Правна питања и одговори

U novoj školskoj godini grad Beograd obezbediće dva kompleta udžbenika svim beogradskim osnovcima, a radi očuvanja fizičkog zdravlja dece, do septembra će svaka škola imati i ormariće, čime se đaci oslobađaju tereta nošenja školskih knjiga

Ugradnja ormarića za odlaganje udžbenika obuhvata 179 osnovnih škola, odnosno 285 objekata i ovo je sada jedan od najvećih projekata koji se sprovodi pod pokroviteljstvom grada Beograda, rekla je zamenica sekretara za obrazovanje Dragica Moro.

Ormarići su proizvedeni od dekapiranog lima i plastificirani, u boji, pri čemu se posebno vodilo računa o potrebama učenika specijalnih škola.

Svaki ormarić sadrži tri ključa, od kojih se jedan daje učeniku na korišćenje, a preostala dva roditelju, odnosno školi.

„Za učenike nižih razreda kasete će biti montirane u njihovim učionicama, a za ostale u hodnicima“, rekla je Moro i podsetila da je grad Beograd prošle godine krenuo sa projektom besplatnih udžbenika za sve đake.

Ove godine đaci će dobiti i drugi komplet – jedan za školu, drugi kod kuće, rekla je Moro, podsetivši koliko je teška školska torba, koliko moraju đaci da nose knjiga. U novoj školskoj godini udžbenike ce dobiti učenici svih razreda – od prvog do osmog.

Grad finansira kupovinu obaveznih udžbenika za učenike prvog, drugog, trećeg, petog, šestog, sedmog i osmog razreda. Ministarstvo prosvete i nauke obezbediće udžbenike za učenike četvrtog razreda, kao i radne listiće i radne sveske za sve učenike od prvog do četvrtog razreda. Roditelji kupuju udžbenike za izborne predmete i za strani jezik.

Ormarići su pre nekoliko dana montirani u osnovnoj školi „Dragan Lukić“ na Bežanijskoj kosi, a direktorka Aleksandra Brajović Zoronjić izjavila je da su deca oduševljena što više neće morati da nose suviše teške torbe.

„Imaće manje tereta, a to bi trebalo povoljnije da utiče na njihov rad“, rekla je Brajović Zoronjić i navela da su deca već tražila ključeve.

„Svaki od 700 učenika naše škole dobio je ormarić i narednih dana već će početi da ih koriste, a od septembra u punom kapacitetu“, rekla je ona, pozdravljajući odluku grada i što je prepoznao potrebu dece.

Beogradski đaci imaju i druge olakšice od grada, pa tako grad finansira 25 odsto troškova maturske ekskurzije deci samohranih roditelja. Za porodice sa dvoje i više dece postoji mogućnost da jedno dete ide besplatno na ekskurziju ili rekreativnu nastavu, u dogovoru škole i turističke organizacije. Ova povoljnost važi za sve đake u Srbiji.

Dnevni AKTER

Prilikom ocenjivanja škola savetnici će razgovarati i sa đacima

Detaljno spoljašnje vrednovanje kvaliteta rada u školama, koje je nedavno počelo prvo u beogradskim, a onda i u školama širom Srbije, naišlo je na odobravanje onih koji jedva čekaju da nadzornici pokucaju na vrata kuća znanja, ali i sumnjičave komentare radoznalaca koji bi da znaju „kakva je to provera ako se unapred najavi?”.

Da bi uopšte počelo spoljašnje vrednovanje škola, temeljne pripreme krenule su još na jesen 2009. godine, formiranjem posebne komisije od 30 stručnjaka koji su definisali standarde i istovremeno se obučavali za vrednovanje.

– Standarde kvaliteta rada obrazovno-vaspitnih ustanova smo mi uradili, nismo ih prepisali. Najvažnije i najteže je bilo definisati oblast nastave i učenja. Posle prve verzije dokumenta ušli smo u sedam osnovnih i tri srednje škole da to probamo. Nakon analize podataka, kritike ovdašnjih i stranih eksperata, napravljen je završni nacrt koji je išao Nacionalnom prosvetnom savetu na usvajanje. Dokument je promovisan u decembru 2010. godine, a njegove dve osnovne funkcije jesu da prikaže realno stanje u školama i motiviše da se unaprede boravak i rad u kućama znanja. Sve je rađeno pod budnim okom stručnjaka i konsultanata iz Holandije, Škotske, Engleske i Nemačke, koje su članice Evropske konferencije inspektorata – SICI (The Standing International Conference of Inspectorates), čiji je član i Srbija nedavno postala – objašnjava za „Politiku” Gordana Cvetković, načelnica Školske uprave Beograd.

Na putu ka aktuelnom vrednovanju, kojim će biti obuhvaćene sve osnovne i srednje škole, izrađen je pravilnik koji reguliše spoljašnje i unutrašnje ocenjivanje škola. Zašto je on važan?

– Zato što se njime prvi put dodatno uređuje i samovrednovanje škola, a pre njega se to radilo na osnovu samo jednog člana zakona – kaže Cvetkovićeva.

Napravljen je i priručnik u kojem su sabrane procedure, formulari, standardi… sve što je potrebno prosvetnom savetniku za ocenjivanje škola. Na osnovu tog priručnika i pravilnika osmišljena je obuka koju su prošli svi prosvetni savetnici u Srbiji, a ona je završena ovog meseca.

– Napravljena je i baza podataka u kojoj se čuvaju ocene i izveštaji iz škola koje su vrednovane. Ta baza će biti dobar oslonac za planiranje sledećeg ciklusa vrednovanja. U njoj će crvenom bojom biti obeležene škole koje su dobile vrlo slabe ocene koje će savetnici posećivati češće nego što je predviđeno. A predviđeno je da se ciklus provere ponavlja na pet godina. Podaci iz ove baze će posebno pomoći donosiocima odluka u obrazovanju da vide koje škole u kojoj meri ispunjavaju standarde i da sistemski deluju – pojasnila je za naš list Marija Krneta, prosvetni savetnik u Školskoj upravi Beograd.

Kako ocenjivanje škola izgleda na terenu?

Za sada je formirano pet timova prosvetnih savetnika Ministarstva prosvete i nauke. U timovima se nalazi i po jedan savetnik Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja. Ti ljudi su već stekli iskustvo u ocenjivanju škola, jer su više puta prošli kroz proces spoljašnjeg vrednovanja – prvo u okviru pilot-projekta, a zatim u toku obučavanja novih savetnika.

Pravo spoljašnje vrednovanje prvi put je obavio tim Školske uprave Beograd u Osnovnoj školi „Karađorđe”. Tamo su savetnici dva dana prisustvovali časovima kod različitih nastavnika, proveravali dokumentaciju, planove i programe rada, razgovarali sa zaposlenima, đacima i roditeljima.

– Dok je vrednovanje bilo na nivou pilot-projekta zadatak direktora bio je da odabere učenike i roditelje sa kojima ćemo razgovarati. Ovoga puta nije bilo tako. Dva dana pred dolazak u školu tražili smo da u grupi dece budu učenici pod rednim brojem 14 u dnevniku, po tom principu odabrali smo i roditelje da bismo dobili što objektivnije rezultate. Intervjuisali smo đake koji postižu različit uspeh, i roditelje koji sa ovom školom imaju različita iskustva – kazala je Cvetkovićeva, dodajući da je obaveza savetnika da školi najave posetu četiri nedelje ranije, obave pripremni sastanak sa direktorom i preciziraju kada će razgovarati sa decom i roditeljima, jer se njihovo vreme i obaveze i te kako uvažavaju.

Što više nastavnika savetnici vide na delu, imaće precizniju sliku kvaliteta rada škole, a minimalno moraju da posete 40 odsto predavača na časovima. Svrha vrednovanja nije kažnjavanje nego unapređenje rada u školama, ali sankcije neće izostati u kućama znanja gde i posle predviđenog roka ne bude popravljen nivo ostvarenosti ključnih standarda ocenjenih jedinicom ili dvojkom.

Ključni standardi su najvažnijih deset među najvažnijima. I oni moraju biti vrednovani ocenom tri ili četiri, da ne bi škola „crvenela” u bazi podataka.

– Skala ima četiri ocene – od jedan do četiri. Ne slučajno. Kad je na skali i ocena pet, lako se pribegava sredini, odnosno oceni tri. Upravo to smo hteli da izbegnemo. Kad je skala četvorostepena ocene su povoljne ili nepovoljne – razjasnila je Gordana Cvetković.

Milenija Simić-Miladinović

Intervju Vladimir Bumbaširević

Jedan od ključnih problema Univerziteta u Beogradu jeste nedovoljna efikasnost studiranja, odnosno to što veliki broj studenata ne može u roku da položi sve ispite iz jedne godine. Potrebno je uraditi detaljnu analizu opterećenja studenata i izvršiti neophodne korekcije, kaže za “Blic” prof. Vladimir Bumbaširević, novoizabrani rektor Univerziteta u Beogradu.

Doskora je bio na čelu Medicinskog fakulteta: Vladimir Bumbaširević

Na svakom fakultetu i dalje postoje dva-tri predmeta koja su usko grlo, predmeti koji se teško polažu. Kako rešiti ovaj problem?

– Potrebna je pažljiva analiza. U tom procesu će biti dragocena pomoć studenata koji su i sami pokrenuli ovo pitanje. U nekim slučajevima razlog je veće opterećenje, ali ima i drugih, kao što je nedovoljno predznanje studenata za određene kurseve ili nešto drugo. U svakom slučaju, potrebno je identifikovati probleme i preduzeti odgovarajuće korektivne mere.

BLIC

Učenici u četvrtak izolovani slavili kraj školske godine

Učenici izlazili iz dvorišta preskačući kapiju jer je uprava htela da spreči dolazak đaka iz drugih škola na proslavu mature

zoom

Policija posmatrala preskakanje đaka

BEOGRAD – Ko je ušao, ušao je!

Učenici Treće beogradske gimnazije u četvrtak su u školsko dvorište ulazili preko ograde. Direktorka Dragana Vasić naložila je da se kapija zaključa jer su maturanti proslavljali poslednji dan školovanja, pa je, kako nam je rekao školski policajac, htela da spreči dolazak đaka iz drugih škola.

Neki učenici tvrde da se jedna njihova vršnjakinja povredila za vreme proslave. Kažu da je iščašila koleno, ali nisu sigurni da li se to desilo dok je preskakala ogradu ili se pak okliznula na penu koju su koristili da poboljšaju atmosferu na proslavi.

Policajac koji radi u ovoj gimnaziji potvrdio nam je da su kapiju skoro svi đaci preskakali.

– Malo je bilo nezgodno devojčicama u suknjicama, ali su im drugi pomogli – ispričao nam je policajac, a direktorka Dragana Vasić nije htela da komentariše spornu situaciju.

(S. S.)

Izazovi visokog obrazovanja

Mi školujemo ljude, dajemo im diplome različitih naziva, a poslodavci ne znaju šta one znače, rekla penzionisana profesorka Beogradskog Univerziteta Srbijanka Turajlić

BEOGRAD – Učesnici diskusije „Izazovi visokog obrazovanja u Srbiji“, koji je održan danas u beogradskom Medija Centru, složili su se da je obrazovnom sistemu „hitno potrebna reforma“, da je potrebna bolja implementacija i prilagođavanje Bolonjskog procesa potrebama obrazovnog sistema u zemlji.

Srbija je ove godine dobila ocenu 3,2 za sprovođenje Bolonjskog procesa što je bio i jedan od povoda za održavanje diskusije.

„Bolonjski proces je suviše bukvalno brimenjen u Srbiji što je dovelo do neefikasnosti. Međutim, u pitanju je svetski proces koji mi treba da pratimo, ali neophodno je da ga prilagođavamo kako bi smo izbegli haotičnost“, kazao je predsednik Nacionalnog saveta visokog obrazovanja Srđan Stanković.

Novi sistem studiranja koji se u Srbiji praktikuje od 2005. godine, prema rečima učesnika diskusiije, osmišljen je tako da se tokom studiranja, dobar deo mladih osposobi kao konkurentna, visokoobrazovana radna snaga.

„Generacije koje dolaze moraju da uče tokom celog života zbog razvoja tehnologija. Međutim, visoko obrazovanje ne može da bude generator otvaranja radnih mesta, već treba da bude obratno“, rekla je predsednik tima stručnjaka za reformu visokog obrazovanja Vera Dondur.

Prema njenim rečima, studiranje budućih doktora nauka nije adekvatno urađeno „iako je upravo taj segment obrzovanja kadrova presudan za obrazovanje“.

Bivša pomoćnica ministra za visoko obrazovanje i penzionisana profesorka Beogradskog Univerziteta Srbijanka Turajlić rekla je da problem sa „Bolonjskim procesom“ nije ono što nije urađeno već „ono što je urađeno, ali neadekvatno“.

„Problem je sa zapošljavavanjem jer mi nikada nismo pričali o tome. Bolonjski proces je upravo osmišljen kako bi svršeni studenti lakše došli do posla. Mi školujemo ljude, dajemo im diplome različitih naziva, a poslodavci ne znaju šta one znače. Mi sami ne znamo šta smo iškolovali“, rekla je Turajlić.

Ona je napomenula da u sistem visokog obrazovanja nije uveden takozvani „hibridni master“ kao i da je „Bolonjski proces“ unazadio obrazovanje u Srbiji, ali isključivo jer „smo ga mi loše primenili“.

„Bez obzira na reformu, sistem obrazovanja je preslikan model iz SFRJ kada je školovan kadar za kojim nije bilo realne potrebe“, rekao je profesor Branko Medojević i dodao da je obrazovnom sistemu neophodna racionalizacija.

Medojević je istakao da se svake godine smanjuju izdvajanja države za obrazovanje dok u isto vreme, „sistem dozvoljava studentima koji ponove godinu da ostanu na budžetu“.

„Mi nismo toliko bogato društvo da bi mogli da finansiramo one koji padnu godinu. Nedavno, jednoj delegaciji u Norveškoj domaćini su zahvalili Srbiji na donaciji od 200 miliona dolara. Toliko je vredelo obrazovanje doktora i ostalih visokoobrazovanih osoba koje su nakon studija otišle u Norvešku da žive“, rekao je Medojević.

KURIR