Правна питања и одговори

OVAJDIO SE

Ministarstvo prosvete 99 odsto novca potrošiće na razne projekte, programe i specijalne usluge

BEOGRAD – Narod gladan, a oni se rasipaju.

Prema Nacrtu budžeta za 2012, Ministarstvo prosvete i nauke na ime specijalizovanih usluga dobiće čak 20.948.467.000 dinara! Od toga će 10.264.556.000 dinara dobiti iz budžeta, a 10.683.911.000 dinara kroz izdatke iz dodatnih prihoda.

Kad se uzme u obzir da je ukupan budžet ovog mi­nistarstva 21.660.875.000 dinara, može se zaključiti da 99 odsto rashoda ode na specijalizovane usluge. Ova stavka planirana je i u budžetima ostalih resora i državnih agencija, ali je ta svota svuda daleko manja od one u Ministarstvu prosvete.

Milivoje Mihajlović, šef vladine Kancelarije za saradnju s medijima , kaže da svako ministarstvo planira specijalizovane usluge.

– To znači da angažuju neke specijalizovane institucije koje pružaju usluge neophodne ministarstvu. A koja institucija će biti angažovana, odlučuje se na tenderu – objašnjava Mihajlović.

U Ministarstvu prosvete kažu da u ovu stavku spada i finansiranje raznih projekata, kao i finansiranje programa od opšteg interesa. Na naše pitanje koji se konkretno programi i projekti finansiraju na osnovu stavke „specijalne usluge“, iz Ministarstva su odgovorili:

– Program os­no­vnih istraživanja, istraživanja u ob­lasti tehnološkog razvoja, program transfera znanja i tehnologija i podsticanja primene rezultata naučnoistraživačkog rada, program naučnoistraživačkog rada SANU i program naučnoistraživačkog rada Matice srpske, program usavršavanja kadrova za naučnoistraživački rad samo su neki od segmenata specijalizovanih usluga.

Nezvanično, međutim, saznajemo da specijalizovane usluge podrazumevaju i marketing, izradu studija izvodljivosti, popravke, odnosno sve poslove za koje navedeno ministarstvo nema zaposlene kadrove.

U 2011. samo 16 milijardi

Ministarstvo prosvete je prošle godine na ime specijalizovanih usluga dobilo 16.212.192.137 dinara, četiri milijarde manje nego lane. I prošle godine, kao i ove, to je najveći deo sredstava Ministarstva prosvete – 16.744.010.137 dinara.

KURIR

На северној Земљиној полулопти данас у 6.30 сати је почела зима, саопштило је Астрономско друштво „Руђер Бошковић“.

У истом тренутку за становнике на јужној Земљиној полулопти почело је лето.

На дан почетка зиме обданица је најкраћа, а ноћ најдужа.

Priznavanje stranih visokoškolskih isprava trebalo bi uskoro da bude ubrzano. Ponekad se na konačni pečat čeka i dve-tri godine, a godišnje stigne oko 2.000 zahteva

Na priznavanje diplome najduže čeka na Medicinskom fakultetu – 138 dana

KADA se sa studija u inostranstvu mladi vrate u Srbiju najveći problem su im nostrifikacije diploma. Iskustva mnogih povratnika kažu da je čekanje od dve do tri godine uobičajeno. I iz Ministarstva dijaspore i vera upozorili su nedavno da je predugo čekanje ključni problem za povratnike.

Godišnje oko 2.000 stranaca koji nastavljaju studije u Srbiji i srpskih državljana sa stranim diplomama zatraži priznavanje diplome. Prošle godine Univerzitetu u Beogradu stiglo je 339 zahteva. U proseku, svaki peti je ”povratnik”, a ostali su stranci.

– Do kraja nedelje treba da se sastane radna grupa Ministarstva prosvete i nauke koja priprema zakon koji će konačno da reguliše ovu oblast – najavljuje za ”Novosti” prof. dr Neda Bokan, prorektor za nastavu Univerziteta u Beogradu. – Moramo da dobijemo nacionalni centar koji će se baviti nostrifikacijom, da procedura bude jedinstvena, a ne da se, kao sada, dešava da jedan univerzitet odbije kandidata, a neki drugi mu prizna diplomu.

NAJDUŽE SE ČEKA NA MEDICINI PODACI Univerziteta u Beogradu za proteklih nekoliko godina kažu da se na priznavanje diplome najduže čeka na Medicinskom fakultetu – 138 dana. Na Elektrotehničkom od zahteva do rešenja prođu 102 dana u proseku, na Fizici 98 dana, a na Geografskom fakultetu 81 dan.

Centar će, dodaje ona, biti specijalizovan i da otkrije svaku vrstu falsifikata. Tako se, kada bude donet zakon, nostrifikacijom više neće baviti fakulteti, nego država.

Prema rečima prof. dr Lazara Saranovca, prodekana za nastavu Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, nostrifikacijom se više ne bavi niko u svetu, već isključivo priznavanjem diploma, što bismo morali i mi kao potpisnici međunarodnih sporazuma.

– Umesto da neko ode u Ministarstvo i dobije pečat da mu se diploma priznaje, kod nas se i dalje, kroz tri komisije i nastavno-naučno veće, proveravaju svaki ispit, nastavni planovi, podudarnost sa našim programima – kaže prof. Saranovac.

Na ETF je ove godine stiglo dvadesetak zahteva, što je više nego prošle godine. Polovina su molbe akademaca iz Libije, a ostali zahtevi su, uglavom, od crnogorskih diplomaca. Više je zahteva stiglo i Ekonomskom fakultetu u Beogradu – ukupno 29.

– Mesečno stigne između četiri i sedam molbi – kaže, za ”Novosti”, prof. dr Marko Backović, dekan Ekonomskog fakulteta, koji je po broj nostrifikacija pri vrhu na UB.

On objašnjava da ukoliko neko želi nastavak školovanja ”papire” dobija veoma brzo, a ako hoće da se zaposli u Srbiji, onda je provera složenija:

– Proveravamo akreditacije studijskih programa. Neko može da završi studije i u najprestižnijim svetskim školama, ali ako nema dovoljan broj ESP bodova, ne može dobiti nostrifikaciju u zvanje ”diplomirani ekonomista”.

„Večerwe novosti“

Za prvih 10 meseci ove godine učenici, ali i njihovi roditelji, 12 puta napali predavače, direktore i pedagoge u beogradskim osnovnim i srednjim školama

– Niko nije siguran!

Prema podacima policije, za prvih deset meseci ove godine dogodilo se 12 napada na nastavnike beogradskih osnovnih i srednjih škola, a toliko ih je i bilo tokom čitave prošle godine. MUP je saopštio da su napadači najčešće učenici, ali je bilo agresivnih roditelja i bivših đaka. Osim nastavnika, „mete“ su bili direktori i školski pedagozi.

Nekolicina slučajeva policija je rešila i protiv napadača su podnete krivične ili prekršajne prijave, dok nasilnici koji su napali profesorku Dvanaeste beogradske gimnazije Vilmu Grebenarović ni posle godinu dana nisu otkriveni.

– Očajna sam, želela bih da znam zašto sam napadnuta – izjavila je Tanjugu profesorka Grebenarović, koju su napadači pretukli ispred škole 20. decembra prošle godine i polomili joj rame i ruku i povredili glavu.

(S. T. – AG.)

Ovakve optužbe iznose učitelji, dok pedagozi smatraju da se fizičko vaspitanje ne realizuje kako treba, čime se pogoršava zdravlje učenika

Za pravilan rast i razvoj ostala još samo fizička aktivnost

Nacionalni prosvetni savet nije juče doneo nikakvu odluku povodom inicijative Udruženja pedagoga fizičke kulture, koje je zatražilo da se nastavnicima fizičkog vaspitanja ponovo vrate časovi sa učenicima trećeg i četvrtog razreda.

Učitelji smatraju da je ovde reč o preotimanju časova i da oni mogu da drže časove fizičkog, dok je stav Saveta da je sve lošije zdravlje đaka mnogo važnije od toga ko će da im predaje.

Po zakonu, do četvrtog razreda osnovne škole nastava je razredna i nju izvode učitelji. Problem je nastao kada je direktorima ostavljeno pravo da, najčešće u trećem i četvrtom razredu, nastavu iz fizičkog drže nastavnici, a onda je uredbom Ministarstva prosvete to ukinuto i teret finansiranja svaljen na lokalne samouprave, koje hronično nemaju novca.

Politika