Правна питања и одговори

BLIC

Priručnikom za sprovođenje završnog ispita u osnovnom obrazovanju koje je danas predstavilo Ministartsvo prosvete direktorima su data detaljna uputstva na koji način treba organizovati završni ispit odnosno malu maturu.U priručniku je opisan način preipremanja testova, distribucije, njihovog čuvanja, evidentiranje đaka…Žarko Obradović, ministar prosvete rekao je da su uradili sve što je planirano u vezi s malom maturom i da ceo posao ide previđenim tokom.

– Ovim priručnikom smo želeli da na svaki način olakšamo đacima polaganje završnog ispita – rekao je Obradović dodajući da će 50 odsto zadataka na završnom ispitu biti poznati, kod 25 odsto zadataka biće izmenjeni samo brojevi ili redosled ponuđenih odgovora, dok će presostalih 25 odsto zadataka biti potpuno novi.

Osmaci će 14. maja imati priliku da provere znanje iz maternjeg jezika i matematike kada će u istom danu biti održana ova dva testa. Kako će ovog datuma mnogi maturanti biti na ekskurzijama, ministar je rekao da će svi koji budu želeli da provere svoje znanje, to moći da urade nedelju dana kasnije.

Kako dvadeset godina nakon raspada SFRJ žive žitelji bivše domovine? Najsvežiji podaci kažu da je najbolje u Sloveniji, gde je prosek plate blizu hiljadu evra.

U Srbiji je, po podacima za mart, prosečna zarada bila 357 evra. To je nominalno bilo 0,7 posto više nego prethodnog meseca. Realno, to je 1,9 odsto manje, jer je za toliko smanjena kupovna moć, piše Dnevnik.

Najbolje prolaze zaposleni u energetici u sektoru nafte, gde je plata blizu hiljadu evra. Oni su već stigli Sloveniju. Loše nije ni radnicima vezanim za preradu uglja i proizvodnju električne energije: prosek plate u „Kostolcu„ je 55.863 dinara, a u Lajkovcu 50.115.

Zaposleni u fabrikama Gorenje u Velenju i u Valjevu mogu se pohvaliti istom produktivnošću. Međutim, za isti rad Valjevci dobijaju 600 evra manju platu pa na hiljadu radnih mesta kompanija uštedi 6,5 miliona evra. Otkud, kako, zašto? Kod nas posla nema pa radnici pristaju na platu od 200 evra. Nije čudo što otvaraju fabriku i u Zaječaru.

U Crnoj Gori prosek plate je u martu bio 518 evra. Najdeblje zarade su u Plužinama – 679 evra, a razlog – hidroelektrana koja radi u tom mestu. Najniže zarade su u Ulcinju, 408 evra. To su podaci za ovu godinu, lane je prosek bio 455 evra.

Hrvatska ovog proleća beleži prosek plate 736 evra. To je nominalno veće 6,8 posto a realno 6,4. Opet je posredi varka – to nije posledica porivrednog razvoja već ukidanja kriznog poreza na plate od deset odnosno 20 odsto.

Makedonci s nama vode mrtvu trku, platama koje su 330 evra. U Bosni i Hercegovini se prosek ovog proleća kreće oko 400 evra.

Ko pogleda pregled, može samo da se zapita kada će i nama da krene. Ekonomski stručnjaci su tu gotovo horski saglasni: kada budemo trošili onoliko koliko zarađujemo i kada u vrhu ne budu plate za zaposlene u javnom sektoru, plus privredni razvoj.

Trenutno kod nas na plate u javnom sektoru odlazi 12,4 bruto društvenog proizvoda, a to je duplo više nego i u novim članicama EU, recimo u Slovačkoj. Na taj problem Srbiji je pažnju skrenuo i MMF. Ta brojka mora se konstantno smanjivati, piše Dnevnik.

B-92

– Danas se završava prolećni raspust za učenike osnovnih i srednjih škola, koji je bio spojen sa uskršnjim i prvomajskim praznicima.

Tako će se učenici nakon 12 dana odmora ponovo naći u školskim klupama.

Raspust je zvanično trajao četiri dana, od 26. do 29. aprila, neposredno posle uskršnjih praznika, koji su neradni dani i nadovezao se na Međunarodni praznik rada, do 3. maja.

РТС

Материјално стање студената у Србији веома је лоше – када плате стан и храну петини студената дневно остаје мање од 200 динара. Чак 93 одсто студената издржавају родитељи, а у најтежој материјалној ситуацији су студенти из унутрашњости.Истраживање Завода за проучавање културног развитка на свим државним и три приватна универзитета у Србији показује да је материјално стање студената веома лоше. Петини студената, када плате стан и храну, дневно остаје мање од 200 динара, због чега не чуди податак да око 80 одсто њих не иде у музеје и галерије.

Чак 93 одсто студената издржавају родитељи, а тек сваки дванаести живи од онога што сам заради. Нарочито је тешко уколико су у породици два студента.

Ипак у најтежој материјалној ситуацији су студенти из унутрашњости, на првом месту из Новог Пазара, затим са Приштинског универзитета са седиштем у Косовској Митровици, и студенти из Крагујевца.

Слободан Мрђа из Завода за проучавање културног развитка каже да су, када су питали студенте који су њихови највећи проблеми и проблеми младих људи, они рекли да је први највећи проблем лош материјални положај.

„Када то повежемо са податком да 93 одсто студената узима новац од родитеља, није тешко закључити да је материјални стандард већине породица које имају студента јако тежак“, рекао је Мрђа.

Стручњаци упозоравају да би студирање могло да постане привилегија богатих и да би последице лошег материјалног стања студената могле да буду далекосежне.

Невен Цветићанин са Института друштвених наука каже да се због оскудне материјалне ситуације може очекивати даљи одлив мозгова, јер ће студенти, поготово они талентованији, одлазити у оне средине које ће им пружити боље материјалне услове.

Интересантно је да се без обзира на лошу материјалну ситуацију академци никада не би одрекли Интернета, с обзиром на то да готово сви користе компјутер. Одвајају новац и за гардеробу, а најлакше се одричу путовања и техничких уређаја.

Дуго најављивана реформа гимназија и средњих стручних школа одложена је за годину дана јер нису усвојени потребни стандарди за наставнике и за ученике. Стандардима би требало да се тачно пропише шта ученик треба да зна кад заврши школу и да се дефинише шта је циљ образовања. О овим стандардима се тренутно преговара, а када се наставни планови и програми промене, могуће је и смањење броја предмета.

Наставник ће морати да мотивише ђаке на учење, а посебну пажњу ће пружати талентованим ђацима

Реформа средњошколског образовања најављивана за 1. септембар је одложена, па ће ђаци и професори на промене чекати још најмање годину дана. Наредна, 2011/2012. школска година, одвијаће се по старом, по мишљењу многих, застарелом и преобимном наставном програму који није мењан последњих десет година.

Иако су правци развоја образовања у Србији донети почетком марта, закључено је да је боље сачекати доношење стандарда како би на основу њих били израђени нови наставни планови и програми, каже Богољуб Лазаревић, помоћник министра просвете и науке.

Ана Словић