Правна питања и одговори

BEOGRAD – Narodna banka Srbije objavila je poziv studentima završnih godina da se prijave za letnju praksu u centralnoj banci. Za letnju praksa od 1. jula do 31. avgusta NBS će primiti 31 studenta fakulteta koji imaju akreditaciju Ministarstva prosvete i nauke.

Na konkurs za praksu u Beogradu mogu da se prijave studenti ekonomskog, pravnog, matematičkog, elektrotehničkog i fakulteta organizacionih nauka i Kriminalstičke policijske akademije, a za praksu u Kragujevcu studenti ekonomskog fakulteta.

Biće primljeni i studenti na strudijskim programima iz oblasti ekonomije, prava, matematike i infromacionih sistema i tehnologija koji studiraju u inostranstvu.

Do 12. juna za letnju praksu u NBS mogu da konkurišu studenti koji imaju prošečnu ocenu najmanje osam, nisu nijednom obnavljali školsku godinu ili im apsolventski staž nije trajao duže od godinu dana i imaju aktivno znanje engleskog jezika.

Agencija beta

На факултетима објашњавају да у трошкове организације провере знања улази рад професора и ненаставног особља, штампа и израда тестова и ранг листа, али и изнајмљивање простора

Матуранти средњих школа који ових дана тање родитељски буџет на хаљине и прославу матуре, а паралелно и на припремну наставу за упис на факултете, овог месеца морају да рачунају на још једну битну ставку – трошкове полагања пријемног испита и, уколико освоје бруцошки индекс, на трошкове уписа. Ови износи нису мали, иако је већина факултета задржала прошлогодишњу цену, а према нашој мини-анкети крећу се од 2.500 (Агрономски факултет у Чачку) до 11.000 динара (Факултет ликовних уметности).

Обично је најскупља провера знања на архитектури, на којој још није позната цена пријемног испита, а која је прошле године била 12.000 динара.

Од познатих цена, будући бруцоши београдских Технолошко-металуршког, Рударско-геолошког и Физичког факултета треба да понесу по 3.000 динара, цена пријемног испита на Државном универзитету у Новом Пазару је 4.000 динара као и на Технолошком факултету у Лесковцу, а 5.000 динара морају да уплате кандидати за индекс Високе пословне школе струковних студија у Новом Саду и Економског и Правног факултета у Косовској Митровици.

Провера знања на медицини и стоматологији у Београду кошта 6.000 динара, на Филолошком 6.500, 7.000 на Правном и Саобраћајном, док је Пољопривредни факултет одредио цену од 8.240 динара.

Посебна је ситуација на учитељским факултетима, где се прво плаћа провера говорних, музичких и физичких способности, а после и надокнада за полагање пријемног испита. У Београду будући бруцоши тако плаћају 3.000 плус 4.800 динара, а у Јагодини 2.400 плус 3.600.

– То је великицифра за два папира и додатно оптерећење, поготовуако не будем успела да уђем на буџет, па још морам да плаћам и школарину. Ја ћу за сваки случај конкурисати на два факултета, што је могуће, јер нам траже само оригинална документа на увид, а предајемо фотокопије – каже Драгана Цебић и објашњава да је, уколико се ништа не промени, један пријемни 28, а други 29. јуна. Она рачуна да ће сигурно упасти на буџет, макар и ван Београда, а да ће потом, уколико то буде могуће, покушати да се пребаци током студија.

А да није реч о само „два папира”, већ великом трошку за факултет, тврде у деканатима свих високошколских установа. На Економском факултету је највећи трошак – изнајмљивање простора. Неколико година су будући бруцоши полагали тестове на Сајму, али су лане због како кажу, великих трошкова, ипак пријемни организовали на Машинском и Филолошком факултету,

На факултетима за спорт, додатно оптерећење је и лекарски преглед или изнајмљивање базена, а на једној од најпопуларнијих високошколских установа у Србији – Географском факултету, кажу да је током полагања пријемног испита ангажовано око сто људи, који раде од јутра до вечери.

– Цена пријемног испита зависи и од броја студената, јер није исто да ли вам полаже 500 или 1.700 кандидата, колико ми имамо сваке године. Ту се дакле рачуна огромна папирологија – тестови за три испита, затим штампа и израда ранг листа, а ангажује се и велики број људи којима се плаћа надокнада, од професора који дежурају током пријемног и прегледају тестове па до чистачице, јер су нам због великог броја кандидата заузети сви амфитеатри и слушаонице. Такође укључујемо и клима уређаје јер су обично велике врућине – објашњавају нам на београдском Правном факултету.

На Факултету организационих наука, такође једном од најпопуларнијих високошколских установа последњих неколико година, цена пријемног испита зависи од тога да ли се кандидат определио да полаже само математику или и математику и тест опште информисаности, као и да ли конкурише за један или сва три студијска програма. Трошкови припреме спискова кандидата, самог полагања пријемног испита, обрачуна бодова и формирања коначне ран листе тако су на овом факултету 4.500, 6.000, 6.500 и 7.500 динара.

Будући бруцоши такође морају да воде рачуна и о томе да на неким факултетима постоје додатни, не мали трошкови приликом уписа. Тако на пример, кандидати који су проверу знања платили 5.500 динара на Природно-математичком факултету у Новом Саду и нашли се изнад црте, морају да спреме још и 6.050 динара за „материјалне трошкове уписа са осигурањем” уколико желе да добију бруцошки индекс.

С. Г.

Будући прегледи нових ђака показали да најмлађи све теже и лошије говоре. Криви компјутери, ТВ… На југу Србије 43.35 одсто деце са проблемом

У Србији више од 40 одсто предшколаца има неку говорну ману и проблеме при изговору одређених гласова! Још више забрињава што, након уоченог проблема са говором, мали број родитеља доводи децу код логопеда.

Само у Ваљеву, од 850 малишана који су били на систематском прегледу за упис у први разред основне школе, 36 одсто има проблеме са говором. Најчешћа мана је такозвано тепање – погрешно изговарање појединих гласова, али и касно проговарање.

– Одрасли нису ни свесни да када детету тепају, мислећи да му тиме исказују велику љубав и пажњу, у ствари му страховито одмажу. Деца уче говор слушајући друге, а ако они који деци треба да буду узор говоре неправилно, ето озбиљног проблема – каже Светлана Михаиловић, логопед у ваљевском Дому здравља. – Зато многа деца у предшколском узрасту нису у стању да изговарају поједине гласове. Да би се то исправило, потребно је време и велика упорност, пре свега родитеља, која најчешће, нажалост, изостаје.

ДРАМА

Дешава се да за стручну помоћ дођу млади са говорном маном: шушкају, не изговарају „в“ или имају грлено „р“, а намеравају да упишу Учитељски факултет или Вишу васпитачку школу, где на пријемном испиту морају да покажу и коректан изговор – каже Светлана Михаиловић. – И онда настају праве животне драме, плакања, кад им кажемо да тај проблем не може да се исправи преко ноћи, одустају разочарани, свесни да због тога неће моћи да упишу жељену школу. А то је последица тога што њихови родитељи нису реаговали на време – каже Светлана Михаиловић.

Проблеми са говором код малишана настају, истичу логопеди, због недостатка такозване активне комуникације. Деца много времена проводе поред компјутера, уз игрице, или на ТВ-у гледају цртане филмове, дечје канале, разне серије. То је, истичу, и разлог што многа деца све касније проговарају.

– Интелигенција је очувана, деца немају органских обољења која би могла да успоре развој говора. Међутим, долазе нам и деца од три године која још увек нису проговорила – каже Светлана Михаиловић. – Родитељи обично мисле да дете неће да прича јер је размажено, али то уопште није тачно, већ има неки проблем. Најчешће, родитељи се не баве својом децом.

У ваљевском крају, који важи за извор најчистијег српског језика, на први поглед делује несхватљиво и невероватно да чак 36 одсто деце, будућих првака, треба да посећује логопеда.

– Забрињава то што веома мало родитеља, кад им кажемо да дете има одређених проблема са говором, прихватају помоћ логопеда. Већина, нажалост, не схвата озбиљност проблема који је пред њиховим дететом – упозорава логопед Дома здравља у Ваљеву. – Ако дете лоше изговара поједине гласове, неисправно ће да пише, чита, рачуна, а директна последица тога је заостајање у успеху у школи. Кад родитељи схвате проблем, често, нажалост, буде касно, или је потребна много дужа терапија код логопеда да се грешка исправи.

ЈУГ НАЈГОРИ

Подружнице Удружења логопеда Србије обавиле су истраживања по којима у шабачко-ваљевском крају 22,3 одсто деце предшколског узраста има поремећај артикулације – правилног изговора гласова. У шумадијско-поморавском подручју 34,2 одсто деце има исте проблеме. На југу Србије чак 43,35 одсто малишана не изговара правилно гласове!

Б. ПУЗОВИЋ

Инспекторат за рад је од 4. септембра, када је на снагу ступио Закон о спречавању злостављања на раду, интервенисао 154 пута због жалби на мобинг. И у Агенцији за мирно решавање радних спорова кажу да им је нови пропис донео знатно већи број клијената, а пуне руке посла имају и невладине организације које се баве злостављањем на послу.

– У последња четири месеца прошле године урадили смо 98 надзора по захтеву странке, а од Нове године до данас још 56 – каже Предраг Перуничић, директор Инспектората за рад. – Странкама смо указивали на које све начине могу да остваре своја права, доносили смо различита решења за уклањање недостатка, а упутили смо и 10 захтева за покретање прекршајног поступка.

Према Перуничићевим речима, шиканираних, малтретираних и уцењиваних радника, има у готово свим делатностима, али неке предњаче:

ЖЕНЕ НИСУ НЕЖНИЈЕ ОД МУШКАРАЦА

У Министарству за рад и социјалну политику кажу да се у 95 одсто случајева догађа такозвани вертикални мобинг, односно ситуација у којој шеф злоставља подређене, док су обрнути примери знатно ређи. Ипак, разлике у односу на пол, готово и да нема. У Испекторату рада потврђују да су у овој години имали подједнак број жалби на колеге и на колегинице. Тужбу због мобинга могу да добију сви који, најмање пола године, злостављају оне у свом окружењу, било да је реч о физичкој или психичкој претњи.

– Највише поднетих захтева за заштиту права у вези са злостављањем на раду смо имали у образовању. Нешто мало мање странака нам се обраћало из сектора саобраћаја, а потом из здравства и социјалног рада.

И у Агенцији за мирно решавање радних спорова кажу да су многи радници, који су годинама трпели своје надређене, коначно охрабрени новим прописом. Из тог разлога, помоћ у посредовању, готово свакодневно траже запослени дуж целе Србије.

– Од септембра до данас имала сам најмање 30 клијената, а и остале колеге су слично упослене. За то време смо успели да добијемо 19 правоснажних решења, да вратимо једну професорку на посао у гимназију, као и да издејствујемо исплату од чак 500.000 динара одштете – прича Олга Кићановић из Агенције.

И у Министарству за рад и социјалну политику кажу да су задовољни применом новог закона. У Сектору за рад додају да је осим закона, усвојен и Правилник о понашању послодаваца и запослених, којим су прописана (не)дозвољена понашања и прецизно утврђен комплетан поступак – од препознавања евентуалног злостављања, до кажњавања починиоца и заштите радника.

Б. СТЈЕЉА