Правна питања и одговори

После несвакидашње авантуре седамнаестомесечне девојчице Т. С., која је прошлог петка успела да утекне из јаслица Дечјег вртића „Дуга” Предшколске установе „Радост” у Чоки,директорка те установе Гаљина Бугарски суспендовала је одговорну васпитачицу док се не оконча дисциплински поступак.

Седамнаестомесечна девојчица је прошлог петка успела неопажено да изађе из вртића, сама пређе прометну саобраћајницу и упути се према згради у којој станује. Након тога постала је једна од главних чаршијских прича у Чоки, а радна дисциплина у вртићу је пооштрена и од тада се врата обавезно закључавају.

О томе како је мало дете успело да дохвати кваку и неопажено утекне из јаслица само се може нагађати, али у Чоки има и склоних нагађањима да није искључено да је дете неко пустио из објекта. Јер, да би доспела на улицу, девојчица је морала дохватити кваке на вратима собе за боравак и на улазним вратима, која би требало увек да буду закључана, те сматрају да је велика случајност да су истовремено двоја врата била отворена и омогућила детету да утекне на улицу.

Отац девојчице је и сада огорчен због таквог пропуста васпитачица.

– Супруга је била на послу, а ја у Сенти, када ми је комшија јавио да је нашао моју ћеркицу на улици. Сама помисао на то шта се све могло десити због нечије немарности не дозвољава ми да пређем преко свега. Због шока који је супруга претрпела када је чула шта се десило и узнемирености која нас још увек држи, решио сам да тужим Предшколску установу „Радост”, њену директорку и васпитачицу – каже отац девојчице.

Општински просветни инспектор Јанош Јастребинац објашњава да је његово право да контролише како се примењује закон који регулише ову област и да ли је установа поступила према одредбама закона и предузела мере за санкционисање онога што се у њој десило. Он напомиње да о томе шта се десило у вртићу још није званично обавештен ни од родитеља ни од других, него да је за случај сазнао из новина. После седмогодишњег искуства на овом радном месту Јастребинац констатује да је то све продукат селективне примене закона на запослене у установи.

– Група запослених може да раде шта и како хоће, а они други своја законска права не могу да остваре ни пред судом. Ово дете и сва остала деца су жртва накарадано успостављеног система да они који држе локалну власт у општини, управљачко право над установама третирају као „ратни плен” – уочава Јастребинац, додајући да је у овом случају у питању тежа повреда радне обавезе, те да је дискреционо право директора коју ће санкцију применити: благу опомену или смањење плате од 10 до 30 одсто па чак и отказ уговора о раду, ако је безбедност детета угрожена због неиспуњавања радне обавезе.

М. Митровић

Nema mesta za sve

Subvencije za državne vrtiće – Grad sa 80 odsto subvencioniše samo boravak dece u državnoj ustanovi, dok za privatne vrtiće, u kojima su deca koja se nisu upisala u „Radosno detinjstvo“, nema novca

PRESKUPO… Privatni vrtići su mnogim mališanima jedini izbor

Grad i dalje sa 80 odsto od pune cene boravka subvencioniše samo boravak dece u državnoj ustanovi, dok privatni vrtići, u kojima uglavnom završavaju deca koja ne mogu da se upišu u „Radosno detinjstvo“, ostaju uskraćeni za dotacije iz gradske kase.

Svake godine ispod crte na listi za upis u PU „Radosno detinjstvo“ ostaje veliki broj mališana, a roditelji čija deca nisu upisana u tu predškolsku ustanovu moraju mesečno da izdvoje između 12.000 i 20.000 dinara za privatno obdanište.

Grupa na Fejsbuku

U novosadskim privatnim vrtićima trenutno ima oko 900 dece, a bar 70 odsto roditelja ove dece oseća veliko opterećenje, jer mesečno moraju da izdvoje između 120 i 200 evra, koliko košta boravak u ovim ustanovama.

– Moj dvogodišnji sin prošle godine nije bio primljen u jaslice, a na listi čekanja bilo je još oko 2.000 mališana. Zbog toga sam dete upisala u privatno obdanište i pokrenula grupu na Fejsbuku „Radosno detinjstvo pripada svoj deci Novog Sada“, revoltirana time što je mnogo dece ostalo uskraćeno za smeštaj u državnoj ustanovi – priča za Press Nada Lazić-Priselac. Ona navodi da je, u međuvremenu, i njeno dete primljeno u „Radosno detinjstvo“, ali da nije htela da ga prebacuje iz privatnog vrtića jer se već navikao na kolektiv.

– Jedna od najčešćih primedaba roditelja je da su grupe u državnim vrtićima velike, a da ima malo vaspitača. Roditelji se žale i da je neophodno da u vrtiće često donose i toalet papir, vlažne maramice, ubruse, flomastere, bojice… Neko bi rekao: „Pa šta bi oni hteli za 3.500 dinara mesečno“, ali zaboravljaju da za svako upisano dete u „Radosno detinjstvo“ grad izdvaja i do 12.000 dinara mesečno – ističe Nada Priselac.

Na listi čekanja 2.000 dece

Član gradskog veća za finansije Živko Makarić ranije je za Press izjavio da je novim zakonom o predškolstvu predviđeno da grad finansira samo ustanove čiji je osnivač, tako da nema mehanizama da se privatnim vrtićima odobre sredstva. I ove godine na listi čekanja ostalo je još oko 2.000 mališana, a gradnja novog vrtića u Radničkoj ulici, u koji bi moglo da bude upisano oko 300 dece, još nije počela.

Predsednica Udruženja privatnih predškolskih ustanova Mira Matić navodi da je njihova ideja da svaki roditelj, koji je poreski obveznik, dobije vaučer na određeni limit i da sa njim ide u onaj vrtić gde će njegovom detetu biti najudobnije i gde će dobiti dobru uslugu.

Upis uz vaučer

– Zar za grad nije jeftinije da subvencioniše i decu u privatnim vrtićima nego da se ulaže u izgradnju novih objekata, jer se na ovaj način odmah rešava problem – pita se Mira Matić.

Bez gradskih subvencija, cena boravka deteta u vrtiću „Radosno detinjstvo“ svakog meseca košta oko 15.000 dinara, a toliko košta i boravak u privatnom vrtiću gde niko od roditelja ne traži da donosi toalet papir i ostali potrošni materijal.

Larisa Onodi

Освајање треће златне медаље заредом на Математичкој олимпијади у Холандији донело је Теодору шесто место на листи најуспешнијих такмичара

Освајање треће златне медаље заредом на Математичкој олимпијади у Холандији донело је Теодору фон Бургу, ученику четврте године Математичке гимназије, шесто место на листи најуспешнијих такмичара. Ово је први пут да се један ученик из Србије нађе у друштву десет најбољих, у 52 године дугој традицији овог најпрестижнијег такмичења из математике. Уколико се и следеће године окити најсветлијим одличјем, Теодор ће бити први на „листи славних“.

Таленат за математику Теодор је показао још са три године. И док већина малишана у том узрасту учи да склапа реченице, Теодор је као из топа одговарао колико је један плус један. Уследиле су године рада, плаћања приватних професора, што је резултирало са до сада освојене три златне, сребрне и бронзане медаље на математичким олимпијадама.

– На олимпијади се решава шест задатака, у току два дана по четири и по сата – прича Теодор фон Бург. – Први и четврти задатак су најлакши и морају се урадити што брже, како би имали више времена за теже. Други и пети су већ тежи, док су трећи и шести они који доносе злато. Сваки решен задатак доноси максимално седам поена.

Како каже Теодор, математика је оно што га највише интересује у животу. За олимпијаде се највише припрема сам, а има и приватног професора који му помаже код најтежих задатака. Осим математике, интересују га физика и информатика, док му остали предмети у школи нису занимљиви, али се труди, јер жели да буде ђак генерације.

– Најважнија је добра организација – прича Теодор. – Обожавам борилачке спортове и тренирам текводно. Не трошим време на изласке, волим да читам белетристику и научну фантастику. Због припрема за олимпијаду сам запоставио читање књиге „Точак времена“, која има 14 делова, али ћу сада то наставити и вратити се тренингу.

Овај талентовани математичар се нада да ће следеће године вратити са олимпијаде са четвртим златом и постати први на листи најуспешнијих такмичара.

БИРА СВЕТСКЕ УНИВЕРЗИТЕТЕ

Теодор планира да упише неки од престижних европских универзитета, а и да заврши докторске студије у иностранству.- Током студија ћу одлучити чиме ћу се бавити, за сада још тачно не знам – каже Фон Бург. – Свака прерана одлука може да буде лоша.

Б. БОРИСАВЉЕВИЋ

Apsolventi neće moći da konkurišu za dom i ostvare druga prava jer ih nema u zakonu. Jedino rešenje je da im se u indeks upiše da studiraju o trošku države.APSOLVENTI su izbrisani iz prosvetnih zakona, pa pošto „na papiru“ ne postoje, neće moći ni da dobiju mesto u domu. Samo na Univerzitetu u Beogradu je bar 4.000 studenata koji će se na jesen suočiti sa ovim problemom.

Ukoliko im u indeks bude upisano da su apsolventi ili da su upisali četvrtu godinu drugi put, gube šansu da konkurišu za dom.

– Jedino rešenje je da se ovim studentima u indeks upiše da studiraju o trošku države po članu 30 Zakona o visokom obrazovanju – objašnjava Milan Popović, student prorektor. – I prošle godine postojao je isti problem, ali je, ipak, bilo dozvoljeno da konkurišu i akademci sa pečatom „apsolvent“ u indeksu, iako je to protivzakonito.

Ako bude striktno poštovan zakon, apsolventi mogu da se oproste od sobe u „studenjaku“, a ako im se bude gledalo kroz prste, posledice bi mogao da ima Studentski centar.

– Oni su budžetski korisnici i jednostavno bi moglo da se dogodi da ih državni revizor pozove na odgovornost, jer se nisu striktno pridržavali zakona – kaže Popović.

A direktor Studentskog centra Beograd Milovan Petrović kaže da će se ustanova na čijem je čelu pridržavati instrukcija koje dobije od Ministarstva prosvete i nauke.

– Zakon je pravičan prema apsolventima – smatra Petrović. – Jer, oni su odslušali sve predmete, završili obaveze na fakultetu i ostalo im još samo da polože nekoliko poslednjih ispita. Za to im nije neophodno da imaju sobu u domu.

Ovaj problem tiče se samo studenata koji su ove školske godine odslušali poslednja predavanja i imaju rok još godinu dana da polažu ispite o trošku države. Svi koji su još više „razvukli“ studije svakako nemaju pravo na dom.

TREĆINA SA VISOKIM PROSEKOM ISPOD CRTE

MNOGI apsolventi kalkulišu, pa odlažu polaganje poslednjeg ispita po godinu dana, da bi sačuvali mesto u domu. A važnije je da mesto dobiju studenti mlađih godina, koji moraju da idu na predavanja i vežbe, objašnjava Milovan Petrović. – Svake godine trećina studenata sa prosekom iznad 8,5 ostane ispod crte.

Večernje novosti

Kasni sanacija oštećenih škola u Kraljevu

Optimizam ministra – Sanaciju čeka 13 škola, a sada se radi samo u Gimnaziji i OŠ „Vuk Karadžić“. Ipak, ministar prosvete Žarko Obradović uverava da će u svim školama od 1. septembra moći da se odvija nastava.Od 13 osnovnih i srednjih škola u Kraljevu koje su pretrpele najveća oštećenja u zemljotresu 3. novembra prošle godine i za koje je bila neophodna izrada projekata sanacija, u ovoj poslednjoj nedelji jula radi se na samo dve škole, Gimnaziji i OŠ „Vuk Karadžić“

Ipak, ministar prosvete Žarko Obradović juče je u Kraljevu izjavio da će sve škole do 1. septembra biti dovedene u bezbedno stanje.

Sutra otvaraju ponude

Ministra Obradovića juče je u Kraljevo doveo početak radova na sanaciji građevinske konstrukcije Gimnazije, u kojoj je smeštena i Ekonomsko-trgovinska škola. Vrednost radova je 25 miliona dinara, koje je obezbedila banka Poštanska štedionica, a rok za završetak 45 dana. Očitu disproporciju između ovog roka i 1. septembra Žarko Obradović je prokomentarisao rečima:

– Mi ćemo se videti ovde 1. septembra, pa ako radovi ne budu gotovi, ja ću se izviniti, a ako budu, onda od vas očekujem nešto slično!

I dok su se na zgradi Gimnazije juče bar montirale skele, u susednoj Elektrosaobraćajnoj tehničkoj školi mukla tišina. Pomoćnik direktora Miroljub Seničić kaže da sutra otvaraju ponude i da sanacija ne zavisi od škole.

– Dok nam nisu obezbeđena sredstva, nismo mogli da uđemo u postupak javnih nabavki. A sada sve zavisi od toga koliko će se ponuđača javiti, da li će ponude biti validne, koju će cenu ponuditi. Prema projektu, za radove je potrebno oko 45 dana, tako da možda budemo opet zatražili gostoprimstvo u drugim školama – kaže Seničić.

Učenici ESTŠ prošle godine nastavu su pohađali na čak četiri lokacije. U neposrednom komšiluku je i OŠ „Dimitrije Tucović“, koja nije bila iseljena, ali se nastava odvijala u četiri smene od „prvih petlova do mrklog mraka“. Ovde je stari deo škole, u kome su čak dve trećine učionica van upotrebe. Direktorka Dragana Đurić je na mukama jer se na prvi tender javio samo jedan izvođač, koji je dao previsoku cenu, pa čeka utorak i otvaranje novih ponuda.

– Ne verujem da će posao biti završen do 1. septembra. Ipak, za novi tender su uslovi nešto povoljniji, pa se nadam da ćemo bar obezbediti izvođača radova – kaže Dragana Đurić.

Na granici regularnosti

Prošla školska godina u Kraljevue protekla je na ivici regularnosti jer su dve trećine učenika nastavu pohađale u tri ili četiri smene sa časovima skraćenim na 30 minuta. Hoće li tako početi i naredna školska godina? Odgovor leži negde između ministrovog optimizma i realnosti, u kojoj mesec dana pre početka nove školske godine čak 11 škola čeka izvođače radova.

Slično je i u većini drugih škola, a raspoloženje u njima možda najbolje ilustruje komentar direktorke Poljoprivredno-hemijske škole Svetlane Mladenović, kod koje se danas otvaraju ponude:

Besparica koči radove

– Samo da počnu radovi, pa će sve biti lakše! Bitno je da krene posao, da deca budu bezbedna, a da li će biti 1. septembar ili pet dana pre ili kasnije, lako ćemo – kaže Mladenovićeva.

Uzrok kašnjenju sanacije škola jeste nedostatak novca. To priznaje i ministar prosvete Žarko Obradović:

– Kad nemate novca, onda nemate osnovni uslov za posao. To je suština stvari i to treba jasno i glasno reći. Tek kad smo obezbedili novac, mogli smo da krenemo u sve druge zakonom propisane radnje – kaže Obradović.

Novac je obezbeđen tek zahvaljujući donacijama „Pošte Srbije“ u iznosu od 50 miliona i Poštanske štedionice od 30 miliona, dok je Ministarstvo prosvete obezbedilo samo 25 miliona dinara. Ministar kaže da nije bilo više novca u budžetu ministarstva, mada je zemljotres bio 3. novembra, dakle pre usvajanja budžeta za ovu godinu.

Radmila Vesković