kembridž. Čeka nas još jedan nerealno veliki talas doktora nauka, a onda će broj da bude sveden na razumnu meru, napominju u Komisiji za akreditaciju, koja je među prvima i alarmirala državu zbog ovog problema.
