Правна питања и одговори

Министар просвете и науке Жарко Обрадовић изјавио да ће Министарство од високошколских установа тражити да се не повећавају школарине за наредну годину.“Редовно сервисирамо исплату зарада. Према томе, нема разлога да се школарине не факултетима повећавају“, рекао је Обрадовић.Он је навео да ће на састанку с ректорима државних универзитета предложити да буду повећане квоте за упис буџетских студената на основне и мастер студијске програме.“Мало ћемо повећати квоте, а све то значи и повећање улагања у факултете“, рекао је Обрадовић и додао да ће на сутрашњем састанку бити речи о томе колико ће се те квоте повећати.

Сваког дана више од 340 ученика из села Витановац код Краљева путује десет километара до суседних села где похађају наставу. Санација њихове матичне школе, која је тешко оштећена у земљотресу, почела је ових дана захваљујући донацији београдске општине Врачар.Већина деце из Витановца мора да порани да би на време стигли на први јутарњи аутобус који саобраћа из села ка местима где похађају школу, док се њихова, која је оштећена у земљотресу обнавља.

Већина су из засеока, удаљених и по 2 километра и прелазе магистралне путеве и пругу Краљево – Крагујевац.

Млађи узрасти путују до села Стубал. Многи се честито нису ни расанили, а већ се налазе у аутобусу и путују десет километра кроз поморавски крај.

Стубал је просто живнуо од када у њихову сеоску школу сваког јутра долази 50 деце из Витановца.

„Мени је сада лепо у овој школи. Јако ме радује што су нас деца из Стубла јако лепо прихватила. Бићемо овде све док се не поправи наша школа“, каже ученица из Витановца Милена Павић.

У школи у Витковцу, капацитети су, не дуплирани, него четвророструко већи од када долази око 300 витановачких ученика. Све подсећа на осамдесете године када је школу похађало пет пута више ученика него данас.

„Тачно је да је осамдесетих година школу у Витковцу похаћало око 600 ученика. Сада све подсећа на те године и било би лепо да тако остане“, каже директорка ОШ „Бранко Радичевић“ у Витковцу Биљана Танасковић.

Витановац је село које је најтеже погођено земљотресом. Ни школа у Витановцу није поштеђена. Попуцали су стубови и хоризонталне носеће греде.

Београдска општина Врачар је донатор 11,5 милиона динара неопходних за санацију основне школе у Витановцу.

„Радови се изводе споља и унутра. Школа ће ускоро бити много лепша и безбеднија за рад“, каже директорка Основне школе у Витановцу Славица Станковић.

Док се не окончају радови деца ће путовати, а аутобуси за њих су бесплатани. Режим аутобуског саобраћаја између ових поморавских села такође је прилагођен потребама ученика и родитеља.

BLIC

Besplatne udžbenike država bi trebalo da obezbedi makar za socijalno najugroženije učenike tokom celog osmogodišnjeg školovanja, a ne samo za prva tri razreda, zaključak je današnje konferencije na kojoj je predstavljeno istraživanje Udruženja Roditelj.

Istraživanje stavova roditelja o besplatnim udžbenicma, koje je radio IPSOS Stratedžik marketing, pokazalo je da 94 odsto dece aktivno koristi udžebike, odnosno da podvlači rečenice, zapisuje teze ili rešava zadatke u njima.

– Veliki broj roditelja (86 odsto) smatra da baš zbog toga udžbenici treba da budu radnog karaktera, što se krši sa novim konceptom Ministarstva prosvete o udžbenicima u koje ne sme ništa da se upiše – rekao je sociolog Saša Jovančević.

Dragana Soćanin, predsednica Udruženja Roditelj, rekla je da je Ministarstvo prosvete ovakvo istraživanje trebalo da uradi još pre nekoliko godina kako bi se uvidela uspešnost projekta besplatnih udžbenika i kvalitet znanja.

– Idealno bi bilo kada bi svi dobili besplatne udžbenike, ali svesni smo da država za to nema dovoljno novca. Zato i predlažemo da, ukoliko država ne može da obezbedi da se udžbenici za prva tri razreda osnovne škole ne vraćaju, onda ih bespovratno treba podeliti najsiromašnijoj deci – rekla je Soćanin.

UČENICIMA SA INVALIDITETOM OLAKŠANO KRETANJE

Rampe – Vladimir Gligorić, učenik drugog razreda Prve beogradske gimnazije, po školi se kreće kao i njegovi vršnjaci zahvaljujući prilaznim rampama za osobe sa invaliditetom

Prva beogradska gimnazija jedna je od sedam srednjih škola u prestonici u kojima učenici koji koriste invalidska kolica već godinu dana ne traže pomoć da bi ušli u školu ili došli do kabineta. Vladimir Gligorić, učenik II/1, koji je oboleo od mišićne distrofije, po školi se sada kreće kao i ostali đaci, a probleme nema ni kada mora da ide do toaleta.

Vladimir kaže da je nekada morao da ustaje mnogo pre vršnjaka kako bi na vreme stigao do učionice.

Rampe i liftovi u osnovnim školama

Kada su u pitanju osnovne škole, pojedine gradske opštine su već pokrenule odgovarajuće procedure za izgradnju i ugradnju pristupnih rampi i toaleta. Škola „14. oktobar“ u Bariču, kao i pet od trinaest osnovnih škola na teritoriji Zvezdare, trenutno poseduju prilazne rampe. U dve osnovne škole, „Sava Šumanović“ na Altini i „Jovan Ristić“ u Borči, postoje i liftovi koji su namenjeni deci sa invaliditetom. Što se tiče vrtića, skoro 70 odsto je prilagođeno ovoj deci, a u planu je da se za preostalih 30 odsto obezbede pristupne rampe kako bi i odrasle osobe sa invaliditetom dovodile svoju decu u obdaništa.

– Kada sam upisao srednju školu nije bilo nikakvih rampi koje bi nam olakšale kretanje, tako da sam ulazio uvek uz pomoć drugara i vojnika koji su u našoj školi civilno služili vojni rok. Kolicima bih došao do škole, a onda bi me neko od njih bukvalno uneo unutra. Srećom, to je potrajalo samo jedno polugodište i već u drugom grad nam je postavio pristupne rampe i time pružio određeni osećaj samostalnosti. Više ne zavisimo ni od čije pomoći, nego od učionice do učionice idemo bez poteškoća. U školu polazim kad i ostali učenici jer se sada krećem znatno lakše i ne brinem kako ću doći do učionice – priča Vladimir Gligorić za Press.

Personalni asistent

On kaže da je adaptiran i mokri čvor u školi kako bi kolicima mogao da ode do toaleta, a ključeve imaju on i mali Ljuba, koji su trenutno jedini đaci ove škole sa određenom vrstom invaliditeta.

– Trenutni problem jeste što nisu postavili rampe i na samom ulazu škole, već koristimo pokretne šine. Personalni asistent, koga nam je dodelila opština Stari grad, iznosi ih iz škole, pre i posle časova, kao i za vreme svakog odmora, i postavlja na stepenice da bih ušao ili izašao. Pored toga što su nestabilne, najviše mi smeta što i dalje zavisim od nekoga, a voleo bih da mogu apsolutno sam da se krećem – priča Vladimir.

Na teritoriji prestonice trenutno 44 mališana, koji su zbog invaliditeta u kolicima, idu svakog jutra u srednju ili osnovnu školu. Pored preuređivanja toaleta i postavljanja pristupnih rampi i zaštitnih ograda, grad će ove godine po prvi put dodeliti 23 stipendije za decu sa posebnim potrebama koja pohađaju srednju školu. Ovo je obradovalo Vladimirovu majku Marinu Gligorić.

– Pristupne rampe u srednjoj školi i preuređivanje toaleta je jako veliki i brižan potez nadležnih organa, koji našem Vladi pruža normalno funkcionisanje u toku školskog dana. Teško je bilo u prvom polugodištu, ali bitno da je problem rešen. Takođe, stipendije koje će grad dodeliti ove godine po prvi put dodatno će postići samostalnost ne samo kod njega, već i kod ostalih mališana sa posebnim potrebama. Moj Vlada je talentovano i radoznalo dete pa pretpostavljam da će od stipendije kupiti knjige, otići u bioskop ili pak upisati kurs nekog stranog jezika – kaže za Press majka šesnaestogodišnjeg učenika Marina Gligorić.

Podni senzori

U školi za učenike oštećenog vida „Veljko Ramadanović“ postavljenji su tri pristupne rampe, kao i zaštitna ograda na jednoj od postojećih, a đaci su dobili i „podne senzore“. Rada Laban, direktorka ove ustanove, kaže da je reč o taktilnim stazama, postavljenim unutar objekta, koje za cilj imaju pospešivanje kretanja i orijentacije mališana.

– Đaci sada mogu sami da nauče, odnosno moći će samostalno da se kreću u školi. Ovo je veliki korak za našu ustanovu, jer mi edukujemo mališane sa invaliditetom od malih nogu. Imamo predškolski i školski uzrast, kao i četiri smera za srednjoškolce. U okviru ovog objekta imamo i dom, jer našu školu pohađaju mališani iz cele Srbije – kaže direktorka ove škole.

Prema tvrdnjama nadležnih iz grada, do kraja godine pristupne rampe će biti postavljene u većini osnovnih i srednjih škola, kao i adaptirani toaleti za decu sa invaliditetom.

Ana Stanković

Велики успех српских математичара на Балканској математичкој олимпијади у Румунији. Млади математичари освојили три сребрне и три бронзане медаље. На Балканској математичкој олимипијади у Румунији екипа из Србије освојила је шест медаља, односно три сребрне и три бронзане.Такмичење је одржано од 4. до 8. маја у Јаши у Румунији, а ученици Математичке гимназије у Београду Раде Шпегар, Теодор фон Бург и Игор Спасојевић освојили су сребрне медаље.Бронзано одличје на олимпијади освојили су ученици те гимназије Стеван Гајовић и Филип Живановић и ученик гимназије „Светозар Марковић“ из Ниша Стефан Михајловић. На математичкој олимпијади у Румунији такмичило се 20 екипа.