Правна питања и одговори

Autor: E.P.K.

BEOGRAD – Srpska srednjoškolska reprezentacija matematičara osvojila je još četiri medalje na upravo završenoj Balkanskoj olimpijadi iz informatike, javlja RTS. Srebro je pripalo Aleksi Stankoviću, a bronza Dušanu Zdravkoviću, Nikoli Smiljkoviću i Borisu Grubiću.

Svi su učenici Matematičke gimnazije i oglednih matematičkih odeljenja u Novom Sadu i Nišu. Oni će predstavljati našu zemlju na Međunarodnoj olimpijadi iz informatike krajem jula na Tajlandu.

Akcija „Napustimo Srbiju“

Srednja škola za brodarstvo i brodogradnju u Beogradu svake godine iškoluje 30 nautičkih tehničara, iako je najbliže more udaljeno najmanje petsto kilometara

– Možda nemamo more, al’ zato imamo pomorce! Ministarstvo prosvete novcem iz budžeta školuje kadrove za odlazak preko okeana, uprkos tome što stručnjaci svakodnevno upozoravaju na odliv mozgova i traže način da nam sva mlada pamet ne ode u inostranstvo! Nije šala!

Škola za brodarstvo, brodogradnju i hidrogradnju u Beogradu ove godine će na pomorski smer primiti 30 učenika, koji će po završetku školovanja dobiti zvanje nautički tehničar i, po svemu sudeći, raditi u Sloveniji.

Našim parama školujemo kadrove za slovenačku privredu!

– Ni Avganistan nema more, pa imaju isti smer! Iako u Srbiji ne postoji kompanija koja se bavi prekookeanskom plovidbom, naša škola sarađuje sa slovenačkom firmom za pomorski prevoz „Splošna plovba“, tako da se većina đaka po završetku školovanja bez problema zaposli – kaže za Kurir Leonid Jovanović, nastavnik brodarske škole i zamenik direktorke.

– Kad završe školovanje, naši učenici se kao kadeti ukrcavaju na pomorske brodove. Vremenom napreduju do zvanja oficira, a ako žele da postanu kapetani duge plovidbe, moraju upisati fakultet – objašnjava nastavnik i sav ponosan dodaje da „Srbija nema more, ali ima četiri puta više nautičkih tehničara od Crne Gore“.

U Ministarstvu prosvete su nam rekli da se pomenuti profil nalazi na listi profila za područje rada saobraćaj.

– Sledeća izmena ove nomenklature na globalnom nivou desiće se 2018. godine, a u brodarskoj školi u Beogradu prošle godine je jedno planirano odeljenje bilo popunjeno u prvom upisnom krugu – tvrde u resornom ministarstvu.

Zanimanje: Voditelj jahte

Svako ko želi da radi na brodu upravo u ovoj školi mora da završi osnovni kurs za preživljavanje na prekookeanskim brodovima, objasnio je za Kurir nastavnik Leonid Jovanović.

– Kurs traje šest dana i košta oko 23.000 dinara. Imamo i kurseve za pružanje prve pomoći, a ako neko želi da postane voditelj jahte, to može učiniti za 50.000 dinara – kaže on.

Autor: Katarina Martić

– U Beogradu će danas biti otvorena Međunarodna studentska nedelja – Internešnel stjudent vik in Belgrejd (The International Student Week in Belgrade – ISWiB 011), na kojoj će učestvovati 200 studenata iz 50 zemalja sveta.„Cilj najveće studentske konferencije u jugoistočnoj Evropi je rušenje verskih, rasnih i nacionalnih barijera među mladima širom sveta i popularizacija Beograda i Srbije”, rekla je Tanjugu Maja Radak, portparol nevladine organizacije „Svetski omladinski talas” koja organizuje studentsku nedelju.

Ona je istakla da je cilj međunarodne studentske nedelje, koja se peti put održava u Beogradu, i promovisanje ideje o postojanju građanina Evrope i sveta.

Radak je istakla da će na konferenciji učestvovati 150 studenata iz evropskih zemalja i 50 studenata koji studiraju u Srbiji.

„Osnovni uslov po kome biramo studente je taj da studiraju na evropskim univerzitetima i komuniciraju na engleskom. Nije bitno odakle potiču. Ima studenata iz Japana i Indonezije koji studiraju na starom kontinentu”, rekla je Radak.

Ona je navela da je, od februara do aprila, kada je zatvoren konkurs, organizatoru ISWiB-a, Svetskom omladinskom talasu, pristiglo 600 prijava.

„Biramo studente koji ne samo da studiraju na evropskim univerzitetima nego se bave društvenim aktivizmom i zainteresovani su da menjaju stvari u društvu”, rekla je Radak, navodeći da studenti dolaze iz zemalja bivše Jugoslavije, ali i iz Engleske, Španije…

„Mnogi studenti nisu bili svesni da je Beograd savremen grad i da Srbija nije onakva kakvom je predstavljaju, a učešćem na konferenciji razbiju se predrasude”, rekla je Radak.

Prema njenim rečima, studenti će biti raspoređeni u 11 radionica – debata, grafiti, pi-ar i marketing, fotografija, nuklearna energija, teatar, mediji, aktivizam mladih, film, neolingvističko programiranje (NLP) i zaštita životne sredine.

„Učesnici svake od 11 radionica predstaviće jednonedeljni rad na ceremoniji svečanog zatvaranja u subotu, 16. jula”, rekla je Radak i dodala da će prezentacije biti u vidu video materijala, fotografija, pesme, interaktivnog nastupa ili bilo kog drugog kreativnog vida komunikacije.

Svečana ceremonija otvaranja biće održana danas u Skupštini grada, a kako je najavljeno, na njoj će govoriti ministarka omladine i sporta Snežana Samardžić Marković i direktor Kancelarije za mlade gradske uprave Beograd Kosta Andrić.

Tanjug

– Upis nove generacije srednjoškolaca u Srbiji počinje u sredu, 13. jula i traje do subote, 16. jula. Raspored đaka po školama biće objavljen 13. jula, a istog dana počeće i upiš u prvom roku. Drugi upisni rok, za preostala mesta u srednjim školama, počeće dan kasnije, 14. jula i trajaće do 16. jula.

Republička prosvetna inspekcija je ukazala da roditelji prilikom upisa đaka nisu dužni da plaćaju bilo kakve nadoknade i pozvala ih je da prosvetnoj inspekciji prijave ukoliko neka škola uslovljava upis uplatom „đačkog dinara“.

„Đački dinar se uplaćuje na dobrovoljnoj bazi…te uplata đačkog dinara ni po jednom osnovu ne može biti upisna obaveza“, rekao je načelnik Prosvetne inspekcije Velimir Tmušić.

Ove godine prvi put se polagala „mala matura“ – završni ispit na kraju osnovnog školovanja. Testiranje se nije bitno razlikovalo od ranijih kvalifikacionih ispita za upis u srednje škole.

Kurir

Naredna sednica Nacionalnog prosvetnog saveta krajem avgusta

Beograd – Nacionalni prosvetni savet bi na prvoj narednoj sednici, u drugoj polovini avgusta, trebalo da razmatra programe opšteobrazovnih predmeta za devet oglednih obrazovnih profila. U međuvremenu, članovi NPS-a će pokušati da dobiju evaluaciju tih oglednih profila od kolega iz Saveta za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih, izjavila je za Danas Desanka Radunović, predsednica NPS-a.

Ona podseća da je NPS u septembru prošle godine za te oglede usvojio samo programe opšteobrazovnih predmeta za prvi razred, da ne bi došlo do problema u regularnom početku školske godine. Važenje programa je bilo oročeno samo za školsku 2010- 2011, jer Savetu nije bila dostavljena evaluacija ogleda, kao ni kompletni programi za sve razrede. Izveštaj o evaluaciji tih profila Savet je nakon toga više puta tražio od Ministarstva prosvete i nauke, ali ga još uvek nije dobio.

– Ukoliko se dogodi da NPS ne usvoji programe za devet oglednih profila do 1. septembra, školska godina ne bi mogla da počne regularno. Eventualnu neprijatnost mogao bi da razreši član 24. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Po tom članu, ako NPS najkasnije u roku od tri meseca od dana prijema materijala ne donese podzakonski akt iz svoje nadležnosti, donosi ga ministar – kaže za Danas Gordana Mijatović, zamenica direktora Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja.

Ona podseća da je programe stručnih predmeta za ove profile već usvojio Savet za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih.

Za sada je nepoznato da li će se na avgustovskoj sednici NPS-a naći i nastavni planovi i programi za pet oglednih profila, koji prema najavi prosvetnih vlasti, od septembra treba da budu prevedeni u redovan obrazovni sistem. Naime, Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja dobio je od Ministarstva prosvete rok da do 13. jula pripremi kompletne nastavne planove i programe za pomenutih pet ogleda. Ministarstvo potom planove i programe za opšteobrazovne predmete prosleđuje na usvajanje NPS-u, a za stručne Savetu za stručno obrazovanje.

Ostaje pitanje i šta će biti sa izmenjenim programima za gimnazije, odnosno da li će ministar iskoristiti mogućnost koju mu daje zakon i doneti te programe, ako se NPS o njima ne bude izjašnjavao.

Podsetimo, većinom glasova članova NPS-a tačka u kojoj je trebalo da se raspravlja o predlogu izmena gimnazijskih programa, skinuta je sa dnevnog reda poslednje sednice. U Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja ne kriju iznenađenje zbog ovog poteza, jer je samo sedam dana ranije od njih traženo da dostave Savetu tekst važećeg programa, sa naznačenim predloženim izmenama i obrazloženjima.

I predsednica NPS-a kaže da je iznenađena takvim razvojem događaja i da „nije uspela da ubedi svoje kolege da su neophodna usaglašavanja sa reformisanim programom osnovne škole“.

– Pitanje je bilo zašto diskriminišemo ostale učenike, dakle one koji upisuju srednje stručne i specijalizovane škole, jer i oni dolaze iz reformisane osnovne i ulaze u nereformisanu srednju školu – objašnjava Radunovićeva.

I dok Gordana Mijatović poziva članove Saveta da „pokažu odgovornost“ za generaciju učenika koja će u gimnaziji provesti naredne četiri godine, Desanka Radunović kaže da to „nije fer“.

– Ovi programi, koji treba da se primenjuju u školskoj godini koja počinje 1. septembra, trebalo je da stignu u NPS barem početkom ove kalendarske godine, ako ne i ranije. Prema zakonu, školski program se donosi najkasnije dva meseca pre početka školske godine u kojoj će početi njegova primena. Škole bi trebalo da budu upoznate sa izmenama programa na vreme, da bi svoje planove rada usvojile do kraja juna, kako zakon nalaze. Očigledno je da se ovim krši zakon – upozorava Radunovićeva.

Promene nisu kozmetičke

Gordana Mijatović odbacuje kritike da su izmene programa za gimnazije rađene neozbiljno i neodgovorno. Ona podseća da su svaku od komisija za određene predmete činili univerzitetski profesori sa katedri za dati predmet, profesori koji te predmete predaju u gimnaziji i savetnici Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, ako „pokrivaju“ matičnu oblast. Sem toga, Ministarstvo prosvete je prosledilo spisak profesora iz gimnazija koji su prošli dodatne metodičko-didaktičke obuke o novim metodama rada, koji su takođe bili u komisijama. Mijatovićeva tvrdi da izmene u programima nisu „kozmetičke“ i da je ceo posao, iako u kratkom roku, rađen stručno i ozbiljno.

Autor: V. Andrić