Правна питања и одговори

PROKUPLJE – Oko 300 osnovaca iz sela Mala Plana nadomak Prokuplja školsku godinu počeće u novoj školskoj zgradi u koju je Ministarstvo prosvete uložilo oko 90 miliona dinara.

Nova moderna zgrada škole „Svetislav Mirković-Nenad“ sa savremenim učionicama, kabinetima i fiskulturnom salom, koju pohađaju deca iz tog i okolnih sela, građena je sredstvima Vlade Srbije iz Nacionalnog investicionog plana.

– Ostali su još da se urade završni radovi na postavljanju laminata, sanitarnih pločica, centralnog grejanja, fasade i pristupnog puta, pa se očekuje da đaci posle gotovo 70 godina novu školsku godinu počnu u novoj zgradi, u drugoj sedmici septembra – precizirali su u školi.

Zbog dotrajalosti stare zgrade koja je zidana posle Drugog svetskog rata i zbog opasnosti da se trošno zdanje obruši zidanje nove škole počelo je 2003. godine. Nedostatak para u republičkom budžetu zaustavio je gradnju 2005. da bi posle višenedeljnog štrajka učenika i njihovih roditelja, radovi na završetku školskog zdanja bili nastavljeni 2010 godine

КURIR

VRANJE – Na Učiteljskom fakultetu i Visokoj školi primenjenih strukovnih studija (VŠPSS) u Vranju, u septembarskom upisnom roku ostalo je još 65 slobodnih mesta.

U drugom upisnom roku Učiteljski fakultet u Vranju, na Učiteljskom smeru, ima četiri slobodna budžetska i 20 mesta za samofinansirajuće studente. Na Vaspitačkom smeru ovog fakulteta ostalo je još deset slobodnih mesta za samofinansirajuće studente.

Direktor Visoke škole Zoran Janjić kaže da će u septembru biti 15 slobodnih mesta za brucoše čije će školovanje platiti država i 16 mesta za samofinansirajuće studente.

– Ima 15 slobodnih mesta na smeru tehnologije drveta za budžetske i 16 mesta za samofinansirajuće na smerovima mašinsko inženjerstvo, primenjena informatika i prehrambena tehnologija – kaže Janjić.

Na Učiteljskom fakultetu školarina za samofinansirajuće studente je 60.000, a na Visokoj školi 50.000 dinara po godini studija.

ТАNJUG

U prostorijama PU Beograd sastali se nadrežni iz MUP Srbije sa predstavnicima osnovnih i srednjih škola. „Školski policajci“ raspoređeni su u velikom broju obrazovnih ustanova

UOČI početka nove školske godine, predstavnici Beogradske policije sastali su se juče u prostorijama PU za Grad Beograd, sa čelnim ljudima prestoničkih osnovnih i srednjih škola, sa kojima su razgovarali o sveopštoj bezbednosti učenika u školskim ustanovama

Akcenat je stavljen na bezbednost đaka u saobraćaju, naročito u blizini osnovnih škola, ali i kontrolu prodaje alhoholnih pića i na suzbijanje prodaje narkotičkih sredstava u zonama obrazovnih ustanova.

– O bezbednosti učenika ove godine brinuće 131 „školski policajac“ koji će kontrolisati 199 škola – istakao je Miladin Despotović, zvaničnik Policijske uprave za grad Beograd. – „Školski policajci“ raspoređeni su u obrazovnim ustanovama u kojima je po procenama povećan bezbednosni rizik, a ostale škole biće kontrolisane na uobičajan način, putem patrola.

Na jučerašnjem sastanku konstatovano je da veći broj škola u Beogradu ima instaliran video-nadzor, pre svega u opštinama Vračar, Savski venac, Palilula, Rakovica… Ovakav potez, kako je zaključeno, sa aspekta preventive pokazao se kao dobar, te se očekuje da će i mnoge druge škole u gradu pribeći istom metodu zaštite dece.

Nedeljko Munjaz, zamenik načelnika beogradske saobraćajne policije, rekao je da se i ove godine apeluje na vozače da posebnu pažnju obrate prilikom vožnje u blizini obrazovnih ustanova, pre svega, osnovnih škola.

– Beogradska policija je obezbedila dovoljan broj saobraćajaca i operativnih policijskih službenika koji će brinuti o bezbednosti đaka, kako nijedno dete u prestonici ne bi stradalo – rekao je Munjaz, ističući da je tokom prošle školske godine, šestoro dece zadobilo povrede u saobraćajnim nezgodama koje su se dogodile u blizini škola. – Srećom, nijedno dete nije poginulo, niti je teže povređeno. U okolini svih beogradskih obrazovnih ustanova sada su postavljene fizičke i prepreke za usporavanje saobraćaja, kao i znaci od kojih je jedan potpuno nov, „zona škole“, koji ograničava brzinu svim vozilima na 30 kilometara na čas u periodu od sedam do 21 sat, odnosno kad su deca u školi.

NASILJE

Prema podacima predstavnika Beogradske policije, stopa kriminaliteta u okviru prestoničkih obrazovnih ustanova, u odnosu na prethodne godine, znatno je smanjena. Tačnije, pad kriminaliteta je čak za 48 odsto manji nego ranije.

Tu spadaju kako nasilničko ponašanje maloletnika, tako i konzumiranje alkohola i droga po školama, čemu je doprinelo prisustvo „školskog policajca“ u ovim ustanovama.

DROGA

Policijski inspektor Lambe Đorelijevski istakao je juče na sastanku da „opasnost“ od droge u školama „uvek postoji“:

– Današnji klinci od 14 do 17 godina sve više koriste „mefredin“, veštačko đubrivo za rast biljaka, koji ušmrkavaju ili „gutaju“ – rekao je inspektor. – Apelujem na roditelje i sve zaposlene u prosveti da ukoliko primete da se deca ponašaju čudno i da imaju „nešto“ kod sebe, to zaplene i pozovu policiju koja će „plen“ poslati na analizu.

„Večernje novosti“

РТС

Група студената Универзитета у Београду овог пролећа добила је награду у Бриселу за изум соларног пуњача мобилних телефона. До краја године нови соларни пуњачи појавиће се у Београду и Новом Саду, а наредне и у иностранству.Упоредо са обавезама на факултету, правили су соларни пуњач мобилних телефона и учили како да оснују своје предузеће. За свој изум, група студената Универзитета у Београду овог пролећа добила је награду у Бриселу, потом су отворили своје предузеће под називом „Стробери енерџи“.

„Стробери енерџи“ или „Енергија јагода“ најновија је звезда пословно-технолошког инкубатора техничких факултета у Београду и најмлађе студентско предузеће које овде послује. Деветочлани тим подељен је на производњу и маркетинг.

„Моја улога је да развијам електронику и потребне системе, за рад целог уређаја. У тиму сам годину дана и ја се надам колико год фирмa буде радила и буде успешна ја сам ту да наставим“ каже Страхиња Јанковић четврте године електротехнике.

По добијању награде у Бриселу, за соларни пуњач су се заинетресовале европске, али и неке афричке земље.

Милош Милисављевић директор предузећа „Стробери енерџи“ каже да им је Африка највећи изазов јер тамо има пуно руралног подручја где нема електричне мреже, а има телефона.

„У парадоксалној ситуацији сте, имате пуно сунца, имате сигнал на мобилном телефону али немате струју да можете да га допуните“, каже Милисављевић.

„Тренутно могу да произведу много више него што се поручује“, каже Милисављевић и додаје да уколико дође до момента превазилажења могућности производње, онда ће се бринути о томе.

Да би основали предузеће морали су студије да приведу крају и у протекле две године похађају у Инкубатору бројне тренинге и обуке, науче како да пишу пројекте. Како буду добијали дипломе тако ће добијати и посао. До тада, за разлику од Милоша, остали волонтирају, јер не могу буџетски студенти да буду запослени.

„У старту првих шест месеци су наше услуге апсолутно бесплатне док они не стану на ноге, док не почну да стижу приливи, то је био наш први финансијски део“, рекла је Гордана Даниловић Грковић, директор Пословно-технолошког инкубатора.

„Енергија јагода“ у Инкубатору остаје до 2014. године. До краја ове године нови соларни пуњачи за мобилне телефоне појавиће се у Београду и Новом Саду, а наредне и у иностранству.

Спискови које пишу директори основних и средњих школа плаше хиљаде наставника и учитеља широм Србије. Само у Београду, Новом Саду, Нишу и Крагујевцу 1.614 наставника проглашено је за технолошки вишак, према подацима Уније синдиката просветник радника. А процене су да их у целој земљи има више хиљада.

– Наставник који не буде имао ниједан час добиће отпремнину и напустити просветни систем – каже за ”Новости” Зоран Костић, помоћник министра просвете и науке. – Сваког дана имамо састанке с представницима школских управа. Морамо да видимо њихове планове, како намеравају да организују наставнике, а коначну реч даће министар. Рационализацијом се бавимо већ три године, притискамо и стежемо да се у свим школама број запослених доведе на оптимум.

Синдикалци указују на то да се проблем с прекобројнима у школама година увећава, уместо да се смањи.

– Има ту много малверзација, јер се у многим школама крије да неко иде у пензију, да је упражњено неко радно место, да на њега не би конкурисао колега коме недостаје део фонда часова, већ да би се упослио неко – тврди Драган Матијевић, председник Уније.

Његов колега из Новог Сада, Миодраг Протић, каже да су прошле године у овом граду указали Министарству просвете на 17 конкретних случајева, где су могле да се упосле колеге с мањком фонда часова, а примљени су нови људи. Нико на њихове примедбе није реаговао. А Закон о основама образовања не дозвољава да се упосли ниједан нови наставник док у школама већ постоји неко ко би могао да ради тај посао.

Ове године прекобројно је, кажу у Унији, 800 просветара из Београда, 454 из Ниша, 278 из Крагујевца и 82 из Новог Сада.

– Један од приоритета је да прекобројне преместимо у друге школе, да им тако допунимо фонд часова. Тиме би се бар делимично ублажио проблем – каже Радојко Дамјановић, начелник Школске управе Крагујевца.

Према подацима Синдиката образовања, на списковима које су до 26. августа Школској управи Пожаревац доставили директори школа, за техолошки вишак предложено је 107 просветних радника, највише оних са непотпуним радним временом.

Ранко Хрњаз, председник Независног синдиката просветних радника Војводине (НСПРВ), међутим, не верује да ће ускоро доћи до отпуштања технолошких вишкова у школама:

– О рационализацији се говори већ годинама, а уместо смањења, повећава се број наставника. Од 2.500 који су примљени само у последњих неколико година, највише их је у Војводини.

У овом синдикату сматрају да држава у предизборној години неће уручивати отказе.

ГЕНЕРАЦИЈЕ УЧЕНИКА СВЕ МАЊЕ

За толико прекобројних наставника, осим нерационалних запошљавања, ”крив” је и све мањи број деце. Наставника је 14.000 више него пре 14 година, а број ђака се у истом периоду смањио за 200.000. Само у Ужицу биће уписано десет одељења првака мање. У Чачку је 230 првака мање него годину раније.

Е. В. Н.

„Вечерње новости“