Правна питања и одговори

Из Министарства просвете и науке најављено је да ће огледни образовни профил кувар од ове школске године ући у редовну наставу. Овом одлуком коначно се усклађује школски систем са потребама тржишта рада, јер су према подацима Националне службе за запошљавање кувари међу најтраженијима.

Матурант… За Душана Толимира већ се распитују многи послодавци

У Националној служби за запошљавање истичу да је кувар једно од најтраженијих занимања, због чега на њиховој евиденцији има веома мало људи те струке. Од укупно 721.043 незапослена у Србији, на бироу је мање од 1,1 одсто кувара, односно, 7.841. Највише је оних са трогодишњим образовањем (6.014), док је кувара са вишом школом и специјализованијих знатно мање.

Седам кандидата за једно место

– Позив кувара спада у групу занимања из области угоститељства и туризма са којим се лакше долази до посла. Интересовање за куваре је велико и у погледу рада за плату, а пружа и добру шансу за започињање сопственог бизниса – објашњавају у НСЗ и напомињу да куварски занат осим сигурног запослења пружа и могућност напредовања и специјализовања у различитим областима.

– Треба напоменути да се у савременом свету пословања најчешће тражи да кандидати имају одређено радно искуство, а уколико услови рада код послодавца то изискују очекује се да буду специјализовани за одређену врсту кухиње, као што су на пример италијанска, француска и тајландска или да познају неки страни језик – кажу у НСЗ.

Ученици и њихови родитељи препознали су ритам тржишта рада и осим што су кувари тражени међу послодавцима огромна је навала и на смер кувар (трогодишњи профил) и кулинарски техничар (четворогодишњи) у средњим угоститељским школама. Како сазнајемо, прошле године се на једно место за кувара пријавило у просеку седам кандидата.

Због велике конкуренције у Угоститељско-туристичкој школи у Београду морали су да подигну праг. Уместо максимална 94 поена, колико се тражило пре четири године, данас је максимум подигнут на 100 поена, а готово нико са мање од 90 бодова није успео да „упадне“. Такође, директор ове школе је уочи почетка текуће школске године морао да се избори за још једно додатно одељење како би могао да прими бар део ученика који су желели у куваре.

– Интересовање за ову школу је доста велико, нарочито за профил „кувар“. У просеку иде по четворо ђака на једно место, мада има година када буде и много више кандидата – каже Перо Говедарица, помоћник директора школе.

Матурант смера Кулинарски техничар у Угоститељско-туристичкој школи у Београду Душан Толимир каже да се за позив кувара определио из љубави, али и зато што му је по завршетку школовања загарантован посао.

– Још у петом разреду основне школе почео сам да говорим да ћу бити кувар, тада сам спремио и своје прво јело – паприкаш. Касније сам и схватио да ћу имати сигуран посао и решио да упишем баш овај смер – каже Душан.

Душан и његов колега проглашени су најбољим кулинарским тимом Балкана ове године, а на роштиљијади у Лесковцу освојио је сребро. Захваљујући таленту који је рано показао око њега се отима неколико познатих престоничких ресторана, који му нуде посао.

Главни фрајери са 15 година

– За сада имам понуде неколико београдских ресторана, али не бих откривао о којима је реч док се не одлучим. Мислим да ћу, ипак, уписати Вишу хотелијерску школу у Кошутњаку и покушаћу да упаднем на буџет, али ако не успем, почећу да радим. Волео бих и да радим неко време у Француској, а затим да овде отворим свој ресторан. Има толико могућности, не знам за шта да се одлучим – каже Душан.

Кувари су и главни фрајери у школи, али и шире, јер их девојчице обожавају. Девојчице са свих смерова заљубљене су у куваре. Осим што могу да заводе кулинарским умећем, знају сва актуелна места за излазак у граду, а постају „звезде“ и почињу да зарађују џепарац већ са 15 година.

Професорка практичне наставе кулинарства у овој школи Милица Алексић каже да је занимање кувар сада еволуирало у веома тражено и корисно занимање.

– Кувар је данас не само особа за шпоретом већ и практичан лекар. Није случајно речено реци ми шта једеш и рећи ћу ти ко си. Кувари много раде, то занимање је отишло у ширину, јер они могу да раде као ресторански, хотелски кувари или да покрену свој ресторан. Наши ђаци имају сигуран посао након школовања, а то доказује и чињеница да их нема на евиденцији Националне службе за запошљавање. Сви могу да раде већ после завршене треће године средње школе, а након четврте имају чак и више опција, могу да наставе школовање на неколико факултета и виших школа – истиче Алексићева.

Мода… Занимања која су некада била тражена прегазиле технологија и криза

Армија фризера, козметичара и банкара без посла

Сви се сећамо колика је помама пре пет до 10 година настала за занимањима која се тичу неге лепоте, те су веома тражени били фризери и козметичари. Све девојчице, али и доста дечака, желели су у ту струку, па су се у школе за негу лепоте уписивали и вуковци. Данас се због економске кризе и све већих дажбина салони лепоте затварају једнаком брзином којом су и ницали. У Националној служби за запошљавање кажу да се слична ситуација догодила у последњих 10 година и са банкарским сектором.

– Са развојем приватног банкарског сектора расла је тражња за различитим врстама стручњака, али и за службеничким, попут банкарског службеника. А данас за њим готово да нема потребе. Ако бисмо се вратили даље у прошлост, могла би се написати цела студија о занимањима која су некад била тражена, од неких заната који су у међувремену изумрли, па до професора марксизма или одбране и заштите, дактилографа, развијача филмова и других занимања која су време или технологија прегазили. Промена технологије је фактор који утиче на то да ли ће неко брже или спорије наћи посао – наводе у НСЗ.

Са друге стране, нарасла потреба тржишта рада за појединим занимањима чак и не може да се задовољи.

– Добар пример реаговања образовања на потребе тржишта рада и попуњавања празнина је увођење новог образовног профила аутотроничара за којим се појавила тражња, али таквих профила није било на евиденцији и развијен је нови образовни профил. За пескирерима, паркетарима и кранистима није било могуће задовољити тражњу, а ни за фармацеутима са стручним испитом ни лекарима одговарајућих специјализација – онколозима и оператерима на ЦНЦ машинама – истичу у НСЗ.

Ана Влаховић

Добиће још једно крило … Студентски дом

Министарство просвете обезбедило је 2,4 милиона евра, очекује се да градња почне на јесен и да буде завршена до почетка школске године у 2012.Министарство просвете одобрило је новац за изградњу још једног објекта дома за ученике, као и новог крила Студентског дома. Овим ће се решити дугогодишњи проблем малих капацитета оба дома, где за смештај конкурише све већи број ученика и студената из околине Чачка, али и других градова.

Нова зграда ученичког дома од око 2.500 квадратних метара биће преко пута ОШ „Вук Караџић“, поред студентског ресторана, у зони чачанских факултета. Ново крило за студенте од око 1.500 квадрата градиће се у дворишту постојећег студентског дома.

У наредних месец дана очекује се да Скупштина града Чачка одобри доделу и пренос парцеле за потребе ученичког дома, док Студентски дом има решено питање власништва земље. Министарство просвете обезбедило је из кредита Централне европске банке око 2,4 милиона евра за изградњу ових објеката, издвојен је новац за израду пројектне документације, па се очекује да градња почне до јесени.

Током лета – хостел

Дом ученика за време распуста ради по принципу хостела. Због добре локације, повољне цене и услова у дому, за хостелски смештај влада велико интересовање, посебно у време спортских и туристичко-забавних манифестација. Изградњом анекса Дома ученика биће знатно повећани капацитети и хостелског смештаја.

Стари ученички, некада Учитељски дом код Дома здравља, грађен је још пре осамдесет година. Будући да је зграда под заштитом државе, није постојала могућност доградње, а поред њега нема простора за градњу, тако да је одлучено да се нова зграда гради на одвојеној локацији, у такозваној зони високог образовања. Директор Дома ученика у Чачку Момчило Петковић каже да ће новоизграђени дом имати око 3.000 квадратних метара и ту ће моћи да се смести од 150 до 200 средњошколаца. Сада у дому има места за 123 средњошколца. Због примамљиве цене од свега 3.900 динара за смештај и храну, али и добрих услова, сваке године за смештај у дому конкурише и дупло више ученика него што може да буде примљено.

– Успех је главни критеријум, па за дом конкуришу углавном најбољи ученици. У собама је смештено по четири-пет ученика, а имамо и шестокреветне собе, што је заиста веома тешко за ученике. У новој згради собе ће бити хотелског типа, у којима ће бити максимално три ученика. У постојећој згради остаће ресторан и кухиња, али би собе биле са мање кревета. У новом дому свака соба имаће своје купатило, а предвиђени су и пратећи садржаји – библиотека, читаонице. За изградњу нам је одобрено 140 милиона динара. Надамо се да ћемо ове године започети градњу, а већ на јесен 2012. године уселиће се први станари – рекао је Петковић.

Обе инвестиције имаће велики значај за Чачак, који претендује да постане универзитетски центар. Осим што ће значити за побољшање ученичког стандарда, изградњом анекса Дома ученика посао ће добити најмање 25 незапослених разних занимања – васпитача, стручних сарадника, спремачица, радника обезбеђења.

Претесно … Дом за ученике може да прими само 123 ђака

Ново крило Студентског дома, за чију изградњу је Министарство такође издвојило 140 милиона динара, имаће око 120 места у собама са купатилом. Највећи број соба биће двокреветне, а предвиђено је да у приземљу буде неколико апартмана за студенте брачне парове, као и соба за студенте са инвалидитетом. Планирано је да у новом крилу буду и теретана, две нове читаонице, интернет клуб, као и канцеларије за управу Студентског дома.

Весна Тртовић, Чачак

Завод за запошљавање

Годинама надлежни причају како је стратегија развоја високог образовања приоритет, али се све завршава на празним обећањима, док конкретни потези и даље недостају. Без икакве озбиљне анализе који су кадрови потребни нашој држави, уписне квоте су готово идентичне већ деценијама.

Према речима проф. др Бранка Ковачевића, ректора Универзитета у Београду, уписне квоте за бруцоше су исте као крајем осамдесетих година, када је држава Југославија имала развијену привреду и тржиште. У то време је и велики број студената из иностранства долазио код нас да студира техничке науке и медицину.

– Те бројке се преписују из године у годину, без икакве анализе колико је земљи потребно правника, економиста или инжењера – каже Ковачевић. – Неопходно је направити процену за наредних пет или десет година. Бројка не би била фиксна, већ би се мењала у зависности од стања на тржишту рада.

Ковачевић сматра да у израду националне стратегије образовања треба да буду укључена сва надлежна министарства и привреда. Стипендијама или другим повластицама требало би стимулисати упис студената на факултете за школовање кадрова који су неопходни. По оцени ректора, у наредних пет година биће посла за машинце, грађевинце, електроинжењере, стручњаке у енергетици, као и у пољопривреди и екологији.

Али академским грађанима који имају среће, талента или слуха за добра усмерења, па дипломирају у овим областима, придружиће се мала армија колега који ће такође дипломирати и – бити без праве шансе за посао.

Тренутно, на евиденцији Националне службе за запошљавање има 47.801 високообразованих, оних са шестим и седмим степеном стручне спреме, којима не преостаје ништа друго но да се надају чекајући боља времена и – посао.

Према подацима са бироа, радне књижице најдуже прижељкују професори општенародне одбране и друштвене самозаштите, стоматолози опште стоматологије, лекари опште медицине, историчари уметности, дипломирани инжењери прераде и обраде дрвета, политиколози, инжењери металургије…

– Стратегија развоја високог образовања мора се донети на државном нивоу – каже проф. др Марко Бацковић, декан Економског факултета. – Она би требало да реши питање финансирања образовних институција, а не да се даје новац факултетима који не могу да упишу довољно студената. Наш факултет је годинама најпопуларнији међу матурантима и увек се пријави више кандидата, иако је уписна квота 1.500 академаца. Око 90 одсто њих се запосли годину дана после дипломирања.

Са 6,5 одсто високообразованих, Србија спада у ред земаља са ниским процентом становништва са факултетском дипломом. У европским земљама се тај проценат креће од 20 до 30 одсто.н

НАЈВИШЕ ЕКОНОМИСТА

Несразмера између образовања и запошљавања се види и на примеру економиста. Они су међу најтраженијим професијама, али их истовремено има чак 8.106 на евиденцији НСЗ. Разлог за то је што факултети уписују енормно велики број ових студената.

Посла, према подацима са бироа, има и за физиотерапеуте, инжењере менаџмента, инжењере електротехнике и рачунарства, фармацеуте и струковне инжењере саобраћаја.

Б. Борисављевић – З. Радовић

Najviše zahteva za priznavanje stranih školskih svedočanstava bilo je na Filološkom, Ekonomskom i Fakultetu političkih nauka. Nostrifikaciju školskih svedočanstava na najvećem univerzitetu u Srbiji – Beogradskom, zatražilo je najviše studenata iz Libije. Strani državljani ili žele da nastave školovanje u Srbiji ili im je nostrifikacija potrebna zbog zaposlenja. Najviše zahteva bilo je na Filološkom, Ekonomskom i Fakultetu političkih nauka. Na nostrifikaciju najkraće se čeka na Fakultetu fizičkog vaspitanja i sporta – samo tri dana, a najduže na medicini – čak 138 dana.

U poslednje četiri godine priznato je ukupno 1.225 stranih visokoškolskih isprava, a najviše 2009. godine – 368, podaci su Rektorata Univerziteta u Beogradu. Oni koji su u Srbiji u potrazi za poslom ili fakultetom, uglavnom retko budu odbijeni, ali i to se dešava dva – tri puta godišnje. Od 2007. godine do danas, takvih slučajeva je bilo ukupno osam.

Vladimir Mikić iz Rektorata Univerziteta u Beogradu objašnjava da se Univerzitet prilikom donošenja odluke o nepriznavanju strane visokoškolske isprave rukovodi pre svega odlukom prethodne instance, odnosno fakulteta. Budući da nadležna fakultetska veća čine (najčešće redovni) profesori, po prirodi stvari upućeni u problematiku komparativnog izučavanja konkretnih naučnih disciplina, kaže, Univerzitet drži da je, po pravilu, odluka fakultetskih tela merodavna.

– Razlozi za odbijanje se najčešće odnose na značajnu neusklađenost između studijskih programa obuhvaćenih diplomom čije se priznavanje zahteva, sa jedne strane i studijskih programa matičnog fakulteta u okviru našeg Univerziteta, sa druge strane. Ipak i fakulteti i Univerzitet u Beogradu nastoje da budu fleksibilni i predusretljivi, pa je odbijanje izuzetna i retka praksa, koju je moguće pobijati pred Senatom Univerziteta, kao konačnom instancom – objašnjava Mikić.

Statistika pokazuje da se najčešće priznaju strane isprave na Filološkom fakultetu – 180, na ekonomiji – 158 i Fakultetu političkih nauka – 149. Za poslednje četiri godine, po 80 zahteva bilo je na filozofiji i medicini, 65 na arhitekturi, 68 na pravima, 46 na Fakultetu organizacionih nauka, 43 na Pravoslavno – bogoslovskom fakultetu… Manje od 10 zahteva bilo je na geografiji (dva), Saobraćajnom (pet), Stomatološkom (jedan), Tehničkom fakultetu u Boru (jedan), Učiteljskom (četiri), FASPER-u i Fakultetu za fizičku hemiju (po sedam).

Uoči predstojećeg upisa na fakultete i visoke škole, ova procedura biće važna za sve državljane Srbije koji su srednju školu završili u inostranstvu, za pripadnike srpske nacionalne manjine iz susednih zemalja, kao i za strane državljane koji ovde žele da studiraju.

Oni koji žele da u Srbiji nastave školovanje, prvo moraju da dostave zahtev za priznavanje strane visokoškolske isprave u pisarnicu Univerziteta u Beogradu. Uz popunjen obrazac i dokaz o uplaćenih 10.000 dinara, najčešće se tražeoverene fotokopije strane visokoškolske isprave, dodatka diplomi ili transkript o položenim ispitima, kao i prevod strane visokoškolske isprave na srpski jezik overen od strane ovlašćenog prevodioca, a u toku postupka mogu se tražiti i druga dokumenta.

Kandidat dostavlja original isprave, overeni prevod, transkript o položenim ispitima po semestrima i godinama ili indeks, kratak rezime sadržaja predmeta i obim nastave, tj. nastavni plan i program, završni rad (diplomski, magistarski ili doktorski), dokaz o državljanstvu…

Naknada za priznavanje stranih visokoškolskih isprava zbog nastavka obrazovanja košta 10.000 dinara, dok je iznos potreban za priznavanje stranih visokoškolskih isprava radi zapošljavanja nešto viši i košta 24.000 dinara za državljane Republike Srbije i 48.000 dinara za strane državljane. Kako objašnjavaju u Rektoratu, diploma master, magistarskih i specijalističkih studija košta 36.000 dinara za naše građane, a 72.000 dinara za strane državljane, dok diploma doktorskih studija košta 54.000 dinara za državljane RS, a 108.000 dinara za strance.

S. Gucijan

Буџетске квоте повећане су за 13,5 одсто у односу на прошлу годну, када су млади највеће интересовање показали за економске, медицинске, правне факултете, али су били атрактивни и географија, организационе науке, архитектура, безбедност…

Према предлогу, уписни рокови остају исти као и прошле године, па ће пријављивање за упис бити од 22. до 24. јуна, а пријемни испити од 27. до 29. јуна.

Приликом пријављивања потребни су фотокопије сведочанства сва четири разреда средње школе, диплома о положеном матурском испиту, доказ о уплати надокнаде за полагање пријемног испита, а поједине високошколске установе имају и додатне захтеве, попут достављања фотографије, лекарског уверења…

Према досадашњим конкурсним правилима, приликом уписа кандидати се рангирају на основу успеха из средње школе и резултата са пријемног испита.

Максималан број поена који кандидат може да освоји је 100, успех из средње школе „носи“ највише 40 бодова, док се на пријемном испиту може прикупити највише 60 поена, односно 80 бодова за кандидате на испиту за проверу склоности и способности на установама из уметности.

Успех из средње школе добија се збиром просечних оцена од првог до четвртог разреда средње школе помножен са два, предвидјају правила конкурса.

Из Комисије за акредитацију и проверу квалитета препоручују будућим бруцошима да уписују само акредитоване факултете и студијске програме и подсећају да се на сајту Комисије налази списак установа које су добиле дозволу за рад.

Tanjug