Правна питања и одговори

Град Београд ће следеће године омогућити свим основцима да своје уџбенике остављају у школи. Осим простора за одлагање учила, ученици ће добити и по два комплета књига

Ученик другог разреда у просеку носи најмање четири килограма на леђима, док је старијим ђацима, у петом и шестом разреду, торба још тежа. Има дана када морају у њу да спакују књиге које су тешке и по седам килограма. Због тога је градска управа дошла на идеју да од следеће школске године финансира набавку и уградњу ормарића у којима ће ђаци моћи да оставе књиге, свеске и школски прибор.

Осим тога, девојчице и дечаци ће добити и по два комплета уџбеника, један ће користити у школи, а други код куће. Тако ће из школе понети само радне свеске и свеске, односно оно што им је потребно за домаће задатке.

– Према последњим подацима Градског завода за јавно здравље чак трећина деце школског узраста има проблем са кривом кичмом, а једна петина са лошим телесним држањем, док се код основаца примећује и пораст деформитетима стопала – подсећа Јована Механџић, члан Већа града Београда, задужена за реализацију политике града у области образовања. – Уградњом школских ормарића желимо да допринесемо да се београдски основци правилније физички развијају. Знамо из праксе појединих школа да су ђачки ормарићи веома корисна ствар за децу, и желимо да свака основна школа у Београду располаже овим капацитетом.

АКЦИЈА

Град је ове године поделио 76.712 комплета бесплатних уџбеника на коришћење београдским основцима. Књиге су добили ученици од четвртог до осмог разреда. Првацима и ђацима другог и трећег разреда књиге је обезбедило Министарство просвете и науке.

Подаци о томе да ли школе имају или немају ормариће већ пристижу у Градску управу од директора и убрзо ће се знати колико је још потребно уградити. Механџићева каже да ће на основу тога, знати колико новца је потребно издвојити из буџета за те сврхе.

Родитељи и ученици ОШ „Светозар Марковић“ већ су се уверили у предност остављања књига у учионицама. Мила Попесковић, мајка два ђака, који иду у други и пети разред, каже да је ђачка торба за млађе дете много лакша, јер носи само књиге у којима има да уради задатке.

– Много нам то значи, јер смо раније ми морали да му носимо торбу, јер је била претешка – прича наша саговорница. – Пошто у продуженом боравку углавном ураде и домаћи, број књига које носе је сведен на минимум. Много нам је олакшала и акција бесплатних уџбеника, јер смо за новац који смо уштедели за куповину два комплета, успели да им купимо квалитетније ранчеве и школски прибор.

З. РАДОВИЋ

ЧАЧАК – У ОШ “Танаско Рајић” у Чачку, прошлог петка Милина Р. из Пожеге, мајка осмогодишњег дечака Б. Р. ушла је наоружана и са часа отела сина, који је привремено боравио код оца. Мајка је пред дететом завукла руку у торбу и директору школе, педагогу и психологу се обратила питањем: “Кога хоћете прво да убијем, тебе или тебе?” Потом је са дететом изјурила из зграде.

– У петак, током четвртог часа, дошла је мајка нашег ученика и тражила да разговара са сином. Учитељица је одобрила разговор, под условом да и она буде присутна, јер је дете отац уписао у школу и учитељици нагласио да постоји привремена мера Центра за социјални рад, по којој је старатељство над дететом додељено оцу – прича Милован Терзић, директор ОШ “Танаско Рајић”.

Мајка је пристала да сви заједно дођу у директорову канцеларију.

– Ођедном је, у присуству психолога, педагога и заменика директора, почела да виче и десном руком посегла у торбу, упозоравајући да има пиштољ. Затим се окренула и присутне упитала: “Хоћеш ли прво тебе да убијем, тебе или тебе?” Запослени су се уплашили, а она је зграбила дечака за руку и ођурила из школе кроз двориште пуно деце, прескочила ограду и побегла – тврди директор школе.

Запослени у школи су инцидент пријавили полицији, која је убрзо пристигла.

– Полиција је о овом случају обавестила и Центар за социјални рад, а по одлуци јавног тужиоца против мајке поднета је прекршајна пријава за дрско и безобзирно понашање – рекли су у Полицијској управи у Чачку.

Дечак Б. Р. (8) од 27. августа налази се код оца, где је по моделу виђања требао да проведе два дана. Међутим, пошто је доведен са лаким телесним повредама, које су констатовали чачански лекари, социјални радници у Чачку су Ракоњцу рекли да дете до даљег остаје код њега. Отац је, према препоруци чачанских социјалних радника, сина уписао у школу у Чачку, како не би изостајао са наставе.

ПРАВДА

U osnovnoj školi u Šidu

Profesor matematike Branislav Vučenović vukao po podu Dušana (12) i njegovom glavom udarao o vrata učionice jer se smejao na času

ŠID – Uhvatio ga je za glavu i njome udario u vrata učionice.

Ovim rečima počinje priču za Kurir Suzana Smiljanić, majka 12-godišnjeg Dušana, koga je, prema njenim rečima, na času u četvrtak pretukao nastavnik matematike Osnovne škole „Sremski front“ u Šidu.

– Nastavnik Branislav Vučenović je mog sina, koji jedva ima 35 kilograma, uhvatio za okovratnik majice, srušio ga sa stolice i vukao po podu sve do vrata učionice, koja su se od jačine udarca širom otvorila – kaže Suzana, a kao razlog zbog kojeg je nastavnik napao nesrećno dete navodi pčele. Naime, matematičara je razljutilo to što su se đaci smejali drugaru kome je pčela upala u kosu.

– Pored Dušana, on je ćušnuo i počupao još dvojicu dečaka. Mi smo policiji istog dana dali izjave o svemu što se desilo. Bili smo i kod direktora, koji mi je objasnio da nastavnik voli i da popije, ali da se tog dana nije osećao na alkohol – sa suzama u očima priča majka. Prema njenim rečima, nastavnik je kobnog dana torturu nastavio u hodniku škole.

– Krenuo je na Dušana šakom i nogom, ali se on izmakao. To je Vučenovića razbesnelo, pa mu je naredio da stane u ćošak u hodniku. Kad je počeo da plače, nastavnik mu je rekao da uđe u učionicu i zabranio mu da ide kod direktora – priča majka i dodaje da je nastavnik odranije poznat po strogoći.

– Svi đaci iz odeljenja su nakon incidenta otišli kod direktora da bi posvedočili o napadu i tragovima tuče na Dušanovom licu – kaže Suzana i dodaje da se Dušan od tada žali na bolove u glavi, plaši se da ide na časove i da pati od nesanice.

S. Ilić – S. Bosanac

Vučenović suspendovan

Direktor škole Ljubo Stanivuković izjavio je za Kurir da je upoznat sa ovim slučajem i da ga, kako kaže, glava boli zbog toga.

– Disciplinska komisija i gradska inspekcija za prosvetu upoznate su s događajem. Nastavnik je suspendovan od danas do kraja postupka. Ne znam kakva će biti dalja procedura s njim, ali znam da dečak nije imao vidljive tragove udarca – rekao je direktor Stanivuković.

Inspekcija: Mora da se kazni

– Šta će nam škole koje nisu bezbedne i u kojima se čine najteže povrede u radu! Ako je ovaj slučaj istinit, to je najgora stvar koja se mora adekvatno kazniti – izjavio je Velimir Tmušić, načelnik Republičke prosvetne inspekcije. On je objasnio da disciplinski postupak vodi direktor škole i da se mora izvršiti nadzor i proveriti da li je ispoštovan pravilnik o bezbednosti.

KURIR

Žarko Obradović

USAGLAŠAVANjEM kriterijuma, tokom jeseni će početi priprema za rangiranje univerziteta u Srbiji. Naša ideja je da sve bude spremno za iduću godinu – izjavio je u ponedeljak ministar prosvete i nauke Žarko Obradović.

Na sastanku sa učesnicima Konferencije univerziteta Srbije, postignut je saglasnost da treba utvrditi što objektivnije kriterijume kako se ne bi stvarala velika razlika između bogatih i siromašnih univerziteta.

Obradović je dodao da će rangiranjem biti obuhvaćeni i privatni i državni univerziteti. On je ukazao da su trenutno važeći kiterijumi, pre svega u SAD, broj živih Nobelovaca koji predaju, saradnja sa privredom, citiranost, a da u obzir treba uzeti i studentska postignuća.

Rektor Beogradskog univerziteta Branko Kovačević je naveo da je rangiranje ”pitanje države i uređenog sistema” i da mora biti obavezujuće za sve univerzitete:

– Rangiranje treba da kaže ko je dobar, a ko je loš i da stvori konkurenciju i doprinese kvalitetu.

„Večernje novosti“

Сваки месец школовања, студенте из унутрашњости, кошта најмање 350 евра, што је цела просечна плата у Србији. Међутим, трошкови студената који се не финансирају из буџета двоструко су већи.

Стрес због пријемних испита за бруцоше је прошао, али за родитеље студената из унутрашњости следи нови, финансијски стрес. Студенту који је на буџету и не живи у дому, према статистикама, за месец дана живота у Београду треба око 350 евра, што је цела просечна плата у Србији. Трошкови самофинансирајућих студената често су и дупло већи

Лидија Милићевић из Крушевца, која има ћерку на студијама у Београду и још једног ђака, каже да је Београд много скупљи град од Крушевца.

„При том, Крушевљани немају чак ни републички просек, што значи да је додатно оптерећење за породицу која већ има два ђака у кући огромно“, каже Лидија.

Пре свега, треба платити школарину, која се у зависности од факултета на државном универзитету креће од 45.000 до 250.000 динара. Комплети књига коштају у просеку 20.000 динара. Пријаве испита и потврде разних служби по комаду коштају од 500 до 1.000 динара.

Поред свих набројаних трошкова, породица Милићевић, само за основне ствари, односно храну и смештај, мора да издвоји просечну плату у Србији.

Лидија Милићевић каже да су трошкови на месечном нивоу око 350 евра и то ако се не рачунају трошкови за козметику, одећу и обућу.

Под условом да новац не троши на ствари попут излазака, одлазака у позориште, биоскоп и слично, студент који живи у дому месечно најмање потроши 10.000 динара.

Трошкови исхране у студентским домовима за месец дана износе око 4.000 динара, а када се томе додају трошкови станарине, маркица за ГСП, претплата за библиотеку и Интернет, свота новца се удвостручи.

Недовољно места у дому

Последњи студентски дом у Београду је изграђен давне 1978. године. Сваке године за домове конкурише многоструко више студената него што има кревета.

Трошкови живота када изнајмљујете стан расту најмање дупло.

За мале станове у деловима града удаљеним од центра потребно је издвојити од 150 до 200 евра месечно, а за двособан стан од 200 до 300 евра. Колико им време дозволи, студенти се за додатне финансије сналазе на разне начине.

Стојан Лончаревић из Савеза студената Београда каже да се студенти углавном сналазе тако што раде привремене послове преко Студентских задруга. Финансијски живот студената у престоници могу да олакшају разни попусти који су, према многима, недовољни.

Лончаревић каже да постоје одређени попусти, које омогућавају студентске картице, али да су ти попусти веома мали.

С обзиром на то да један студент, без школарине и књига, у Београду годишње кошта родитеље скоро 5.000 евра, многи од њих опредељују се за задуживање код банака. Скоро све банке имају посебне услове за студенте. У зависности од банке, услови су различити, а за додатне студентске погодности потребнан је доказ о студирању.

РТС