НОВИ УСЛОВИ ЗА ПЕНЗИЈУ

Мушкарци који имају пун радни стаж од 40 година од јануара 2012. године у пензију ће одлазити старији за четири месеца, односно мораће да имају најмање 53 године и осам месеци живота.
Са сваком следећом календарском годином граница за одлазак у пензију за мушкарце ће се померати најпре за по четири месеца, до 2019. године а затим по шест, све до 2023. године када ће, уколико имају пуних 40 година радног стажа, старосна граница за одлазак у пензију бити 56 година живота, подсећа лист „Глас осигураника“ на пензионерске услове који ће важити од почетка наредне године.
Управо због тога, они који ове године имају 53 године и четири месеца живота и стаж од четири деценије не треба да чекају, већ да најкасније до последњег дана децембра предају захтев за одлазак у пензију, јер ће догодине морати да чекају да напуне 53 године и осам месеци живота.
Жене које у 2012. пуне 60 година живота за одлазак у пензију треба да имају најмање 15 година стажа, док оне које имају пун стаж, 35 одрађених година, морају да имају најмање 53 година живота.
Од 2013. године, међутим, за припаднице „слабијег“ пола пооштравају се сви услови: потребан радни стаж повећаваће се сваке године за по четири месеца, док 2021. не достигне 38 година стажа за пензионисање (уместо садашњих 35).
Подизаће се и старосна граница, па ће жене које имају пун радни стаж 2023. године морати да имају и најмање 58 година живота (уместо 53 колико је сада доња граница).
Значи, још следеће, 2012. године женама ће за пензионисање бити потребне 53 године живота и 35 година радног стажа.
Мењају се услови и за полицијске службенике, припаднике Безбедносно-информативне агенције, Војно-безбедносне агенције и Војно-обавештајне агенција, запослене у Министарству спољних послова, у Управи за извршење кривичних санкција, пореској полицији, професионалним војним лицима.
Сви они ће 1. јануара 2012. у пензију моћи да иду најраније са 53 године и четири месеца живота и 20 година и осам месеци стажа.
Услов је да су најмање десет година и осам месеци ефективно провели на радним местима где се стаж рачуна са увећаним трајањем.
Законом о пензијском и инвалидском осигурању предвиђено је да се граница за одлазак у пензију подиже постепено све до 2023. године, после чега, према важећим прописима, више не би требало да буде нових услова за пензионисање.
У Фонду за пензијско-инвалидско осигурање се просечно годишње уради око 100.000 нових решења за остваривање права из пензијског и инвалидског осигурања.
Приликом доношења решења о пензионисању, признаје се само стаж за који су плаћени доприноси. Захтев за пензију се предаје по престанку осигурања, а може и два месеца раније (уз пружање доказа да ће радни однос престати), након чега је законски рок за доношење решења два месеца.
Уколико неко испуњава минимум услова за пензију, а нису му уплаћени доприноси за укупан стаж, добиће привремено решење, док ће коначан обрачун пензије добити када се плате сви доприноси.
Уколико послодавац, из било ког разлога, није у прилици да плати заостале доприносе, онај ко је поднео захтев за пензију може то да учини и сам.
Имовина добровољних пензијских фондова 11,6 милијарди динара
Нето имовина добровољних пензијских фондова у Србији на крају септембра 2011. године износила је око 11,6 милијарди динара и за 25,9 одсто је већа него пре годину дана, објавила је данас Народна банка Србије.
На индивидуалне рачуне чланова добровољних пензијских фондова у трећем кварталу уплаћено је 633,4 милиона динара, а повучено 103 милиона динара.
У Србији су добровољни пензијски фондови почели да послују 2007. године и тренутно их има девет. У тим фондовима за старост штеди око 173.920 грађана.
Просечна старост чланова фондова је 44 године, а просечна укупна уплата по члану на крају трећег квартала износила је 79.000 динара.
Добровољни пензијски фондови највећи део прикупљене имовине улажу у државне дужничке хартије (76,2 одсто), затим у средства по виђењу (12,5 одсто), акције (пет одсто ), орочене депозите (4,8 одсто) и непокретности (0,7 одсто).
РТВ
ОБРАДОВИЋ: МОРАМО СПРЕЧИТИ ОДЛИВ МОЗГОВА

Država ima najveću ulogu i odgovornost u stvaranju ambijenta koji će privući visokokvalifikovane kadrove na povratak, ali i sprečiti dalji odliv mozgova, rekao je danas ministar prosvete i nauke Žarko Obradović.
Obradović je na regionalnoj konferenciji “Povratak visokokvalifikovanih stručnjaka na zapadni Balkan” rekao da su i Srbija i druge države u regionu zemlje sa nedovoljno jakom ekonomijom i nedovoljno izgrađenom privrednom strukturom.
“ Zbog toga s jedne strane imamo nedovoljna izdvajanja za obrazovanje i naučno istraživački rad, a s druge razvoj i primena znanja se ne vrše na efikasan način. U domaćoj privredi još ne postoje kapaciteti i istraživačka jezgra, pa i razumevanja potrebna za prihvatanje visokostručnih kadrova i njihovih znanja i iskustava“, rekao je Obradović.
Predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost Sonja Liht rekla je da je neophodno da se pri Vladi Srbije osnuje posebna institucija koja će se baviti pitanjem povratka visokokvalifikovanih kadrova. Ona je istakla da takve institucije već postoje u Albaniji i Makedoniji i da očekuje da ona uskoro bude stvorena i u Srbiji.
„To telo bi trebalo da stvori ozbiljnu bazu podataka onih koji rade u svetu, i da osmisli način na koji će svi oni učestvovati u projektima važnim za Srbiju „, zaključila je Sonja Liht.
Miodrag Stojković, poznati genetičar koji se iz Engleske vratio u Srbiju, rekao je da se nije pokajao zbog te odluke i da bi ponovo isto uradio. On je međutim kritikovao univerzitete i fakultete u Srbiji, koji se nalaze na listi najboljih na svetu, ali i profesore jer za poslednjih dvadeset godina nisu objavili ni jedan naučni rad.
BLIC
„КОПИ-ПЕЈСТ“ КОРИСТЕ И СТУДЕНТИ И ПРОФЕСОРИ

Јавна је тајна да професори краду студентске радове и радове других колега, да преписују и сопствена дела, а краду и студенти
Прави академци, упркос модерној технологији, не плагирају семинарске, дипломске или стручне радове
На факултетима је завладао нови тренд – плагирање семинарских радова, дипломских, докторских, радова професора у домаћим и међународним часописима. Захваљујући новим технологијама, „копи-пејст” користе и студенти и професори, а Одбор за професионалну етику Универзитета у Београду и званичним дописом је скренуо пажњу Сенату да му се све чешће обраћају разни предлагачи ради утврђивања повреде етике наставника због интелектуалне крађе.
Проректорка УБ др Неда Бокан, иначе професорка Математичког факултета, каже да не треба ићи на тако висок ниво – крађа почиње већ од семинарских радова, али и додаје да данас постоје разни софтвери који омогућавају проверу степена плагијата.
– То је актуелно за све нивое студија, где год тражите самостални рад. И то није проблем на нивоу само нашег одбора, већ и свих научних часописа. Мени се често догађа, пошто водим редакцију за приказивање радова из математике, механике и рачунарства на нивоу Србије, да главна редакција у Берлину добије информацију да је неки рад плагијат и онда нас моле да тај рад из тог часописа искључимо и да даље водимо рачуна о конкретном аутору – објашњава професорка Бокан.
Немања Стаменчић, некадашњи члан Одбора за професионалну етику у име студената, иначе дипломац Факултета организационих наука, каже да Одбор прво треба да се позабави професорима, па тек онда студентима. Он каже да професори не прате студента, да врло често и не прочитају оно што је написао и да је то један од основних разлога што је плагирање постало тренд.
– Студенти, наравно, користе незаинтересованост професора, којима је најчешће битна форма и колико рад има страница. Већина наших дипломских радова јесу еквивалент озбиљном последипломском раду у развијем западним земљама, где су семинарски радови, на пример, на десетак страница, а код нас на 30. Када је таква ситуација, логично је да се студенти баве квантитетом, а не квалитетом и да им је најлакше да дођу до задатог обима свог рада тако што ће да копирају – каже Немања.
Саговорник указује и на чињеницу да постоји и друга страна ове приче, а то је јавна тајна да професори користе студентске радове за писање сопствених радова. Др Марко Павловић, редовни професор Правног факултета у Крагујевцу, један је од малобројних наставника који се усудио да јавно проговори на ову тему и правду затражи пред судом. Како нам каже, заузврат је имао само муке и невоље, јер је за већину колега важно „не таласати, бити миран и примати платицу”.
– Прво сам од Суду части Универзитета тражио да испитају случај колегинице која је иначе оптужена и у афери „Индекс”, али је суд одбио да о плагијату расправља. Пошто овај научни пут није успео, поднета је кривична пријава, која је растезана годину дана и на крају одбачена. Колегиница је после мене тужила за клевету и сад ћу у фебруару на суду сатима да читам њену монографију и доказујем да је плагијат – прича професор.
Центар за евалуацију у образовању и науци (ЦЕОН), као издавач Српског цитатног индекса и Библиометријског извештаја о часописима, током 2009. и 2010. године предузео је опсежно истраживање с циљем да се та два информациона извора растерете нелегитимних садржаја. Проверавани су само радови на енглеском језику.
Од 2.163 проверавана научна чланка домаћих аутора, утврђено је да су 240 плагијати или аутоплагијати, а број би сигурно био и већи да су испитивани плагијати иностраних аутора. У писму Министарству, ЦЕОН наводи да на Интернету постоји све већи број сервиса који откривају овакве појаве и да је боље да се с овим проблемом суочимо на сопствену иницијативу, него под спољним притиском.
Сандра Гуцијан
САМО ДЕСЕТКЕ ЗА МИЛИЦУ, СТЕФАНА И МАРИЈУ

Svi odlični studenti iz Čačka, sa prosekom višim od devet, dobiće po 60.000 dinara iz zavičaja
Čačak – Najbolji studenti iz Čačka, ma gde da su, dobiće i ove godine čestitku iz zavičaja koja obuhvata deset mesečnih uplata po 6.000 dinara. Ovaj grad, povodom svog dana (18. decembra), već deveti put bespovratno pomaže najdarovitije akademce na trećoj i starijim godinama fakulteta u Srbiji, pod uslovom da redovno daju godine i imaju prosek ocena viši od devet.
Te uslove ove jeseni ispunjavaju 54 čačanska studenta, koje predvodi trojka bez ijedne devetke. Prosek 10, dakle, imaju Milica Maksimović (Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu), Stefan Ilić (Hemijski – BG) i Marija Zorić (Hemijski – BG).
Među prvih deset još su Milica Tomašević sa prosekom 9,95 (Matematički – BG), Miloš Simeunović sa 9,90 (Mašinski – BG), Bogdan Brković sa 9,82 (ETF – BG), Dušan Ružić sa 9,81 (Farmaceutski – BG), Nevena Bešević sa 9,80 (Medicinski – BG), Ljiljana Živanić sa 9,75 (Tehnološki – BG) i Kristina Mirković sa 9,67 (Filozofski – BG).
Slede ih Vanja Vukša sa 9,64 (Medicinski – BG), Vladimir Tmušić sa 9,64 (Medicinski – BG), Jovana Radovanović sa 9,61 (Agronomski – ČA), Tina Tomašević sa 9,57 (Medicinski – BG), Milica Dačić sa 9,56 (Pravni – KG), Milutin Mijatović sa 9,55 (Filološki – BG), Danka Simović sa 9,53 (Ekonomski – BG), Marko Trnavac sa 9,48 (FON – BG), Milica Kaplarević sa 9,46 (Ekonomski – KG) i Petar Salević sa 9,45 (Medicinski – BG).
Finansijsku podršku, 10 meseci po 3.500 dinara mesečno, dobiće i šestoro odličnih učenika specijalizovanih škola. To su Tamara Danilović, Damjan Milosavljević i Ognjen Milosavljević, koji pohađaju Školu za muzičke talente u Ćupriji, Srna Raičić, učenica specijalnog odeljenja za fiziku Gimnazije u Nišu, i Miloš Paunović i Maksim Stokić, polaznici Matematičke gimnazije u Beogradu.
– Najbolji studenti iz našeg grada retko se vraćaju posle diplomiranja, obično ih čekaju mesta na fakultetima, u preduzećima i po zdravstvenim ustanovama glavnog grada. To je, iz ugla tih mladih ljudi, logičan put i prirodan redosled stvari. Možda bi, zbog toga, trebalo razmisliti o mogućnosti da sredstva iz našeg budžeta, namenjena darovitim akademcima, budu preko čačanske bolnice ili preduzeća u našem mestu usmerena ka mladim stručnjacima koji će se, kad diplomiraju, vratiti u rodni grad – kaže za „Politiku” Miroslav Vujović, načelnik Gradske uprave za društvene delatnosti u Čačku.
Inače, zbog budžetske štednje, visina novčane podrške i studentima i učenicima ostala je na iznosima od prošle godine.
Gvozden Otašević



