Правна питања и одговори

Земље региона треба да унапређују сарадњу у образовању, јер подаци из сопствене средине често нису довољни за креаторе јавних политика, рекао министар Жарко Обрадовић на регионалном састанку о образовању. Отварајући регионални састанак „Од истраживања до праксе – ПИСА истраживање у функцији креирања образовних политика“ министар просвете Жарко Обрадовић рекао је да су међународна знања и искуства веома битна, јер подаци из сопствене средине често нису довољни за одлучивање

„Од почетка реформског рада свесни смо да подаци из сопствене средине веома често не дају потпуне одговоре на сва питања креатора јавних политика“, рекао је Обрадовић.

Према речима министара кластер знања „Одлучивање засновано на подацима“ у оквиру ког се одржава скуп у Београду покренут је са намером да земље региона са партнерским организацијама унапреде механизме међународне сарадње.

Обрадовић је рекао да је Минисатрство просвете у циљу унапређења те области у последње време реализовало истраживања о стању образовног система у Србији, о квалитету наставе, о насиљу у школама, као и о инклузији Рома.

Дводневну конференцију у Београду организују Министарство просвете и науке, Кабинет потпредседника Владе за европске интеграције – Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва, Иницијатива реформе образовања у југоисточној Европи, Радна група за подстицање и унапређење људског капитала Регионалног савета за сардњу и Културни Контакт из Аустрије.

Скупу у хотелу „Хајат“ присуствују представници министарства земаља у региону, истраживачких заједница, међународних организација и организација цивилног друштва.

РТС

Osnovci u Srbiji danas završavaju školsku godinu. Nedelju dana kasnije na raspust odlaze i srednjoškolci. U oko 100 osnovnih i srednjih škola, radiće se još najviše pet dana,zbog štrajka prosvetnih radnika.Učenici od prvog do sedmog razreda osnovnih škola danas završavaju drugo polugodište, ali će na raspust nešto duže čekati osnovci koji treba da nadoknade časove propuštene zbog štrajka prosvetnih radnika.

Za njih će školska godina biti produžena za dva do pet dana, rekao je Tanjugu pomoćnik ministra prosvete Zoran Kostić i naveo da u sto osnovnih i srednjih škola treba nadoknaditi gradivo propušteno zbog štrajka.

Osnovci u školama u Vojvodini raspuštaju se sutra.

Đaci srednjih stručnih škola, osim maturanata, koji su već na raspustu, drugo polugodište završavaju 17. juna.

Maturanti gimnazija i srednjih stručnih škola i učenici osmog razreda, pripremaju se za prijemne ispite na fakultetima, odnosno, za polaganje završnog ispita.

U srednjim školama je za 80.000 osmaka predviđeno oko 86.000 mesta.

Na državnim fakultetima u narednoj školskoj godini o trošku budžeta školovaće se 35.500 studenata prve godine osnovnih akademskih, strukovnih i master studija.

Interesovanje za specijalozovane i umetničke škole ove godine bilo je veće od broja koji može da bude primljen, naročito u beogradskoj Matematičkoj gimnaziji

BEOGRAD – U specijalizovanim i umetničkim školama završeni su prijemni ispiti i rezultati su poznati. U većini škola interesovanje je bilo veće od broja učenika koji mogu da se upišu, javlja RTS.Učenici koji su položili prijemni, biće rangirani prema broju bodova na prijemnom, uspehu iz osnovne škole, ali i broju poena sa završnog ispita i bodovima sa takmičenja.

Među tri hiljade đaka, koliko ima mesta u školama za talente u Srbiji, naći će se i Nina Konjikusić. Od prvog septembra učenik je prve godine prestižne Matematičke gimnazije u Beogradu.

„Položila sam prijemni u ovoj školi i jako sam zadovoljna. Svako ko voli matematiku i kome to ide dobro ide, ovo je pravo rešenje“ kaže Nina.

Za gimnaziju čiji učenici tradicionalno osvajaju prve nagrade na evropskim i svetskim takmičenjima ove godine interesovanje je ogromno.

„Ove godine u Matematičkoj gimnaziji je bilo više kandidata nego ranijih godina. To je dobar znak, jer pokazuje da matematika dobija na značaju, što je normalno za 21.vek. Ove godine imali smo rekordan broj učenika, preko 220, dok je ranijih godina bilo ispod 200 učenika“ rekao je Srđan Ognjanović iz matematičke gimnazije.

Ucenici kojima brojke nisu jača strana, već reči i jezici, polagali su prijemni u Filološkoj gimnaziji. Ove godine sa manjim brojem kandidata.

„Pored našeg prijemnog oni polažu i završni ispit, i oba ta ispita im se boduju“ rekao je Duško Babić iz filološke gimanzije i dodao da je učenicima je to izgledalo kao teško i zahtevno, tako da se ove godine prvi put broj učenika smanjio ispod 300″.

Upis u škole za talente obavice se od prvog do 3. jula, posle polaganja završnog ispita , 23. i 24 juna, koji je obavezan za sve osmake.

Autor:

Novinske agencije

Награђени матуранти:Маја, Обрад и Маријана

Центар за учење страних језика, “Сент Николас Скул” доделио је данас бесплатне курсеве страних језика малим матурантима Математичке гимназије. Маријана Вујадиновић, Маја Пантић и Обрад Касум су ученици осмог разреда, који су по оцени наставника заслужили да буду награђени.- Ово је шеста година како награђујемо најбоље ученике гимназије која има посебан углед у Србији. Пратимо успехе ових талентованих људи и сваке године некоме од њих поклонимо бесплатни једногодишњи курс страног језика по њиховом избору – прича Момчило Вујачић, власник школе која у Србији има деценијску традицију.

Маријана, Маја и Обрад кажу за “Блиц” да се још увек двоуме око избора језика, али да су срећни што имају прилику да уче потпуно бесплатно. Ови талентовани, млади људи су победници регионалног такмичења из астрономије, математичке олимпијаде и других такмичења на којим Математичка гимназија већ годинама остварује запажене резултате.

Ценатар страних језика „Сент Николас Скул“ је прва школа у Србији коју је Европска комисија сертификовла за издавање дипломе “Пикиолинго“, намењену првенствено родитељима, а која за циљ има промовисање учења страних језика међу најмлађима. Сви који заврше неки од курсева добијају обједињену диплому, центра “Сент Николас Скул“ и диплому Кембриџа.

С. Старчевић

Из Меморандума који је Влада Србије прошлог месеца потписала с Међународним монетарним фондом јасно је да ова финансијска организација „наставља” притисак на српске властида се пооштре услови за одлазак у пензију за радну снагу која стари.У овом документу, који је објављен на сајту Народне банке Србије, наводи се да је мисија ММФ-а указала на то да ће Србија, у складу с трендом реформи пензијског система у другим земљама, морати да додатно пооштри услове за одлазак у пензију и због чињенице да однос броја уплатилаца доприноса и броја корисника пензија спада међу најниже у Европи.

Прошле године он је износио свега 1,5. Тако низак однос одражава ниску формалну запосленост у приватном сектору али и релативно ниску старосну границу за одлазак у старосну или инвалидску пензију, тврди ММФ. У складу с пројекцијама које указују на убрзано демографско старење у наредних 20 година, готово све европске земље повећавају или разматрају повећање законом утврђене старосне границе за одлазак у пензију. Амбициозније земље у спровођењу реформи теже увођењу јединствене старосне доби за пензионисање – 67 година за оба пола, с тим што би се она повећавала постепено током више година.

Измене правила о старосној граници за одлазак у пензију покрећу низ тешких техничких питања, а ту је и потреба за учењем из искуства других земаља. Мисија је стога предложила да се до септембра ове године формира радна група која би до краја године израдила предлог измене правила о старосној граници за одлазак у пензију. Другим речима, већ на јесен би требало да се зна да ли ће, и када, почети пооштравање услова за пензионисање, и то тако што ће се старосна граница и за мушкарце и за жене повећати на 67 година. Мада је јасно стављено до знања да се то не мора учинити одједном већ да би ваљало да се граница, која сада износи 65 за мушкарце и 60 за година живота за жене, повећава постепено, нема сумње да та најава неће обрадовати старије раднике који већ одбројавају године до пензије. Но, пошто је ово изборна година, сасвим је извесно да ће ова прича – од које се, иначе, побећи не може и која ће кад-тад доћи на дневни ред јер ће се у супротном пензиони систем потпуно урушити – бити одложена за наредну годину. Јер, онај ко предложи ово што сада сугерише ММФ сасвим сигурно нема шансе да добро прође на предстојећим изборима.

Љ. М.