U Beogradu je  počela dvodnevna naučna konferenciju posvećena kalendarskom znanju i doprinosu Milutina Milankovića, a ministar prosvete i nauke Žarko Obradović rekao je otvarajući skup da Vlada i resorno ministarstvo nastoje da obezbede uslove kako bi nauka i tehnologija postali ključni faktori društveno ekonomskog razvoja.

Vlada Srbije i Ministarstvo prosvete i nauke nastoje da obezbede zakonske i materijalne pretpostavke i uslove kako bi se u Srbiji stvorio ambijent u kome bi naučno – istraživačka delatnost zajedno sa visokim obrazovanjem postala jedan od glavnih nosilaca ukupnog privrednog i društvenog razvoja, izjavio je Obradović.

Ministar je na početku dvodnevne konferencije „Kalendarsko znanje i doprinos Milutina MIlankovića“, koja se održava na Građevinskom fakultetu u Beogradu, istakao da su nauka i tehnologija ključni faktori i generatori ubrzanog tehničko-tehnološkog procesa kao i ukupnog društveno ekonomskog razvoja.

„Imamo u vidu da Srbija raspolaže jednim od najznačajnijih resursa, a to su ljudski resursi – kompetentni naučnici, istraživači, stručnjaci, profesori univerziteta, koji ostvaruju kvalitetne naučno istraživačke rezultate“, rekao je Obradović.

On je podsetio da je Milutin Milanković najcitiraniji srpski naučnik u svetskoj naučnoj zajednici koji zajedno sa Nikolom Teslom i Mihajlom Pupinom predstavlja tri srpska stuba u svetskoj nauci.

Konferenciju je organizovalo udruženje „Milutin Milanković“, a okupiće više od 50 stručnjaka iz različitih naučnih oblasti.

Cilj konferencije je da se prikupe i javnosti predstave podaci o nastanku i razvoju kalendarskog znanja sa gledišta matematičke i astronomske teorije merenja i računanja vremena.

BLIC

Ukoliko inspekcija utvrdi da je nastavnik Branislav Vučenović izmlatio učenika Dušana, trajno će mu zabraniti rad

ŠID – Dobiće svoje?

Profesor Branislav Vučenović, koji predaje matematiku u OŠ ‘’Sremski front’’ u Šidu i koji je pre nekoliko dana udarao učenika sedmog razreda Dušana Smiljanića (12), može trajno da izgubi dozvolu za rad.

– Ukoliko se nakon disciplinskog postupka utvrdi da je nastavnik prekršio zakon, on više nikad neće moći da radi u obrazovnom sektoru. Čitav postupak traje oko dva meseca – rekao je za Kurir direktor škole Ljuba Stanimirović

Suzana Smiljanić, majka dečaka, kaže kako je Dušan od pre dva dana, kad ga je nastavnik vukao po podu i udario vratima u glavu jer se smejao drugu kome je pčela upala u kosu, veoma potišten i da će morati da ga vodi kod psihijatra.

– Budi se, vrišti u snu… Plaši se da će mu se profesor osvetiti jer je Dušan sve ispričao direktoru – sa strahom priča majka.

Pokušali smo da ponovo stupimo u kontakt s nastavnikom, ali nam je njegova supruga rekla da „on ne želi da daje izjave“, nakon čega je spustila slušalicu.

KUPIR

(S. B.)

Ministar Žarko Obradović tvrdi da će posle penzionisanja, raspoređivanja u druge škole i otpremnina, taj broj biti daleko manji

– U ovom trenutku imamo samo 158 ljudi u obrazovnom sistemu Republike Srbije koji nemaju časove. Moguće je da će taj broj biti i manji kada podvučemo crtu – videćemo ko je stekao uslove za penziju, ko se može angažovati u drugim školama i treća opcija će biti otpremnine – izjavio je juče na konferenciji za novinare ministar prosvete i nauke dr Žarko Obradović.

Prema podacima svih školskih uprava, u prošloj školskoj godini bilo je 4.867 nastavnika koji nisu imali pun fond časova. U međuvremenu je po rečima ministra raspoređeno 2.205 nastavnika, tako da je sada ostalo 2.682 radnika zaposlena u obrazovnom sistemu koja nemaju pun fond časova.

Obradović je rekao da, srećom, nisu tačne informacije sindikata koje su se pojavljivale u javnosti u protekle tri nedelje i da će se stanje u školama i dalje pratiti.

– U ovom trenutku postoje potrebe škola za novim radnicima – za 2.630 sa nepotpunim i za 1.151 zaposlenim sa punim fondom časova. Pošto je za raspisivanje konkursa potrebna naša saglasnost, mi ćemo svaki slučaj posebno proveravati da bismo utvrdili opravdanost takvog zahteva, a rešenje ćemo tražiti među ovim ljudima sa nepunim fondom časova – rekao je ministar i dodao da ni sada nisu sto odsto sigurni da je ovaj zahtev od 1.151 osobe u potpunosti tačan, jer postoji mogućnost da pojedini direktori čuvaju radno mesto za sebe.

Obradović je podsetio i da se već tri godine sprovodi akcija racionalizacije broja odeljenja, kojih je sada manje za 1.586. U odnosu na prethodnu godinu, broj odeljenja je manji za 394. On je rekao i da u ovom trenutku imamo 800 odeljenja u kojima ima pet i manje đaka, 1.556 odeljenja sa šest do 10 đaka i 1.739 odeljenja sa 11 do 15 učenika.

Na pitanje „Politike” kada će početi rangiranje univerziteta budući da Univerzitet u Beogradu ponovo nije uspeo da uđe na Šangajsku listu 500 najboljih, Obradović je rekao da će krajem oktobra u Beogradu biti organizovana međunarodna konferencija na tu temu, da se kriterijumi za rangiranje moraju promeniti, ali je priznao i da smo za neulazak u društvo najboljih sami krivi.

– Našom greškom, jedan broj radova nije naznačen kao da pripada UB što je kolektivno uticalo da ne budemo među prvih 500. S druge strane neophodno je da se promene i kriterijumi, koji trenutno daju prednost najbogatijim i najpoznatijim univerzitetima. Ja sam doveo u pitanje tu Šangajsku listu na nedavnoj međunarodnoj konferenciji, jer su diskutabilni kriterijumi angažovanje profesora koji imaju Nobela, saradnja s privredom, pitanje citiranosti tema iz zemalja koje im nisu interesantne i sl. – objasnio je ministar.

S. Gucijan

Kad Press širi histeriju

Photo: Press

Pod intrigantnim naslovom kojem se ne može odoleti jer malo podseća na ime kviza – „Da li znate šta je ‘očevidnik’?“, usplahireni dnevni list Press objavio je stupidnu priču o tome kako se u Vojvodinu perfidno uvodi nešto što se zove „vojvođanski jezik“. Neki , u prvo vreme se moglo pomisliti – jezički čistunac, dojavio je Pressu kako se na dokumentima Pokrajinskog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje koriste nesrpske reči. I ne samo što su nesrspske, one su hrvatske, molim lepo

Podmuklo, kako i dolikuje naopakim inženjerima ljudskih duša i nepostojećih jezika koji bi od srpskog putem hrvatskog da naprave vojvođanski jezik, reči „zamolnica“, „osobni list“ i „izvod iz očevidnika“ upotrebljavane su tek u dnu dokumenata, kad pažnja čitaoca već značajno opadne. Međutim, antisrpski hohštapleraj se zajebucnuo pa je reči ispisivao fontom iste veličine tako da podvala nije mogla da promakne oštroumnim i oštrookim rodoljubima koji drže mrtvu stražu na braniku otadžbine. I dok ste lupili dlanom o dlan, iz teksta su počele da iskaču vrišteće izjave mudrih i učenih glava, s jednim jedinim ciljem, da uzbune graždanstvo i pozovu na opštu mobilizaciju.

Profesor Filološkog fakulteta u Beogradu Veljko Brborić najpre je podsetio one koji ne znaju, da je da je srpski književni jezik zvaničan jezik državne i društvene korespondencije i da je obaveza svih državnih organa da to poštuju. One strašne hrvatske reči s početka teksta (da ih više pogane ne pominjemo), objasnio je Brborić, nisu deo srpskog jezičkog standarda. Da je pokrštavanje srpskog u vojvođanski a preko hrvatskog uzelo maha i da je sve zapravo već otišlo dovraga, Brborić je najočitiji, i s obzirom na titulu i funkciju koju obnaša, najalarmantniji dokaz. Usred Beograda i to još o takvoj temi, profesor je, potpuno u duhu hrvatskog jezika, objasnio čitaocima Pressa o čemu se zapravo radi:“ Očigledno da se u pomenutom slučaju radi o hrvatiziranju jezika“, zaključio je Brborić misleći očigledno na hrvatizovanje jezika.

Za mišljenje je upitan i Dragoljub Zbiljić koji se odmah podsetio da nije u opasnosti samo srpski jezik već i srpsko pismo i ogledalo identiteta – ćirilica. A gde je ćirilica tu je i pravoslavlje, a gde je pravoslavlje tu je i pokrštavanje Srba, a gde su Srbi tu je i hiljadu godina, minimum. Kad se sve to skupi dobija se sledeće: „Srpska nacija je i dosad razbijana preko preimenovanja jezika i prihvatanja drugog, tuđeg pisma. Katoličenje Srba je proces koji se sprovodi već hiljadu godina. Srbima se latinica nameće još od 1060. godine, a najveće latiničenje Srba dogodilo se u periodu između 1961. i 1978. godine. Ovo sada je poslednja faza latiničenja Srba u Srbiji.“

Koliko je sve to sa Zbiljićem zbilja, već dugo, dostojno pomoći i nege, najbolje je objasnio Boris Dežulović.

Ko ne zna neka upamti – nijednog ozbiljnog ili neozbiljnog teksta o jeziku (i nedoumicama) nema bez legendarnog Ivana Klajna. Od njega je – da ne bi, daleko bilo, ispalo da Press nešto izmišlja – tražena i dobijena potvrda da su one tri strašne hrvatske reči (da ih više, zloslutnice, ne pominjemo) zaista hrvatske. Imao je Klajn sigurno još nešto da doda, verovatno je Klajn imao i neko „ali“, samo što njegove dalje opservacije ne bi išle u prilog zadatoj temi teksta: moronizaciji čitalaca Pressa i povećavanju netrpeljivosti prema pobornicima vojvođanske autonomije.

Ipak, pelcer histerije nije se u projektovanoj meri primio na čitalaštvo, ali je ekipa koja je nasledila Dragana J. Vučićevića beskompromisno nastavila zahuktalu akciju rasterivanja i ono malo ljudi koji Press čitaju, sada već samo iz navike. Najpre su čitaoci, ljuti jer im neko na tako jeftin način vređa inteligenciju, u komentarima zatražili od Pressa da počne da se štampa na ćirilici i tako zaštiti nacionalno pismo, poveća tiraž i počne da poštuje Ustav. A onda su se javili i Vojvođani da podsete da su u Vojvodini, osim srpskog, u skladu sa zakonom i nacionalnom strukturom stanovništva, i na očiglednu žalost nekih, u zvaničnoj upotrebi još neki jezici (da ih, štetočinske, ne pominjemo) i da je sporni dokument Pokrajinskog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje bio štampan na jednom od tih jezika.

Konačno, ova budalaština mogla bi i nešto korisno donese ukoliko Press zaista odlučno želi da se bori za jezički integritet Srba. Najpre, i to vrlo hitno, budući da imaju novinare sa dobrim vezama, mogli bi da istraže koji su tačno idioti i zbog kojih razloga tražili da se iz školskog gradiva izbace Crnjanski, Dis i Kiš. Za ovog potonjeg posebno, jer je to istinska svetska, a time i srpska književna veličina, iako bi se po prezimenu mogao učiniti sumnjivim. Kad to reše, i kad idioti sa takvim idejama budu smenjeni sa svojih dobro plaćenih državnih poslova, novinari iz Pressa mogli bi da istraže i koji je tačno idiot dozvolio da učenici, čak ni oni sa ogromnim brojem izostanaka, ne mogu da budu izbačeni iz škole, već im se potpuno nepismenima, po sili te odluke, kad-tad moraju dati prelazne ocene iz srpskog jezika. To bi Press naročito trebalo da interesuje jer, sudeći po „stilu“ pisanja komentara, mnogi njihovi čitaoci, pogotovo oni najzastrašeniji pojavom „vojvođanskog“, nisu bili ni na jednom času srpskog jezika, a bez toga se ne može. Da bi nešto mogao da braniš moraš da poznaješ to što braniš da bi znao kako da ga braniš.

Bojan Bednar

e-novine

РТВ