Правна питања и одговори

Премијер Мирко Цветковић је при усвајању Буџета Републике Србије рекао да је он развојни и социјални и да представља највећи план прилагођавања које је икада обављено у јавним финансијама, уз одржавање стабилности. Ове мере иду ка унапређењу привредног амбијента, те је јефтинија државна администрација, што ће према речима премијера подстаћи привредну активност у Србији кроз јавне и инфраструктурне радове. Да је „јевтинија“ државна администрација показује и Уредба о измени уредбе о коефицијентима за обрачун и исплату плата именованих и постављених лица и запослених у државним органима од 30. 12. 2011. године којом се плате у државној и локалној управи повећавају од 0,53 – за неквалификованог традника до 18,00 – за именована и постављена лица. Позамашан износ се може још и повећати за 30% у зависности од тога колоко ће и да ли ће просветни и остали „јадници“ дозволити да им кроз рестриктивни буџет узму. Вероватно карактеристику социјалног означавају плате намештеника које ће бити од 200000 до 300000 динара. Где је крај овом безумљу? Ко ово изговори и потписа? Ко би други до председник Владе, Мирко Цветковић.

Сва прича пред усвајање Буџета и после усвајања је само јевтина реторика скупих политичара или је ниска стварна цена и једна и друга. Да је солидарност међу радницима био и  остао  само „ружан сан“ потврђује и то „просверни радници штрајкују, а остали добијају веће плате и кориговање коефицијената“, а министар просвете Жарко Обрадовић се залаже за финансијску стабилност насупрот Председнику Владе и Министру финснсија који подиже плату од око 1000 до преко 50000 својим партијским друговима. Разлога има више, један је ревизор и могућност подношења тужби, други пожељно је показати да ако сте уз политичку опцију која влада бићете материјално обезбеђени, те се исплати борити се за то па и гласати и трећи вероватни разлог је да су они своје школе завршили, да им не треба квалитетно образовање, јер они своју децу могу са новцем пореских обвезника да шаљу било где у школе.

Просветни радници су штрајковали и тражили повећање дела буџетског новца за око 5 милијарди динара, а исте године државна администрација је без штрајка ставила на свој конто више од 5 милијарди, а сви знамо шта и како иста ради. Само до пре две године Пердседник Владе је причао потпуно другу причу, те је неопходно подседтити га на то без обзира што су политичари кратког памћења, а било би добро да су и кратког политичког живота, да је Влада Србије усагласила нови пакет мера којим ће се попунити буџетска „рупа“ од 100 милијарди динара (02. 04. 2009.). Новим планом предвиђено је прикупљање чак 106 милијарди динара. Највећи део терета понеће они који од државе највише и узимају. Тако ће 90 милијарди динара бити ушпарано у јавном сектору, док ће остатак од 16 милијарди динара бити сакупљен кроз нове намете на гориво, дивиденде и импулсе у мобилној телефонији. Државни службеници убудуће неће моћи да примају плату већу од 186.000 динара јер је Влада лимитирала максималну плату на шест просечних плата итд. У истом пакету се наводи да уштедама у министарствима која ће расходе морати да смање за четвртину Влада ће сакупити 40 милијарди динара, што је најиздашнија уштеда у измењеном пакету мера. Сви нивои власти морају да поднесу терет кризе и пакет мера има за циљ да се боље реши проблем буџетског дефицита. Да ли ће у Влади неко одговарати или не, видећемо јер су огромни расходи они о којима Влада сама одлучује. Различити су коментари економиста: новац цури на све стране (царине и јавне набавке), мере смисленије него првобитне, биће у будуће смањен наш јавни сектор који је прегломазан. Где су те мере и до када ће образовање Србије бити таоц дневне политике и интереса министара не само просвете, него и нагодбе између ресора? Просветни радници надамо се да и ви нисте тако кратког памћења као српски политичари. Неопходно је да их упутите на читање дела Др Рудолф Арчибалд Рајс ЧУЈТЕ СРБИ!, вас просветне раднике ЧУЈТЕ ПРОСВЕТНИ РАДНИЦИ!!! и знајте да је наша борба за наша права непресушна.

Замрзавање плата у државној, покрајинској и локалној администрацији у јавним предузећима и осталим буџетским корисницима и замрзавање пензија на свим нивоима. То што око 560.000 запослених код државе неће имати веће плате није растужило никога из приватног сектора. Ова мера је трајала до краја 2011. године, а онда су они „обични“ остали ту где су били, а они држави и политици веома важни „необични“ су добили зелено светло да повећају зараде и ако је државна администрација једна од најгломазнијих, број запослених  је вероватно и повећан, а најмање ефикасна на просторима Европе. Плате просветним радницима су замрзнуте, оне не прате ни инфлацију, реално су опале за последње три године око 30%. Ову меру поздрављају не само приватници већ и неки економисти који не схватају да је образовање једини начин да ова земља изађе из свеукупне економске кризе, јер се зна да су плате буџетских корисника, уз трансфере за пензије, највећи издаци државне касе. Не треба заборавити да ће смањење ових, као и било којих других расхода, деловати антиинфлаторно, због чега је мање главобоље од инфлације коју би могло да погура повећање акцизе на гориво. Поред тога није морално да запослене које плаћа држава у државној администрацији имају 40 одсто већу плату од радника у приватном сектору, па чак и од радника запослених у делу осталих бзџетских корисника. Све остале мере којима треба да се уштеди преко потребни новац, како би мањак нестао, а ММФ подржао аранжман Србији могу се свести на једно уштедите на образовању Србије, јер се оно у држави Србији помиње само у време избора, доношења закона и штрајка. Избори су сваке четири године, закони се доносе периодично, а остаје нам да Влади озваничимо стални штрајк да би једном чула и схватила да у овој земљи постоји образовање и да је то једини пут за излазак из кризе, што потврђује изрека „Стазом знања до благостања“. Да би све ишло како ваља и како треба у Србији Влада je платила дупло скупње 20% учешћа у Телекому него што је имала намеру да прода исти на тендеру и да при томе потроши више од 40% укупног буџета просвете у Србији за годину дана, што не значи да ће повећати запосленост, плате и стандард у Србији. Поставља се питање чији се новац троши и да ли је то буре без дна, ко га пуни и чији је све интерес да тако ради, а не да прави пословну климу у Србији.

Благо и једноставно речено: Све је то траљаво, о новим мерама штедње нема ништа ново да се каже сем да је очигледно да порези нема од кога да се прикупе да ће се покушати са још већом штедњом. Нисам сигуран да ће то бити изводљиво. Плате могу и да буду мање, али да ли ће бити и примања (пример су администрација и запослени у јавним предузећима). Општине повећавају цене својих услуга – колико успевају тешко је рећи. Уплата пореза на добит у буџет зависи од тога да ли те добити има. Све је то траљаво урађено с циљем да се некако задовољи аритметика за ММФ и локална политика, а ОБРАЗОВАЊЕ где је оно?.

Остаје да се види какве ће ово последице оставити на запослене и њихов стандард, а запослени и синдикати у образовању ће бити приморани да предузму мере, акције, или реакције на свеукупни притисак и обесмишљавање постојања образовања и запослених у овој делатности од стране ове Владе. Реаговања ће сигурно бити јер нам се свима добро не пише. Ниво постигнутих права по основу рада и из рада сигурно ће бити смањен, а наш циљ је прогресивно повећање, а не смањење. Поставља се питање да ли ће запослени чланови синдиката у образовању успети да нађу пут за излазак из зачараног круга у који нас све гура ова Власт, а све у циљу да спасе саму себе или да спасе у Србији оно чему спаса нема.

 

30.01.2012.                                                                             проф. дрТомислав Живановић

 

Прилог: Уредба

Влада доноси

УРЕДБУ

о измени Уредбе о коефицијентима за обрачун  и исплату плата именованих и постављених лица и запослених у државним органима

 

Члан 1.

У Уредби о коефицијентима за обрачун и исплату плата именованих и постављених лица и запослених у државним органима („Службени гласник РС”, број 44/08 – пречишћен текст), члан 5. мења се и гласи:

„Коефицијент из чл. 2. и 4. ове уредбе, за именована и постављена лица и запослене у органима територијалне аутономије и локалне самоуправе увећава се, по основу сложености и одговорности послова, за додатни коефицијент и то:

1) у органима територијалне аутономије и органима града Београда

– до 18,00 – за именовано и постављено лице,

– до 16,80 – за самосталног стручног сарадника,

– до 16,40 – за вишег стручног сарадника,

– до 11,50 – за стручног сарадника, преводиоца и библиотекара,

– до 7,19 – за вишег сарадника,

– до 5,33 – за сарадника и висококвалификованог радника,

– до 3,03 – за стенографа и вишег референта,

– до 1,85 – за референта и дактилографа,

– до 1,05 – за квалификованог радника,

– до 1,05 – за неквалификованог радника;

2) у органима градова

– до 13,50 – за именовано и постављено лице,

– до 12,60 – за самосталног стручног сарадника,

– до 12,30 – за вишег стручног сарадника,

– до 8,63 – за стручног сарадника, преводиоца и библиотекара,

– до 5,10 – за вишег сарадника,

– до 4,70 – за сарадника и висококвалификованог радника,

– до 2,00 – за стенографа и вишег референта,

– до 1,80 – за референта и дактилографа,

– до 1,00 – за квалификованог радника,

– до 1,00 – за неквалификованог радника;

3) у органима општина

– до 9,00 – за именовано и постављено лице,

– до 8,40 – за самосталног стручног сарадника,

– до 8,20 – за вишег стручног сарадника,

– до 5,75 – за стручног сарадника, преводиоца и библиотекара,

– до 3,60 – за вишег сарадника,

– до 2,30 – за сарадника и висококвалификованог радника,

– до 1,20 – за стенографа и вишег референта,

– до 0,93 – за референта и дактилографа,

– до 0,53 – за квалификованог радника,

– до 0,53 – за неквалификованог радника.

Коефицијент из чл. 2. и 4. ове уредбе, увећан за коефицијент утврђен за именовано и постављено лице, односно звање и занимање у складу са ставом 1. овог члана, може се увећати:

– именованом и постављеном лицу – највише до 30%;

– запосленом који координира најсложеније активности – највише до 10%, с тим да овај број запослених не може прећи 2% од укупног броја запослених;

– запосленом који руководи унутрашњом организационом јединицом – 10%;

– запосленом који ради на припреми и извршењу буџета или финансијског плана, вођењу пословних књига и састављању рачуноводствених извештаја – највише до 10%.

– запосленом на пословима комуналног полицајца – 10%;

– запосленом на пословима буџетске инспекције – највише до 10%.

Запосленом који има право на увећање коефицијента по више основа из става 2. овог члана, укупно увећање коефицијента не може бити веће од 10 %.”

Члан 2.

Ова уредба ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”, а примењује се почев од обрачуна и исплате плата за јануар 2012. године.

 

05 број 110-10146/2011

 

У Београду, 30. децембра 2011. године

Влада

Председник,

др Мирко Цветковић, с.р.

 

 

Србија је земља која се граничи сама са собом. Где живе најлепше жене, а наталитет опада. Где незапослени највише раде, где на најплоднијој земљи живе људи који гладују. Где возови касне по реду вожње. Где сви играју фудбал, а побеђују у одбојци. Сви журе на посао, а нико не стиже на време. Где осмочасовно радно време траје дванаест сати.              

Где је здравство бесплатно, а лечење скупо. Где су новинари слободни да напишу шта год им се нареди. Где је светска криза добила држављанство. Где су јавне набавке тајне, а државне тајне јавне. Где се Влада залаже за штедњу повећавајући у државној и локалној управи повећавајући плате и бонусе државним чиновницима. Где се ратови никад не завршавају. Где се историја понавља сваки дан.              

 Додао бих: Где су најбогатији они који никад нису радили. Где је страна валута узета за домаћу. Где људи славе славу, а псују бога. Где паметне због неразумевања проглашавају лудацима, а лудаке  способнима.       

Где неписмени пишу историју. Где су закони незаконити, а анархија нормално стање. Где власт презире грађане као нежељене сведоке.            

Где се живи од будућности јер на садашњост немамо право. Где се свако свакоме смешка, а нико никоме не жели добро. Где судски поступци трају дуже од живота. Где су само поплаве начин наводњавања земљишта.              

Где призивају диктатора, а демократију сматрају порезом на будале. Где сматрају да ће земља дуже напредовати ако што више назадује.              

Па ти преживи ако си нормалан. Срећа за државу да је таквих све мање. Нормални свакако ником нису потребни. А и сам живот је у Србији је највећи парадокс.                                                                                            

 ГСПРС «Независност»

NEZAPAMĆEN SLUČAJ VRŠNJAČKOG NASILJA U ŠKOLI U POŽAREVCU

Primorao ga pretnjom da će ga odati kod majke da puši – Đak sedmog razreda OŠ „Kralj Aleksandar Prvi“ na velikom odmoru odveo vršnjaka u pomoćnu školsku zgradu, naterao ga da skine pantalone, a onda se deset minuta seksualno iživljavao nad njim. Nesrećni dečak, koga je silovatelj ucenio pretnjom da će ga prijaviti kod roditelja da puši, ispričao drugu šta se dogodilo, nakon čega su obavešteni nastavnici i direktor

Učenik sedmog razreda Osnovne škole „Kralj Aleksandar Prvi“ u Požarevcu, dečak od nepunih 14 godina, silovao je na velikom odmoru svog školskog druga. Ovaj nezapamćen slučaj vršnjačkog nasilja dogodio se pre desetak dana, kada je dečak silovatelj odveo vršnjaka u pomoćnu školsku zgradu, naterao ga da skine odeću, a onda se desetak minuta seksualno iživljavao nad njim.

Kako smo saznali, nesrećni silovani dečak pristao je na ova poniženja preplašen i ucenjen pretnjama da će njegovi roditelji saznati da puši, ako se bude odupirao. I ko zna da li bi iko saznao za taj slučaj nasilja, da treći učenik, kome je silovani dečak ispričao šta se dogodilo, slučaj nije prijavio nastavnicima i direktoru.

Mirno se vratili na čas

Ovaj napad desio se 19. januara, ali se o njemu saznalo tek nedelju dana kasnije, što nam je potvrđeno i u požarevačkoj policiji.

– Odmah po prijavljenom događaju, 26. januara, policija je po nalogu nadležnog tužilaštva, u saradnji sa Centrom za socijalni rad, direktorom škole, školskim psihologom i pedagogom, utvrdila činjenično stanje i obavila razgovore sa akterima događaja. Nakon toga, o ovome je obavešteno Više tužilaštvo, koje je naložilo da mu se dostave svi spisi koji se tiču ovog događaja – rekla je Jasmina Tišma, portparol Policijske uprave Požarevac.

Nema fizičkih povreda od zlostavljanja

Napadnuti dečak prošlog petka odveden je u Opštu bolnicu na pregled kod hirurga, što nam je potvrdio i direktor ove bolnice Srećko Bosić. Ipak, fizičkih posledica ovog silovanja, kako nam je rečeno, nema.

– Dečak je pregledan i pušten istog dana, jer kod njega nisu uočene fizičke povrede – rekao je Bosić.

Više detalja o ovom događaju nije bilo moguće dobiti ni u policiji, ni u Višem javnom tužilaštvu, niti u samoj školi, uz obrazloženje da je reč o deci starosti do 14 godina, čiji identitet mora biti zaštićen.

Prema našim nezvaničnim saznanjima, silovanje se dogodilo za vreme školskog odmora.

– Učenik sedmog razreda, romske nacionalnosti, pozvao je oštećenog da odu do obližnje stambene zgrade, poznate kao „betonjerka“, da bi pušili cigarete do narednog časa. Pošto su otišli do garaže u suterenu ove zgrade, naredio mu je da skine pantalone jer će ga, u suprotnom, odati kod majke da puši. Kada je uplašeni dečak poslušao ovu naredbu, napadač ga je seksualno zlostavljao narednih desetak minuta. Potom su se obojica vratila nazad u školu, na naredni čas. O ovom događaju čulo se tek kada se napadnuti dečak požalio jednom svom drugu, nakon čega su za ceo slučaj saznali nastavnici i njegovi roditelji, saznajemo u istrazi.

Nema kazne, samo saveti…

Napad je policiji prvi prijavio direktor škole Goran Seger.

– Pošto je reč o maloletnicima, ne mogu da dajem izjave za medije. Mogu samo da kažem da je postupak u toku i da na njemu rade policija, Više tužilaštvo i Centar za socijalni rad – rekao je Seger.

 

Nastavnici i direktor u šoku … OŠ „Kralj Aleksandar Prvi“

Ni u Centru za socijalni rad nisu mogli da komentarišu ovaj slučaj, jer još nisu zvanično obavešteni.

– Tek kad budemo dobili zvaničan izveštaj o celom slučaju znaćemo šta ćemo dalje preduzeti. U svakom slučaju, kada se radi o deci ispod 14 godina, ne može biti njihove krivične odgovornosti, već samo savetodavnog rada sa njima i njihovim roditeljima – rekao je Miroslav Stojimirović, direktor Centra za socijalni rad.

U slučaju kada se utvrdi neodgovornost roditelja u vaspitavanju deteta koje je izvršilo neko nasilničko delo, Centar može tražiti njegovo izmeštanje iz porodice.

Višnja Vučković, Požarevac

 

Malo interesovanje školskih uprava da prosvetari gledaju Dragojevićev film. Film gledaju osnovci iako još nije urađena preporuka za starosnu dob

Projekcija „Parade“ Srđana Dragojevića

FILM ”Parada”, koji su sa preporukom Ministarstva prosvete i nauke pogledali pojedini direktori osnovnih i srednjih škola u Beogradu i Novom Sadu, u ostalim gradovima nije, izgleda, izazvao veliko interesovanje. U većini školskih uprava još nisu organizovali projekcije.

Sudeći po tome da se, van Beograda, biskopi mogu na prste izbrojati, malo gde će prosvetarima i biti organizovano prikazivanje filma Srđana Dragojevića. A i ako se vlasnici bioskopa i distributeri odluče da ”časte” direktore škola projekcijom, to rade sa jasnom tržišnom logikom.

– Ako škole odluče da deca treba da pogledaju ”Paradu”, to za nas znači novu bioskopsku publiku i poslovnu korist, čak i pored toga što bismo karte prodavali upola cene – kaže za ”Novosti” Zoran Cvetanović, vlasnik ”Art viste”, u čijim bioskopima u Novom Sadu i Beogradu je prikazan film.

ODGLEDALO SAMO STOTINAK NASTAVNIKA

U Novom Sadu ”Paradu” je organizovano pogledalo stotinak nastavnika i direktora škola. Na beogradskoj projekciji bilo ih je 70. Prema rečima Zorana Cvetanovića, još nijedna škola iz ova dva grada nije se javila kako bi se dogovorio dolazak đaka na ”Paradu”.

– Uočili smo da upravo ova školska publika nije dolazila na ”Paradu” i, ceneći da je za njih važno da pogledaju taj film, dogovorili se sa Srđanom Dragojevićem da pomognemo.

Оn dodaje i da postoji namera da dogovore saradnju sa školama za film ”Šešir profesora Koste Vujića”.

A u poslednje četiri godine, prema rečima Miodraga Sokića, predsednika Foruma beogradskih gimnazija, nijedan drugi film nije imao ovakvu preporuku Ministarstva.

-I tada, pre četiri godine, kritikovali smo što se Ministarstvo prosvete meša i protežira bilo koga – kaže Sokić. – Uvođenje nekog filma, makar i kao vannastavnu aktivost, znači mešanje u nastavne programe, a to je ozbiljna stvar. Ne zameram, naravno, ništa Srđanu Dragojeviću, već Ministarstvu.

A osim toga da li je Ministarstvo prosvete i nauke, davanjem podrške ovom filmu, podržalo i nečiji privatni biznis, delu prosvetne javnosti sporno je i to što je preporučeno da ”Paradu” gledaju osnovci.

Na nacionalnoj televiziji koja će, kad se završi bioskopski život, emitovati ”Paradu” na malim ekranima, kažu da još nisu odlučili koja će biti preporučena starosna granica gledalaca. O tome, kažu, odlučuje programski savet, ali se ”Paradom” nije bavio, jer je još na repertoarima bioskopa.

Na drugim televizijama kažu da bi ovaj film morao da ima oznaku ”16” i da samim tim nikako nije za osnovce.

Večernje novosti

 

Studenti nastavničkih fakulteta ne mogu da se zaposle u školama bez mastera. Univerzitet traži izmenu zakona jer je nejasno čemu onda služe studije

NAJMANJE 2.000 nastavnika i učitelja koji su studije završili ”po Bolonji” ne može zakonski da se zaposli u školama, iako su diplomirani učitelji i nastavnici. Zakon kaže da ”bolonjci” moraju da završe master da bi ušli u učionice.

Zato su Učiteljski i Filološki fakultet pokrenuli inicijativu da se ova greška ispravi i nastavnicima koji su završili četiri godine studija dozvoli da predaju.

Iz Ministarstva prosvete i nauke stigao je odgovor da će ovaj problem biti uzet u obzir, a sada već stasava treća generacija sa ”bolonjskim” diplomama.

– Reč je o velikoj nepravdi prema studentima i trudimo se da ona bude ispravljena – objašnjava za ”Novosti” prof. dr Aleksandar Jovanović, dekan Učiteljskog fakulteta u Beogradu. – Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja nalaže da nastavnici moraju da imaju završen master i ukupno 300 ESPB bodova, kako bi dobili posao u školi. Onda se pitamo za koji posao školujemo studente na četvorogodišnjim studijama.

POSLODAVCI BIRAJU

U NACIONALNOJ službi za zapošljavanje kažu da ne zavisi od njih, već od poslodavca, da li je za posao nastavnika potreban završen master. – Ako škola traži da kandidati ”bolonjci” imaju završen master, mi postupamo prema njihovom zahtevu. Ukoliko kažu da je za sve dovoljna diploma osnovnih studija, onda im šaljemo kandidate sa takvim kvalifikacijama – objašnjava Dragan Đukić, direktor sektora za zapošljavanje NSZ.

On objašnjava da, ako je već potrebno da završe i master, onda država mora da odobri isti broj mesta na master, kao i na osnovnim studijama. Jer svi moraju da dobiju šansu da završe školovanje potrebno za posao.

– U teoriji je ovako postavljeno, a u praksi ima i drugačijih primera – kaže prof. Jovanović. – Učitelje sa četiri završene godine neke škole primaju na neodređeno, neke na određeno, a pojedine škole uopšte neće ovakve kadrove.

Slična je situacija i među studentima Filološkog fakulteta, a ova zakonska odredba pogađa i istoričare, geografe, biologe i ljude drugih struka koji bi da se zaposle u školama.

– Mnoge kolege uspele su da dobiju posao, ali ne bi smelo da se događa da iko od nas ima problem – naglašava Duška Mihajlović, student prodekan Učiteljskog fakulteta.

Dekan Učiteljskog kaže da očekuje da država reši ovo pitanje i izmeni sporni član zakona.

Večernje novosti