ПРОСЕЧНА ПЛАТА У СРБИЈИ МАЊА ОД МИНИМАЛЦА У ХРВАТСАКОЈ 16 05 2011
Исидора Крањчевић Владимир Спасић
Просечна мартовска зарада у Србији била је 353 евра и међу најнижима је у Европи и региону, чак је мања и од минималне плате у Хрватској, која је 385 евра. Радници у нашој земљи имају веће плате једино када се пореде с Македонијом, а економисти поручују да нам са садашњом економском политиком ускоро неће бити боље.
Као и годинама уназад, ако се погледа регион, запослени у Словенији имају најдебље коверте, а испред Србије су и Хрватска, Црна Гора, Босна и Херцеговина. Као што се разликују плате, тако се разликују и сектори који су најплаћенији. У Србији су, према подацима Републичког завода за статистику, највеће плате у марту примили запослени у експлоатацији нафте и гаса – чак 99.021 динар, док су најниже биле у кинематографској, телевизијској и музичкој делатности – 10.689 динара. У Хрватској су највећу плату имали запослени у маркетингу и истраживању тржишта, око 1.360 евра, док су најмање примили радници у прерађивачкој индустрији – 385 евра. О разлици у платама говори и податак да Словенац за једну просечну плату месечно може да купи 1.123 килограма шећера, а Београђанин свега 333 килограма.
У анонимној анкети у којој је учествовало више хиљада људи из Србије, Словачке, Мађарске, Чешке и БиХ показало се да су најплаћенији финансијски директори, ревизори и бренд менаџери, а најмање радници у металској индустрији, кројачи и запослени на каси. Истраживање је спровео сајт послови.инфостуд.цом и тако понудио могућност запосленима у Србији да упореде колико су плаћени у односу на колеге у појединим земљама региона и Европске уније.
Подаци анкете говоре да професори, полицајци и металски радници у Србији зараде два пута мање од колега у Чешкој. Само лекари од запослених у Србији могу да се похвале већим платама од медицинских радника у иностранству, тачније само од Мађара. Највише разлога за задовољсто имају програмери јер њихове зараде најмање заостају за примањима сличних стручњака у Словачкој, Чешкој, Мађарској и БиХ.
Судећи по ставовима економиста, грађани немају превише разлога за оптимизам. Могуће је да због избора плате буду повећане јавном сектору, али ефекти ће бити краткорочни. Ову могућност спомиње Стеван Санто, дугогодишњи директор суботичког „Пионира“, који каже да прегломазна бирократија представља доста гласача. Грађани ће мислити да су нешто добили, али све ће убрзо да поједе инфлација јер нема реалних извора за повећање. Санто истиче да је већ свима познато зашто су плате мале и шта је лек за то, али не жели да даје прогнозе када ће се ситуација променити.
– Ако се настави са садашњом економском политиком, мале су шансе да се плате повећају – поручује Санто, саветник у „Пиониру“.
Песимистичан је и економиста Драгован Милићевић. Он понавља да нема повећања плата без раста продуктивности и бруто друштвеног производа. Без стварања нове вредности све се своди на прерасподелу – или ће држава узети више привреди или ова њој. На питање да ли и успешне компаније запослене плаћају мање него што би могле, он одговара да то није ништа чудно.
– Зашто би неко платио 10.000 ако може да добије исту радну снагу за седам, осам хиљада? Тако ће бити док се не смањи број незапослених, а свако ко прогнозира када ће плате бити веће даје празна обећања – каже Милићевић.
ОД СЕПТЕМБРА ВИШЕ СТУДЕНАТА НА БУЏЕТУ
Rektor Branko Kovačević za „Blic”
U narednoj školskoj godini više studenata biće upisano na budžet osnovnih i master studija na svim državnim fakultetima, najavio je ministar prosvete i nauke Žarko Obradović. Za koliko će upisna kvota biti povećana, odlučiće na današnjem sastanku ministar i rektori državnih fakulteta. Ipak ukupan broj studenata na fakultetima neće se menjati, već će samofinansirajućih studenata biti manje za onoliko koliko će biti povećana kvota za budžet. Na sastanku će takođe biti reči i o predlogu Ministarstva da se u sledećoj školskoj godini školarine ne povećavaju.
„Zanimljivo je da je Ministarstvo pričalo da nema para, a sada odjednom finansira više studenata“: Rektor Kovačević
Branko Kovačević, rektor Univerziteta u Beogradu, pozdravio je jučerašnji predlog Ministarstva za povećanje upisnih kvota, ali i naglasio da ova promena neće uticati na broj upisanih studenata koji mora ostati isti.
– Povećanje upisnih kvota zavisi od budžeta. Zanimljivo je što su u Ministarstvu doskoro tvrdili da nemaju dovoljno sredstava za fakultete, a sada se odjednom nude da finansiraju više brucoša i studenata master studija. Ne znam kako Ministarstvo stoji finansijski, ali u svakom slučaju smatram da je ovakva odluka pozitivna jer se u visoke škole i obrazovanje mora ulagati. Ako bude više brucoša i master studenata na budžetu, automatski će biti manje onih koji su na samofinansirajućim studijama, tako da ukupan broj studenata ostaje isti. Ovo znači da će jedan deo budućih brucoša, onih koji bi inače „upali“ na samofinansiranje, sada dobiti priliku da se školuje na budžetu – objašnjava Kovačević za „Blic“.
Ko da uslov, da pređe na budžet
U Savezu studenata Beograda kažu da najava o povećanju kvota za upis na budžet njima ne znači ništa. „Pozdravljamo odluku da se ne povećavaju školarine, ali nama nisu potrebne veće upisne kvote, već da studenti koji su dali uslov za sledeću godinu pređu na budžet. Jer i pored toga što su zaslužili da im država plaća školovanje, mnogi od njih i dalje plaćaju školarine“, kaže Ranko Marković, generalni sekretar.
Povodom današnjeg sastanka ministra prosvete i nauke sa rektorima državnih fakulteta na kojem će biti reči i o prestanku povećavanja školarina na fakultetima, Kovačević naglašava da su iz Rektorata početkom godine poslali predlog Senatu Univerziteta da se tome stane na put.
– Konačno je Ministarstvo usvojilo naš predlog, ali odluku ćemo zajedno i definitivno doneti na sastanku, jer moraju svi da se usaglase. Pojedini fakulteti nisu godinama povećavali školarine, dok su drugi to činili iz godine u godinu. Izgleda da je problem u tome što neke visoke škole kada nemaju od čega da namire dažbine jednostavno povećaju školarine. Tome se mora stati na put, jer je studentima život ionako preskup, pa i kada su na budžetu – napominje rektor Beogradskog univerziteta.
Ministar Obradović izjavio je da nema razloga da se školarine povećavaju jer Ministarstvo redovno servisira isplatu zarada, a povećanje kvota znači i veće ulaganje u fakultete.
Nakon današnjeg sastanka znaće se za koliko će ove kvote tačno biti povećane, odnosno koliko će budućih brucoša i master studenata biti na budžetu. Na sastanku će razgovarati i o datumu polaganja prijemnih ispita i da li će se oni pomerati zbog dvomesečnog štrajka prosvetnih radnika. Beogradski univerzitet je inače svojim kalendarom predvideo da se kandidati za upis na narednu godinu studija prijavljuju 22, 23. i 24. juna, a da se prijemni ispiti održe od 27. do 29 juna.
500 УЧЕНИКА НЕМА ГДЕ ДА УЧИ
У туђем смештају – Ученици Средње музичке школе „Петар Кранчевић“ на градском тргу одржали протестни концерт јер годинама немају своје учионице, па похађају наставу у просторијама других образовних установа.Средњу музичку школу „Петар Кранчевић“ похађа око 500 ученика, а настава се годинама одвија у просторијама неколико школа у Сремској Митровици. Будући музичари су из револта што немају своју зграду одржали јуче протестни концерт на градском тргу како би надлежнима у градској управи скренули пажњу на овај проблем.
Без школе нема ни манифестација
Некадашњи биоскоп „Јединство“ је стара зграда коју треба реновирати и за шта треба издвојити око 100 милиона динара. Реч је о огромним средствима које град нема, па се очекује помоћ покрајине.
– Надамо се да ће сви надлежни имати слуха, јер је наша школа позната као организатор бројних манифестација, од локалног до републичког нивоа. Једна од њих је Међународни фестивал гудача, који ће се наредне године одржати десети пут и окупити музичаре из овог дела Европе. Само ова мајска приредба доведе у Митровицу око 1.500 такмичара, професора, ученика и гостију. Организатори смо и Фестивала пијанизма, Фестивала деце предшколског узраста и других манифестација – наводи директорка школе Јованка Иванић.
Захтев средњошколаца музичке школе да најзад добију своју школу подржали су Омладински клуб, ђачки парламенти Средње медицинске школе „Драгиња Никшић“, Економске школе „Девети мај“ и Митровачке гимназије, у којој се одвија део наставе за ученике музичке школе, као и ђачки парламенти осталих средњих школа у Сремској Митровици.
Часови на четири места
– Окупили смо се да бисмо показали граду да пре свега желимо најосновније услове за образовање. Желимо нормалну салу за физичко као и остали вршњаци, желимо нормалан кабинет за информатику, нормално школовање. Сада трчимо на четири места, из једне зграде у другу. У нашој школи има доста путника. Немају времена да дођу кући, да ручају, да вежбају. Све се одвија у школи, где доручкују, ручају и буквално дремају. Ако немамо зграду, ако немамо где да вежбамо, онда не можемо да рачунамо на врхунске резултате – прича председник Ђачког парламента СМШ „Петар Кранчевић“ Стефан Манчић, и додаје да многи родитељи размишљају да ли уопште да упишу децу у ову школу, ако се не зна ни где ће они да уче.
– Наша школа је квалитетна уметничка установа и представљамо културну потпору овом граду. Без наше школе град ће изгубити много на културном плану – тврди Манчић.
ХОЋЕМО НАШЕ УЧИОНИЦЕ… Ученици СМШ „Петар Кранчевић“
Директорка Музичке школе „Петар Кранчевић“ Јованка Иванић каже да су ученици организовали протестни концерт како би грађанима и надлежнима показали да школа не може функционисати без адекватног простора.
Протест дао резултате
– Пуних 14 година траје борба за адекватан простор средње музичке школе. Већ сама најава протестног концерта изазвала је реакцију, па смо током јутра добили писмено обавештење да је урађен први део пројекта и поднет захтев за средства за реконструкцију старог биоскопа „Јединство“, где би требало да буде смештена средња музичка школа. Овај концерт је само апел свима да нам помогну да се школа смести док се не реши реконструкција тог простора, јер у гимназији нема довољно места за ученике обе школе, а не бисмо волели да се проведемо као прошле године у августу, када смо били скоро на улици – подсећа Иванићева.
Ж. Неговановић
У СУБОТУ ПРОБА МАТУРЕ
Ђаке осмог разреда у суботу чека последња провера знања пред полагање завршних испита. У свим школама у Србији, тачно у 9 часова, почеће пробна мала матура. Ученици ће прво полагати тест из српског језика, а затим, истог дана, и из математике.У школама кажу да им спремају амбијент налик правом завршном испиту, који је заказан за 23. и 24. јун.
– Доћи ће наставници из друге школе, ђаци ће полагати у фискултурној сали, а између теста из српског и математике имаће сат паузе. Тест из српског, односно матерњег језика, траје од 9 до 11 часова, а из математике почиње у подне. Ученици ће имати на располагању два сата да реше 20 задатака – каже за ”Новости” Драги Лукић, директор београдске ОШ ”Светозар Марковић”.
На пробном тесту ученици ће имати сасвим непознате задатке. На правој малој матури, од које ће зависити упис у средње школе, половина питања биће позната, из збирке према којој осмаци одавно вежбају.
Резултати тестова не иду у министарство, а биће прегледани до понедељка, када ће ученици сазнати какво су знање показали.
Ивана Мићовић
