Правна питања и одговори

Дуго најављивана реформа гимназија и средњих стручних школа одложена је за годину дана јер нису усвојени потребни стандарди за наставнике и за ученике. Стандардима би требало да се тачно пропише шта ученик треба да зна кад заврши школу и да се дефинише шта је циљ образовања. О овим стандардима се тренутно преговара, а када се наставни планови и програми промене, могуће је и смањење броја предмета.

Наставник ће морати да мотивише ђаке на учење, а посебну пажњу ће пружати талентованим ђацима

Реформа средњошколског образовања најављивана за 1. септембар је одложена, па ће ђаци и професори на промене чекати још најмање годину дана. Наредна, 2011/2012. школска година, одвијаће се по старом, по мишљењу многих, застарелом и преобимном наставном програму који није мењан последњих десет година.

Иако су правци развоја образовања у Србији донети почетком марта, закључено је да је боље сачекати доношење стандарда како би на основу њих били израђени нови наставни планови и програми, каже Богољуб Лазаревић, помоћник министра просвете и науке.

Ана Словић

Да ће се ђаци до летњег распуста одмарати углавном само недељом потврђује и одредба у школском календару по којој у току школске године појединачне школе могу утврдити највише четири наставне суботе у којима ће одрађивати пропуштене часове, и то ако се у наставни дан обележава дан школе, или се у наставни дан, истовремено, за већи део ученика школе, реализују екскурзије или с већином ученика учествује на некој спортској или друштвеној манифестацији и, коначно, ако је због одсуства већег броја ученика или запослених који обележавају верски празник или празник националне мањине утврђен од националног савета одређене националне мањине у нашој земљи, у дан тог празника отежано извођење наставе.

Наставна субота у којој се надокнађује пропуштен рад мора бити у истом кварталу у којем је и дан који је одређен као ненаставни.

Ученици и запослени у школи имају право да не похађају наставу, односно да не раде, у дане верских празника, и то православни на први дан своје крсне славе, припадници бошњачке националне мањине у учионицама не морају бити 11. маја, на Дан бошњачке националне заставе, за украјинску националну мањину то је 17. мај, Дан украјинске заједнице у Србији, ђаци и наставници Роми у школу неће морати 6. маја, на Ђурђевдан.

Годишњим планом рада школа је обавезна да планира и две ненаставне, али радне суботе у току школске године – а у овом полугодишту та субота може бити 28. маја или 4. јуна – за организовање и реализацију активности из изборних предмета, ваннаставних, спортских активности, оних из области екологије и заштите животне средине или културно-уметничких активности.

Тог дана наставници ће водити ученике у обилазак верских објеката, музеја и галерија, спомен-збирки, етно-кућа, ис¬торијских налазишта, националних паркова, природних резервата, организоваће акције озелењавања и уређења школе и околине, активности у локалној заједници, спортске или сусрете школа, едукативне и креативне радионице, мини-истраживачке пројекате, забавна међуодељењска дружења и слична догађања.

Због тога што сваки предмет мора имати одређен број часова, а школска година нема исти број свих дана у недељи, у суботу, 7. маја, одржаће се часови према распореду за уторак, док ће у суботу, 18. јуна, ђаци имати часове предвиђене распоредом за петак.

Д. Девечерски

Матуранти се први распуштају.И овај пут школску годину први ће, 23. маја, завршити матуранти гимназија. После њих, 30. маја, распустиће се матуранти трогодишњих и четворогодишњих смерова средњих стручних школа и осмаци, док ће сви остали основци наступајућу школску годину завршити 11. јуна, а средњошколци 18.

„Дневник“

S-MEDIJA

Nema mnogo razloga za slavlje, budući da su radnici u Srbiji obespravljeni i da su u teškom ekonomskom i socijalnom položaju, složili se sindikati. Situacija za radnike mnogo gora nego što je bila prošle godine, smatra predsednik UGS „Nezavisnost“ Branislav Čanak.

Uoči ovogodišnjeg 1. maja – Međunarodnog praznika rada, sindikati su složni u oceni da nema mnogo razloga za slavlje na način na koji taj praznik obeležava najveći broj građana, budući da su radnici u Srbiji obespravljeni i da su u teškom ekonomskom i socijalnom položaju.

Velika nezaposlenost, male plate, česta neisplaćivanja dohodaka, kao i sveukupan loš ekonomski i socijalni položaj radništva u Srbiji za predstavnike tri najveća sindikata – Saveza samostalnih sindikata Srbije (ŠŠ), UGS „Nezavisnost“ i Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS), nikako nisu razlog za obeležavanje tog praznika u šumi, uz roštilj i „opštu lumperajku“.

Predsednik S S S S Ljubisav Orbović rekao je Tanjugu da nema nikakvih razloga za slavlje, budući da je Međunarodni praznik rada širom sveta prilika da radnici izađu na ulice i ukažu na težak položaj i probleme koji ih muče.

„Radnici u Srbiji ne slave ovaj praznik zato što imaju razloga, već što ga tradiconalno tako slave. Nema nikakvih razloga za slavlje“, rekao je Orbović, čija sindikalna organizacija ove godine neće organizovati nikakva okupljanja ili proteste da bi vlastima i javnosti ukazali na težak položaj radništva.

On je mišljenja da ne postoji niko u Srbiji kome treba ukazivati na takav položaj radnika, već da svi faktori u društvu treba da krenu u rešavanje nagomilanih problema.

Orbović: Sindikat potrebniji više nego ikada

Ljajić: Moguć dogovor o minimalnoj ceni rada

U penziju posle smrti?

Predsednik UGS „Nezavisnost“ Branislav Čanak rekao je Tanjugu da je situacija za radnike mnogo gora nego što je bila prošle godine, kao i da već godinama ne vidi razlog da se bilo šta slavi u Srbiji.

Međunarodni praznik rada, prema njegovim rečima, nije dan za slavlje, budući da su radnici obespravljeni u elementarnim pravima i da imaju mnogo razloga za brigu.

„Ovo praktično nije praznik rada, već nerada“, naveo je Čanak, čiji sindikat takođe neće „izaći“ na ulice, ali zbog toga što godinama ne uspeva da „ubedi“ ljude da ga ne praznuju „lumperajkama u šumi“.

I za predsednika ASNS Ranku Savić nema nikakvog povoda za slavlje, budući da radnici u Srbiji nemaju novca ni za, za njih tradicionalnu, proslavu – u izletištima, na pikniku.

„Ekonomski i socijalni momenat će ove godine mnogo više uticati na broj onih koji će uopšte i izaći na izletišta“, ukazala je Savićeva i dodala da sindikalne organizacije nisu učinile sve da probude svest kod radništva da 1. maj predstavlja priliku da skrenu pažnju na sebe i svoj položaj, kao što to rade radnici širom sveta.

(Tanjug)

BLIC

– Danas je 1. maj, mesec kada se slave brojni verski praznici, a danas je i Međunarodni praznik rada. Maj je peti mesec u godini, a njegov naziv je i grčkog i latinskog porekla.

Izvorno ime tog meseca kod Slovena je Veliki traven, a koristili su se i nazivi: izok, sibin, cvetan, leten, rozocvet, roznjak, ščeboj, šviban, podseća Verska informativna agencija VIA (www.sv-jelisaveta.org.rs).

Belorusi maj nazivaju traven, Lužički Srbi rožovnik (takođe i meja), Česi kveten, Ukrajinci travnik, pisenik ili misjac – gromovnik. Drevnoruski naziv travni se nije održao, sada se naziva mai.

Srbi, Poljaci i Bugari koriste danas isključivo grčko-latinski naziv – maj. Kod Hrvata je za maj sačuvan naziv svibanj, ili sviban, koji potiče od biljke sviba (lat. Cornus sanguniea) koja cveta tokom maja, a cvet joj je bele boje.

Prvog dana maja se proslavlja Međunarodni praznik rada, uveden još 1889. godine u znak sećanja na žrtve demonstracija radnika tri godine ranije u Čikagu. Papa Pije XII je za zaštitnika radnika 1955. godine proglasio Svetog Josifa, kome je posvećena i jedna mala katolička crkva u Beogradu, na Karaburmi.

Brojni su pravoslavni praznici tokom maja, među rimokatolicima je ceo maj posvećen Bogorodici – između ostalih i Dan majki, dok Jevreji ove godine u maju nemaju većih praznika.

U Srbiji se ponegde veruje da će, ako maj bude suv, biti „gladna godina“, a što više kiše bude u maju, biće više žita i vina. Po verovanju, majska grmljavina označava – rodnu godinu.

RTS

Praznik rada jedni su obeležili na izletištima širom Srbije, dok su drugi protestovali podsećajući na loš položaj radnika. Ni uranike, ni predstavnike sindikata koji su protestovali ulicama Beograda, kiša nije omela da obeleže praznik rada.

Međunarodni praznik rada u Srbiji je obeležen skromnije nego ranije. Prvomajski uranak izveo je na izletišta veliki broj ljudi širom Srbije, dok je u centru Beograda protestovalo oko 200 članova Novog sindikata zdravstva, Udruženog sindikata Srbije Sloga i Policijskog sindikata Srbije.

Sindikalci su protest počeli na beogradskom trgu Slavija, gde su položili cveće na spomenik Dimitriju Tucoviću.

Predstavnici sindikata saglasni su u oceni da je „stanje katastrofalno“ i da bi stotine hiljada ljudi trebalo da izađu na ulice i iskažu zadovoljstvo. Samo se radnici mogu izboriti za svoja prava, poručuju sindikalci.

Uz sindikalna obeležja, okupljeni su nosili i transparent: „Ni Tadić ni Nikolić – za antikapitalistički pokret“.

Predstavnici tri sindikata policije, zdravstva i industrijskih radnika Veljko Mijailović, Živorad Mrkić i Željko Veselinović istakli su da protestuju protiv vlasti, korupcije i tajkunizacije.

Sindikati, prema rečima Veljka Mijailovića iz Policijskog sindikata Srbije, koriste današnji dan da odaju pomen žrtvama borbe za ljudska prva, ali i da pošalju poruku vlasti da neće dozvoliti pogoršanje položaja radničke klase u Srbiji, već će ubuduće organizovati učestale proteste.

„Vlast mora da zaustavi bedu, glad i nezaposlenost u Srbiji, inače ćemo mi nastaviti žestoke proteste“, poručio je Mijailović, kritikujući Socijalno-ekonomski sporazum, koji je Vlada Srbije, dva dana uoči Praznika rada, potpisala sa dva reprezentativna sindikata i Unijom poslodavaca.

Sporazum je kritikovao i Željko Veselinović predstavnik Sindikata industrijskih radnika „Sloga“, nazvavši ga sramotnim. Veselinović je rekao da mali broj radnika na skupu ne znači da je većina radničke klase zadovoljna poručivši da je „Srbija najopasnija kad ćuti“.

Kiša i roštilj

Oni koji nisu protestovali, Prvi maj su proveli neradno. Građani širom Srbije izašli su na izletišta gde se tradicionalno „urani“. Ipak, neki su odustali od prvomajskih planova, jer ih je omela kiša.Uranci u Srbiji

Za Prvi maj pripremili su se najviše oni kojima će praznici doneti zaradu. Na Fruškoj gori i u Novom Sadu očekuju do 300.000 gostiju. Sa Palića poručuju da su spremno dočekali goste, dok je prethodnih nekoliko dana više hiljada turista iz Srbije i regiona pristiglo na Zlatibor, Taru i Mokru goru.

Prvomajske praznike u Beogradu provešće više desetina hiljada stranih turista. Ponovo radi i otvoreni turistički autobus, čime je kompletirana prolećna ponuda organizovanih obilazaka prestonice.

Dejan Veselinov iz Turističke organizacije Beograda kaže da će i Beograđani i strani turisti imati prilike da uživaju u čarima srpske prestonice, ukoliko ne odu van grada.

Prošle sezone je čak 50.000 turista krstarilo Savom i Dunavom, a otvorenim, „panoramskim“ autobusom vozilo se 20.000 turista.

Međunarodni praznik rada obeležava se u znak sećanja na radnike Čikaga koji su pre 125 godina stupili u štrajk zahtevajući bolje uslove rada. Ovaj praznik u svetu se koristi za organizovani izlazak na ulice i upoznavanje javnosti sa problemima zaposlenih.