Правна питања и одговори

За специјализоване школе

Осмаци који желе да се упишу у уметничке или школе за ученике са посебним способностима, полагаће пријемне испите од 10. до 12. јуна, али ће пре уписа у те школе морати да изађу и на завршни испит, 23. и 24. јуна. У школама за талентоване ученике има места за око 3 хиљаде ђака, а на пријемном испиту проверавају се посебне способности кандидата неопходне за одређену школу, односно профил.За упис у филолошке гимназије на пријемном се полаже посебан тест из српског, односно матерњег језика и књижевности и тест из страног језика.

Коначни резултати пријемних испита биће познати до 17. јуна, а сви који положе тај тест рангирају се према броју бодова на пријемном, успеху из основне школе, броју поена са завршног испита и бодова са такмичења.

Упис у школе за таленте обавиће се 1. до 3. јула, али пре тога сви осмаци који желе да наставе школовање у било којој срењошколској установи, па и у школама за таленте, морају изаћи на завршни испит, једна је од новина уведена овогодишњим конкурсом за упис.

Тест из српског (матерњег) језика полагаће се 23. јуна, а наредног дана из математике. Једну од три комбинације са питањима и задацима, извући ће министар просвете и науке или неко од његових сарадника, непосредно пре почетка испита, у директном преносу на РТС-у, речено је у Министарству просвете и науке.

Tanjug

Autor: Agencija TANJUG

BEOGRAD – Fizika, iako najfundamentalnija nauka, nije popularna u našim školama, a predsednik Društva fizičara Srbije (DFS) Ilija Savić tu činjenicu pripisuje nastavnom kadru koji, kako kaže, ne može da zainteresuje mlade za ovu nauku. – Fizika kod naših đaka nije popularna zato što tu nauku mogu da predaju i prenose znanje ljudi koji, pre svega, razumeju i vole fiziku, a taj broj nastavnika je u suštini mali, rekao je Savić.

– Izvestan, mali broj učenika uspešno ovlada teorijom i svim zakonitostima ove nauke, pokazuje odlične rezultate na domaćim i međunarodnim takmičenjima, ali njihov uspeh je uglavnom rezultat sopstvenog entuzijama, pomoći roditelja i privatnih časova, istakao je Savić.

Takvi đaci kasnije nastavljaju školavanje na fakultetima gde uglavnom i ostaju ili odlaze u inostranstvo, a veoma mali broj njih se vraća u prosvetu, dodao je Savić.

Prema njegovim rečima, nastavnici fizike imaju završene fakultete, ali uglavnom neodgovarajuće, pa se veliki broj njih doškolovavao, a dodatni problem je i njihova motivacija za rad – da predaju fiziku.

Pored toga, učenici se ocenjuju na osnovu pismenih vežbi, što stvara odbojnost, rekao je Savić, smatrajući da je fizika sama po sebi veoma zanimljiva i da, ukoliko fiziku predaje neko ko to ume, može da zainteresuje svakoga.

On kao dodatnu opasnost ističe to što je u predloženim nastavnim planovima za reformu gimnazija, koja je u međuvremneu odložena, namera bila da se smanji broj časova fizike.

„Šteta bi bila da fizika dobije položaj koji će negatino da utiče na tehničku pismenost budućih generacija, jer ako đaci ne dobiju osnove iz fizike, kasnije to teško mogu da nadoknade“, rekao je predsednik DFS.

On je naveo rezultate studije prema kojoj, na primer, inženjeri elektrotehnike, kojima je smanjen fond časova fizike, „nisu istog kvaliteta od ranijeg“, kada su imali više fizike.

Savić je podsetio da fizički fakulteti, koji se zbog svog naziva neretko mešaju sa fakultetima sporta i fizičkog vaspitanja, godinama ne mogu da popune upisnu kvotu.

Broj studenata fizike je sve manji, pa fakulteti pokušavaju da uvedu nove smerove koji će zainteresovati mlade, rekao je on.

Savić je ukazao da je DFS, iako organizator takmičenja iz fizike za osnovce i srednjoškolce, u sve nepovoljnijem finansijskom položaju.

„Poslednjih godina imamo finansijskih problema, čak i sredstva predviđena ugovorima nisu nam isplaćena, pa se postavlja pitanje da li ćemo moći da pošaljemo našu ekipu na 42. međunarodnu olimpijadu iz fizike na Tajlandu, tokom jula“, rekao je Savić.

Sredstva od Ministarstva prosvete i nauke podmiruju 50 odsto naših potreba, pa ćemo pokušati da nađemo donatore, ali može da se desi da prvi put naša ekipa ne ode na Olimpijadu , što bi bio presedan, rekao je Savić.

Na državnim fakultetima u Srbiji krajem juna počinju prijemni ispiti za upis brucoša na osnovne akademske studije i taj test se plaća, ali su cene različite u zavisnosti od visokoškolske ustanove.Budući brucoši beogradskog Medicinskog fakulteta na prijemnom, zakazanom za 29. jun, polažu hemiju i biologiju, a pre toga moraju uplatiti 6.000 dinara „na ime troškova konkursa“.

Na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu prijemni se polaže 28. i 29. juna. Kandidati za indeks tog fakulteta moraju pokazati odlično znanje iz biologije, hemije, sociologije, matematike i fizike, a za izlazak na prijemni plaćaju 8.240 dinara.

Za prijemni ispit na beogradskom Pravnom fakultetu treba uplatiti 7.000 dinara. Test će biti organizovan 28. juna, eventualno i narednog dana, i polažu se srpski jezik, istorija, Ustav i prava građana.

Troškovi prijemnog na Tehnološko-metalurškom, Rudarsko-geološkom i Fizičkom fakultetu u Beogradu su po 3.000 dinara, Stomatoloskom 6.000 dinara, Filološkom 6.500, Saobraćajnom 7.000.

Na učiteljskim fakultetima u Srbiji pre upisa se plaća provera govornih, muzičkih i fizičkih sklonosti i sposobnosti i ti testovi su eliminatornog karaktera, a potom se izlazi na prijemni, koji se takođe plaća.

Na Pedagoškom fakultetu u Somboru provera sklonosti i sposobanosti je 1.000 dinara, prijemni 4.500, a sam upis košta dodatnih 4.500 dinara.

Na Učiteljskom fakultetu u Užicu test sposobnosti i prijemni polažu se 27. i 28. juna po ceni od 6.500 dinara. Na beogradskom Učiteljskom fakultetu potrebno je uplatiti 3.000 dinara za test sposobnosti i još 4.800 dinara za prijemni, a na Pedagoškom fakultetu u Jagodini 2.400, plus 3.600 dinara.

Na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu troškovi upisa i „premije za kolektivno osiguranje“ iznose 7.000 dinara.

Troškovi prijemnog se znatno uvećavaju ako budući student odluči da izađe na prijemni na dva fakulteta, na šta ima pravo, a u dekanatima visokoškoldkih ustanova tvrde da izdaci za prijemi nisu neopravdano visoki.

Cena prijemnog, kako kažu, zavisi od broja studenata, od toga da li je potrebno iznajmiti dodatni prostor, bazen, da li su potrebni lekarski pregledi, zatim plaća se štampanje testova, rang lista, treba platiti dežurstvo profesorima, drugom osoblju…

Uz prijavu, kandidati na uvid podnose originalna dokumenta, a predaju fotokopije svedočanstava iz sva četiri razreda srednje škole, diplome o završenom maturskom ispitu, dokaz o uplati troškova prijemnog ispita.

Kandidati se rangiraju na osnovu uspeha iz srednje škole i rezultata sa prijemnog ispita. Maksimalan broj poena koji kandidat može da osvoji je 100, uspeh iz srednje škole „nosi“ najviše 40 bodova, dok se na prijemnom ispitu može prikupiti najviše 60 poena, odnosno 80 bodova za kandidate na ispitu za proveru sklonosti i sposobnosti na ustanovama iz umetnosti.

Na Univerzitetu u Beogradu prvi upisni rok počinje 22. juna, prijavljivanjem kandidata.

Rezultati prijemnog objavljuju se 30. juna, potom teče rok za prigovor na rang listu, 5. jula objavljuje se konačna rang liste, a upis mora biti završen do 15. jula.

Drugi upisni rok počinje 1. septembra i traje do 16. septembra.

(Tanjug)

Упркос кризи и ове године матуре се прослављају у ресторанима, а обележиће    их свечане хаљине и одела. Када се матурској вечери додају трошкови екскурзија, припреме за матурски испит и пријемни на факултете „ударац“ на породични буџет износи и до 1.000 евра.

Без обзира на кризу, и ове године матуре се прослављају у ресторанима, а обележиће их свечане хаљине и одела. Разлике између прослава мале и велике матуре већ одавно нема, издаци су подједнаки. Родитељи кажу да трошкови далеко премашују половину просечне плате.

За то вече купује се све ново од главе до пете и код младића и код девојака. У страху да се неће испратити сви модни трендови, потрошиће се превише, признају неки матуранти.

Соларијум је јако ин, прскање је ин, штикле, вештачке трепавице, професионални шминкери, кажу анкетирани ученици Прве гимназије.

И у свету матуранти прослављају свој улазак у свет одраслих, али се прославе разликују од наших.

Јасна Стојковић из Француског института каже да је у Француској у суштини потпуно другачије.

„Млади су толико под тензијом и онда када добију резултате они крећу да славе онако како су обучени. Значи нема никакавог гламура, припреме“, каже Стојковићева.

Године кризе и грчевито спајање краја с крајем учинили су већом жељу за раскоши- објашњавају стручњаци. Родитељи су се, као и њихова деца уплели у мрежу потрошачког друштва.

Културолог Катарина Шмакић каже да је таква клима да се у свестима родитеља конструише слика о томе да је лускузност тих потрошачких добара неопходна да би се задовољили одређени вредносни системи успешног родитеља.

„Покушавају да својој деци дају максимално а то максимално није условљено културом живљења и васпитањем коју су они стекли од својих родитељима него управо масовним комуникацијама које намећу такав систем вредности“, каже Шмакићева.

Међутим, илузија богатог живота кратко траје. Трошкови око прославе великих и малих матураната, нису једини. Ту су екскурзија, припреме за матурски испит и пријемни на факултете. Када све све сабере ударац на породични буџет буде и до 1.000 евра.