Правна питања и одговори

Специјализоване средње школе

Пресудни бодови са пријемног испита

Ученици који би желели да упишу специјализоване средње школе (уметничке, математичку, филолошке гимназије и одељења тих гимназија) данас и сутра треба да се пријаве у тим школама за полагање пријемног испита. Од 10. до 12. јуна ђаци ће полагати пријемни испит, а коначни резултати треба да буду објављени до 17. јуна. За упис у специјализоване средње школе ове године важе другачија правила, јер ученици осим пријемног испита (којим се проверавају посебне способности кандидата неопходне за одређену школу или образовни профил) морају да изађу и на завршни испит 23. и 24. јуна.

На питање да ли ће због тога специјализоване школе на неки начин бити оштећене, односно да ли се може десити да добију лошије кандидате, директори школа са којима смо разговарали тврде да су били против оваквих уписних правила.

– Представници не само Математичке гимназије, већ и Филолошке и уметничких школа инсистирали су да се ове године не рачунају резултати са завршног испита. Министарство просвете на то није пристало због значаја мале матуре и ми смо морали томе да се повинујемо. Међутим, договорено је да однос бодова са пријемног и завршног испита буде такав да не утиче пресудно на резултате пријемног испита. Али питање је шта је сврха тога, ако резултати мале матуре неће променити ситуацију на ранг-листи – каже Срђан Огњановић, директор Математичке гимназије.

Он објашњава да се у Математичкој гимназији на пријемном испиту полаже посебан тест из математике са 12 задатака, од којих сваки носи 20 поена, тако да ученик може да освоји највише 240 бодова. С друге стране, на завршном испиту из српског и математике може се освојити максимално 40 поена. На укупан резултат и место на ранг-листи кандидата утиче и његов успех од шестог до осмог разреда основне школе, који носи највише 60 поена, као и резултати са такмичења у осмом разреду.

– Један од тестова који се полаже на завршном испиту је математика, као и у Математичкој гимназији. Чак и да ученик на завршном испиту из српског не освоји ниједан поен, то неће променити ситуацију на ранг-листи. У нашој школи биће места за најбоље – поручује Огњановић.

Директор Филолошке гимназије у Београду Душко Бабић каже да у овом тренутку не знају да ли ће овакав начин уписа битно утицати на квалитет будућих ђака ове школе. У тој школи на пријемном се полажу тестови из српског и страног језика, на којима кандидат може освојити највише по 120 поена. Бабић се нада да „за децу неће бити шок то што морају да полажу четири испита“.

Велико интересовање

У специјализованим средњим школама у Србији ове године биће око 3.000 места, а сваке године пријави се у просеку 2.700 кандидата. У Математичкој и гимназији на 100 места конкурише у просеку око 200 ученика, док се у Филолошкој за око 160 места „надмеће“ око 300 свршених основаца. За најпопуларније језике енглески и шпански пријави се и пет пута више заинтересованих од уписне квоте.

Весна Андрић

ђаци непажљиви и незаинтересовани

Слаба концентрација, непажња, незаинтересованост, летимично читање задатака и брзоплето решавање били су већи непријатељи осмацима од незнања на генералној проби „мале матуре” – сагласни су директори, наставници српског језика и математике после контроле тестова са пробног испита.

Резултати показују да су поједини осмаци неочекивано заблистали, а одликаши подбацили. Теже им је било да реше математичке задатке, не зато што се слабије сналазе са бројкама, него због тога што су математику полагали после двочасовног испита из српског и сата паузе.

– Да су прво радили математику, или да су је полагали дан касније, резултати би сигурно били бољи. Понестало им је концентрације, излазили су из испитне сале на половини времена предвиђеног за рад. У математици највише су грешили у рачуну. Заборавили су децималне бројеве и разломке које су учили у петом разреду, али имају сасвим довољно времена да обнове градиво – објаснила је Милена Симић, наставница математике у београдској ОШ „Дринка Павловић.

На тесту српског језика ђаци су се најчешће спотицали о правопис и разумевање прочитаног, а питања базирана на граматичким правилима урадили су у складу са оценама које имају.

– Задатке који нису захтевали познавање граматике осмаци су олако решавали и ту су највише грешили. Догађало се да ученици који имају високе оцене из српског језика не ураде добро задатак који не захтева знање него пажљиво ишчитавање. Изненађујуће је што многи ђаци не умеју да образложе своје мишљење. У једном задатку тражило се да прочитају текст и напишу став, а затим га аргументују примерима из текста. Очекивали смо да свако дете може то да уради, ту је искључена могућност преписивања. Показало се да у тексту не умеју да пронађу речи којима би поткрепили своје мишљење. Имају став али не знају да га објасне – приметила је Љиља Рафаиловић, наставница српског језика у ОШ „Војвода Мишић”.

Резултати пробне провере знања осванули су и на вратима ОШ „Свети Сава”. Дејан Станковић, директор те осмолетке, напоменуо је да су ђаци и наставници веома задовољни успехом постигнутим на проби „мале матуре” из оба предмета.

– Ученици су прилично ноншалантно пришли пробном завршном испиту. Нису озбиљно схватили упознавање са новом провером знања без које не могу да заврше школу. Углавном се нису трудили, са образложењем да задатке не раде за оцену, зато и нису постигли резултате за похвалу – закључио је Радивоје Миљић, директор ОШ „Алекса Шантић” у Калуђерици.

Снежана Кнежевић, директор ОШ „Владислав Рибникар” истакла је да су осмаци боље урадили теже задатке него лакше.

– Задатке напредног нивоа урадили су тачно, а грешили су решавајући оне којима се проверава основни ниво знања. Очигледно су се више фокусирали на тежа питања, а поента је да ураде све задатке из основног нивоа добро, јер таквих има десет, седам су из средњег, а само три из напредног нивоа – појашњава Кнежевићева.

Ученици „Рибникара”, открива директорка, масовно су грешили у задатку којим се показује елементарно знање српског језика. Требало је да попуне чланску карту библиотеке, подаци су им били дати. Нису их унели у предвиђене колоне због брзоплетости и непажљивог читања.

Миленија Симић-Миладиновић

Завршена едукативна кампања

Едукативним програмом у IX београдској гимназији „Михајло Петровић Алас” завршен је овогодишњи циклус предавања о безбедности на купалиштима у оквиру едукативне кампање „Запливај сигурно”. Ова кампања обухватила је све београдске средње школе и више од 16.000 ђака, а заједнички је организују ЈП „Ада Циганлија”, Спасилачка асоцијација Србије и Секретаријат за образовање. Завршном предавању присуствовали су и Драгица Моро, заменица градског секретара за образовање, и Зоран Гајић,директорЈП„АдаЦиганлија.

– Секретаријат за образовање већ трећу годину подржава ову акцију, чији је циљ да ученицима дискретно скрене пажњу на потенцијалне опасности и како да буду одговорни током прославе матурске вечери, изјавила је Драгица Моро и пожелела матурантима успех приуписужељеногфакултета.

Директор ЈП „Ада Циганлија” Зоран Гајић напоменуо је да се свест о правилном понашању код адолесцената из године у годину повећава, што је и основни разлог за наставак кампање „Запливај сигурно”.

– Едукативним програмом о безбедности на купалиштима и правилима понашања желели смо да утичемо на свест младих људи, како би се безбедност на језеру подигла на највиши ниво – рекао је Зоран Гајић, директор ЈП „Ада Циганлија”, и нагласио да је организовање оваквих активности значајно нарочито у периоду кад су актуелне прославе матурских вечери током којих је могуће очекивати ризично понашање матураната.

Са основним правилима понашања на купалишту, матуранте је упознао Урош Момчиловић, председник Спасилачке асоцијације Србије. Он им је, између осталог, указао да се купају само у обележеним зонама и у блзини спасилаца, да скачу у воду само ако виде дно и познају дубину, да се купају најмање два сата после оброка, само у време рада спасилачке службе и на местима на којима је дозвољено купање…

– Најважније правило је да не улазите у воду под дејством алкохола и психоактивних супстанци, јер се то показало и као најчешћи фактор ризика – саветовао их је Момчиловић и упозорио да се највећи број несрећних случајева на купалиштима односи на адолесценте и омладину.

Tanjug

Студенти Правног факултета у Нишу

Шесторо студената завршних година Правног факултета у Нишу већ сада је спремно за велике судске процесе што су и показали освајањем првог места на такмичењу правних факултета из свих република бивше Југославије у Охриду.Правне вештине студената права из Ниша однеле су похвале и највише оцене судија Европског суда, на симулацији суђења одржаног у Охриду. Студенти су се надметали са екипама из шест држава из региона и освојили прво место.

„Морам да нагласим да су то биле праве судије Европског суда, па смо ми, осим онога што смо унапред припремили, морали да реагујемо и на њихова потпитања и провокације“, каже Селена Радојевић студент четврте године Правног факултета у Нишу.

Апсолвент Правног факултета у Нишу Бранко Маринковић каже да је највећи изазов био применити знање на међународном нивоу, јер је и пракса Србије око суда у Стразбуру у трајању од свега осам година, па је мало и адвоката који се баве том материјом.

Симулација суђења

Све екипе добиле су три месеца раније идентичан хипотетички случај у везу са кривичним делом тероризама и прања новца, и на такмичењу укрштале тимове одбране и Тужилаштва.

„Нишка екипа издвојила се од осталих, јако добро припремљених екипа, по својој интеракцији са судијама и супарничким екипама. Њихове реплике и аргументи били су животни“, каже асистент на Правном факултету у Нишу и тренер екипе Сања Ђорђевић.

Пехар са тог међународног такмичења први пут је стигао у Србију и то у Ниш, заједно са потврдом да наши будући правници могу да се носе са Европом.

„Ово је велико искуство за њих. Показали су да могу да буду у државној служби, да могу да буду судије, тужиоци и адвокати“, каже декан Правног факултета у Нишу Предраг Димитријевић.

Уместо импровизоване суднице у поткровљу факултета, ови млади људи с правом очекују да ће брзо по стицању дипломе правне вештине показати и у Палати правде.

У избору најбољих дипломских и мастер радова у области хемије одбрањених у току 2010. на нашим универзитетима, који је организовала Холандска фондација за унапређење хемијских наука у Србији.„CheckMark Ger van Meel”, прва три места освојили су студенти Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду! Игор Шимањи добио је прву награду за најбољи мастер рад (Алтернативни растварачи за пасивно соларно загревање: амонијум нитрат Н-метил-фомамид), друга награда припала је Анки М. Џигурски, студенткињи мастер студија на биохемији, за најбољи дипломски рад (Синтеза и антипролиферативна активност бромидних изостера (+)- гониофуфурона), док је трећенаграђена студенткиња мастер студија на молекуларној биологији Марија Савић за мастер рад (Утицај јачине електромагнетног поља на функционалне способности К-562 ћелија у култури).

На пригодној свечаности уприличеној јуче у Ректорату УНС-а, у присуству професора, колега и родбине славодобитника, награде им је уручио директор холандског „CheckMarka” Свен Хеминк.

Истичући да је успех ових студената уједно и успех ПМФ-а јер је још једно сведочанство о квалитету образовног и научноистраживачког кадра и рада који се овде негује, продеканка ПМФ-а за науку, међународну сарадњу и развој проф. др Милица Павков-Хрвојевић истакла је да ове награде имају и посебну тежину и значај јер су дошле у Међународној години хемије, када се заокружује и сто година откако је Марија Кири добила Нобелову награду за хемију.

Награђенима је честитао и председник Фондације проф. др Бранко Коларић, који је заједно с Гером ван Мелом, власником „ЦхецкМарка”, 2007. године иницирао оснивање поменуте холандске фондације у Србији. У овом програму учествују компаније „Астеллас”, „Солваy”, „Пхармацеутицалс”, „Тева”, „Органон”, „Схелл”, као и неки европски универзитети.

Проф. Коларић је нагласио да су радови ПМФ-ових студената оцењени као најбољи у конкуренцији чак око 50 дипломских и мастер радова. Он је објаснио да Фондација „ЦхецкМарк Гер ван Меел” промовише и стимулише физичкохемијске, хемијске и биохемијске науке и образовање у Србији, те обезбеђује стипендије познатих фирми и изванредне могућности за усавршавање српских студената и дипломаца у холандским компанијама, где су се наши млади и талентовани стручњаци одлично показали (тренутно их је десетак запослено на истраживачким пословима у Холандији). Такође, Фондација прикупља додатна средстава и опрему коју донира нашим факултетима да би се побољшала практична настава за студенте дипломских студија. Како „Дневник” сазнаје, већ јуче, након уручења награда студентима, директор Свен Хеминк обећао је управи ПМФ-а два врхунска савремена апарата за хемијске лабораторије, чија је укупна вредност 60.000 евра, а на којима би обавезно радили и студенти!

В. Чекић