Правна питања и одговори

Za ekonomski razvoj Srbije potrebno je da se ostvari tešnja saradnja između fakulteta i privrede. Privreda mora da kaže kakav joj je kadar potreban, a univerziteti treba da se izjasne imaju li mogućnosti da realizuju takve obrazovne programe, opšti je zaključak učesnika skupa “Privreda i visoko obrazovanje” koji je održan danas u Privrednoj komori Srbije.

Da se privreda u fakulteti slabo poznaju najbolje govori podatak da preduzeća još uvek ne prepoznaju zvanja koja dobijaju diplomci po reformisanom, Bolonjskom procesu.

– Velike kompanije kao da ne znaju da se desio Bolonjski proces. Imali smo primer da se u odabiru kandidata među studentima sa Elektrotehničkog fakulteta prednost daje onima koji su studirali po starom programu, što je apsurd. Imamo mlade ljudi koji su završili osnovne studije sa visokim prosečnim ocenama, a da ih tržište rada ne prepoznaje, jer im fakultet nije trajao pet već četiri godine. Kako bi se ovo promenilo moramo što pre da uradimo okvir kvalifikacija koji sada ne postoji. U rešavanju ovog problema mora nam pomoći Privredna komora Srbije, Ministarstvo ekonomije – kaže prof. Miodrag Popović, dekan Elektrotehničkog fakulteta.

U poslednjih pet šest godina svaki fakultet uz diplomu izdaje i dodatak diplomi koji sadrži dodatne informacije o toku studiranja, uspehu studenta i njegovim stručnim kompetencijama. Dodatak diplomi trebao bi da posluži poslodavcima da brže odabere kandidata na konkursu za posao, ali i da diplomcima obezbedi veću mobilnost za nastavak studiranja kao i da se lakše prilagode potrebama tržišta rada.

Vidosava Džagić, potpredsednica Privredne komore Srbije kaže da privreda i visokoškolske ustanove malo znaju jedni o drugima. Obrazovne ustanove, nastavlja ona, moraju da znaju da su u Srbiji 87 odsto mikro preduzeća koja zapošljavaju po desetak ljudi. Oni kadrove regrutuju na bazi preporuka iz okruženja.

– Poslodavci moraju mnogo više da se uključe u obrazovanje. Jedan od načina je da se studenti tokom izrade diplomskog rada vežu za neko preduzeće i da, recimo, poslodavci budu posmatrači na odbrani diplomskog. Za početak to je dovoljno – savetuje Vidosava Džagić i nastavlja da je ovakva saradnja već dala dobre rezultate kod oglednih odeljenja u stručnim srednjim školama.

BLIC

Ostao dug za 2009. i 2010. godinu

Novi Pazar – Gradska uprava je na račune osnovnih i srednjih škola u ovom gradu uplatila sredstva za jubilarne nagrade prosvetnim radnicima koji su to pravo stekli u prošloj godini. Rifat Ličina, u Gradskom veću zadužen za obrazovanje, kaže da je stiglo više od 5, 2 miliona dinara i da su ta sredstva odmah prebačena na račune ovdašnjih škola.

– Prosvetnim radnicima koji su u 2011. godini navršili 10, 20 i 30 godina rada na ovaj način su izmirene sve obaveze. Ostaje da se reše problemi isplata za 2009. i 2010. godinu i Ministarstvu finansija za te dve godine opet ćemo dostaviti podatke sa potraživanjima. Upravo iz tog ministarstva smo za te dve godine imali uputstvo da ne isplaćujemo jubilarne nagrade – tvrdi Ličina.

Za tri poslednje godine radnicima 19 škola u ovom gradu (Muzička škola, 12 osnovnih i šest srednjih škola) po osnovu jubilarnih nagrada dugovalo se 17.606.000 dinara. Za rešavanje ovog problema novopazarska gradska uprava za pomoć se obratila Stalnoj konferenciji gradova i opština i ministarstvima prosvete i finansija. U ovdašnjoj lokalnoj samoupravi kažu da iz nadležnih ministarstava imaju obećanje da će preostala dugovanja biti uplaćena do polovine ovog meseca.

Danas

Услови за одлазак у пензију за жене у 2012. остају непромењени у односу на претходну годину, док се за мушкарце старосна граница помера за четири месеца.

Пензионере у овој години очекују два незнатна повећања пензија у априлу и октобру, која ће тешко моћи да покрију све веће трошкове живота.

 

За око 5.000 ученика у 170 средњих школа у првој недељи априла требало би да почне ПИСА тестирање знања која су ђаци стекли током школовања, а резултати ће бити саопштени тек у децембру наредне године, изјавила је данас национална координаторка за ПИСА истраживања Драгица Павловић-Бабић

Она је рекла Танјугу да су подаци о успешности ученика на овим тестовима значајни за све оне који се баве образовном политиком, те да они могу да се искористе за боље планирање наставних програма, унапређење уџбеника, усавршавања и обуку наставника…

„На нама, организатору Међународног програма процене ученичких постигнућа (ПИСА), јесте да што више промовишемо комптенције које се тестирају, јер сматрамо да су оне заиста релевантне за ученике и њихову будућност“, казала је Павловић-Бабић и истакла да по успешности решавања ПИСА тестова, српски ђаци и те како заостају за европским вршњацима.

„У односу на Европу нисмо у завидној ситуацији као и друге земље региона, изузимајући Словенију, па Србија са регионом дели само зачеље“, напоменула је она.

Према речима Павловић-Бабић, нижа постигнућа ученика од српских ђака имају они из Бугарске, Румуније, Црне Горе и Албаније, док нешто виша, али опет испод просека имају ученици из Хрватске.

Председница Националног просветног савета, Десанка Радуновић казала је Танјугу да су ђаци у Србији и на прошлом ПИСА тестирању остварили позитиван помак, и да се очекује да се такав тренд настави.

Она је истакла да, уколико се тај тренд настави, да ће онда бити јасно да је у образовном систему дошло до промена и да ђаци сада уче са разумевањем и не бубају градиво.

„Донели смо нове законе који су модернизовали приступ образовању, а наставници треба да се прилагоде новим захтевима, да читају прописане стандарде, управљају се према њима… Тако да ћемо највеће тежиште ставити на наставнике и покушаћемо да им помогнемо кроз стручно усавршавање“, казала је Радуновић.

Иначе, ПИСА тестирање се обавља на сваке три године и тестирају се увек ученици истог узраста, односно они који су напунили 15 година, тако да у тестирању учествују највише ученици првог разреда средње школе, али има и оних у другом разреду средње и осмом разреду основне школе.

Тестови су направљени тако да покривају три области – читалачку писменост, природне науке и математику.

„Тестови читалачке писмености проверавају како се ученици сналаже са различитим врстама текстова, односно колико информација могу да извуку из њих. Друга област испитивања су природне науке које покривају физику, хемију, биологију, физичку географију, астрономију“, објаснила је Павловић-Бабић и додала да ће се тестови решавати два сата и да ће их у овом циклусу ђаци по први пут пут радити на компјутеру.

Последње тестирање обављено је 2009. године и Србија је заузела 43. место. Те године ђаци у Србији су остварили напредак у односу на 2003. и 2006. годину.

Ученици из Србије су остварили пре три године просечно 442 поена, што је мање од просека који на стандардизованој скали износи 500. Међутим, подаци су показали да је у односу на 2006. годину за 19 одсто смањен број функционално неписмених.

На ПИСА тесту 2003. ученици из Србије заузели су 33. до 37. место, док су 2006. били на 41. од 58 тестираних земаља.

РТВ

 

Bahatost opštinskih vlasti u gradovima Srbije

Rasipnički – Da se novac iz opštinskih kasa neracionalno troši pokazuje primer Kuršumlije, gde su službenike častili 13. platom, a zaboravili da nabave ugalj za škole

Dok su se kuršumlijski đaci pred Novu godinu smrzavali u hladnim učionicama jer škole nisu imale para za ugalj, opštinske vlasti častile su svoje zaposlene 13. platom. Tako je slučaj „Kuršumlija“, koji je otkrio Press, jedan od najdrastičnijih primera beskrupuloznog trošenja novca iz lokalne kase.

Pri donošenju odluke nadležnih u opštini Kuršumlija da se na dodatne zarade službenika iz budžeta potroše četiri miliona dinara očigledno se nije vodilo računa o interesima većine građana Kuršumlije. Taj novac je mogao da se upotrebi, na primer, za nabavku uglja za škole jer je Gimnazija u Kuršumliji ostala bez grejanja, a u osnovnim školama zalihe su bile na izdisaju.

Kuršumlijske vlasti: Nije sve baš tako, dali smo novac i ugroženima

U opštini Kuršumlija kažu da su deo viška iz budžeta dali i socijalno ugroženima, nezaposlenima i onima kojima su preduzeća u stečaju.

– Ukupno 700 takvih ljudi u našoj opštini primilo je pred praznike neku vrstu novčane pomoći. I to je nešto. Pokušavaćemo i dalje, shodno mogućnostima, da svima izađemo u susret – kratko su objasnili čelnici kuršumlijske vlasti.

– Morali smo da skratimo časove na trideset minuta, kako bi se nastava nekako održala. Sa četiri miliona dinara ovaj problem mogao je biti rešen – složili su se direktori kuršumlijskih škola.

 

Beograd slao pomoć

 

U razgovoru sa žiteljima Kuršumlije saznali smo i da je novac iz opštinskog budžeta mogao da se upotrebi za popravku krova i potkrovlja zgrade u kojoj su smešteni Crveni krst i Centar za socijalni rad, a koji su pre tri godine oštećeni pri udaru groma. Međutim, novac za sanaciju ovog objekta izdvojio je grad Beograd, i to 2,5 miliona dinara. Takođe, Beograd je donirao još dva miliona dinara za rad Narodne kuhinje u Kuršumliji, koja je bila pred zatvaranjem.

 

– Bilo bi dobro da su od tog novca asfaltirali nekoliko ulica u gradu ili uredili deo vodovodne i kanalizacione mreže. Na takvu obnovu čekamo godinama, a to je sada moglo da se završi – kaže jedan od odbornika u Skupštini Kuršumlije.

 

Da je novac iz opštinske kase mogao pametnije da se iskoristi ukazuje i opštinski odbornik Radoljub Vidić.

 

– U Osnovnoj školi „Miloje Zakić“ učenički toaleti su potpuno neupotrebljivi. Zidovi nisu krečeni sigurno dvadeset godina. Sve je to moglo da se sredi od tih para. Ovako su novac uzeli pojedinci i potrošiće ga za nekoliko dana – kaže Vidić, i dodaje da je prošle godine opština zaposlila 35 ljudi, iako za njih realno nema posla.

 

Slučaj iz Kuršumlije, nažalost, nije usamljen.

Fakti

– Skupština Srbije usvojila je u junu izmene Zakona o finansiranju lokalne samouprave

– Opštinama sada ostaje 80, umesto dosadašnjih 40 odsto prihoda od poreza na zarade

– Izuzetak je Beograd, koji dobija 70 odsto od poreza na zarade

– Predlagač ovih izmena Mlađan Dinkić tvrdio je da će tako nerazvijene opštine imati više novca

 

Predsednik Stalne konferencije gradova i opština Saša Paunović smatra da je izmenama Zakona o finansiranju lokalnih samouprava opštinama dato više novca, ali nije uspostavljena bolja kontrola, pa su zloupotrebe moguće.

 

Ne izmiruju obaveze

 

– Ne bi trebalo da neka lokalna samouprava isplaćuje dodatne zarade, a pritom nije izmirila svoje osnovne obaveze prema drugim korisnicima. Ne mogu ostati neplaćeni troškovi koje imaju škole, pa da se traži pomoć drugih opština kada se shvati da će ostati bez grejanja – navodi Pa unović, i objašnjava da Ministarstvo finansija kontroliše opštine.

Postoje prekršajne kazne za one koji krše budžetska pravila, a opština ima obavezu da pare koje je neplanirano isplatila vrati u budžet … Saša Paunović, Stalna konferencija gradova i opština

 

– Postoje prekršajne kazne za one koji krše budžetska pravila. Inspekcija obično piše prijavu i to je kazna do maksimum 50.000 dinara, ali je opština u obavezi da pare koje je neplanirano isplatila vrati u budžet – kaže Paunović.

 

On priznaje da ne zna nijednog predsednika opštine u Srbiji koji je smenjen zato što je nenamenski trošio opštinski novac.

 

Biljana Roganović, Natalija Sekulić, Kuršumlija/Beograd