Правна питања и одговори

Најбољи начин да се разуме магистрални правац кретања једног друштва јесте разоткривање његовог односа према властитој будућности. А та се будућност обликује и испуњава смислом управо у просвети, на свим њеним образовним нивоима – од вртића, до универзитета. Изневеривши све на шта се сама обавезала, власт је показала да никакве вредности, споразуми, начела и договори не вреде ништа. Представници власти између своје користи и општег циља увек предност дају себи и истовремено намећу духовну ситуацију у којој речи не темеље вредност у истини већ у ефикасности којом ту истину одлажу.
Одсуство социјалног дијалога и игнорисање обавеза предвиђених Споразумом урушавају достојанство наше професије и обесмишљавају идеју друштва заснованог на знању. Време је показало да је реализација платних разреда само пука утопија којом се јавност уљуљкивала више од годину дана. Након темељног рада на изменама и допунама Закона о основама система образовања и васпитања, током 2014. и 2015. године, суочени смо са узалудношћу властитих напора и охолошћу власти, која нам најављује своја ,,аутентична“ решења.
Сада је свима јасно да су образовање, знање, наука суштински маргинализовани осим када се реалност штрајка претећи наднесе над ,,идилу“ друштвене стварности. Тада су проблеми најобразованијих у друштву у жижи јавности, али на један непримерен, популистички начин. Зато је побуна просветних радника против лицемерја невидљива, ефемерна и потцењена у медијима.
Када ће нам бити боље? Онда када своје поступке саобразимо јасној свести о узроцима, размерама и околностима које су одредиле наш положај. Наше искуство показује да симболички отпор не може бити замајац промена без јединства свих просветних радника, као ни без подршке јавности. Дакле, није довољно само неговање свести о неопходности отпора ако нисмо научили да однегујемо заједништво. Само тако ћемо и младе људе уверити да ће успети у животу и ако не прихвате новокомпоновани етички кодекс, ван хоризонта слободе.

ГСПРС НЕЗАВИСНОСТ
БЕОГРАД

Последњим повећањем плата у образовању није о6ухваћен трећи и четврти степен запослених у образовним институцијама. Њихове плате су изједначене са минималном зарадом, што је супротно њиховом нивоу образовања, обиму и одговорности за послове које обављају. Такође, то је супротно и Закључку Владе Републике Србије број 121-12361/2016 од 23.12.2016. године у коме се каже да се плате запослених у основном и средњем образовању и ученичком стандарду, повећавају за 6%. Из наведеног се закључује да повећање важи за све запослене у образовању, па се питамо зашто не важи и за трећи и четврти степен стручности. На овај начин повећање минималне зараде и неусклађивање виших степена стручности у односу на минималну зараду довешшће до тога да ћe сви у образовању имати „минималац“.
Да ли је Република Србија толико сиромашна? То би могло бити једно од објашњења да је у питању неко веће оптерећење буџетских средстава узроковано повећањем плата запослених са трећим и четвртим степеном образовања (испод 10 милиона динара) или је на делу немарно трошење буџетски средстава (на пример: за судске трошкове 215,5 милиона динара). Такође, решавање технолошких вишкова и забрана запошљавања допринело је уштедама које се грубо могу проценити на око 2 милијарде динара, што је у принципу довољно за исплату Новогодишње награде од 10-15 хилјада динара.
Зашто нема повећања плата у образовању? Зашто нема Новогодишњих награда? Зашто нема повећања плата трећем и четвртом степену? Зашто надлежни ћуте? … Зашто?
Постоји само један одговор. Зато што просветни радници ћуте.
Сигурно, док је на сцени недомаћинско управљање буџетским средствима, неће бити повећања плата у образовању. Процените и сами да ли и до када треба ћутати?

ГСПРС НЕЗАВИСНОСТ

проф. др Томислав Живановић, председник