Правна питања и одговори

Јавна је тајна да професори краду студентске радове и радове других колега, да преписују и сопствена дела, а краду и студенти

Прави академци, упркос модерној технологији, не плагирају семинарске, дипломске или стручне радове

На факултетима је завладао нови тренд – плагирање семинарских радова, дипломских, докторских, радова професора у домаћим и међународним часописима. Захваљујући новим технологијама, „копи-пејст” користе и студенти и професори, а Одбор за професионалну етику Универзитета у Београду и званичним дописом је скренуо пажњу Сенату да му се све чешће обраћају разни предлагачи ради утврђивања повреде етике наставника због интелектуалне крађе.

Проректорка УБ др Неда Бокан, иначе професорка Математичког факултета, каже да не треба ићи на тако висок ниво – крађа почиње већ од семинарских радова, али и додаје да данас постоје разни софтвери који омогућавају проверу степена плагијата.

– То је актуелно за све нивое студија, где год тражите самостални рад. И то није проблем на нивоу само нашег одбора, већ и свих научних часописа. Мени се често догађа, пошто водим редакцију за приказивање радова из математике, механике и рачунарства на нивоу Србије, да главна редакција у Берлину добије информацију да је неки рад плагијат и онда нас моле да тај рад из тог часописа искључимо и да даље водимо рачуна о конкретном аутору – објашњава професорка Бокан.

Немања Стаменчић, некадашњи члан Одбора за професионалну етику у име студената, иначе дипломац Факултета организационих наука, каже да Одбор прво треба да се позабави професорима, па тек онда студентима. Он каже да професори не прате студента, да врло често и не прочитају оно што је написао и да је то један од основних разлога што је плагирање постало тренд.

– Студенти, наравно, користе незаинтересованост професора, којима је најчешће битна форма и колико рад има страница. Већина наших дипломских радова јесу еквивалент озбиљном последипломском раду у развијем западним земљама, где су семинарски радови, на пример, на десетак страница, а код нас на 30. Када је таква ситуација, логично је да се студенти баве квантитетом, а не квалитетом и да им је најлакше да дођу до задатог обима свог рада тако што ће да копирају – каже Немања.

Саговорник указује и на чињеницу да постоји и друга страна ове приче, а то је јавна тајна да професори користе студентске радове за писање сопствених радова. Др Марко Павловић, редовни професор Правног факултета у Крагујевцу, један је од малобројних наставника који се усудио да јавно проговори на ову тему и правду затражи пред судом. Како нам каже, заузврат је имао само муке и невоље, јер је за већину колега важно „не таласати, бити миран и примати платицу”.

– Прво сам од Суду части Универзитета тражио да испитају случај колегинице која је иначе оптужена и у афери „Индекс”, али је суд одбио да о плагијату расправља. Пошто овај научни пут није успео, поднета је кривична пријава, која је растезана годину дана и на крају одбачена. Колегиница је после мене тужила за клевету и сад ћу у фебруару на суду сатима да читам њену монографију и доказујем да је плагијат – прича професор.

Центар за евалуацију у образовању и науци (ЦЕОН), као издавач Српског цитатног индекса и Библиометријског извештаја о часописима, током 2009. и 2010. године предузео је опсежно истраживање с циљем да се та два информациона извора растерете нелегитимних садржаја. Проверавани су само радови на енглеском језику.

Од 2.163 проверавана научна чланка домаћих аутора, утврђено је да су 240 плагијати или аутоплагијати, а број би сигурно био и већи да су испитивани плагијати иностраних аутора. У писму Министарству, ЦЕОН наводи да на Интернету постоји све већи број сервиса који откривају овакве појаве и да је боље да се с овим проблемом суочимо на сопствену иницијативу, него под спољним притиском.

Сандра Гуцијан

Svi odlični studenti iz Čačka, sa prosekom višim od devet, dobiće po 60.000 dinara iz zavičaja

Čačak – Najbolji studenti iz Čačka, ma gde da su, dobiće i ove godine čestitku iz zavičaja koja obuhvata deset mesečnih uplata po 6.000 dinara. Ovaj grad, povodom svog dana (18. decembra), već deveti put bespovratno pomaže najdarovitije akademce na trećoj i starijim godinama fakulteta u Srbiji, pod uslovom da redovno daju godine i imaju prosek ocena viši od devet.

Te uslove ove jeseni ispunjavaju 54 čačanska studenta, koje predvodi trojka bez ijedne devetke. Prosek 10, dakle, imaju Milica Maksimović (Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu), Stefan Ilić (Hemijski – BG) i Marija Zorić (Hemijski – BG).

Među prvih deset još su Milica Tomašević sa prosekom 9,95 (Matematički – BG), Miloš Simeunović sa 9,90 (Mašinski – BG), Bogdan Brković sa 9,82 (ETF – BG), Dušan Ružić sa 9,81 (Farmaceutski – BG), Nevena Bešević sa 9,80 (Medicinski – BG), Ljiljana Živanić sa 9,75 (Tehnološki – BG) i Kristina Mirković sa 9,67 (Filozofski – BG).

Slede ih Vanja Vukša sa 9,64 (Medicinski – BG), Vladimir Tmušić sa 9,64 (Medicinski – BG), Jovana Radovanović sa 9,61 (Agronomski – ČA), Tina Tomašević sa 9,57 (Medicinski – BG), Milica Dačić sa 9,56 (Pravni – KG), Milutin Mijatović sa 9,55 (Filološki – BG), Danka Simović sa 9,53 (Ekonomski – BG), Marko Trnavac sa 9,48 (FON – BG), Milica Kaplarević sa 9,46 (Ekonomski – KG) i Petar Salević sa 9,45 (Medicinski – BG).

Finansijsku podršku, 10 meseci po 3.500 dinara mesečno, dobiće i šestoro odličnih učenika specijalizovanih škola. To su Tamara Danilović, Damjan Milosavljević i Ognjen Milosavljević, koji pohađaju Školu za muzičke talente u Ćupriji, Srna Raičić, učenica specijalnog odeljenja za fiziku Gimnazije u Nišu, i Miloš Paunović i Maksim Stokić, polaznici Matematičke gimnazije u Beogradu.

– Najbolji studenti iz našeg grada retko se vraćaju posle diplomiranja, obično ih čekaju mesta na fakultetima, u preduzećima i po zdravstvenim ustanovama glavnog grada. To je, iz ugla tih mladih ljudi, logičan put i prirodan redosled stvari. Možda bi, zbog toga, trebalo razmisliti o mogućnosti da sredstva iz našeg budžeta, namenjena darovitim akademcima, budu preko čačanske bolnice ili preduzeća u našem mestu usmerena ka mladim stručnjacima koji će se, kad diplomiraju, vratiti u rodni grad – kaže za „Politiku” Miroslav Vujović, načelnik Gradske uprave za društvene delatnosti u Čačku.

Inače, zbog budžetske štednje, visina novčane podrške i studentima i učenicima ostala je na iznosima od prošle godine.

Gvozden Otašević

ПРЕУЗМИ ОРИГИНАЛ

ПРЕУЗМИ ОРИГИНАЛ

ПРЕУЗМИ ОРИГИНАЛ

Profesoru osnovne škole iz Smedereva pravosnažna je kazna od godinu dana zatvora uslovno, zbog nepreduzetih mera zaštite učenika na ekskurziji. Prvobitna presuda bila je na dve godine zatvora.

Sud u Smederevu (Tanjug)

Razredni starešina Dobrica Živanović je osuđen pošto se jedan od đaka neplivača, A.Đ, utopio 6. oktobra 2005. godine oko 15 časova na plaži u Bečićima.

Profesor je kažnjen uslovnom osudom s rokom provere od pet godina pošto je proglašen krivim za teško delo protiv opšte sigurnosti. Takođe je obavezan da sudu na ime paušala plati iznos od 7.000 dinara, navodi se u presudi objavljenoj na sajtu Apelacionog suda.

Živanović je prvobitno bio osuđen u januaru 2009. godine u Okružnom sudu u Smederevu na dve godine zatvora.

Živanović je osuđen jer je 6. oktobra 2005. godine na plaži u Bečićima izazvao opasnost za život učenika jer je kao razredni starešina preuzeo aktivnost visokog rizika – kupanje u moru učenika, iako Programom ekskurzije za osmi razred i programom turističke agencije to nije bilo predviđeno, navodi se u obrazloženju presude.

Direktor škole je na sastancima, pre polaska na ekskurziju, zabranio odvođenje đaka na kupanje zbog visokog rizika i kratkog vremena, a ukoliko razredne starešine odluče da odvedu učenike na kupanje, direktor im je rekao da preduzimaju odgovornost na sebe da tu aktivnost obave bezbedno za zdravlje i život učesnika.

Živanović, prema presudi, nije preduzeo potrebne mere da se kupanje učenika njegovog odeljenja obavi na bezbedan način da ne bi došlo do utopljenja nekog od učenika, pošto na roditeljskim sastancima koje je održao pre polaska na ekskurziju nije od roditelja tražio pismenu saglasnost da njihova deca mogu da se kupaju u moru, kao ni pismene izjave da li njihova deca znaju da plivaju.

Svojim učenicima neplivačima nije izričito rekao da ponesu sredstva koja će koristiti u vodi da se ne bi utopili, a dolaskom u Bečiće, poveo je učenike organizovano na plažu pritom ne preduzevši sve što je potrebno za bezbedno kupanje i plivanje, zbog čega je došlo do utopljenja učenika A.Đ. koji nije znao da pliva.

(Fonet)

Država nema niti politiku niti fondove za one koji bi želeli da se vrate, kaže dr Vera Dondur

Iz Matematičke gimnaziji mnogobrojni đaci odlaze na fakultet u inostranstvo

Jednog od naših najtalentovanijih mladih matematičara – Teodora fon Burga, prekinuli smo u toku intervjua za prijem na Oksford. Prvi krug je dobro prošao, biće još nekoliko razgovora, ali on se nada da će dobiti indeks ovog prestižnog evropskog univerziteta. Da li to znači da je Srbija ostala bez još jedne naučne zvezde u usponu?

– Ja želim da se vratim u Srbiju posle završetka studija, nije to sporno, ali će sve zavisi od toga kako će se država poneti, a državi jeste u interesu da se ja vratim. Nije toliko bitna plata, već da imam sve uslove koje bih imao i ovde da ostvarim svoj pun potencijal – objašnjava Fon Burg.

On je samo jedan od nekoliko hiljada mladih ljudi koji napuštaju Srbiju, nezadovoljni odnosnom države prema onome što je najvrednije u jednoj zemlji. Fon Burg je razočaran zbog činjenice „da je finansijska podrška Srbije uglavnom odlazila u ruke lošijim učenicima od njega” i da su njegove godine, jer je vrlo rano njegov talenat došao do izražaja na takmičenjima, bile razlog što je nekoliko puta ostajao bez stipendije, budući da se novac delio onima koji su bili u završnim razredima srednje škole.

Na naše pitanje da li je tema neke od sednica Nacionalnog saveta za naučni i tehnološki razvoj bio povratak naših kadrova ili način da se sa njima održi veza ukoliko već odluče da ostanu u inostranstvu, predsednica ovog tela dr Vera Dondur odgovara odrečno, i objašnjava da mi kao država nemamo niti politiku niti fondove za one koji bi želeli da se vrate.

U toku je izrada Strategije razvoja obrazovanja, dodaje, a u delu u vezi sa doktorskim studijama pokušaće da se pronađu neka druga rešenja, poput doktorskih škola na kojima bi predavali i naši stručnjaci iz inostranstva.

– Povratak naših stručnjaka iz sveta je jako komplikovan proces, jer je za svakog od njih potrebno obezbediti pojedinačne uslove. Oni se na institute još i vraćaju, ali je na fakultetima to mnogo teže, jer je potrebno obezbediti novo radno mesto. Rešenje bi bilo da se otvori Fond za sve one koji žele da se vrate i da se organizuju povremeni konkursi za naše vodeće naučnike kojima bi bio obezbeđen posao bez obzira na trenutne potrebe fakulteta – smatra profesorka Dondur.

I ona, kao i Fon Burg, smatra da su najbitniji uslovi u koje se vraćaju stručnjaci, jer više ni stambeno pitanje nije toliki problem. Profesorka dodaje i da su mnoge kolege već u startu razočarane činjenicom da im je potrebno 1.000 evra za priznavanje diploma. Po njenim rečima, izvesna veza sa tim naučnim potencijalom u dijaspori ipak postoji, ali to rade fakulteti individualno.

Država s druge strane tvrdi da podržava talente. U Ministarstvu omladine i sporta kažu da oni pružaju podršku kroz rad Fonda za mlade talente, koji je najveći državni fond u regionu i navode primer baš Teodora fon Burga, koji je po osnovu pobeda na raznim takmičenjima od 2008. godine do danas nagrađen jednokratnim nagradama Fonda u visini od ukupno oko milion dinara.

– Od 2008. godine, od kada je fond u okviru Ministarstva omladine i sporta, podržali smo više od 6.400 srednjoškolaca i studenata i izdvojili preko 1,6 milijardi dinara. U protekle tri godine podržali smo 2.512 učenika jednokratnim nagradama „Dositeja”, stipendirano je 3.000 studenata koji se školuju na univerzitetima čiji je osnivač Republika Srbija, 1.000 njih koji studiranje nastavljaju u inostranstvu – objašnjava Miloš Radosavljević, koordinator Radne grupe Fonda za mlade talente.

Po njegovim rečima, na godišnjem nivou ovo ministarstvo daje do 1.000 stipendija za studiranje u zemlji i do 500 za studiranje u inostranstvu, a ti studenti potpisuju ugovor kojim se obavezuju da će po završetku studija raditi u zemlji najmanje pet godina.

———————————————-

Povratak na određeni period

Na naše pitanje kakvi su dugoročni planovi kada su u pitanju mladi talenti, Miloš Radosavljević odgovara da je to definisano Strategijom naučnog i tehnološkog razvoja Srbije, od 2010. do 2015. godine, koju je usvojilo Ministarstvo nauke.

Jedan od projekata u ovom dokumentu je povratak istraživača na određeni period, a za to vreme su im obezbeđeni uslovi za rad, sredstva, neophodna oprema i povoljni uslovi stanovanja. Takođe, predviđeno je i umrežavanje istraživača u Srbiji sa kolegama u dijaspori, posete eminentnih srpskih istraživača, kao i podsticaji za istraživače u dijaspori da ovde osnuju preduzeća. Za sada je sve ovo samo slovo na papiru.

Sandra Gucijan