Правна питања и одговори

Vukova kuća u Tršiću danas

U Loznici danas počinju sedmodnevni programi 77. Vukovog sabora, a tu najstariju tradicionalnu manifestaciju posvećenu velikanu naše kulture Vuku Karadžiću otvoriće ministar kulture, informisanja i informacionog društva Predrag Marković.

Prvim u nizu programa, pod nazivom “Moj grad“, biće predstavljen Kragujevac, a tom prilikom u Vukovom domu kulture prigodnu reč imaće gradonačelnik Loznice Vidoje Petrović i predsednik Skupštine grada Kragujevca i narodni poslanik Saša Milenić.

U Centru za kulturu “Vuk Karadzić“ u Loznici Tanjugu je rečeno da se u okviru tog programskog ciklusa svake godine prikazuje grad iz nase zemlje ili iz inostranstva, koji je na određen način „povezan“ sa Vukovim životom i njegovim pregalaštvom.

Lozničanima će danas najpre da budu približena turistička obeležja Kragujevca, a potom će da bude otvorena dokumentarna izložba fortografija kragujevačkog Foto kluba “Apolo“ pod nazivom “Zavičaj moderne Srbije“.

Potom sledi predstavljanje knjiga Izdavačke kuće “Koraci“, a centalni deo umetničkog programa predstavljaće nastup Knjaževsko-srpskog teatra koji će da izvede pozorišnu predstavu “Djavo i mala gospođa“ čiji je autor Djorđe Milisavljević, a reditelj Žanko Tomić.

Posle toga, svakodnevno će da se odvijaju programi kojima će da bude predstavljena Matica srpska, Vukova zadužbina, Institut za književnost i umetnost i Etnografski muzej, uslediće podsećanje na 200 godina od smrti našeg prosvetitelja Dositeja Obradovića i niz drugih raznovrsnih sadržaja.

Kao i do sada, završni program će da bude izveden u Tršiću, a biće u znaku obeležavanja 50 godina od dodele Nobelove nagrade za književnost Ivi Andriću.

Besedu na Vukovom saboru, čiji se centralni program odvija na otvorenoj pozornici u dolini rečice Zzeravije, prvi put će da održi stranac, profesorka na Univerzitetu u Haleu, slavista i književni prevodilac Angela Rihter.

Popodnevni saborski program, pod naslovom „Uđi u ovo polje – svedočanstva sa Kosova i Metohije“, prirediće Ansambl “Kolo“ iz Beograda.

Programi Vukovog sabora, koji su 1933. godine utemljili žitelji Jadra i Podrinja, uz podršku istaknutih pojedinaca i značajnih naučnih i drugih institucija toga vremena, trajaće do 18. septembra, kao i do sada bezmalo u celosti u Loznici i u Tršiću, a delom i u Beogradu.

Ovogodišnji, 77. po redu Vukov sabor organizuje Centar za kulturu “Vuk Karadzić“ iz Loznice, uz podršku Ministrstva kulture, informisanja i informacionog društva i domaćina – grada Loznice.

TANJUG

Projekat „Udžbenici na poklon“ izazvao nedoumice kod roditelja i izdavača. Đaci su morali da dokupe radne sveske i knjige za najmanje 2.000 dinarа

PRVOG septembra je još jednom potvrđeno da je besplatno obrazovanje u našem društvu i dalje mit. U to su se uverili roditelji koji su, uz udžbenike koje su njihovoj deci poklonili Ministarstvo prosvete i grad Beograd, morali da dodaju između dve i sedam hiljada dinara. Toliko su koštale radne sveske i udžbenici za strane jezike, koji nisu bili uključeni u besplatni komplet.

Tako je jedna dobra ideja, u početku apsolutno prihvaćena, postala predmet rasprava, pa čak i negodovanja, naročito roditelja, kojima je u suštini trebalo najviše da pomogne.

A odmotavanje klupka sa problemima i dilemama počelo je čim su učenici seli u klupe. Da li su udžbenici poklonjeni ili pozajmljeni? Kako se dogodilo da mame i tate sada moraju da izdvoje istu količinu novca ili čak i više, nego prethodne godine, kada su sami kupovali udžbenike? Ko i na koji način određuje da je knjiga neupotrebljiva za sledeću generaciju i da roditelj mora kupiti novu? Odakle će đaci obnavljati gradivo i učiti za malu maturu, ako knjige moraju da vrate?

Gordana Knežević-Orlić, direktorka izdavačke kuće „Klet“, smatra da su roditelji obmanuti i tvrdi da deca nisu dobila besplatne udžbenike, već su oni praktično pozajmljeni od škole.

– Ako ih oštete i ispišu, roditelji će morati da plate punu cenu udžbenika – podseća Orlićeva. – Samo radne sveske od prvog do trećeg razreda su zaista poklon za učenike i ne moraju da ih vraćaju.

Ova izdavačka kuća je čak započela kampanju „S dobrim udžbenikom do znanja“ i pozvala roditelje da kupe knjige, da bi deca mogla da podvlače rečenice u njima.

Na spisku besplatnih knjiga našle samo osnovne – čitanka, udžbenik iz matematike, „Svet oko nas“.

-Cena kompleta koji je platila država je za đaka prvaka 2.700, a za treći razred 4.010 dinara – kaže Ivan Perić, urednik u izdavačkoj kući „Klet“ i roditelj dvoje osnovaca. – Knjige koje sam dokupio samo za treći razred platio sam 3.980 dinara.

FINSKA ZA PRIMER

KONCEPT besplatnih udžbenika već dugo se primenjuje u mnogim evropskim zemljama. U Finskoj je osim svih knjiga, đacima obezbeđena užina, a država im plaća socijalno i zdravstveno osiguranje. Njihovi učenici godinama su u samom vrhu po rezultatima na PISA testovima. A Finska je ipak – Finska.

Bojana Selaković, iz udruženja „Roditelj“, nije jedina koja se pita kako se dogodilo da je lane za ceo komplet bilo potrebno isto novca, kao ove godine samo za dokupljene knjige (radne sveske i strani jezik). Da li su knjige poskupele ili su se nastavnici „zaneli“, pa traže obimniju literaturu nego prethodne godine?

U beogradskoj OŠ „Branislav Nušić“ roditelji su morali da dokupe čak 12 knjiga za šesti razred!

Jelena Ivanović, iz Zavoda za izdavanje udžbenika kaže da je istina da su udžbenici skuplji nego pre godinu dana, ali da to nije neka drastična razlika, jer im je cena porasla za 12 odsto.

– Roditeljima je ipak lakše, jer sada daju do sedam hiljada dinara za radne sveske i strani jezik – smatra Ivanovićeva. – Da nisu dobili pomoć morali bi da izdvoje i po 10.000 dinara.

Mnogi roditelji ne znaju da li je uzimanje „besplatnih udžbenika“ obavezno ili ne. U Ministarstvu prosvete kažu da nije i da mame i tate koje ne žele, ne moraju da uzmu knjige, a oni koji ih „zaduže“ potpisaće revers.

Bilo je slučajeva i da su roditelji, uz dobijene udžbenike, kupovali duplikate koje će deca koristiti kod kuće i u kojima će moći da pišu. Problem je, međutim, i što škole nisu obezbedile ormariće u kojima bi stajale knjige koje ostaju u učionici.

KOMISIJA “MERI“ OŠTEĆENjA

MINISTARSTVO prosvete poslalo je dopis školama sa objašnjenjem šta se smatra oštećenom knjigom, koju će roditelji morati da plate. To je udžbenik „koji nije celovit (nedostaje deo teksta ili list) ili je obeležen na mestu koje nije predviđeno za obeležavanje ili je obeležen na mestu koje je predviđeno za obeležavanje, ali tako da nije moguće brisanje i upotreba istog udžbenika za narednu generaciju, ili je oštećen na neki drugi način tako da nije moguće učiti iz njega, odnosno nije upotrebljiv za sledeću generaciju“!? Direktor škole će formirati Komisiju od tri člana, za procenu stepena oštećenja udžbenika.

„Večernje novosti“

Visoka škola za obrazovanje vaspitača iz Aleksinca ove godine proslavlja 140 rođendan

Učenje kroz igru

Aleksinac – Ujutro na ista vrata ulaze i profesori, i studenti, i roditelji s mališanima. U dvorištu su skulpture, diplomski i magistarski radovi studenata kojima se igraju deca iz kraja. A iza škole, na vrhu brda je top, zaostao posle gašenja obližnjeg garnizona. Profesori u šali pričaju da su kolegama iz Komisije za akreditaciju, koji su nedavno obilazili školu, na odlasku rekli: – Top je okrenut ka auto-putu, pa vi vidite kakav ćete izveštaj da predate.

Šalu na stranu, ali zaposleni Visoke škole za obrazovanje vaspitača iz Aleksinca najmanje treba da strepe od nalaza Komisije za akreditaciju koja je ove godine krenula u redovnu kontrolu visokih škola po Srbiji. Imaju dovoljno kvadrata, studenata i profesora, čak i više nego što je potrebno po standardima, ove godine slave 140 godina postojanja i nisu samo po tome jedinstveni u Srbiji.

Direktor, profesor dr Stojan Obradović, pesnik je čija je specijalnost filozofija fizike. Iako se njegovih pet radova nalazi u biblioteci NASA, na prvi pogled se vidi da je reč o skromnom profesoru, starog kova, koji domaćinski raspolaže s to malo para koliko škola zaradi od studenata (školarina je jedna od najnižih u Srbiji), jer drugih prihoda nema. Odmah je stavljen crep umesto krova od lima koji je nedavna oluja odnela, škola je okrečena u nijanse plave i ljubičaste boje za šta je bio zadužen profesor likovnog, na zidovima su slike, ali i diplome i fotografije, istorijski vredna dokumenta koja svedoče o počecima obrazovanja učitelja u Srba: ukaz o premeštanju škole iz Beograda u Aleksinac 1896. godine, fotografija prve generacije Učiteljske škole tri godine kasnije, ukaz o dodeli Kraljevskog ordena Svetog Save drugog reda 1939. godine…

Obilazimo i biblioteku sa 30.000 knjiga i šest legata koju koriste profesori i s drugih fakulteta, a bibliotekarka Snežana Đorđević nam pokazuje najveće blago – originalni časopis „Karadžić“ i to sve brojeve od 1899. do 1903. godine.

Direktor nam pokazuje amfiteatar u kojem profesori drže predavanja tako što zakače bubicu na košulju, dodaje da su imali „pametnu tablu” pre Matematičke gimnazije u Beogradu i vodi nas u muzički kabinet s dvadesetak harmonika, klavirom i muzičkom tablom. Svojevremeno su imali i jednu provalu i to u toku dana – ukradena je harmonika vredna šest hiljada maraka, posle čega je pojačan video-nadzor u školi.

– Ja i s kompjutera od kuće mogu da pratim sve što se dešava u školi, koja je otvorena od osam do osam, radimo i subotom i nedeljom. Imamo oko 500, uglavnom studentkinja iz čak 47 gradova, dolaze nam čak i iz mesta koje imaju učiteljske škole i fakultete. Neki od njih su zaposleni, neki roditelji – priča dr Stojanović.

Njegov broj mobilnog telefona je na sajtu škole, dostupan i studentima, i profesorima, i novinarima. Studentske radove prima i brzom poštom i odgovara u roku od 24 časa, dokazujući da se u Srbiji stvara neka nova generacija profesora koja pokazuje da je moguće uskladiti i Bolonju i tradiciju.

On svaki dan dolazi iz Prokuplja, što nije neobično, jer imaju profesore koji takođe putuju iz Beograda, Niša, Vranja, Sokobanje…

Jedan od njih je i dr Milutin Đuričković iz Zemuna, predsednik Saveta škole, pesnik s nekoliko objavljenih knjiga, koji se stara da školu ne zaobiđu poznata imena naše književnosti.

Zbog nas je nakratko prekinuo ispit. Biljana, Vladimir, Ana, Tijana, Mariana, Miljana i Aleksandra su studenti koje zatičemo ispred amfiteatra u kojem se polaže književnost za decu. Kažu da su se za ovaj poziv odlučili pre svega zbog ljubavi prema deci.

– Studije nisu dosadne, učimo sve ono što će nam kasnije zatrebati, a imamo praksu i u vrtiću koji je na nekoliko koraka odavde. Gradivo nije zahtevno, ostaje nam dosta vremena i za izlaske – pričaju budući vaspitači.

„Jedini koji se zapošljavaju jesu vaspitači“, sa osmehom kaže direktor i navodi gde sve mogu da rade po dobijanju diplome – predškolske ustanove, vrtići, privatni i državni, kao i privatno davanje časova što je sve češći slučaj, naročito s decom ministara i poznatih ličnosti.

– Dobro je da ste se setili i nas iz provincije – sa osmehom nas dočekuju u vrtiću „Lane“ koji se nalazi desno od centralnog hola škole. Dvadesetak glava se okreće ka nama i u horu se čuje „Dobar dan“. Mališane nakratko prekidamo u igri, a potom počinje ručak – riba, pire krompir i kupus. Posle toga – spavanje. Direktor nam kaže da se ovde sve uči uz igru, a cilj je da deca steknu radne i higijenske navike.

Ova škola jedina u Srbiji ima i specijalističke studije za dramsko vaspitanje, za sada sa samo 25 studenata, iako je interesovanje mnogo veće.

Domar škole Dragan Ilić pokazuje nam studentskih, ali i svojih ruku delo u dvorištu škole – fontanu, česme u obliku pečurki, drveni vozić za igru.

Ima li nešto što ne valja, pitamo „pesničko rukovodstvo“ škole, dok sa brda na čijem vrhu je škola, puca pogled na Aleksinac. „Međunarodna saradnja“, odgovara direktor, što je bila i zamerka Komisije za akreditaciju. Pošto će po izmenama zakona uskoro i visoke škole moći da školuju mastere, a što opet podrazumeva i mobilnost studenata po celom evropskom akademskom prostoru, škola će proširiti saradnju na slične ustanove u Evropskoj uniji. Ovih dana se počinje sa Slovenijom i Češkom.

Sandra Gucijan

Opština Aleksandrovac izdvojila je oko tri miliona dinara za rekonstrukciju montažne osnovne škole u župskom selu Dobroljupci, međutim ono što je urađeno ne odgovara planu rekonstrukcije. Unutrašnji zidovi škole koji su od azbestnih ploča nisu zamenjeni kao oni sa spoljne strane, ostala je stara drvenarija. Ministarstvo prosvete najavljuje dolazak prosvetne inspekcije.

Ministarstvo prosvete najavljuje dolazak prosvetne inspekcije: Škola u Dobroljupcima

– Detaljni projekat rekonstrukcije škole sačinili su građevinski stručnjaci SO Aleksandrovac. Vrednost radova koje je izvela aleksandrovačka firma „Građing“, a čiji je finansijer opština Aleksandrovac, iznosi 2.907.554,50 dinara – kaže Mirjana Micanović, sekretar matične OŠ „Ivo Lola Ribar“ u Aleksandrovcu

U planu rekonstrukcije škole navedene su sve faze izvedenih radova i cena koštanja. Tako su na školi u Dobroljubcima veličine 540 kvadrata izvršeni sledeći radovi: zamena krova od lasonitnih ploča i pokrivanje pocinkovanim limom od aluminijuma, postavljanje podova učionica od laminata, skidanje azbestnih ploča sa spoljnih zidova škole i njihovo odvoženje na deponiju, te na njihovo mesto postavljanje gipsanih ploča sa izolacijom od stiropora i izradom fasade…

„Blic“ je od građevinskih inženjera SO Aleksandrovac tražio objašnjenje zašto projektom rekonstrukcije pomenute škole nisu predvideli zamenu azbestnih ploča na unutrašnjim zidovima montažne škole u Dobroljubcima, ali su oni odbili da daju bilo kakvu izjavu.

Pomoćnik Ministra prosvete Zoran Trnanić rekao je da je obavešten o renoviranju škole u Dobroljubcima, koju pohađa 48 đaka od prvog do osmog razreda.

– Opštine imaju obavezu da održavaju objekte škola na svojoj teritoriji. Dobro je to što je opština Aleksandrovca opredelila sredsta za rekonstrukciju ove škole izgrađene pre 31 godinu. Međutim, nije dobro što čelnici opštine nisu kompletno sredili školu, jer nisu zamenili unutrašnje zidove od azbestnih ploča – kaže pomoćnik Ministra Zoran Trnanić i dodaje da u celoj ovoj priči ima mesta za prosvetnu inspekciju

Slično misle i roditelji dobroljubačkih osnovaca.

– Zašto ne kažu da su zbog nedostatka para uradili ove godine deo poslova, te da će dogodine izmeniti unutrašnje zidove, dotrajale prozore na školi i drugo – kažu roditelji dobroljubačkih osnovaca.

BLIC

Српска дијаспора у наредном периоду може да очекује „појачање“ сачињено од незадовољних Новосађана, који последњих месеци буквално окупирају агенције које нуде посао у иностранству.Разочарани стањем у друштву, посао „напољу“ све чешће траже и студенти, који знање стечено у факултетским клупама користе као визу за излазак из Србије

Петар Драгићевић, власник новосадске агенције за запошљавање „Агава“, каже да је „можда рано причати о повратку деведесетих, али да је интересовање од почетка године свакако веће него што је то било раније“.

Пријављују се и старији

– Затрпани смо пријавама, тражи се место више на конкурс за све профиле. Највише младих нижих квалификација иде у угоститеље, вариоце и возаче, а добар део клијената се интересује и за послове бејбиситера и медицинске сестре – прича Драгићевић, и додаје да му на врата често покуцају и старији суграђани.

– Више нема правила, преко границе би и старије генерације, све чешће пријаве доносе старији од 35 година – истиче Драгићевић.

Како сазнајемо, све више муштерија имају и мање агенције, које „на црно“ нуде сезонске послове у Италији и Грчкој, а они којима се укаже прилика чине све да тромесечни ангажман претворе у стални. Приватни превозник Драган И., који организује туре за печалбаре, каже да се ситуација знатно променила у последњих годину и по.

Не требају нам стручњаци повратници?!

У последњих неколико година, стручњаци српског порекла који су високо позиционирани у европским научним круговима изразили су жељу да се врате у Нови Сад и својим искуствима допринесу раду факултета и универзитета. Ипак, како је потврдила Неда Мимица-Ђукић, декан Природно-математичког факултета, повратка еминентних кадрова нема због „компликованих административних и бирократских процедура“.

– Већ годинама сарађујем са агенцијама које, уз надокнаду и проценат, обезбеђују сезонски посао на црно у Грчкој и Италији. Прво, у последњих 18 месеци све је више младих у тим турама, које су раније биле резервисане за суграђане средњих година. Такође, до јула 2010. године смо имали две или три туре месечно, а сада исто толико имамо на недељном нивоу! – прича овај приватни превозник.

Мењам индекс за визу

Жеља да напусте Србију све је присутнија и код високообразованих кадрова, а последњи трендови на Новосадском универзитету показују да је парола из ере деведесетих „Мењам индекс за визу“ поново актуелна. Александра Гак из маркетиншке службе Факултета техничких наука каже да је „пораст потражње посла у иностранству код студената све већи у последње време“.

– Студентима из техничких делатности, по правилу, лакше је да нађу посао, а у последње време су се појачале међународна сарадња и могућност усавршавања на страним универзитета. Многи наши студенти одлазе на размену студената, похађају један семестар у иностранству или одлазе на мастер и докторске студије на друге европске факултете. Током тог боравка, већина покушава да пронађе посао и остане тамо, као научни сарадник или део истраживачких тимова великих фирми које сарађују са тим факултетима – каже саговорница Пресса, и додаје да и бруцоши по индексе све чешће долазе у нади да ће им управо они представљати карту за излазак из земље.

Томислав Ловрековић