Правна питања и одговори

Neverovatan epilog brutalnog vrŠnjaČkog nasilja – Škola i Centar za socijalni rad u PoŽarevcu ne znaju Šta da rade sa deČakom koji je zlostavljao vrŠnjaka

Uplašeni roditelji učenika traže: Premestite ga bar u drugu Školu da ga napadnuti deČak ne gleda svaki dan – Učenik sedmog razreda škole u Požarevcu koji je deset minuta analno i oralno seksualno zlostavljao druga iz klupe kažnjen samo umanjenom ocenom iz vladanja i premeštanjem u drugi razred

Dečak koji je u školi u Požarevcu na brutalan način silovao školskog druga tokom velikog odmora kažnjen je samo smanjenjem ocene iz vladanja i premeštanjem u drugi razred iste škole.

Centar za socijalni rad i uprava OŠ „Kralj Aleksandar I“, kao i svi drugi nadležni organi u ovom gradu, ne znaju šta da rade sa dečakom čiji je neverovatan čin brutalnog nasilja šokirao ne samo Požarevac, već i celu Srbiju.

 

Ovaj učenik sedmog razreda, koji još nije napunio 14 godina i ne može po zakonu krivično da odgovara, živi sa starateljkom jer nema majku, a otac mu je u zatvoru.

Štite maloletnika

 

Za sada nema zvaničnih podataka iz policije, Višeg javnog tužilaštva, školske uprave i Centra za socijalni rad, uz obrazloženje da se štiti identitet maloletnika. Jedino se zna da su u školi prethodnih dana boravile republička i gradska prosvetna inspekcija, koje su sačinile izveštaj o okolnostima ovog slučaja.

Fakti

– Učenik sedmog razreda OŠ „Kralj Aleksandar I“ 19. januara silovao je druga iz razreda u garaži zgrade van školskog dvorišta

– Dečak-silovatelj je odveo druga u garažu, naredio mu da se skine, a onda uz pretnju da će ga prijaviti roditeljima da puši išamarao ga, brutalno silovao i naterao na oralni seks. Potom su se obojica mirno vratila na nastavu

– Nesrećni dečak se požalio jednom drugu šta se dogodilo, a kada je vest došla do nastavnika, slučaj je 25. januara dospeo u javnost

– Dečak-silovatelj ne može krivično da odgovara jer još nije napunio 14 godina

 

Ovakav slučaj nasilja nezapamćen je u Požarevcu jer se do sada nije desilo da učenik siluje učenika. Zbog toga u gradu već danima vlada uznemirenost, posebno kod roditelja đaka.

 

– Nisam za to da se ovaj učenik proganja, vređa ili izopšti od druge dece jer je i sam dete, sigurno nesvesno težine onoga što je uradilo. Ipak, smatram da ga treba prebaciti u neku drugu školu, ne da bi se problem tako prebacio na tuđi teren, već da bi se time pomoglo napadnutom dečaku, kako ga više ne bi sretao u školi – kaže S. T., roditelj jedne učenice iz OŠ „Kralj Aleksandar I“.

Ako zatvore kapiju, rešiće problem…

 

Pošto je učenik-napadač maloletnik do 14 godina starosti, on ne može da snosi krivičnu odgovornost, niti može biti poslat u neki popravni dom. Sve što je po našem zakonu moguće to je rad stručnog tima Centra za socijalni rad sa njim i njegovom porodicom.

Inače, prema nezvaničnim podacima, inspekcije su utvrdile da je direktor škole Goran Seger sačinio službenu belešku 25. januara popodne, na osnovu prijave razrednog starešine dvojice učenika i školskog policajca, nakon čega je obavestio policiju i odeljenje Ministarstva prosvete u Požarevcu.

– Prema mojim saznanjima, direktor škole ne snosi krivicu jer je predlagao da se kapije školskog dvorišta zaključavaju kako deca ne bi izlazila za vreme nastave i odmora. Međutim, roditelji su ovo odbili jer nisu želeli da im deca imaju osećaj kao da su u zatvoru – izjavio je Radomir Mihajlović, član Gradskog veća Požarevca nadležan za obrazovanje.

Mihajlović već 40 godina radi u prosveti i, na osnovu svog dosadašnjeg iskustva, smatra da je najbolje da sve škole donesu odluku o zaključavanju kapija kako se ovako nešto ne bi ponovilo. On je naveo da će učeniku koji je napastvovao druga biti smanjena ocena iz vladanja, ali da za sada nije poznato da li će biti prebačen u neku drugu školu.

Novi šok: Hvalio se svojim podvigom

Za ceo slučaj saznalo se, između ostalog, i zbog toga što se učenik koji je napao druga o ovome hvalisao ostaloj deci, pa je tako priča dospela i do razrednog starešine, a potom i do direktora škole.

Slučaj je policiji prijavljen 25. januara, nakon čega je, po nalogu Višeg javnog tužilaštva, u saradnji sa Centrom za socijalni rad, direktorom škole, školskim psihologom i pedagogom, utvrđeno činjenično stanje i obavljeni razgovori sa akterima događaja.

Prema mišljenju poznatog požarevačkog psihijatra dr Vojina Kuzmanovića, prvenstvenu odgovornost ovde ima porodica, potom škola i društvo.

– Danas su deca prepuštena sama sebi jer se roditelji sve manje bave njima. O tome svedoči upravo ovaj slučaj, gde je ispoljeno nezdravo ponašanje, jer je u ovom uzrastu prisutan nesklad fizičkog i mentalnog razvoja – kaže dr Kuzmanović.

Na licu mesta – Ekipa Pressa u naselju u kom živi dečak koji je silovan u školi

Silovanog dečaka zlostavljaju i u kući: Baba ga vezuje i tuče gumenim crevom

Učenik sedmog razreda OŠ „Kralj Aleksandar I“ iz Požarevca, kog je silovao školski drug iz odeljenja, istovremeno trpi i porodično zlostavljanje, saznaje Press u romskom naselju Đurđeve rupe u Požarevcu.

– Dečak živi sa roditeljima i babom, koja ga zlostavlja. Pre ovog događaja u školi, baba ga je vezivala i tukla gumenim crevom. Ne puštaju ga nigde da ide, niti da se druži sa drugom decom. Puna ih je kuća, ali njemu niko ne poklanja pažnju. Njihova kapija je stalno zaključana, pravi su čudaci – rekla je komšinica silovanog učenika i na kraju odmahnula rukom, zgražavajući se nad njegovom sudbinom.

Sagovornica nam je pokazala gde živi nesrećni dečak i odmah posle toga ušla u svoju kuću, jer nije htela da komšije vide da razgovara sa novinarima.

Porodica silovanog dečaka bila je neprijateljski raspoložena prema reporterima Pressa. Naši pokušaji da razgovaramo sa roditeljima o nemilom događaju bili su bezuspešni, jer smo naišli na zaključanu kapiju. Na kući nije bilo zvona, a kada smo pokucali na kapiju usledio je agresivni doček.

– Nećemo da pričamo! Šta hoćete od nas? Sklonite se od kapije! Sklonite se odavde. Nemojte ništa da slikate – rekla je histerično devojka koja je došla do kapije i odmah posle toga se vratila unutra, dok su ostali članovi porodice samo provirili na vrata.

U naselju koje se nalazi preko puta stadiona niko nije želeo da govori o nesrećnom događaju. Na pitanje gde živi dečak koji je zlostavljao druga niko nije želeo da odgovori.

– Ništa ne znamo. Taj dečak ne živi ovde, verovatno ste pogrešili – rekao je mlađi Rom i na kraju dodao „da bi se možda nečega i setio kada bi dobio dve hiljade“. E. P.

 

Višnja Vučković, Požarevac

 

Због захтева за упис већег броја студената у наредну академску годину, наредних дана квоте ће бити ревидиране и упућене Министарству просвете и науке.

Сенат Универзитета у Београду усвојио је прелиминарне квоте за упис студената у наредну академску годину. Због захтева за доакредитацију, односно захтева за упис већег броја бруцоша, наредних дана квоте ће бити ревидиране и упућене Министарству просвете и науке.

Неки студијски програми су у поступку акредитације. Због законске одредбе да наставу могу да држе само они који су завршили мастер студије, доакредитацију тражи и Учитељски факултет.

„Ми смо сада у поступку доакредтовања мастер студија да бисмо уписивали мастер у истом обиму као и прву годину студија. Тренутно смо добили за 50 одсто мање, али надамо се да ћемо успети да доакредитујемо студије“, каже Александар Јовановић, декан Учитељског факултета у Београду.

Предложено је да се на основне студије упише 13.211, на мастер 6.985 студената и 1.454 докторанда. На Универзитету напомињу да би процес доакредитације требало да буде бржи.

Ректор Универзитета у Београду професор Бранко Ковачевић каже да је процедура често доста спора.

„На пример, Стоматолошки факултет чека на неку одлуку годину дана. Онда се деси да неки факултети, пошто су кренули у акредитацију, упишу иако немају формалну дозволу, а неки чекају, па не упишу. И то је оно што нам чини проблем“, каже Ковачевић.

И професори и студенти упозоравају да треба решити и питање слабе пролазности на испитима на појединим факултетима, попут Географије. Зато су студенти дали конкретне предлоге, а проректорка Неда Бокан и ректор Ковачевић кажу да ће се, такође, укључити у решавање проблема.

РТС

Две хиљаде наставника и учитеља који су завршили основне студије по болоњском систему не могу да се запосле у школама, јер немају мастер студије. Професори Учитељског и Филолошког факултета предлажу да се професуром баве и они са основним студијама.

Наставници који су завршили основне студије по болоњском систему не могу да се запосле у школама. По закону, наставу могу да држе само они који су завршили мастер студије.

Декан Учитељског факултета професор Александар Јовановић каже да је у овом тренутку такав захтев превисок и преурањен.

„Ако је већ тако, држава би требало да финансира мастер студије у истом обиму као и основне студије. Овако испада да се финансирају мастер студије са неупоредиво мањим бројем студената, а тражи се да сви који иду у школу имају завршене мастер студије“, истиче Јовановић.

Према његовим речима, требало би да буде подигнут и коефицијент плата како би се избегло да људи који имају 240 и 300 кредита зарађују исте плате.

Професори сматрају да су четири године студија за Учитељски факултет и за наставничке факултете довољни за бављење том професијом и да квалитет обезбеђује континуирано стручно усавршавање – процес доживотног учења и лиценцирање наставника.

Декан Филолошког факултета професор Александра Вранеш сматра да је од изузетног значаја усаглашавање листе звања које доноси Национални савет и листе звања која су примерена основним и средњим школама.

„Тако би наши дипломирани ученици могли да пронађу адекватно запослење“, додаје Вранешова. У овом тренутку, „болоњци“ који немају мастер могу да раде на одређено време у просвети док не заврше мастер.

Помоћник министра просвете и науке Зоран Костић истиче да је у изради стратегија образовања и претпоставља да ће бити инициране измене и системског закона.

Стручњаци су сматрали да је квалитет наставе виши уколико је више образовање професора, кажу у Министарству просвете и науке.

У овом тренутку придржавају се закона, а да ли ће и када доћи до измена остаје да се види. У Националној служби за запошљавање кажу да од послодавца зависи да ли ће им послати кандидата са завршеним основним или мастер студијама.

РТС

KRALJEVO, 31. januara 2012. (Beta) – Oko 800 učenika šest seoskih osnovnih škola u Kraljevu, zbog niskih temperatura i snega, naredna tri dana neće ići na nastavu, rekao je u utorak agenciji Beta načelnik Školske uprave u Kraljevu Žarko Milosavljević.

„Zbog snega i niskih temperatura, djaci iz Studenice, Godačice, Vitanovca, Roćevića, Vitkovca i Samaila neće pohadjati nastavu naredna tri dana. Veliki problem je i otežan prevoz u lokalnom saobraćaju zbog čega i djaci u nastavnici kasne na nastavu, a mnogi i ne stignu na nju“, kazao je Milosavljević.

On je naveo i da zbog kvara na trafo-stanici u naselju Čibukovac nije radio školski kotao u tom mestu, zbog čega nastava nije mogla da se održi.

Kako je naveo, zbog kvara kotao nije radio u ponedeljak ni u Osnovnoj školi „Živan Maričić“.

VESTI

Treba vam inspekcija koja ne samo da ocenjuje poštovanje propisa, već i podstiče unapređivanje kvaliteta škole, kaže Grejem Donaldson

Grejem Donaldson Foto Z. Kršljanin

Cilj prosvetne inspekcije nije da traži slabosti u određenoj školi, već da uspostavi ravnotežu između onoga što je dobro, u čemu je škola jaka, i onoga u čemu je slaba, što treba da unapređuje. Inspekcija se ne obavlja nad školom, već sa školom. Ovako na ulogu prosvetne inspekcije u obrazovnom sistemu gleda Škotlanđanin Grejem Donaldson iza kojeg je dugogodišnje iskustvo u ovoj oblasti: od 2002. godine obavljao je funkciju šefa Inspektorata obrazovanja, savetnik je vlade Škotske u svim aspektima obrazovanja osim univerzitetskog i predsednik Stalne međunarodne konferencije inspektorata (SICI). Ova organizacija proslavila je prošle godine 15. rođendan, a odnedavno i Srbija je njen član.

– Osnivači su bili inspektorati Škotske, Engleske, Danske, Francuske, Portugala i Češke. Sada imamo tridesetak zemalja članica i to u rasponu od Švedske i Norveške sa severa Evrope, do Portugala i Italije i Srbije. Iz vašeg regiona Rumunija i Albanija su članovi. Međunarodna konferencija inspektorata je osnovana sa idejom da inspektorati različitih zemalja razmenjuju informacije o praksi i uče jedni od drugih. Izrasli smo od relativno male do značajne organizacije koja pokriva veći deo Evrope – kaže Donaldson.

Osnovni cilj je osnaživanje prosvetne inspekcije zemlje članice, kroz godišnje i međunarodne seminare, obuke, obezbeđivanje stručnjaka koji će raditi na obuci prosvetnih inspektora, konsultantsku podršku, pri čemu inspektorati koji su posebno jaki u određenoj oblasti pomažu članice koje istu oblast tek treba da razviju.

– Jaka prosvetna inspekcija može da podigne nivo škole od zadovoljavajućeg do dobrog, ali ako želite da podignete školu od dobre do odlične ili sjajne treba vam drugačija vrsta inspekcije – ona čiji se rad ne sastoji samo u ocenjivanju poštovanja pravila i propisa, već koja podstiče unapređivanje kvaliteta škole. Jedan od glavnih principa inspekcije u Škotskoj je da počnete sa onim gde je škola, da ne dolazite sa predrasudama ili unapred formiranim mišljenjem kako ona treba da izgleda. Počinjete od onoga gde je škola i pokušavate da je pomerite napred, učinite boljom – ističe Donaldson.

Škotska prosvetna inspekcija poslednjih 20 godina usredsređena je na razvoj kriterijuma koji se koriste u samovrednovanju škole, kao i u spoljnoj evaluaciji od strane inspektorata. Ti kriterijumi sadržani su u dokumentu „Koliko je dobra naša škola?”, u kojem su opisana 32 indikatora kvaliteta. Takođe, od 1983. godine svaki izveštaj prosvetnog inspektora objavljuje se i dostupan je javnosti, tako da roditelji, na primer, mogu dobiti podrobne informacije o školi.

– Postoji ogromna razlika između Engleske i Škotske u načinu predstavljanja ovih izveštaja. U Engleskoj je akcenat na pravljenju tabela, davanju ocena, rangiranju škola, dok u Škotskoj ti rezultati služe da ispričaju priču o određenoj školi, da opišu kako je vide inspektori – objašnjava Donaldson.

Ocenjivanju su podložni i sami prosvetni inspektori – posle svake posete školi škotski inspektorat traži od obrazovne ustanove da vrednuje inspekciju, kako je bila sprovedena, da li je pomogla školi. Podaci se koriste za unapređivanje službe, a prosvetni inspektori svake godine provedu između 10 i 15 dana na usavršavanju.

– Insistiramo na razvijanju društvenih veština, komunikativnosti, prosvetni inspektor ne sme biti namrgođen jer već sam njegov dolazak u školu čini zaposlene nervoznim. On treba jasno da stavi do znanja nastavnicima da nije tu da izriče kazne i zastrašuje, već da radi sa njima. Insistira se i na sposobnosti da se napiše kratak, razumljiv izveštaj, ali koji obuhvata svu kompleksnost života i rada škole – kaže Donaldson.

 

J. Čalija