МНОГО СЛАБИХ КАРИКА У ОБРАЗОВАЊУ
Стратегија образовања до 2020. године треба да покаже какав образовни систем Србија жели и да промовише образовање, рекао је министар просвете и науке Жарко Обрадовић у Скупштини Србије на представљању стратегије. Међу највећим проблемима школовање кадрова који нису потребни и срозавање квалитета образовања.
Министар просвете и науке Жарко Обрадовић рекао је да стратегија образовања до 2020. треба да покаже не само какав образовни систем Србија жели, него и да промовише образовање које је у последњих 20 година изгубило значај
„То је процес у који треба храбро ући“, рекао је Обрадовић у Скупштини Србије на представљању стратегије коју је Влада усвојила 25. октобра.
На скупу који је организовао скупштински Одбор за образовање, професори који су радили на стратегији истакли су да је проблем све мањи број младих због демографске катастрофе, школовање кадрова који нису потребни, срозавање квалитета образовања када је реч о компетенцији ђака и студената после завршене школе и факултета и велики број диплома које немају покриће у знању.
Указано је и на занемаривање васпитне функције којом се школе уопште нису бавиле, с озбиром на проблеме дроге и насиља у школама.
Као мере за побољшање стања у образовању они су предложили већи обухват становништва у систем образовања, усмеравање у одређене школе за које Србија има или ће имати потребе и улагање јавних средстава само за школовање таквих кадрова. Међу предложеним мерама су и подизање квалитета наставника пооштравањем критеријума за њихов избор, као и пооштравање критеријума за акредитовање образовних установа.
Министар Обрадовић је рекао да има много слабих карика у образовном систему Србије и да је проблем мали број високообразованих у Србији и велики број функционално неписмених. Он је навео да су кључни циљеви стратегије повећање квалитета образовања, обухвата становништва у образовни систем, као и повећање ефикасности употребе ресурса у тој области.
„Имамо вишак лекара у односу на потребе Србије, али парадокс је да немамо лекаре у појединим деловима струке“, рекао је Обрадовић и додао да ће држава финансирати образовање оних кадрова који су јој потребни.
Према његовим речима, један од циљева те стратегије је и постепено повећање јавног финансирања образовања са садашњих 4,5 одсто на 6,5 процената бруто друштвеног производа, као и унапређење социјалне димензије, односно доступности образовања сиромашнима.
Професор Властимир Матејић, који је учествовао у изради стратегије, рекао је да Србија има природно талентовану популацију, али да су без образовања таленти „протраћено национално богатство“.
Образовни систем требало би да буде квалитетно вођен, а да би био такав потребно је да буде ослобођен политике, рекао је Матејић. Директори школа требало би да буду постављени по стручности, а не по партијској линији.
Матејић, као и професор Иван Ивић, који је такође радио на стратегији, истакли су да у свом раду нису били изложени политичком притиску.
Посланик опозиционе Демократске странке Божидар Ђелић у расправи је замерио што у тим од више од 100 научника, професора и академика који су радили на стратегији нису били укључени и привредници.
Говорећи о државним и приватним факултетима, Ђелић је рекао да је Србија једина земља у којој је циљ приватних факултета профит. „То не сме бити циљ. Питање квалитета мора бити нешто што ће јасно бити артикулисано“, рекао је Ђелић.
РТС
ПОТПИСАН ПРОТОКОЛ ЗА ЗАПОСЛЕНЕ У ПРЕДШКОЛСКОМ ОБРАЗОВАЊУ
Данас је у 15 сати постписан Протокол, између представника Владе РС и репрезентативних синдиката, за запослене у предшколским установама, којим се предвиђа доношење јединствене Уредбе о допунама Уредбе о коефицијентима за обрачун и исплату плата запослених у јавним службама, чија примена ће почети 01.01.2013. године и којом ће бити усаглашени коефицијенти запослених у предшколским установама са коефицијентима запослених у образовању на целој територији РС.
ОДГОВОР НА ПРОТОКОЛ
Влада Републике Србије
н/р министру М. Динкићу
н/р министру Ж. Обрадовићу
ГСПРС „Независност“ сматра да предложени Протокол између Владе Републике Србије и репрезентативних синдиката, који има за циљ побољшање материјалног положаја запослених у просвети, не треба потписати јер не представља побољшање материјалног положаја запослених у образовању, већ доприноси погоршавању обзиром да је инфлација неколико пута већа него што је предвиђено повећање или у најбољем случају конзервирању постојећег стања у односу на друге буџетске кориснике. На тај начин се индиректно избегава стриктно поштовање ЗОСОВ-а и ПКУ (укључење нових запослених у систем образовања) и доприноси оптерећењу Буџета Републике Србије. Такође, непримерено је да се у Протокол стављају детаљи који су у Закону о буџету и важи за све буџетске кориснике.
ГСПРС „Независност“ сматра да је Уредба о изменама и допунама коефицијената била саставни део Споразуму између Владе РС и репрезентативних синдиката који је потписан после штрајка 2011. године, (да Вас подсетимо да је потписник био и Министар Ж. Обрадивић), а који је предвиђао да се преговори заврше до краја 2011. године. Влада је то одложила за годину дана. Сада тражи и даље одлагање кориговања коефицијената, чији је почетак неизвестан, а крај се и не назире. Новогодишња награда или светосавска награда је изузетно ниска, јер смо 2007. године имали нето 5000 динара.
Према томе, ово није начин за решавање проблема и побољшање материјалног положаја запослених у образовању већ сматрамо да је то још један покушај у низу Владе Републике Србије да на најбезболинији начин за себе одложи решење.
Београд, 21.11.2012. за ГСПРС „Независност“
Томислав Живановић, председни
