Правна питања и одговори

Izmene i dopune Zakona o autorskom i srodnim pravima predviđaju i to da je notne zapise dozvoljeno umnožavati samo ručnim prepisivanjem

Ova odredba sprečava neovlašćeno kopiranje knjiga i nema nikakve suštinske veze sa njihovom tržišnom vrednošću

Fotokopiranje celih knjiga više neće biti dozvoljeno, osim ako je reč o delima čiji su primerci rasprodati najmanje dve godine. Postojeći Zakon o autorskom i srodnim pravima predviđao je mogućnost da fizička lica umnožavaju cele knjige bez naknade autoru, ali samo u lične nekomercijalne svrhe, ali ta se odredba više neće odnositi na knjige koje su u prodaji. U kojim slučajevima zaista postoji „nekomercijalno umnožavanje autorskog dela za lične potrebe” pitanje je o kojem će odlučiti sud u svakom konkretnom slučaju, ako dođe do spora, objašnjava Vladimir Marić, pomoćnik direktora Zavoda za intelektualnu svojinu u Sektoru za autorsko i srodna prava i međunarodnu saradnju.

– U pravnoj teoriji izneto je shvatanje da kada student za potrebe učenja i polaganja ispita na fakultetu umnoži autorsko delo, nije reč o ličnoj, već o komercijalnoj potrebi, budući da je svrha takvog umnožavanja profesionalno obrazovanje. Autorsko pravo je pravo privatnog karaktera i štiti se na privatan zahtev. Onog trenutka kada autor sazna za neovlašćeno umnožavanje svog dela, preduzeće pravne radnje u cilju zaštite svog prava. Oni koji se profesionalno bave pružanjem usluga fotokopiranja treba da znaju da je kopiranje čitavih knjiga ovim zakonom zabranjeno – kaže Marić.

Bez naknade autoru, „za nekomercijalne svrhe nastave” mogu se fotokopirati odlomci pojedinačnih autorskih dela, dozvoljeni su i „javno izvođenje ili predstavljanje objavljenih dela u obliku neposrednog poučavanja na nastavi”, kao i „javno izvođenje ili predstavljanje objavljenih dela na školskim priredbama”, ali samo ako izvođači ne dobijaju novac za učešće u školskoj predstavi. Jedna od novina je i zabrana „umnožavanja notnog zapisa muzike, osim ručnim prepisivanjem”.

– To je učinjeno zbog visoke cene pisanja i štampanja notnog materijala legalnim putem. Polazi se od pretpostavke da bi kopiranje takvih materijala, notnih svezaka i drugih raznih partitura u fotokopirnicama ozbiljno narušavalo legitimne interese autora i izdavača – navodi Marić.

Upitan da li će zabrana fotokopiranja udžbenika koji su u prodaji povući za sobom i obavezu uređivanja visine cene udžbenika kako bi bili dostupni svim studentima, Marić kaže da ova odredba sprečava neovlašćeno kopiranje knjiga i nema nikakve suštinske veze sa njihovom tržišnom vrednošću. A upravo su cene, prema rečima studenata, jedan od glavnih razloga što se mnogi od njih odlučuju za iskopirani primerak. U proseku, udžbenici koštaju od 500 do 3.000 dinara, a za većinu onih „običnih”, bez posebne opreme, treba izdvojiti između 500 i 1.000 dinara.

Najveći problem je, međutim, to što mnogi profesora nameću akademcima obavezu da kupe njihov udžbenik. Nenad Stojanović, student Visoke škole strukovnih studija za informacione i komunikacione tehnologije, kaže da su cene udžbenika previsoke u odnosu na ono što se u njima dobija.

– Kvalitet izdanja je često veoma loš, a nekada se čak dešava da po izuzetno lošem prevodu na srpski jezik shvatite da je mnogo toga prepisano iz stranih udžbenika. Naravno da treba zaštiti autorsko pravo pisca udžbenika, ali treba kontrolisati i kvalitet, naročito da li je reč o plagijatu. Dobro mi je poznato koliko košta štampanje udžbenika i njihova cena ne bi trebalo da bude veća od 500-600 dinara – kaže Stojanović.

On dodaje da bi bilo dobro kada bi studenti imali biblioteke u kojima bi mogli da iznajme udžbenik na godinu dana, čime bi i oni lošijeg imovinskog stanja mogli nesmetano da studiraju.

Na kvalitetu udžbenika treba raditi, ali veći je problem uslovljavanje studenata da moraju da kupe profesorovu knjigu, ističe Miša Živić, predsednik Studentske konferencije univerziteta Srbije.

– Time se studentima onemogućava da pozajme udžbenik, ukoliko nemaju novca da ga kupe. Većina profesora je posle bolonjske reforme morala da napiše svoj udžbenik, prilagođen novom programu, a cene prvenstveno diktira kvalitet štampe i obim knjige. Kopiranje udžbenika jeste kršenje autorskih prava, ali i uslovljavanje kupovinom udžbenika je veliki problem – kaže Živić.

Jelena Čalija

———————————————-

Naknada od fotokopirnica

Književni, muzički, filmski stvaraoci, odnosno svi autori onih vrsta dela „za koje se s obzirom na njihovu prirodu može očekivati da će biti umnožavana za lične nekomercijalne potrebe” imaju pravo na posebnu naknadu od uvoza i prodaje tehničkih uređaja i praznih nosača zvuka, slike i teksta.

– Ako neko, na primer, snimi film sa televizije na svoj di-vi-di rekorder da bi ga naknadno pogledao, to bi bilo umnožavanje za lične nekomercijalne potrebe. Međutim, autor zbog toga trpi štetu jer ako kopiramo autorsko delo za lične nekomercijalne potrebe nećemo ga kupiti u redovnoj prodaji. Zato je uspostavljen sistem posebne naknade – objašnjava Vladimir Marić.

On dodaje da ovu naknadu plaćaju i pravna i fizička lica koja se profesionalno bave pružanjem usluga fotokopiranja.

POLITIKA

protest –  КОСОВСКА МИТРОВИЦА –

Студенти и наставно особље приштинског Универзитета са привременим седиштем у Косовској Митровици протествовали су данас у Косовској Митровици против покушаја Приштине да укину српске институције на Косову.

„Ми смо државна српска институција, која жели да остане у систему високог образовања Србије“, нагласио је, пред више стотина студената, ректор Универзитета Здравко Витошевић.

На скупу у северном делу Косовске Митровице, који је почео симболично у 12.44, учесници протеста су истакли да су се окупили како би дигли свој глас против покушања укидања српских институција на Косову.

Витошевић је подсетио да приштински Универзитет постоји преко 40 година, а да је 1999. из Приштине протерано 16.000 српских студената, и око 1.000 наставника, заједно са више од 55.000 становника тог града. Универзитет, како је додао, међутим, остао је даље на Косову и сада броји 11.500 студената, који студирају у више косовских градова.

Витошевић је даље подсетио да је Универзитет члан Европских универзитета и светске карте универзитета, који примењује високе европске стандарде образовања.

„Хоћемо да штитимо идентитет српског народа и државе“, поручио је он додајући да је Србија демократско друштво, те да нико нема право да јој забрани да брани своје демократске и легалне институције на Косову. У поруци међународној заједници Витошевић је казао да не треба да се дозволи укидање државе Србије на Косову. Председник студентског парламента Иван Стојковић је нагласио да овај протест има за циљ да се свету укаже да се угрожавају основна људска права Србима на Косову и права студената.

На северу Косова, на путним правцима који воде према административним прелазима Брњак и Јариње, поново су уведене барикаде, које не утичу на саобраћај, али имају за циљ, како кажу надлежни, спречавање да Кфор на прелазе превезе контејнере за царинске службенике.

ТАЊУГ

РТВ

А одељење Економског факултета у Бујановцу, примиће прве студенте ове школске године, као истурено одељење Суботичког универзитета. На првој години биће стотињак академаца од чега 70 на буџету и 30 самофинансирајућих.

Ђаци у основним и средњим школама затрпани понудама разних приватних школица. Часови до 5.000 динара. Из инспекције позивају да се пријаве притисци

Приватници који држе курсеве страних језика, глуме, плеса и друге креативне радионице, опседају ових дана школе, посебно основне! Иако је њихово рекламирање забрањено чак и у школском дворишту, у ходницима се нуди упис малишана на курсеве.

А те ”школице” за основце, у зависности од обуке која се нуди, коштају од 2.000 до чак 5.000 динара месечно.

– Приватне школе опседају нас током септембра. Сваког дана дође их бар пет-шест – каже, за ”Новости”, Горан Вилотијевић, директор ОШ ”Бановић Страхиња”. – У обзир узимам само понуде оних који имају дозволу Министарства просвете и науке. Њихове предлоге проследим школском одбору, који потом одлучује да ли могу у школи да држе курс.

Вилотијевић каже да у овој школи није дозвољено дељење летака, али да не може да забрани да то раде испред дворишта. Забрањено је и лепљење плаката у оквиру школског комплекса.

У појединим школама, међутим, процедура се не поштује овако стриктно, па су деци, како су излазила из учионица, са полагања мале матуре, дељени проспекти приватних средњих школа.

СТРОГА КОНТРОЛА

Процедура за оне који држе часове у школи је веома строга, наводи Тмушић. Ако школски одбор одобри неки курс, приватник тражи дозволу Републичке дирекције за имовину. Они захтевају проверу Просветне инспекције и тек после тога издају сагласност.

И родитељи се жале на превише агресивну кампању приватника.

– Када смо 1. септембра са дететом ушли у учионицу, учитељица нам је прво представила човека који држи приватну школу енглеског, па је тек после њега она говорила о томе шта прваке чека током школске године – кажу родитељи првака једне београдске школе. – Чак и на дете посредно врше притисак, па је после прве недеље наш син тражио да упише енглески, јер су му рекли да мора да учи тај језик да би постао успешан фудбалер.

Велимир Тмушић, начелник Републичке просветне инспекције, каже да пријава за овакве случајеве није имао, али да инспекцији стижу притужбе родитеља око разних плаћања.

– Ни на децу, ни на родитеље не сме да се врши било какав притисак. Овакве примере родитељи треба да пријаве инспекцији. А правила понашања у школи одређује правилник који пише директор школе – каже Тмушић.

Тмушић помиње и случај једне гимназије, где на почетку године прво директор ”пропита” родитеље да ли ће децу слати на екскурзију, па тек онда упознају одељењске старешине.

И. МИЋЕВИЋ

„Вечерње новости“

Град Београд ће следеће године омогућити свим основцима да своје уџбенике остављају у школи. Осим простора за одлагање учила, ученици ће добити и по два комплета књига

Ученик другог разреда у просеку носи најмање четири килограма на леђима, док је старијим ђацима, у петом и шестом разреду, торба још тежа. Има дана када морају у њу да спакују књиге које су тешке и по седам килограма. Због тога је градска управа дошла на идеју да од следеће школске године финансира набавку и уградњу ормарића у којима ће ђаци моћи да оставе књиге, свеске и школски прибор.

Осим тога, девојчице и дечаци ће добити и по два комплета уџбеника, један ће користити у школи, а други код куће. Тако ће из школе понети само радне свеске и свеске, односно оно што им је потребно за домаће задатке.

– Према последњим подацима Градског завода за јавно здравље чак трећина деце школског узраста има проблем са кривом кичмом, а једна петина са лошим телесним држањем, док се код основаца примећује и пораст деформитетима стопала – подсећа Јована Механџић, члан Већа града Београда, задужена за реализацију политике града у области образовања. – Уградњом школских ормарића желимо да допринесемо да се београдски основци правилније физички развијају. Знамо из праксе појединих школа да су ђачки ормарићи веома корисна ствар за децу, и желимо да свака основна школа у Београду располаже овим капацитетом.

АКЦИЈА

Град је ове године поделио 76.712 комплета бесплатних уџбеника на коришћење београдским основцима. Књиге су добили ученици од четвртог до осмог разреда. Првацима и ђацима другог и трећег разреда књиге је обезбедило Министарство просвете и науке.

Подаци о томе да ли школе имају или немају ормариће већ пристижу у Градску управу од директора и убрзо ће се знати колико је још потребно уградити. Механџићева каже да ће на основу тога, знати колико новца је потребно издвојити из буџета за те сврхе.

Родитељи и ученици ОШ „Светозар Марковић“ већ су се уверили у предност остављања књига у учионицама. Мила Попесковић, мајка два ђака, који иду у други и пети разред, каже да је ђачка торба за млађе дете много лакша, јер носи само књиге у којима има да уради задатке.

– Много нам то значи, јер смо раније ми морали да му носимо торбу, јер је била претешка – прича наша саговорница. – Пошто у продуженом боравку углавном ураде и домаћи, број књига које носе је сведен на минимум. Много нам је олакшала и акција бесплатних уџбеника, јер смо за новац који смо уштедели за куповину два комплета, успели да им купимо квалитетније ранчеве и школски прибор.

З. РАДОВИЋ