Правна питања и одговори

РТС

Да ли послати дете са сметњама у развоју у редовну или специјалну школу,    одлука је коју, и поред консултација и тестирања, доноси родитељ. У школама које су се озбиљно припремиле за упис деце са сметњама у развоју, успех није изостао.

Доношењем Закона о основама система образовања и васпитања за децу са сметњама у развоју школовање је обавезно. После годину дана укључивања те деце у редовне школе, родитељи сматрају да је неопходна строжа контрола примене закона и кажњавање оних који га не примењују.

Редовна или специјална школа, после консултација и тестирања, коначну одлуку доноси родитељ. У школама које су се озбиљно припремиле за упис деце са сметњама у развоју, успех није изостао.

Мајка Гордана Вучковић каже да дете лепо напредују, учи, не омета наставу. „На почетку је имао асистента који му је пружао подршку, сад мислим да је време да може да се укине, тако да смо сви врло задовољни“, каже Гордана.

Драгана Вулић каже да њен син Лазар не користи говор, али да је почео да комуницира тако што напише оно што жели. Сада, каже Драгана, дете коначно има прилику да искаже своје потребе, писаном формом.

Због природе болести, страха да њихови малишани не буду повређени или ранијих лоших искустава, неки родитељи сматрају да је специјална школа боље решење за њихову децу.

„Ја бих волела да моје дете може да иде свако јутро у редовну школу, да има другаре, да иде на фудбал и све остало, али он то не може. Ја сам тога свесна и зато ми је био првенствено интерес да се уклопи, да буде у школи у окружењу где ће му бити добро“, каже Душица Вукосављевић.

Улога учитеља кључна

Искуство показује да кључну улогу у прилагођавању те деце новој средини, правилима понашања у разреду и томе како ће остала деца прихватити новог другара, има учитељица.

Учитељица Основне школе „Уједињене нације“ Ивана Васиљковић каже да је имала одређену врсту стрепње, али је учинила све да то преброди.

Васиљковићева се информисала и разговарала са родитељима како би стекла слику о томе шта је оно што је најбоље пре првог контакта са дететом. Према њеним речима, желела је да његов улазак у школу буде адекватан.

У ресорном министарству тврде да је прошле године много већи број ове деце уписан у редовне школе.

„Оно у шта Министарство просвете верује и хоће јесте да повратка назад нема. Ми заиста желимо да сва деца буду у школи, да добију што квалитетније образовање и Министарство просвете заиста много улаже да би се то и догодило“, каже Борислава Максимовић из Министарства просвете и науке.

Снежана Лазаревић из Иницијативе за права особа са менталним инвалидитетом каже да је њихова препорука Министарству да контрола примене закона мора бити строжа, као и санкционисање оних који крше закон. Лазаревићева је истакла да је неопходно истаћи и примере добре пракле, јер постоје школе које постижу одличне резултате.

Око 300 школа у Србији добиће од ресорног министарства по 4.000 евра за нове идеје за унапређивање капацитета, бољу сарадњу са родитељима и јачање свести о томе шта је инклузија и колико је она вазна.

Научници још увек сматрају да је куга 21.века неспособност људи да рачунају. Крив је технички прогрес: данашњи ученици воле да користе дигитроне. Резултат је тужан – многима се смело може поставити дијагноза „дискалкулација“.

Они који су седели у школској клупи пре само 15-20 година обично су рачунали на памет, а у тежим случајевима на папиру. Сад се користе дигитрони, рачунари, мобилни телефони. Од првог разреда ученици се навикавају на техничка средства. На крају дете ризикује да у потпуности буде зависно од технике, што није нимало безазлено, сматра научни сарадник Института психологије РАН Јелена Сергијенко:

Ситуација може да се промени. Сутра одједном може нестати струја на Земљи. Шта одна? Сви који умеју да рачунају на памет биће у предности. Процес рачунања је повезан и са другим стварима. Ова генерација се одлично разуме у рачунаре – говори научница – али то не значи да су њихове умствене способности такође дуготрајне, као и оних који су навикли да се уздају само у своје снаге. То се може упоредити са вештачком ногом или руком.

Ако је тешко живети са протезом, али могуће, вештачку главу никако не можеш ставити. А мозак као и било који други орган може да престане да функционише, ако се њиме не користиш. То је исто што и у случају са пацијентом који дуго није устајао с кревета: може да заборави да хода, говори шеф лабораторије психофизиологије Института неурофизиологије РАМН Валерија Стрелец:

Може се рачунати на апарату, али све се плаћа. Неурони који одговарају за ту функцију, али се не користе, атрофирају. Мислим да ће у будућности то утицати на могућност решавања неких задатака, које је немогуће решити апаратом.

За рачуницу обично одговара лева хемисфера мозга. Понекад долази до повреда, и онда кажемо да човек болује од дискалкулације. Детету са таквом патологијом је тешко да схвати структуру броја, да га повеже да цифром, да оперише бројевима, да памти датуме и формуле.

Ако дете без било каквих патологија не користи мозак у довољној мери, могућности могу да ослабе или да нестану. Уместо развоја, што и јесте циљ образовања, почиње обратни процес. Јер предње области леве хемисфере у којима се налазе центри рачунице и говора – то је врх човекове еволуције, каже стручњак. Треба ли онда спадати са тог врха и само зато што је удобније притискати дугмад паметних машина, а при том губити разум?

Извор: Голос России, фото: РИА Новости

Povodom početka školske godine, u prvoj polovini septembra, radnim danima će biti organizovana pojačana kontrola saobraćaja na putevima i ulicama u zonama osnovnih i srednjih škola, saopštila je Policijska uprava u Kragujevcu.U neposrednoj blizini škola biće postavljeni i radarski uređaji za merenje brzine kako bi preventivno delovali na vozače.

Iz Policijske uprave apeluju na građane da voze oprezno u blizini škola

Radio centar 98,7mhz

U toku je provera kvaliteta rada visokih škola, izveštaji Komisije za akreditaciju u novembru

Beogradska poslovna škola ima prostora za još studenata

U jednom broju visokih škola, ovih dana nije samo upis razlog za pojačanu nervozu zaposlenih. Komisija za akreditaciju već je „pročešljala” deset državnih i privatnih visokih škola pre letnje pauze, a ovih dana krenuće u novi obilazak visokoškolskih ustanova. Oni će metodom slučajnog uzorka prebrojavati stolice i kompjutere, pregledati dokumentaciju, zavirivati u učionice i biblioteke, razgovarati sa menadžmentom, profesorima i studentima o Bolonji, bodovima, diplomama, praktičnoj nastavi…

Na spisku škola koje već mogu da odahnu je i najtraženija visokoškolska ustanova u Srbiji – Beogradska poslovna škola. Direktor dr Ilija Samardžić ne krije zadovoljstvo posle posete Komisije za akreditaciju, a kaže da su istog utiska i studenti i profesori i šefovi katedri.

– Oni imaju unapred utvrđen plan i program boravka, bili su ovde ceo dan, sve im je bilo na raspolaganju, brojali su stolice, računare… Jedina zamerka je bila što smo uvek upisivali nešto više studenata nego što je dozvoljeno, ali smo mi imali sve papire jer je proširenje rang-listi odobrilo Ministarstvo prosvete i nauke, budući da besplatno upisujemo i studente Rome, izbeglice, studente sa hendikepom… Ne možete rešavati socijalne probleme i poštovati brojke – kaže profesor Samardžić.

On dodaje da će sve to biti ispravljeno u decembru, kada očekuju da dobiju novu, višu kvotu, jer su dokazali da imaju dovoljno kapaciteta za povećan broj studenata. Škola inače ima 16.000 kvadratnih metara.

Broj mobilnog telefona direktora Visoke škole za vaspitače strukovnih studija u Aleksincu dr Stojana Obradovića nalazi se na sajtu škole, što nije uobičajeno. Za naš list kaže da je on rukovodilac posla i da ujedno predstavlja školu i da je logično da uvek mora da bude dostupan svakom studentu, profesoru, pa i novinaru. Na pitanje kako je izgledala poseta tima Komisije za akreditaciju, on kaže da su obilazak započeli razgovorom sa direktorom, u kojem ih je obavestio o povećanom broju studenata za poslednje tri i po godine, kao i povećanom broju nastavnika, a naročito doktora nauka.

– Mi smo im, na primer, pokazali grafikone o tome šta studenti misle o profesorima, a oni su tražili listiće sa studentskim odgovorima. Proveravali su kako štampamo diplome, da li štampamo dodatak diplomi, obišli su vrtić koji imamo u školi i koji delom služi i za praksu, po čemu smo jedinstveni u Srbiji. Po modelu slučajnog uzorka su ulazili u učionice i obišli na primer muzički kabinet, videli da imamo potreban broj harmonika, gitara… – priča dr Obradović.

Upitan da li je škola „umivana” pre dolaska komisije, direktor odgovara da nije bilo potrebe, da je škola uredna, upravo je sređen i krov i da je jedna od profesorki u prošloj kontroli čak rekla da je takvu svečanu salu videla jedino u Amsterdamu.

Dr Tatjana Marinković, direktorka Visoke zdravstveno-sanitarne škole strukovnih studija „Visan” iz Zemuna, kaže da su ovu posetu doživeli kao pomoć za poboljšanje kvaliteta i da se nisu posebno pripremali.

– Nismo krečili, ali jesmo nešto malo ukrašavali, stavili smo cveće… U principu sve je sređeno, od prostora do dokumentacije i samo smo održavali sistem po dobijanju akreditacije. Članovi komisije razgovarali su sa našim profesorima, studentima, obilazili prostor, i najduže su se zadržali u razgovoru sa studentskim parlamentom – priča dr Marinković.

Glavna tema su bili bodovi, jer kvadrata (1.300) ima i više nego dovoljno za trenutnih 280 studenata. Ovo je mlada škola, kapaciteti nisu puni, ima slobodnih mesta, kaže direktorka, a drugi upisni rok je u toku.

Nalazi Komisije za akreditaciju trebalo bi da budu poznati u novembru, a iduće godine kreće proveravanje i privatnih i državnih fakulteta po redu po kojem su akreditovani.

Sandra Gucijan