Правна питања и одговори

Будућим докторима наука, који од Министарства науке и просвете добијају стипендију, сав новац одлази на плаћање високих школарина, па им готово ништа не остаје за даље усавршавање.Жарко Обрадовић, министар просвете, обећао је стипендистима да ће његово министарство с деканима факултета покушати да реши тај проблем.

Предраг Пецев (26) са Природно-математичког факултета из Новог Сада стипендију је добио као најбољи у области електронике и информационих технологија. Каже, цела стипендија ће му отићи за плаћање школарине, која износи више од 150.000 динара.- Срећан сам што сам добио стипендију и не желим да идем из Србије. Истина, она је довољна само за школарину, али покушаћу некако да се снађем за све остало – каже Пецев.

Ове године Министарство науке и просвете доделило је 200 стипендија за докторске студије, а Обрадовић је свечано уручио уговоре неколицини најбољих. Овом приликом је изјавио да држава, у настојању да изгради модерну тржишну привреду, треба да доведе до успостављања ланца између образовања, истраживања и њихове примене.

Нема се: Жарко Обрадовић

– Пошто Србија има слабу економију и не издваја довољно новца за образовање, млади стручњаци одлазе у иностранство. То првенствено раде због бољих услова у научноистраживачком раду које тамо имају, али и због решавања егзистенцијалних потреба – каже Обрадовић.Он такође прецизира и да држава кроз своју политику и националне програме зато мора много више новца да улаже у образовање.

Млади истраживачи задовољни су тиме што ће у наредних годину дана на њихов рачун сваког месеца стизати 32.000 динара. Како кажу, то ће им дати подстицај да остану у земљи и раде овде на научноистраживачким пројектима. Министарство науке и просвете доделило је и 17 стипендија најбољим средњошколцима завршних година.

Б. Г.

Od jeseni počinje projekat Ministarstva prosvete i nauke „Druga šansa“

U 40 osnovnih škola u Srbiji, koje realizuju projekat „Druga šansa“ počelo je evidentiranje odraslih stanovnika bez osnovne škole koji će od septembra moći da se vrate obrazovanju. Planirano je da u svakoj od ovih škola budu formirana tri odeljenja u koja će se upisati 75 polaznika, što znači da će naredne školske godine do 3.000 odraslih moći da pohađaju nastavu osnovnog obrazovanja. Iz Ministarstva prosvete i nauke poručuju zainteresovanim građanima da se prijave osnovnoj školi koja u njihovom mestu prebivališta realizuje ovaj projekat.

– Odrasli bez završene osnovne škole moći će da steknu diplomu osnovnog obrazovanja i sertifikat o stručnoj osposobljenosti za neki od 36 poslova traženih na tržištu rada, ističe za Danas Aleksandra Kokanović, pr menadžer projekta „Druga šansa“.

Ona objašnjava da je nastavni plan i program ogranizovan u tri jednogodišnja ciklusa. Prvi ciklus obuhvata prva četiri razreda osnovne škole, drugi ciklus peti i šesti razred, a treći sedmi i osmi. U okviru trećeg ciklusa se pohađa i program obuke za određena zanimanja, odnosno jednostavne poslove.

– Polaznici se upisuju na određeni ciklus shodno prethodno završenom nivou obrazovanja, što praktično znači da će se u školskim klupama naći odrasli koji su iz bilo kog razloga napustili osnovnu školu, ali i oni koji nikada nisu pohađali osnovno obrazovanje. Na primer, osoba koja je završila četiri razreda osnovne škole upisuje se u drugi ciklus, a onaj ko je završio šest razreda, upisuje se u treći ciklus – navodi Kokanovićeva.

Nastavni plan i program po kojem će se raditi prilagođen je odraslima, a među predmetima koje će oni učiti su srpski, matematika, engleski, digitalna pismenost, osnovne životne veštine, odgovorno življenje u građanskom društvu, fizika, hemija i biologija kao primenjene nauke. Kokanovićeva objašnjava da je suština programa da odrasli, pre svega, steknu funkcionalnu pismenost i da ono što budu naučili u školi bude primenjivo u svakodnevnom životu.

Ona dodaje da su programi obuka za jednostavna zanimanja urađeni u saradnji sa lokalnim službama za zapošljavanje, poslodavcima i predstavnicima 40 opština u kojima se sprovodi projekat „Druga šansa“. Ponuda obuka zavisi od potrebe određene sredine za odgovarajućim zanimanjima, među kojima su vulkanizer, pomoćni kuvar, sobarica, hotelski portir, baštovan, pica majstor…

– Nastava u osnovnim školama će početi u septembru ili u oktobru, a svaka škola će organizovati izvođenje nastave u skladu sa mogućnostima i potrebama njenih polaznika. Predavači su učitelji i nastavnici predmetne nastave, koji su inače zaposleni u tim osnovnim školama, pre svega oni bez punog fonda časova. Za nastavnike će tokom juna i avgusta biti organizovane obuke, kako bi se što bolje pripremili za rad sa odraslima – kaže Kokanovićeva.

Projekat Ministarstva prosvete i nauke „Druga šansa“ – Razvoj funkcionalnog osnovnog obrazovanja odraslih u Srbiji, finansira EU sa četiri miliona evra bespovratne pomoći.

I cele porodice bez osnovne škole

Najveći broj potencijalnih polaznika zasad je evidentiran na severu Srbije, i to u naselju Tovariševo u osnovnoj školi „Mileta Protić“. U naselju Pečenjevce, u lokalnoj osnovnoj školi „Vuk Karadžić“ takođe je evidentiran dovoljan broj odraslih osoba kako bi nastava mogla da počne. Prema podacima projektnog tima, na listi podataka nalaze se i čitave porodice, žene podjednako kao i muškarci. Na spiskovima ima i odraslih preko 50 godina starosti.

Аutor: V.Andrić

Грађевинска школа на Звездари

Ђаци нису заинтересовани за грађевинску струку, иако су добри мајстори веома тражени. Приватне фирме и Министарство просвете стипендирају будуће зидаре, керамичаре, армираче…

Београдска Грађевинска школа је једина образовна установа у којој се будући мајстори обучавају за чак 14 заната, а позната је и по томе да њене клупе никада нису пуне ђака. После дипломског рада, из учионица излазе армирачи, тесари, керамичари, каменоресци, молери, електроинсталатери, кровопокривачи… Већина ђака добије стипендије током школовања, а после матуре не задржавају се на бироу, већ одмах добијају посао.

Директор Драгослав Фатић, каже да наредне школске године у клупама има 314 слободних места, а уз ђачку књижицу чак 250 ученика ће добити стипендију и могућност да се запосле у компанији која им помаже да се ишколују.

– Фирме „Златибор градња“, „Комградња“, „Цер пром“, „Новкол“, „Енергопројект“ и још неколико приватних предузећа стипендирају ђаке – прича Фатић. – Пошто се ради о дефицитарним занимањима и Министарство просвете и науке дотира школовање грађевинаца. Захваљујући тим средствима, ученици добијају сваког месеца стипендију од по 4.000 динара, што покрива плаћање смештаја у дому и исхране у мензи.

НЕЋЕ У ЗИДАРЕ

Грађевинске фирме се веома интересују за наше ученике, али и даље тешко уписујемо нове ђаке – каже директор Фатић. – Некад је чак 60 зидара годишње завршавало нашу школу, а сада их у све три године има 48.

Наш саговорник каже да је раније било много више ђака из унутрашњости, али да сада има чак 70 одсто Београђана. За оне који дођу у престоницу да уче, обезбеђен је и домски смештај.

Председник Заједнице грађевинских и геодетских школа Момир Андесилић, упозорава да ћемо имати велики дефицит грађевинских радника у наредном периоду, уколико се деца не заинтересују за упис.

– У овој струци има много приученог кадра, људи који су остали без посла, па се преквалификовали за керамичаре, зидаре и остала занимања – сматра Андесилић. – Власници грађевинских предузећа, међутим, траже младе и стручне људе, као што су наши ђаци. Неке компаније дају деци чак и уџбенике и маркицу за превоз, јер схватају да је за њихово пословање најважније да уложе у стручан кадар, који ће касније запослити.

Многе грађевинске фирме у Београду се жале на недостатак довољно стручних и ефикасних занатских радника, због чега су приморани да ангажују и оне који немају школу.

БРОЈКЕ

* 314 МЕСТА има у Грађевинској школи

* 4.000 ДИНАРА је стипендија коју добијају ђаци

* 250 УЧЕНИКА има шансу да добије стипендију

З. РАКИЋ

Реформа образовног система Србије и улагања у образовање већа од садашњих 4,5 одсто бруто домаћег производа (БДП) неопходни су за јачање привреде.Помоћница министра за рад Радмила Букумирић-Катић каже да је проблем у структури улагања у образовање, јер „око 90 одсто новца одлази на зараде запослених у образовању, а мање у модернизацију образовања“.“Око 20 одсто младих се запошљава у сивој економији“, навела је Букумирић-Катић, додајући да је трећина младих између 17 и 24 године само са основном школом.

Млади дуже и теже него икада долазе до посла, а чак 46 одсто њих између 15 и 24 године је незапослено, каже Радмила Букумирић-Катић.“То је велики изазов и огроман проблем који се хитно мора решити, јер ће свако ко буде имао могућности да оде из земље, то и урадити“, истакла је Катић и додала да велики утицај на незапосленост младих има и сива економија.

Према њеним речима, 2010. је достигнут најнижи ниво запослености и највиша стопа незапослености у последњих неколико година.Катић је оценила да су основни проблеми који муче Србију привреда и њена структура, неуспеле и споре приватизације и људски капитал, у који се довољно не улаже.Како је казала, флексибилно образовање може да створи флексибилну радну снагу и тада је могуће створити флексибилно и ефикасно тржиште.“Неопходно је подстицати и субвенционисати развој сектора који имају будућност, а то су прерађивачки сектор, пољопривреда, услуге, комуникације“, казала је Букумирић-Катић.

Према њеним рецима, тржиште рада мора да се мења и да се поред економског створи и законски амбијент за успостављање флексибилног тржишта рада и запошљавања. „Потребна је промена структуре радне снаге са становишта знања, вештина и способности“, казала је Букумирић-Катић.

Како је истакла, реформа образовног система ће довести до раста БДП-а и стопе запослености.“Стретегија развоја Србије до 2020. дала је основне правце кретања развоја и почетна тачка је отварање нових радних места“, додала је Букумирић-Катић.Она је навела да „на прсте могу да се наброје компаније у Србији које су у последњих десет година вршиле обуку запослених“

Држава не треба да плаћа факултете, већ студенти

Директор Центра за слободно тржиште Мирослав Прокопијевић је рекао да у Србији постоје илузије да образовно тржиште може да стигне тржиште рада, наводећи да се тржиште образовања мења спорије од привреде. Како је он казао, у Србији има мало факултетски образованих, од тога половина одлази у иностранство, а добар део који остаје у земљи је незапослен. „Држава не треба да плаћа факултете, већ студенти“, навео је Прокопијевић као решење за образовни систем у Србији.

Tanjug

Двестотине доктораната и 17 ученика завршних разреда средњих школа у Србији данас је потписало уговор о стипендирању са Министарством науке и просвете.У згради ректората Универзитета у Београду, министар просвете Жарко Обрадовић уручио је уговоре неколико доктораната из различитих области.

Будућим докторантима се обратила се и Нада Драговић помоћник министра просвете и рекла да се министарство овим уговором о стуипендирању обавезује на редовно исплаћивање новчане надоканде у наредне четири године.На крају су студенти имали неколико питања за Жарка Обрадовића, а највише их је интересовало питање високих школарина на докторским студијама.Обрадовић им је обећао да ће покушати у разговору са деканима да реши овај проблем како им сав новац од стипендије не би одлазио на школарине већ на пројекте у научно истарживачком раду.

Tanjug