Правна питања и одговори

BEOGRAD – Oko 150 škola u Srbiji, prema podacima Ministarstva prosvete i nauke, nema adekvatne uslove u školskim toaletima i to uglavnom u ruralnim sredinama, a stručnjaci upozoravaju da je veoma važno voditi računa o higijenskim merama kako bi se izbegle ozbiljne infekcije, koje mogu da ostave posledice po zdravlje.

Pomoćnik ministra prosvete i nauke za investicije, učenički i studentski standard i javne nabavke Zoran Trninić kazao je da oko 150 škola u Srbiji nema adekvatne sanitarne čvorove, prvenstveno u ruralnim sredinama.

„U njima su evidentni i problemi adekvatnog vodosnadbevanja, kao i nepostojanje kanalizacionih mreža“, kazao je on, dodajući da Ministarstvo prosvete i nauke nije dobijalo primedbe roditelja na stanje u školskim toaletima, ali da su se nekoliko puta obratili predstavnici školskih odbora, koji su ukazali na loše uslove.

„Ministarstvo je preduzelo odgovarajuće mere u cilju otklanjanja problema. Lokalna samouprava je nadležna za tekuće održavanje školskih objekata, pa samim tim i za adekvatno obezbeđivanje odgovarajucih sanitarno higijenskih uslova“, naveo je on.

Ministarstvo prosvete pomoglo je nedavno da se 80 školskih objekata opremi, odnosno da dobiju odgovarajuće toalete.

Redovni profesor Instituta za higijenu Medicinskog fakulteta u Beogradu dr Goran Belojević kazao je da bi trebalo odrediti koji su to minimalni standardi kada su u pitanju higijenski uslovi u školskim toaletima i da se za to obezbede sredstva.

On je kazao da bi minimalne uslove i standarde trebalo da odredi Ministarstvo zdravlja, ukazujući da to ne iziskuje velika sredstva i da to nikako ne bi smelo da se prebacuje na nadležnost lokalnih samouprava. Belojević je kazao da usled nepoštovanja higijenskih standarda mogu nastati crevne i zarazne infekcije, odnosno „bolesti prljavih ruku“.

„To je nešto što je hroničan problem u Srbiji“, kazao je dr Belojević, ukazujući da to nije pitanje organizacije u školama, već pitanje očuvanja zdravlja.

On je istakao da je nedopustivo da postoje poljski toaleti i podsetio da je problem to što, recimo, razvijene opštine imaju mogućnosti da obezbede standarde, odnosno odgovarajuće školske toalete, dok slabije razvijene nisu u mogućnosti da to učine.

Sanitarna inspekcija Ministarstva zdravlja najmanje jednom godišnje proverava higijensko stanje u školama i to putem vanrednih ili sanitarnih nadzora.

Sanitarna inspekcija proverava higijensku ispravnost vode za piće, higijensko stanje u školskim kuhinjama i toaletima, a kada su u pitanju poljski nužnici u školama, inspekcija rešenjem nalaže obavezu obezbeđivanja sanitarnog čvora sa vodoispiranjem sa određenim rokom za otklanjanje nedostataka.

Autor:

Agencija Tanjug

 

 

Osamnaestogodišnji Veljko Martinović, učenik Srednje ekonomske škole u Novom Sadu, pobednik je kvalifikacionog takmičenja u besedništvu „Besede u Zoranovu čast“, održanog juče u Kulturnom centru Novog Sada. Drugo mesto pripalo je Kristini Vojvodić, a treće Milošu Uboviću.

„Presrećan sam i ponosan što sam uspeo da pobedim na ovakvom takmičenju“, kazao je za Tanjug Martinović, dodajući da je čast naći se u polufinalu.

On je istakao da pobedu nije očekivao, ali da joj se potajno nadao. Tema ovogodišnjeg takmičenja je citat Zorana Đinđića – „Reforme u Srbiji mogu da uspeju samo ako osećanje nade i volje pobedi nad osećanjem praznog mudrovanja i cinizma“.

Organizatori takmičenja u besedništvu „Besede u Zoranovu čast“ su Demokratska stranka i Fondacija dr Zoran Đinđić, a u znak sećanja na prvog demokratskog premijera Srbije i predsednika DS.

Ovo je sedma godina da se održava takmičenje.

„U kvalifikacijama u Novom Sadu nastupilo je 11 besednika. Pobednik je obezbedio plasman u polufinale koje je na programu 3. marta i koje će se održati u Novom Sadu i u Nišu“, rekla je u ime organizatora Jadranka Jovišić, poslanica u republičkom parlamentu.

Ona je podsetila da je finalno takmičenje, po tradiciji, na programu 12. marta u Beogradu, odnosno na dan kada je 2003. godine u atentatu ubijen premijer Srbije Đinđić.

Nastup besednika u Novom Sadu ocenjivao je stručni žiri u kome su bili Ana Tomanova, potpredsednica Vlade Vojvodine, Gordana Dimić, glumica Srpskog narodnog pozorišta, Radoje Čupić, glumac SNP, Laslo Blašković, direktor Kulturnog centra Novog Sada i Andrej Bursać, član gradskog veća Novog Sada za kulturu.

Prema rečima Tomanove, odluku o pobedniku žiri je doneo jednoglasno.

BLIC

Поштовани,

 

Молимо Вас да, имајући у виду метеролошке услове у Србији и спреченост деце да због истих редовно похађају наставу,  донесете одлуку да се 17.02.2012. године прогласи нерадним, а да се накнадно одради.

 

 

 

 

 

У Београду, 02.02.2012.                                                                                                                                                                  Председник

                                                                                                                                                                                                     ГСПРС „Независност“

 

                                                                                                                                                                                             Проф. др Томислав Живановић

Šta donosi novi zakon o obrazovanju

Matursko veče za učenike osmog razreda više neće moći da se slavi u kafanama i restoranima već u školama, predviđeno je predlogom zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju koji će se već sledeće nedelje naći pred poslanicima u Skupštini Srbije.

U školama kažu da deca više vole da proslavljaju maturu van škole

Ova novina važiće i za osmake koji ove godine završavaju osnovnu školu jer zakon počinje da se primenjuje čim bude usvojen u Skupštini. Male mature bile su predmet brojnih zloupotreba i krajnje je vreme da se vrate u škole, kaže Milorad Antić iz Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije.

– U Beogradu se tačno zna koji restoran koju školu drži i koji fotograf slika. U cenu restorana uračunate su čak i dnevnice nastavnicima i određeni procenat koji ide direktoru. To je neprihvatljivo, a sve ide pod izgovorom da deca hoće baš u tom restoranu da slave. Da ne govorimo o točenju alkohola – kaže Antić za “Blic”.

Na ovu vest odahnuli su i roditelji, kojima mala matura predstavlja ozbiljnu stavku u budžetu, posebno ako su u pitanju devojčice. Restoran košta oko 30 evra, ali haljina, cipele, tašna, frizura, šminkanje, manikir, pedikir, za sve to treba izdvojiti od 250 do 300 evra

Već uveli proslavu u školi

OŠ ”Drinka Pavlović” iz Beograda jedna je od retkih gde se mala matura od 2000. godine proslavlja u školi, iako ih svake godine restorani zasipaju ponudama. „U tim ponudama uračunate su i dnevnice nastavnicima, ali smatram da restorani i kafane nisu ambijent za dete. Mi brinemo o deci od 8 sati do jedan sat iza ponoći. Deca su opuštena, doterana primereno svojim godinama. Tokom proslave niko u školu ne može da uđe niti da izađe, a obično roditelji dolaze po decu. Matura košta oko 1.500 dinara“, kaže direktorka Milena Bićanin.

– Danas nema razlike između male i velike mature, sve je postalo previše glamurozno. Vraćanje u škole značajno bi smanjilo troškove i svako bi spram svojih mogućnosti mogao da učestvuje u pripremanju zakuske. Konačno iz škola treba proterati te biznis dogovore i ne samo za male mature, već i za ekskurzije, jednodnevne izlete, a sve je to poslednjih godina uzelo maha – priča Dragana Soćanin, predsednica Udruženja “Roditelj”.

Ona dodaje i da roditeljski saveti moraju preuzeti veću ulogu jer su oni sada više dekorativni nego funkcionalni

A da je organizovanje male mature bilo predmet zloupotreba najbolje svedoči iskustvo J. T. koja je prošle godine završila osmi razred.

Kako priča, direktorka je želela da se mala matura organizuje u hotelu sa muzikom uživo, dok su učenici tražili da to bude obična sala za proslave.

– Sami smo organizovali malu maturu, ali zbog suprostavljanja direktorki niko od nastavnika nije došao na proslavu. Čak smo čuli i podrugljive komentare da će nam matura propasti, jer sami nećemo moći da je organizujemo.

Išli smo logikom da organizujemo jeftinije slavlje kako bi svi iz generacije mogli da dođu. Imali smo podršku saveta roditelja i oni su bili sa nama – priča ova sada već srednjoškolka.

Anđelko Kunarac, direktor beogradske OŠ “Skadarlija”, nema ništa protiv da se proslava male mature vrati u škole. Čak se zalaže da se i druge proslave, kao što su Dan škole, Nova godina, sve ponovo organizuju u školama.

– Činjenica je da deca više vole da proslavljaju malu maturu van škole i u tome imaju podršku nastavnika, ali i roditelja. Čak smo imali situacije da nam pojedini roditelji zameraju što biramo skromnije restorane, već traže da to bude Vila “Jelena”, “Hajat”. Inicirao sam pre nekoliko godina da se mala matura organizuje u školi, ali nije uspelo. Preteralo se sa proslavama van škole jer se danas Dan škole, školska slava Sveti Sava, Nova godina mahom proslavljaju u restoranima. Međutim, mislim da ovom odlukom učenici neće biti oduševljeni. Oni hoće da to veče prošetaju, da budu viđeni, da se druže van škole – zaključuje Kunarac.

Blic

Senat Univerziteta u Beogradu usvojio preliminarne upisne kvote

Beograd – Senat Univerziteta u Beogradu usvojio je juče preliminarni predlog upisnih kvota za narednu školsku godinu, kojima je planirano da na osnovne akademske studije bude upisan 13.031 student, odnosno 8.528 budžetskih i 4.503 samofinansirajuća. U narednu školsku godinu na master studijama biće mesta za 3.524 redovna i 3.461 samofinansirajućeg studenta, dok je na doktorskim studijama predviđen upis 795 budžetskih i 649 samofinansirajućih studenata. Na sednici Senata je rečeno da su ove kvote uslovne i da će se narednih dana menjati, jer su neki studijski programi u postupku akreditacije.

Studentski parlament Univerziteta u Beogradu zatražio je juče da se Senat uključi u rešavanje problema na Geografskom fakultetu, na kome oko 900 studenata, i pored više pokušaja, ne uspeva da položi ispite kod profesorke Mile Pavlović. Studenti su istakli da je ovaj problem prisutan već nekoliko godina i da veliki broj studenata zbog predmeta koje ispituje Pavlovićeva ne može da diplomira. Rektor Univerziteta u Beogradu Branko Kovačević je obećao da će se zajedno sa prorektorkom za nastavu Nedom Bokan uključiti u rešavanje ovog problema. On je naveo da na svim fakultetima postoje takozvana „uska grla“ i da je rešavanje takvih problema u ingerenciji dekana i nastavno-naučnih veća fakulteta.

– Studentski zahtev je opravdan i taj problem može da se reši ako ima dobre volje. Da se ja pitam, ja bih toj profesorki odmah dao otkaz, ali to nije u mojoj ingerenciji – naveo je Kovačević.

Predlozi upisnih kvota za osnovne akademske studije za školsku 2012/2013. godinu

FAKULTET Budžet Samofin.

Arhitektonski 175   125

Građevinski 280  120

Elektrotehnički 410  150

Mašinski 520   20

Rudarsko- geološki 245  50

Saobraćajni 300  50

Tehnološko-metalurški 280    20

Tehnički-Bor 180   0

FON 380   290

Poljoprivredni 630   280

Šumarski 239   106

Ekonomski 570   780

Pravni 600   900

Pravoslavni 150   150

Filozofski 640   70

FPN 150   350

Fakultet bezbednosti 150   240

Učiteljski 285   155

Fakultet veter. medicine 150 6

Medicinski 450 50

Stomatološki 150 50

Farmaceutski 250 60

FASPER 180   90

Fakul. sporta i f.vasp. 160   0

Matematički** 304   91

Fizički 140   25

Hemijski 180   15

Fizička hemija 80   20

Biološki 160   70

Geografski 140 170

DANAS