Правна питања и одговори

У разговору са награђеним ученицима и студентима, председник Борис Тадић предложио изградњу торња Николе Тесле који би постао својеврсни храм науке и грандиозни споменик који српски народ подиже свом великом научнику.

Научник Никола Тесла је разумео своје постојање на планети, али његов рад није добио награду и признање које је заслуживао у времену у којем је живео, оценио је председник Србије Борис Тадић, на пријему са ученицима и студентима, добитницима награда на такмичењима.

Тадић је, у Музеју Никола Тесла, нагласио да је цео свет данас свестан колико је живот промењен Теслиним открићима, која носе у себи идеју мира и људског благостања.

Председник Тадић предложио је изградњу торња Николе Тесле, који би постао својеврсни храм науке и грандиозни споменик који српски народ подиже свом великом научнику. Према његовим речима, најбоља локација била би на Славији или Новом Београду.

„Тесла није довољно афирмисан у српском друштву иако читав свет вибрира именом Николе Тесле. Имамо булевар, музеј и аеродром Николе Тесле, али немамо ниједно место на којем се обједињује енергија Николе Тесле предата вама“, рекао је Тадић.

Славија би, према његовим речима, била идеално место за грађевину тог типа, због чињенице да се налази у срцу српске престонице и у непосредној близини Храма Светог Саве.

Према Тадићевим речима, Храм Светог Саве би могао на непосреднији начин да има користи од Теслиних изума, тако што би се у његовој унутрашњости пројектовале фреске из других српских цркава и манастира.

„Не постоје паметнији и мање паметни народи, али постоје они који даровите остављају у запећку и они народи и земље који промовишу своје таленте“, рекао је председник Србије.

Тадић је, обраћајући се талентованим младим српским научницима, рекао да људи који се баве креативним занимањима пред собом увек као водиљу морају имати идеју мира, честитости и доброте.

Према његовим речима, и бављење политиком је, попут науке, делатност у којој се ствара за будућност и у којој велика дела савременици каткад не препознају.

Међу ученицима и студентима који су с председником Србије обишли поставку Музеја Николе Тесле били су чланови тима „Строубери енерџи“, који су осмислили и реализовали пројекат јавног соларног пуњача мобилних телефона, студенти Факултета организационих наука добитници награде на такмичењу „ХУЛТ глобал кејс челенџ“ и награђивани ученици Математичке гимназије.

Тадић је дружење са талентованим младим суграђанима искористио да још једном честита српским спортистима на међународним успесима које све чешће остварују, истичући да спортисти попут Новака Ђоковића, исто као и велики научници, не припадају само својим нацијама већ да њихова постигнућа припадају читавом свету.

Директор Музеја Николе Тесле Владимир Јеленковић је Тадићу поклонио библиофилску монографију рођенданских честитки, које су научници Теслиног времена слали своме великом колеги.

РТС

Екипа Математичке гимназије са Балканијаде се вратила са шест медаља. Да би се припреме за такмичење ваљано обавиле, поред помоћи ресорног министарства, потребно је да се укључе и друге институције.

На Балканијади у Румунији, екипа математичара освојила је шест медаља. Да би екипа математичара постигла што боље резултате на међународним такмичењима, у Русији или у Румунији, на пример, са њом се интензивно ради годину дана.

Наши математичари су се, захваљујући Министарству просвете, пред такмичење припремали на Авали, али за Математичку олимпијаду у јулу, осим помоћи ресорног министарства, требаће им и помоћ других.

Припреме кратке и интензивне, пред сам пут, кажу, замориле су их.

„Нађе се по нека област која сваког такмичара мучи, али уопштено гледајући, мислим да се на такмичењу и нисмо баш добро показали, сваком је био по мало лош дан, каже скромно један од учесника“, рекао је Теодор фон Бург.

„Мислим да је ово био само један прелазни тренутак у којем смо направили само један мали лапсус и надам се да ће бити боље на предстојећој олимијади“, сматра Игор Спасојевић.

Потребно је припремити се што боље за олимпијаду у Холандији.

„Министарство науке нам је обећало припреме на Авали, један део смо одржали пред Балканијаду и надам се да ће и у будућности бити могућности да се одрже адекватне припреме“, каже Раде Шпегар, професор Математичке гимназије.

„Јавно апелујем да нам се на време обезбеди авионски превоз до Амстердама, да се не бисмо мучили као што је то био случај на путу до Румуније и назад“, позива Стеван Гајовић.

Сама путовања и организују стручна друштва, математичара, информатичара, физичара.

„Та друштва су су непрофитабилне организације, оне немају неопходна средства. Та средства треба да обезбеди Министарство просвете и науке“, каже директор Математичке гимназије, Срђан Огњановић и додаје да је дошло до застоја у приливу.

„Сигуран сам да ће се ти проблеми превазићи“, уверен је Огњновић.

Буџет за 2011. годину предвиђа мања средства за подршку и помоћ различитим такмичењима него раније, подсећају у Министарству просвете и науке, али обећавају да ће покушати да помогну математичарима.

РТС

Стипендисте фонда „Др Зоран Ђинђић“ који крећу на праксу у немачка предузећа, испратили председник Србије Борис Тадић и немачки министар за економску сарадњу Дирк Нибел.

Председник Србије Борис Тадић и немачки министар за економску сарадњу Дирк Нибел поручили су стипендистима Фонда “Др Зоран ђинђић“ који одлазе на праксу у немачка предузећа, да на прави начин представе своју земљу и да се након тога врате у Србију.

Тадић је рекао студентима да би Србија много брже напредовала када би сви људи постављали општи интерес изнад личног и када би сви били за 10 одсто дициплинованији него раније.

Према његовим речима, у Србији, као и у другим земљама региона постоји једна општа карактеристика друштва, која је оличена у свеопштем незадовољству и спремности да свако сваког оптужи за сопствене недостатке у животу.

“Покушајте да у позитивном смислу мењате ваше понашање и молим вас да се после боравка у Немачкој вратите у Србију“, поручио је Тадић.

Немачки министар Нибел је рекао да ће студенти у Немачкој имати прилику да професионално напредују, још боље савладају језик и упознају нову културу.

Имаћете прилику да промените нека устаљена мишљења о Србији, која код неких људи у Немачкој постоје“, поручио је министар Нибел.

РТС

Стручњаци упозоравају да укључивање деце са лакшим сметњама у развоју у редован систем образовања тече споро. Надлежни обећавају већи број асистената који ће помагати учитељима, као и обавезну обуку коју ће морати да прођу сви педагошки радници.

Школска година се примиче крају и сумирају се резултати инклузије – укључивања деце са лакшим сметњама у развоју у редован систем школовања.

Од септембра прошле године инклузија је законом обавезна.

Снежана Лазаревић је мајка дечака са аутизмом који већ седам година похађа редовну основну школу, а од првог дана, каже, никаквих проблема није било.

„Учитељица га је фантастично прихватила и он је врло брзо напредовао. Није било отпора ни других родитеља и деца су га фантастично прихватила“, каже Снежана Лазаревић.

Међутим, из удружења „Родитељ“ подсећају да је велики број ученика у одељењима где има деце са сметњама у развоју и даље један од главних проблема.

Драгана Ћорић из тог удружења истиче да је због тога угрожен васпитно-образовни процес, јер настава не може да се одвија у нормалним условима.

„Други велики проблем је недостатак дуго најављиваних персоналних асистената. Поред тога, тродневна обука коју су неке од учитељица прошле једноставно се није показала довољном у пракси“, истиче Ћорићева.

Друга деца неће бити ускраћена

Заменик заштитника грађана за права детета Тамара Лукшић Орландић наводи да је потребно да наставници од почетка учествују у целокупном систему инклузије и да кроз своју обуку стичу образовање да би онда лакше могли да помогну деци са којом раде.

„Сигурно је да деца која имају неку врсту проблема захтевају више пажње, али то не значи да ће друга деца бити ускраћена“, закључује Тамара Лукшић Орландић.

Надлежни најављују значајнију подршку инклузији: већи број асистената који ће помагати учитељима, док ће сви педагошки радници проћи обавезну обуку.

Борислава Максимовић из Министарства просвете и науке истиче да обука подразумева оспособљавање за рад са децом са сметњама у развоју.

„Поред тога, радиће се на подизању компетентности наставничког особља као професионалаца који умеју да раде са сваким дететом, да управљају одељењем без обзира на различитост деце и мислимо да ће то обезбедити сигурност наставника и допринети квалитетном образовању без обзира на број деце у одељењу“, напомиње Максимовићева.