Правна питања и одговори

Olimpijci ovenčani medaljama sa Internacionalne matematičke olimpijade u Argentini bili su naši gosti

Igor Spasojević, Lazar Radičević, Dušan Šobot, Teodor fon Burg i Ivan Tanasijević (Foto D. Kršljanin)

Olimpijci ovenčani medaljama sa Internacionalne matematičke olimpijade u Argentini bili su u četvrtak gosti „Politike”. Za uredničkim stolom gde se kroje stranice najstarijeg dnevnika na Balkanu sedeli su blistavi umovi kojima se Srbija ponosi. Rečima iskrene zahvalnosti i čestitanja dočekali su ih urednici i novinari namereni da svaki uspeh talenata objave – na naslovnoj strani. I da pomognu i sledeći put, kao i sada kada je „Politika” doprinela da srpska reprezentacija matematičara ode na olimpijadu.

Iz tima koji je znanjem ekipno izvojevao 15. mesto na svetu, u konkurenciji od 100 zemalja, naši gosti bili su: zlatni Teodor fon Burg, srebrni Dušan Šobot i Ivan Tanasijević, bronzani Igor Spasojević, pohvaljeni Lazar Radičević. Od takmičara nedostajao je samo Rade Špegar, koji je otputovao kući u Šabac da se odmori. Bili su tu i vođe tima Đorđe Krtinić i Dušan Đukić, kao i „borci” iz prvih redova podrške darovitima: Srđan Ognjanović, direktor Matematičke gimnazije, Magda fon Burg, majka odnedavno najboljeg takmičara iz matematike na svetu, i profesor Vladimir Janković, iz Društva matematičara Srbije, inače Teodorov mentor. Posle konferencije za medije u Matematičkoj gimnaziji, pre koje su već bili na dva prijema: kod predsednika Srbije i ministra prosvete i nauke, stigli su u našu redakciju.

Odgovor na čestitke novinara bile su reči hvale Srđana Ognjanovića:

– Sad može da se vidi kolika bi bila šteta da ova deca nisu otputovala u Argentinu. Napravili ste dobar potez. Za mene je to događaj godine. Povratak đačkih uspeha na naslovne strane umesto priča o tome kako su se deca potukla…

– Nažalost, ljudi radije čitaju ove druge priče. Ali, voleo bih da nastavimo saradnju kada budete otišli na studije u inostranstvu. Da nam pošaljete svoje utiske o boravku i sticanju znanja na svetskim univerzitetima gde ćete nastaviti školovanje. Bio bi to način da prenesete iskustva i ostanete u vezi sa ovom zemljom – kazao je Dragan Bujošević, glavni i odgovorni urednik „Politike”.

U ime roditelja olimpijaca Magda fon Burg zahvalila se „Politici” za donaciju kojom je osiguran odlazak srpske ekipe na Svetsku matematičku olimpijadu.

– Postojao je plan „Be” da se moj sin takmiči u ekipi Crne Gore. Tako da ste svesno, ali i ne sluteći za moj rezervni plan, učinili i jedan patriotski čin – obznanila je Magda fon Burg i pohvalu za objavljivanje dobrih vesti na naslovnoj strani našeg lista proširila blagom kritikom.

– Ovo nije prvo Teodorovo olimpijsko zlato nego četvrto, a tek sada se našlo na naslovnoj strani. Ne mora dete da bude baš najbolje na svetu da bi se čulo za njegove uspehe, a to mnogo zavisi od medija – primetila je Magda fon Burg.

Olimpijci koji su završili Matematičku gimnaziju nastavljaju školovanje u svetu: Teodor na Oksfordu, Rade na Stenfordu, Dušan na Kembridžu, Igor na Kalteku. Uslovi za rad u Srbiji su ključ njihovog povratka posle studija na svetskim univerzitetima.

Koji su konkretno uslovi koji bi trebalo da se ostvare da bi se trenutno najbolji mladi matematičar vratio u Sriju posle školovanja u inostranstvu?

– Nije sve u novcu. Voleo bih da se bavim matematikom, idem na seminare, da je promovišem, ali dobar deo vremena bih proveo u inostranstvu gradeći poznanstva i veze. Ovde su za matematičare uslovi dobri, više brinem ako bih se opredelio za usavršavanje u nekoj drugoj nauci. Ali, sada ne razmišljam puno o tome, jer imam dovoljno vremena pred sobom – zaključuje Teodor fon Burg.

Mlađi olimpijci Lazar, koji je sada treći razred, i Ivan, gimnazijalac druge godine, ne razmišljaju o studijama. Preči im je uspeh u srednjoj školi i na budućim olimpijadama.

Internacionalna olimpijada iz matematike sledeće godine se održava na Kubi. Novac za putovanje valjda neće biti problem.

– Matematička gimnazija ima namenski fond za donacije iz kojeg se finansiraju pripreme i putovanja učenika na takmičenja u svetu. Ima velikih kompanija koje su do sada uplaćivale manje ili veće iznose, ali među njima najmanje je srpskih. Najveća radost bila je anonimna uplata u taj fond, vredna 200 dinara. Siguran sam da je to delo đaka koji se odrekao užine, koji nema mnogo, a spreman je da da sve – rekao je Ognjanović.

Na pitanje da li čitaju „Politiku” i novine uopšte olimpijci kažu: „Da”, kad su na naslovnim stranama.

– Moja mama čita redovno „Politiku” od početka do kraja, a ja samo ono što mi preporuči – „prozvao” je Teodor.

U toku leta daroviti matematičari uglavnom planiraju odmor, ali Teodor ide na letnji matematički kamp u Lion, gde će se i odmarati i učiti.

Na pitanje da li im ikada dosadi matematika, odgovaraju da za to ima još vremena.

———————————–

Obradović: država čini dosta, ali ne dovoljno

Da država čini dosta, ali ne i dovoljno po pitanju ulaganja u mlade talente i da je potrebno povećati izdvajanja iz budžeta za te potrebe rekao je juče Žarko Obradović, ministar prosvete i nauke, na prijemu olimpijaca kojem nije prisustvovao Teodor fon Burg.

Milenija Simić-Miladinović

 

 

Dragoslav Milošević, član Gradskog veća za obrazovanje, informisanje i kulturu, i Slavica Saveljić, predsednik Saveta za unapređenje socijalne politike grada organizovali su danas u zgradi Grada prijem za devetoro srednjoškolaca koji u pogramu tradicionalne saradnje Kragujevca i Sirena, sutra putuju u Francusku.

Kragujevački srednjoškolci koji su postigli zapažene rezultate na takmičenjima, odličan uspeh i imaju izvanredno poznavanje francuskog jezika, provešće 10 dana na ovom putovanju. Za to vreme upoznaće se sa znamenitostima Pariza i okoline, poput Luvra, Versaja, Jelisejskih polja i njegovog predgrađa – Sirena.

Autor / izvor: Šumadijapress

 

Prilikom posete Novog Pazara, pomoćnik ministra prosvete i nauke je najavio  otvaranje prvog studentskog restorana za koje je rekao da će biti otvoren u oktobru što će studentima pružiti mogućnost korišćenja menze po beneficiranim cenama.

Takođe, pomoćnik ministra je ovom prilikom istakao da će do kraja 2014 godine biti izgrađen i studentski dom kako bi se rešio problem stanovanja studenata koji dolaze sa strane. Taj projekat je ratifikovan i biće odobreno 250 miliona dinara za izgradnju studenstskog doma.

Član kabineta gradonačelnika, Elvir Hamidović kaže da je sada prioritet nalaženje adekvatnog prostora za studenstki dom i da će se tome pristupiti u najkraćem roku i istakao  da je to veliki zadatak koji mora da se reši.

Osnovni razlog dolaska pomoćnika ministra prosvete i nauke, Zorana Trninića u Novi Pazar je, kako je rekao, da zajedno sa gradskim vlastima reši sva pitanja koja su prepreka da obe škole budu u funkciji. A to znači i dobijanje upotrebne dozvole jer nijedna škola ne može raditi bez nje. Ovom prilikom dogovoreni su rokovi i rad škola će početi kada je i planirano, od 1-og septembra.

Nema razloga da prvog septembra škola Rifat Burdović Tršo ne primi đake u nove prostorije, a drugi zadatak je da razrešimo sve operativne probleme vezane za rad na školi kod Petrove crkve, rekao je pomoćnik ministra prosvete i nauke, Zoran Trninić.

Pomoćnik gradonačelnika, Fahrudin Mekić je istakao da je ovo veoma dobar potez za Novi Pazar i izrazio zzadovoljstvo što radovi na školi teku planiranom dinamikom.

Problemi infrastrukturne prirode o kojima je danas bilo reči na sastanku, kao što su priključenje objekata koji su već završeni na vodovod i kanalizaciju, priključenje na trafo stanicu biće otklonjeni  uz pomoć svih nadležnih institucija u Novom Pazaru tako i pomoć i zalaganje ministarstava u vladi Srbije i da će biti obezbeđena sredstva i da će škola početi sa radom, rekao je član kabineta gradonačelnika, Elvir Hamidović.

Prilikom posete Novog Pazara, pomoćnik ministra prosvete i nauke je najavio otvaranje prvog studentskog restorana za koje je rekao da će biti otvoren u oktobru što će studentima pružiti mogućnost korišćenja menze po beneficiranim cenama.

Takođe, pomoćnik ministra je ovom prilikom istakao da će do kraja 2014 godine biti izgrađen i studentski dom kako bi se rešio problem stanovanja studenata koji dolaze sa strane. Taj projekat je ratifikovan i biće odobreno 250 miliona dinara za izgradnju studenstskog doma.

Član kabineta gradonačelnika, Elvir Hamidović kaže da je sada prioritet nalaženje adekvatnog prostora za studenstki dom i da će se tome pristupiti u najkraćem roku i istakao da je to veliki zadatak koji mora da se reši.

Osnovni razlog dolaska pomoćnika ministra prosvete i nauke, Zorana Trninića u Novi Pazar je, kako je rekao, da zajedno sa gradskim vlastima reši sva pitanja koja su prepreka da obe škole budu u funkciji. A to znači i dobijanje upotrebne dozvole jer nijedna škola ne može raditi bez nje. Ovom prilikom dogovoreni su rokovi i rad škola će početi kada je i planirano, od 1-og septembra.

Nema razloga da prvog septembra škola Rifat Burdović Tršo ne primi đake u nove prostorije, a drugi zadatak je da razrešimo sve operativne probleme vezane za rad na školi kod Petrove crkve, rekao je pomoćnik ministra prosvete i nauke, Zoran Trninić.

Pomoćnik gradonačelnika, Fahrudin Mekić je istakao da je ovo veoma dobar potez za Novi Pazar i izrazio zzadovoljstvo što radovi na školi teku planiranom dinamikom.

Problemi infrastrukturne prirode o kojima je danas bilo reči na sastanku, kao što su priključenje objekata koji su već završeni na vodovod i kanalizaciju, priključenje na trafo stanicu biće otklonjeni uz pomoć svih nadležnih institucija u Novom Pazaru tako i pomoć i zalaganje ministarstava u vladi Srbije i da će biti obezbeđena sredstva i da će škola početi sa radom, rekao je član kabineta gradonačelnika, Elvir Hamidović.

 

Neizvesno kada će biti doneti jedinstveni kriterijumi za izbor u zvanje nastavnika

Beograd – Srbija, po svoj prilici, neće skoro dobiti jedinstvene kriterijume za izbor u zvanje nastavnika.

Nacionalni savet za visoko obrazovanje, koji po izmenama Zakona o visokom obrazovanju iz 2010. treba da propiše minimalne uslove za izbor u nastavnička zvanja, tek nedavno je počeo da se bavi ovim pitanjem. Kao razlog kašnjenja, predsednik Nacionalnog saveta Srđan Stanković navodi to što „nije bilo dovoljno široke podrške visokoškolskih ustanova, koje bi trebalo da predoče svoje ideje, koje bi potom Savet artikulisao“.

– Dve radne grupe, u kojima su, osim predstavnika Saveta, članovi Konferencije univerziteta Srbije i Konferencije direktora visokih škola, sačinile su preliminarni predlog. O njemu smo raspravljali na prošloj sednici, a diskusiju ćemo nastaviti krajem avgusta. Ideja je da se predlog uputi visokoškolskim ustanovama na izjašnjavanje i da se onda sve to vrati na Savet – kaže Stanković za Danas.

Srednjoškolci u proseku godišnje izostaju 170 časova, oko pet odsto manje nego lane. – Dramatično se pogoršava odnos nastavnik – roditelj

Đaci najčešće izostaju sa časova kada treba da odgovaraju ili rade pismene zadatke

Nakon godinu dana primene novog Zakona o osnovama obrazovanja, prve procene sindikata pokazuju da se broj izostanaka u srednjim školama smanjio za oko pet odsto. Milorad Antić, dugogodišnji predsednik Foruma srednjih stručnih škola kaže da je lane učenik u proseku godišnje izostajao 180 časova, a sada oko 170.

Deca su navikla da kalkulišu, dodaje, u prvom polugodištu obično bude po 70 izostanaka, a onda se situacija pogoršava sa dolaskom lepog vremena i naročito pred kraj školske godine.

– Nismo radili detaljnu analizu, ali je primetan blagi pad broja izostanaka, što naravno ni izbliza nije dovoljno. I dalje imate škole u kojima đaci izostaju i po 200 časova godišnje. Međutim, ono što postaje mnogo gori problem u školama jeste odnos roditelj–nastavnik, koji se iz godine u godinu pogoršava: koristi se „ulični rečnik”, psovke, uskoro očekujemo da i batine postanu svakodnevni deo komunikacije roditelja koji smatraju da njihovo dete ne zaslužuje ocenu koju je dobilo u školi – analizira Antić situaciju na kraju školske 2011/2012. godine.

Po njegovom mišljenju, u ovom začaranom krugu svi su zakazali: i škola i roditelji i prosvetne vlasti, ali je u korenu problema ipak – roditelj.

– Roditelji vaspitavaju decu da se bezobrazluk isplati i da nezasluženo treba da bude nagrađeno. Najčešće probleme imamo upravo sa porodicama u kojima već ima određenih problema, a koji se reflektuju na dete – ocenjuje Antić i dodaje da se situacija u školama može popraviti uz pomoć metoda koje svet već primenjuje.

– Ne treba izmišljati toplu vodu: predlog Foruma srednjih stručnih škola prosvetnim vlastima jeste da se uvede škola za roditelje, u kojoj će oni učiti kako se ocenjuje, kako se ispituje, kako se pravdaju izostanci i sl. Zašto ne uvesti neku vrtu društveno korisnog rada – na primer, ukoliko očisti školsko dvorište, učeniku se oprašta pet izostanaka – predlaže sagovornik koji je nastavnik informatike i matematike.

On navodi da bi u te metode koje se koriste na primer u Poljskoj, mogle da budu i potpisivanje ugovora između nastavnika i škole, i pojačan vaspitni, ali i stvaralački rad đaka kroz sekcije u školama.

– Pre samo 20 godina, na kontrolnom zadatku su bili svi đaci, a sada nema pola odeljenja. Tada nikome nije padalo na pamet da beži sa časa. U moje vreme se znalo: ne smeš da prepisuješ i ne smeš da izostaješ – ističe prof. dr Ljiljana Bajić, prodekan beogradskog Filološkog fakulteta.

Prof. dr Zorana Lužanin sa Univerziteta u Novom Sadu kaže da se deca od osnovne škole uče da idu linijom manjeg otpora i da je zapanjujuć podatak da je više od 50 odsto devojčica oslobođeno nastave fizičkog vaspitanja iz „opravdanih” razloga. „Kada nam dođu eksperti iz Švajcarske ili Nemačke oni zaista ne razumeju šta znači ’da nam deca ne idu u školu’”, dodaje dr Lužanin.

Branka Oreščanin, pedagog u Školi za negu lepote u Beogradu, uradila je i istraživanje o uzrocima neopravdanih izostanaka, a koje je pokazalo da je na prvom mestu kod đaka strah od ispitivanja, slede loš prevoz, nezanimljivo predavanje i uticaj vršnjaka. Anketa je pokazala i da đaci ne kriju da se prilikom pravdanja izostanaka oslanjaju na veliku pomoć roditelja, naročito kada su u planu pismeni, kontrolni ili ispitivanje,jer je mnogo lakše da dobiju (ne)opravdani nego jedinicu.

–Lane je na završnom ispitu bilo slučajeva i dopisivanja bodova i dopisivanja zadataka i ne sećam se da je bilo ko kažnjen. Kakvu poruku vi šaljete ako jedan đak uči i ne uspe da upiše željenu školu sticajem okolnosti, a njegov drug iz klupe vara i upiše se gde želi? Kako da ostvarite vaspitnu ulogu škole ako nereagovanjem šaljete poruku da je budala onaj koji uči, a da je dobar onaj koji se snađe – postavlja pitanje dr Desanka Radunović, predsednica Nacionalnog prosvetnog saveta.

Sandra Gucijan