Правна питања и одговори

Кинеска информатичка компанија Хуавеј (Huanjey) уручила је данас новчане награде петорици најбољих студената информационо-телекомуникационих смерова на техничким факутетима у Србији. Награду „Novum“ од по 2.500 долара студентима је на свечаности у Министарству економије Србије уручио заменик генералног директора компаније Хуавеј Србија Јанг Ге у присуству кинеског амбасадора Веи Ђингхуа.Како је саопштено, новчана награда студентима је додељена као подстрек за даљи рад и професионално усавршавање, а Huavej се обавезао и да потпише донаторске уговоре на период од четири године, тако да је укупан буџет награде 50.000 долара.

Nagradu „Novum“ kompanija Хуавеј је у Србији доделила први пут, а добили су је Милан Динчић са Електронског факултета у Нишу, Никола Николић са Природно-математичког факултета у Крагујевцу, Роберт Мак са новосадског Факултета техницких наука, Милан Којадиновић са Техничког факултета у Зрењанину и Младен Радојевић са Електротехничког факултета у Београду.

Кинеска компанија Хуавеј је једна од највећих светских компанија за производњу телекомуникационе опреме, а магазин Форбс је прогласио за једну од пет најиновативнијих компанија, поред Фејсбука, Гугла, Епла и Амазона.

Произовди и произовдна решења Хуавеја, како је саопштено, користе се у 140 земаља и њима се служи преко две милијарде корисника.

Beta

Завршни испит полагаће сви ученици који завршавају осми разред основног образовања у матичним основним школама, а ђаци који из оправданих разлога не буду могли да полажу тај испит у јунском року, могу то да ураде у августу, наводи се у Приручнику за спровођење завршног испита, који ће бити дистрибуиран начелницима школских управа и директорима школа у Србији.

Како је раније најављено, испит из српског, односно матерњег језика, ученици ће полагати 23. јуна, а из математике 24. јуна, док ће 14. маја у свим школама бити одржан пробни завршни испит из оба предмета.

За завршни испит биће припремљено више различитих тестова за оба предмета, а као и раније, када се полагао квалификациони испит, извлачење броја теста који ће осмаци решавати обавиће се жребом у телевизијском преносу. Тестове за полагање завршног испита припрема Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања. Подсетимо, на тестирању ће бити 50 одсто задатака коју су објављени у збиркама, 25 одсто делимично познатих (замењени бројеви и редослед понуђених одговора у односу на задатке у збиркама), док ће 25 одсто задатака бити непознати. Кандидат може да оствари највише 20 бодова по предмету, односно укупно 40 бодова.

Ове године ученици ће први пут тестове решавати у једној просторији – фискултурној, свечаној сали или школском холу, како би сви имали исте услове за полагање испита. Само у школама које немају просторних могућности ученици ће бити распоређени у две-три веће просторије, или изузетно у учионице.

Када је реч о начину полагања испита, тестирање почиње у 10 сати, а ђаци имају два сата да реше задатке. На дан полагања завршног испита ученици треба да дођу у матичну основу школу 45 минута пре почетка тестирања. На испит из матерњег језика ученици треба да понесу ђачку књижицу са овереном фотографијом и уписаним идентификационим бројем кандидата, графитну, хемијску оловку и гумицу, а на испит из математике још и лењир, троугао и шестар. Неће бити дозвољено коришћење мобилних телефона, дигитрона, бележака, папира, нити других материјала који не спадају у прописан прибор за испит.

Ученици неће смети да напусте просторију у којој се полаже испит пре 10,45 часова и у периоду од 11,45 до 12 сати. У случају непредвиђене спречености ученика да приступи полагању завршног испита, родитељ, односно старатељ, обавезан је да то пријави одељенском старешини до девет сати на дан полагања. Ђаке на болничком или кућном лечењу родитељи пријављују одељенском старешини најкасније један дан пре полагања завршног испита.

Дежурство

Осим дежурних наставника, за контролу регуларности завршног испита биће задужени просветни саветници и супервизори, који су заправо наставници из других школа. Сем тога, савет родитеља школе може да донесе одлуку да представници родитеља учествују као посматрачи, али то не смеју бити родитељи ученика осмог разреда.

В. Андрић

Пробни тест осмаци ће полагати 14. маја

Завршни испити из математике и српског биће одржани 23. и 24. јуна, а од 20 задатака, десет ће бити истих као из збирки, које су матуранти добили у фебруару. Оцена је да су ове године у односу на раније задаци још лакши.Марија Чукурановић, наставница математике у основној школи “Бановић Страхиња” у Београду каже, да су ове године задаци знатно лакши него ранијих година и да то није само њено, већ и мишљење других колега, али и ђака. Због тога, каже, треба очекивати много боље резултате на завршним испитима.- И сами ученици кажу да нису очекивали овако лаке задатке и да су лакши од оних које су до сада вежбали на часовима. Били су изненађени када су видели неке од задатака у спремљеним збиркама – каже наставница Чукурановић.

Сличног мишљења је и њена колегиница, која осмаке припрема за завршни испит из српског језика. Мирослава Кукобат, која у овој школи предаје српски језик сматра, такође да су овогодишњи задаци прилично лаки и да их има више из опште културе него књижевности.- Задаци из првог, односно основног нивоа су веома лаки мада има и оних који би слободно могли да се нађу у вишем нивоу. Међутим, има неколико задатака у средњем нивоу који су такође лаки и требало је да буду у основном нивоу. Мало има задатака који се тичу књижевности, а којих је ранијих година било знатно више и то је мана овогодишње збирке – каже наша саговорница.

Жарко Обрадовић: Довољно времена за припрему

Министар науке и просвете, изјавио је да је до почетка ускршњих празника у школама у Србији надокнађено 65 одсто изгубљених часова и да је остало довољно времена да се основци припреме за полагање завршног испита. „Ђаци не треба да брину због полагања мале матуре јер у школама има више места него ђака који ће полагати пријемни. Само је битно да се што боље припреме и на тај начин упишу жељену школу“, каже Обрадовић.

Начин организовања мале матуре, припремање тестова, њихова дистрибуција и чување описано је у јуче представљеном “Приручнику за спровођење завшног испита у основним школама“. Међутим, о квалитету збирки, односно тежини њених задатака представници Министарства науке и просвете јуче нису желели да говоре. Жарко Обрадовић, министар просвете поновио је да ће на завршном испиту 23. и 24. јуна од 20 задатака 10 бити исти као из збирки, које су матуранти добили у фебруару.

– Осталих 25 одсто задатака имаће измењене само бројеве или редослед понуђених одговора, док ће других 25 одсто бити потпуно нови. То не значи да такве задатке ђаци нису радили, већ да их нема у збиркама – каже Обрадовић, и додаје дас у овим приручником желели да на сваки начин олакшају ђацима полагање завршног испита.

Министар је још додао да ће 14. маја бити организован пробни тест, када ће у истом дану осмаци полагати тест из српског и математике. Ове пробне тестове, наставници ће добити у наредним данима, када у школске управе добију Приручнике. Они матуранти који ће тог датума бити на екскурзијама, своје знање моћи ће да провере недељу дана касније.

Иначе, у приручнику је описан начин припремања тестова, дистрибуције, њиховог чувања, евидентирање ђака… У њему се још наводи и да ученици у матичну школу, у којој ће полагати завршни испит треба да дођу 30 минута пре самог полагања, понесу књижицу са овереном фотографијом, обичну оловку, гумицу, хемијску, шестар и лењир.

Б. Гиговић

Извор:“Blic“

BLIC

Priručnikom za sprovođenje završnog ispita u osnovnom obrazovanju koje je danas predstavilo Ministartsvo prosvete direktorima su data detaljna uputstva na koji način treba organizovati završni ispit odnosno malu maturu.U priručniku je opisan način preipremanja testova, distribucije, njihovog čuvanja, evidentiranje đaka…Žarko Obradović, ministar prosvete rekao je da su uradili sve što je planirano u vezi s malom maturom i da ceo posao ide previđenim tokom.

– Ovim priručnikom smo želeli da na svaki način olakšamo đacima polaganje završnog ispita – rekao je Obradović dodajući da će 50 odsto zadataka na završnom ispitu biti poznati, kod 25 odsto zadataka biće izmenjeni samo brojevi ili redosled ponuđenih odgovora, dok će presostalih 25 odsto zadataka biti potpuno novi.

Osmaci će 14. maja imati priliku da provere znanje iz maternjeg jezika i matematike kada će u istom danu biti održana ova dva testa. Kako će ovog datuma mnogi maturanti biti na ekskurzijama, ministar je rekao da će svi koji budu želeli da provere svoje znanje, to moći da urade nedelju dana kasnije.

Kako dvadeset godina nakon raspada SFRJ žive žitelji bivše domovine? Najsvežiji podaci kažu da je najbolje u Sloveniji, gde je prosek plate blizu hiljadu evra.

U Srbiji je, po podacima za mart, prosečna zarada bila 357 evra. To je nominalno bilo 0,7 posto više nego prethodnog meseca. Realno, to je 1,9 odsto manje, jer je za toliko smanjena kupovna moć, piše Dnevnik.

Najbolje prolaze zaposleni u energetici u sektoru nafte, gde je plata blizu hiljadu evra. Oni su već stigli Sloveniju. Loše nije ni radnicima vezanim za preradu uglja i proizvodnju električne energije: prosek plate u „Kostolcu„ je 55.863 dinara, a u Lajkovcu 50.115.

Zaposleni u fabrikama Gorenje u Velenju i u Valjevu mogu se pohvaliti istom produktivnošću. Međutim, za isti rad Valjevci dobijaju 600 evra manju platu pa na hiljadu radnih mesta kompanija uštedi 6,5 miliona evra. Otkud, kako, zašto? Kod nas posla nema pa radnici pristaju na platu od 200 evra. Nije čudo što otvaraju fabriku i u Zaječaru.

U Crnoj Gori prosek plate je u martu bio 518 evra. Najdeblje zarade su u Plužinama – 679 evra, a razlog – hidroelektrana koja radi u tom mestu. Najniže zarade su u Ulcinju, 408 evra. To su podaci za ovu godinu, lane je prosek bio 455 evra.

Hrvatska ovog proleća beleži prosek plate 736 evra. To je nominalno veće 6,8 posto a realno 6,4. Opet je posredi varka – to nije posledica porivrednog razvoja već ukidanja kriznog poreza na plate od deset odnosno 20 odsto.

Makedonci s nama vode mrtvu trku, platama koje su 330 evra. U Bosni i Hercegovini se prosek ovog proleća kreće oko 400 evra.

Ko pogleda pregled, može samo da se zapita kada će i nama da krene. Ekonomski stručnjaci su tu gotovo horski saglasni: kada budemo trošili onoliko koliko zarađujemo i kada u vrhu ne budu plate za zaposlene u javnom sektoru, plus privredni razvoj.

Trenutno kod nas na plate u javnom sektoru odlazi 12,4 bruto društvenog proizvoda, a to je duplo više nego i u novim članicama EU, recimo u Slovačkoj. Na taj problem Srbiji je pažnju skrenuo i MMF. Ta brojka mora se konstantno smanjivati, piše Dnevnik.