Правна питања и одговори

Од почетка јануара до половине јуна ове године, Културно-образовни програм емитовао је 4845 емисија. Од тога, без емисија Драмског и серијског програма, приказано је 4039 емисија, наводи се у одговору главног и одговорног уредника Културно-образовног програма РТС-а Миодрага Зупанца на тврдњу министра Жарка Обрадовића да се Јавни сервис „образовањем бави кроз спорадичне случајеве и да не постоји концепт“.

Министру просвете, науке и технолошког развоја господину Жарку Обрадовићу

Уважени господине Обрадовићу,

Нажалост, морамо да демантујемо неке Ваше наводе из изјаве агенцији Бета која је објављена 27. августа 2012. и у којој указујете да се Јавни сервис „образовањем бави кроз спорадичне случајеве и да не постоји концепт“. Затим додајете да су „у информативним емисијама образовање и наука често на крају лествице“ и да се „неретко дешава да буду изостављени због других важнијих ствари“.

Од почетка јануара до половине јуна ове године, Културно-образовни програм, са свим својим редакцијама, емитовао је на Првом и Другом програму – 4845 емисија, односно, 138.031 минута програма. Од тога, без емисија Драмског и серијског програма, приказано је 4039 емисија, односно, 98.629 минута.

Подсећамо Вас на неке од емисија Школског програма:

Вита студентис (у којој сте нас почаствовали Вашим учешћем), Животна раскрсница, Свет природе, Дело Ћирила и Методија, Енциклопедија за радознале, Изабери своју књигу, Како научити математику, Наша планета, Необично о биљкама, Постанак и опстанак ћирилице, Приче о речима… (Укупно 71 вишеепизодна серија).

Дечја:

Плава птица (по идеји Џона Тимотија Бајфорда), Блеја, Занимање дете… (Укупно 42 вишеепизодне серије).

Општеобразовна:

Све боје живота, Европа и Срби, Млади таленти Србије, Образовно огледало, Породични кругови, Видик… (Укупно 28 вишеепизодних серија).

Научна:

Хоризонт, Историја науке, Календар кроз векове, Научни кафе, Контекст 21, Светски изазов, Успон идеје… (Укупно 36 вишеепизодних серија).

Еколошка:

Еко караван, Вода за све, Еко-фајл, Животна средина и здравље, Будућност хране… (Укупно 20 вишеепизодних серија).

Историографија:

Трезор, Време телевизије… (Укупно 238 појединачних емисија).

Документарна:

Моја лепа Србија, Хиландарске приче, Моравске приче, Покретна прошлост, Странац у Србији, Траг у простору, Заборављени умови… (Укупно 55 вишеепизодних серија).

Култура и уметност:

Метрополис, Беокулт, Арт зона, Други век, Либела, Савремени писци, Читање позоришта, Кругови поезије… (Укупно 19 вишеепизодних серија).

Као и сваке године, отпочели смо утврђивање програмске концепције за наредну годину. Планирамо нове серије, емисије и посебне програме обележавања изузетно значајних датума из наше историје и културе.

Програмску концепцију Културно-образовног програма одобрава Програмски одбор Јавног сервиса и Програмски одбор РРА, који потврђују да испуњавамо све услове задате функције Јавног сервиса и одају признање да смо једина домаћа телевизијска станица која систематски испуњава своју образовну и културолошку мисију. Наравно, увек се може више, боље и – тачније.

С поштовањем:

Миодраг Зупанц

Главни и одговорни уредник

Културно-образовног програма РТС-а

Београд, 27. август 2012.

РТС

Министарство просвете, науке и технолошког развоја тражиће од Јавног сервиса да образовање добије већи значај и простор у телевизијском програму, рекао министар Жарко Обрадовић. Образовање и наука су често на крају лествице и неретко се дешава да буду изостављени због других „важнијих ствари“, каже Обрадовић.

Министар Жарко Обрадовић најавио је да ће Министарство просвете, науке и технолошког развоја тражити од Јавног сервиса да образовање добије већи значај и простор у телевизијском програму.

„То не можемо да тражимо од других, али од Јавног сервиса можемо. То није потреба Министарства, то је потреба Србије“, рекао је Обрадовић агенцији Бета.

Министар је напоменуо да образовни програм треба да врати стару славу и да, ако не постоје средства за нове телевизијске продукције, треба емитовати старе серије, попут Опстанка или серија Тимотија Џона Бајфорда.

„Током четири године, на Јавном сервису нисмо успели да добијемо сат времена за емисију која би се бавила значајем образовања и науке за развој Србије. То довољно говори само по себи“, навео је Обрадовић.

Обрадовић је указао да се РТС образовањем бави кроз спорадичне случајеве, али да не постоји концепт.

„У информативним емисијама образовање и наука су често на крају лествице и неретко се дешава да буду изостављени због других ‘важнијих ствари’. У целини информативног програма Јавног сервиса образовање треба да добије место које заслужује, сагласно значају за убрзан и савремен економски, привредни, технолошки и културни развој Србије“, навео је Обрадовић.

РТС

Министар финансија и привреде Млађан Динкић и министар просвете, науке и технолошког развоја Жарко Обрадовић разговараће данас с представницима репрезентативних синдиката просвете и науке ради побољшања материјалног положаја запослених у просвети и науци, најавило је Министарство финансија.

Динкић је прошле недеље рекао да ће с представницима тих синдиката разговарати о платама запослених у тим делатностима и истакао да ће оно што буде договорено са синдикатима бити „пресликано“ на целокупан јавни сектор.

„То ће бити формула и за индексацију пензија“, рекао је Динкић.

Просветари траже повећање плата и већа издвајања за науку, а претходни састанци представника синдиката образовања са руководиоцима ресорних министарстава завршени су без конкретног договора о повећању плата.

Унија синдиката просветних радника и Форум београдских основних школа због тога су најавили штрајк упозорења 3. септембра и чланови тих организација, како је најављено, тог дана неће одржати први час у јутарњој смени.

РТВ

 

Spremačica sa 30 godina radnog staža i blagajnica sa završenom ekonomskom školom primaju oko 22.000 dinara

Težak materijalni položaj nenastavnog osoblja u školama

Početak školske godine već tradicionalno počinje sa najavama štrajka prosvetnih radnika zbog niskih zarada, ali se u tim pregovorima oko plata nastavnika retko spomene i nenastavno osoblje, a ima ih dosta koji primaju minimalac. Blagajnica jedne beogradske škole, čije je ime poznato redakciji, ali koja zbog straha od gubitka posla nije želela da ono bude objavljeno, kaže da je plata tetkice sa prvim stepenom stručne spreme, odnosno osnovnom školom, oko 20.000 dinara, dok je njena plata, sa završenom srednjom ekonomskom školom i 20 godina radnog staža 22.000 dinara.

– Zašto se onda nastavnici žale da su im primanja samo duplo veća od tetkica? Šta bi tek mi trebalo da kažemo? Nastavnicima je pre nekoliko godina tri puta povećavan koeficijent, dok je nama ostao isti, pa sam sada u situaciji da primam istu platu kao tetkica sa 30 godina radnog staža, uz uvažavanje rada ovih žena. Uz to, nastavnici imaju ekskurzije i rekreativne nastave, a dnevnice su dobre – kaže naša sagovornica.

Ona dodaje i da računopolagač, koji ima šesti stepen stručne spreme, prima platu od 27.000 dinara, ali i da se glas nenastavnog osoblja teško čuje, jer ih je u školama malo, obično po jedan blagajnik, računopolagač i domar, dok broj tetkica zavisi od kvadrature škole.

Krajem sledeće nedelje reprezentativni sindikati zaposlenih u prosveti trebalo bi ponovo da se sastanu sa predstavnicima Ministarstva prosvete i Ministarstva finansija i razmotre načine za povećanje zarada. Slobodan Brajković iz Sindikata radnika u prosveti Srbije ističe da je među zahtevima predatim resornom ministarstvu i taj da se koriguju koeficijenti u odnosu na najnižu cenu rada.

– Povećana je visina minimalne zarade, što je dovelo do dodatnog smanjenja raspona plata u prosveti, pa je drastično smanjen odnos između najniže i najviše plate. Zato i tražimo da koeficijenti budu usklađeni sa minimalnom cenom rada, što važi i za nenastavno osoblje. To, međutim, neće biti moguće u okviru ovog budžeta. Neophodna je racionalizacija i uvođenje socijalnog programa kako bi što više ljudi otišlo iz prosvetnog sistema uz otpremnine, a potrebno bi bilo da između 12.000 i 15.000 ljudi napusti sistem. Ako se niko ne bi primao na ta radna mesta, u budžetu bi bilo dovoljno novca i za podizanje koeficijenata – kaže Brajković.

Zbog podizanja minimalnih zarada praktično svi zaposleni do petog stepena imaju jednaku platu, upozorava Tomislav Živanović, predsednik Granskog sindikata prosvetnih radnika Srbije „Nezavisnost”, koji je istakao i da će jedna od tema pregovora sa predstavnicima ministarstava biti položaj kolega koji imaju četvrti stepen stručne spreme, a na minimalcu su.

– Još dva-tri povećanja minimalnih zarada i svi zaposleni u prosveti biće na minimalcu. Kada su koeficijenti u prosveti poslednji put korigovani minimalna cena rada bila je 85 dinara po radnom satu. Sada je povećana na 115 dinara, a naši koeficijenti ostali su isti, pa je tako odnos plata nastavnika i tetkica 2:1, a nekada je bio 3:1 – kaže Živanović.

On ističe da je u Srbiji, kao retko gde u svetu, prosečna plata u prosveti ispod republičke prosečne plate, odnosno u obrazovanju je prosek primanja 36.000 dinara, dok je u republici to oko 42.000 dinara.

J. Čalija

 

Lista tehnoloških viškova među prosvetnim radnicima u Kragujevcu juče je zvanično utvrđena na sastanku predstavnika Sindikata, aktiva direktora i Školske uprave. Od oko 3.000 onih koji rade u nastavi u kragujevačkim osnovnim i srednjim školama, čak 600 se našlo na preliminarnoj listi, a bar polovina od toga će novu školsku godinu da započne sa nepotpunim radnim vremenom.

Koliko će kome da nedostaje do punog fonda časova biće utvrđeno naknadno, odnosno sa sigurnošću će se znati tek pošto se obavi preraspoređivanje. Prema procenama sindikalaca, ukupni manjak časova, kad se preračuna, iznosi nekoliko desetina radnih mesta.

Kako su izračunali u sindikatu, ove godine je situacija tek za nijansu bolja od prošlogodišnje, kada je bilo preko 90 punih fondova manje. Ove godine, kako kažu, očekuje se manjak od 83 kompletna radna mesta.

To, ipak, nije razlog za preteranu brigu, poručuju iz Školske uprave, pošto će većina onih koji ostaju bez dela časova da bude negde raspoređena.

– Lista je, kao i prošle godine, dinamička. To znači da će najveći deo „viškova“ da bude rešen unutar škola ili između škola u Kragujevcu – rekao je za Šumadijapress Radojko Damjanović, načelnik Školske upravе.

Koliko njih će na kraju zaista da ostane bez posla, teško je reći, ali je ovakvo stanje jasan pokazatelj poraznog stanja u prosveti u Srbiji, poručuje sa druge strane Milan Jevtić, potpredsednik Unije sindikata prosvetnih radnika.

– Vreme je da se ministarstvo konačno posveti rešavanju ovog problema. Svake godine je sve gore. Kako neko uopšte da radi dostojanstveno kada ga iz godine u godinu ocenjuju, boduju i prete mu gubitkom radnog mesta – upozorava Jevtić.

On još kaže da je „prosveti neophodan jedan ozbiljan, hirurški rez“ pre ulaska u reformatorski proces, ali ne gaji prevelike nade u bolje sutra.

– Mi svakako nećemo odustati, ali teško da će da bude nekog pomaka, s obzirom da je u ministarstvu sve isto kao što je bilo – rekao nam je Jevtić.

Članovi Unije sindikata prosvetnih radnika najavili su i veći skup u Beogradu za 3. septembar, kako bi javnosti ukazali na značaj problema sa kojim se svake godine suočavaju prosvetni radnici u Srbiji. U međuvremenu će pokušati da o ovom problemu razgovaraju sa nadležnima, kako bi zajedno stigli do rešenja.

Izvor:sumadijapress.co.rs