Правна питања и одговори

Priznavanje stranih visokoškolskih isprava trebalo bi uskoro da bude ubrzano. Ponekad se na konačni pečat čeka i dve-tri godine, a godišnje stigne oko 2.000 zahteva

Na priznavanje diplome najduže čeka na Medicinskom fakultetu – 138 dana

KADA se sa studija u inostranstvu mladi vrate u Srbiju najveći problem su im nostrifikacije diploma. Iskustva mnogih povratnika kažu da je čekanje od dve do tri godine uobičajeno. I iz Ministarstva dijaspore i vera upozorili su nedavno da je predugo čekanje ključni problem za povratnike.

Godišnje oko 2.000 stranaca koji nastavljaju studije u Srbiji i srpskih državljana sa stranim diplomama zatraži priznavanje diplome. Prošle godine Univerzitetu u Beogradu stiglo je 339 zahteva. U proseku, svaki peti je ”povratnik”, a ostali su stranci.

– Do kraja nedelje treba da se sastane radna grupa Ministarstva prosvete i nauke koja priprema zakon koji će konačno da reguliše ovu oblast – najavljuje za ”Novosti” prof. dr Neda Bokan, prorektor za nastavu Univerziteta u Beogradu. – Moramo da dobijemo nacionalni centar koji će se baviti nostrifikacijom, da procedura bude jedinstvena, a ne da se, kao sada, dešava da jedan univerzitet odbije kandidata, a neki drugi mu prizna diplomu.

NAJDUŽE SE ČEKA NA MEDICINI PODACI Univerziteta u Beogradu za proteklih nekoliko godina kažu da se na priznavanje diplome najduže čeka na Medicinskom fakultetu – 138 dana. Na Elektrotehničkom od zahteva do rešenja prođu 102 dana u proseku, na Fizici 98 dana, a na Geografskom fakultetu 81 dan.

Centar će, dodaje ona, biti specijalizovan i da otkrije svaku vrstu falsifikata. Tako se, kada bude donet zakon, nostrifikacijom više neće baviti fakulteti, nego država.

Prema rečima prof. dr Lazara Saranovca, prodekana za nastavu Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, nostrifikacijom se više ne bavi niko u svetu, već isključivo priznavanjem diploma, što bismo morali i mi kao potpisnici međunarodnih sporazuma.

– Umesto da neko ode u Ministarstvo i dobije pečat da mu se diploma priznaje, kod nas se i dalje, kroz tri komisije i nastavno-naučno veće, proveravaju svaki ispit, nastavni planovi, podudarnost sa našim programima – kaže prof. Saranovac.

Na ETF je ove godine stiglo dvadesetak zahteva, što je više nego prošle godine. Polovina su molbe akademaca iz Libije, a ostali zahtevi su, uglavom, od crnogorskih diplomaca. Više je zahteva stiglo i Ekonomskom fakultetu u Beogradu – ukupno 29.

– Mesečno stigne između četiri i sedam molbi – kaže, za ”Novosti”, prof. dr Marko Backović, dekan Ekonomskog fakulteta, koji je po broj nostrifikacija pri vrhu na UB.

On objašnjava da ukoliko neko želi nastavak školovanja ”papire” dobija veoma brzo, a ako hoće da se zaposli u Srbiji, onda je provera složenija:

– Proveravamo akreditacije studijskih programa. Neko može da završi studije i u najprestižnijim svetskim školama, ali ako nema dovoljan broj ESP bodova, ne može dobiti nostrifikaciju u zvanje ”diplomirani ekonomista”.

„Večerwe novosti“

Za prvih 10 meseci ove godine učenici, ali i njihovi roditelji, 12 puta napali predavače, direktore i pedagoge u beogradskim osnovnim i srednjim školama

– Niko nije siguran!

Prema podacima policije, za prvih deset meseci ove godine dogodilo se 12 napada na nastavnike beogradskih osnovnih i srednjih škola, a toliko ih je i bilo tokom čitave prošle godine. MUP je saopštio da su napadači najčešće učenici, ali je bilo agresivnih roditelja i bivših đaka. Osim nastavnika, „mete“ su bili direktori i školski pedagozi.

Nekolicina slučajeva policija je rešila i protiv napadača su podnete krivične ili prekršajne prijave, dok nasilnici koji su napali profesorku Dvanaeste beogradske gimnazije Vilmu Grebenarović ni posle godinu dana nisu otkriveni.

– Očajna sam, želela bih da znam zašto sam napadnuta – izjavila je Tanjugu profesorka Grebenarović, koju su napadači pretukli ispred škole 20. decembra prošle godine i polomili joj rame i ruku i povredili glavu.

(S. T. – AG.)

Ovakve optužbe iznose učitelji, dok pedagozi smatraju da se fizičko vaspitanje ne realizuje kako treba, čime se pogoršava zdravlje učenika

Za pravilan rast i razvoj ostala još samo fizička aktivnost

Nacionalni prosvetni savet nije juče doneo nikakvu odluku povodom inicijative Udruženja pedagoga fizičke kulture, koje je zatražilo da se nastavnicima fizičkog vaspitanja ponovo vrate časovi sa učenicima trećeg i četvrtog razreda.

Učitelji smatraju da je ovde reč o preotimanju časova i da oni mogu da drže časove fizičkog, dok je stav Saveta da je sve lošije zdravlje đaka mnogo važnije od toga ko će da im predaje.

Po zakonu, do četvrtog razreda osnovne škole nastava je razredna i nju izvode učitelji. Problem je nastao kada je direktorima ostavljeno pravo da, najčešće u trećem i četvrtom razredu, nastavu iz fizičkog drže nastavnici, a onda je uredbom Ministarstva prosvete to ukinuto i teret finansiranja svaljen na lokalne samouprave, koje hronično nemaju novca.

Politika

BEOGRAD  (Beta) – Sve lokalne samouprave trebalo bi do kraja godine da isplate jubilarne nagrade za 2009. 2010. i 2011. godinu, onima koji su to pravo ostvarili radom u prosveti, saopšteno je danas.

Kako je navedeno u saopštenju Ministarstva prosvete i nauke, isplata jubilarnih nagrada u nekim gradovima i opštinama kasni, iako lokalne samouprave primenom novih zakonskih rešenja imaju povećan priliv sredstava.

Stalna konferencija gradova i opština je dopisom od 16. novembra informisala lokalne samouprave sa načinom isplate jubilarnih nagrada i sredstvima za njihovu isplatu.

VESTI

Medicinska škola u Požarevcu nema fiskulturnu salu

POŽAREVAC – Medicinska škola u Požarevcu jedina je od srednjih škola u gradu koja nema fiskulturnu salu i učenici na časove fizičkog vaspitanja odlaze čak u Sportski centar, koji je od njihove škole udaljen više od jednog kilometra.

Medicinska škola u Požarevcu

Direktor Medicinske škole Dragan Novičić kaže da je pre neki dan upućen zahtev lokalnoj vlasti da pomogne u rešavanju imovinsko-pravnih odnosa, to jest u otkupu stana i preseljenju jedne porodice kako bi na tom mestu mogla da se izgradi fiskulturna sala, a od Gradskog veća je zatražio pomoć u gradnji hale.

Učenici pričaju da im je veoma naporno, a i teško da odlaze na nastavu fizičkog, naročito sada, u zimaskom periodu. Da bi na vreme stigli na čas, neki đaci koriste i taksi prevoz.

– Da bi na vreme stigli na čas fizičkog, moramo da krenemo ranije, odnosno da bar 10 minuta ukrademo od prethodnog časa. Ponekad od nekog profesora nemamo razumevanje i ne bude nam dozvoljeno da s njegovog časa odemo ranije. Zato smo prinuđeni da do gradske hale trčimo kako bismo stigli na vreme, a takođe i sa časa fizičkog moramo da krenemo ranije kako ne bismo kasnili na druge časove – kaže Milica Damnjanović, a njena drugarica Danijela Tomić ističe da nemaju vremena posle časa ni da se istuširaju, nego se onako znojavi oblače i ponovo trče do škole.

Učenicima je naporno da trče na čas, naročito zimi

Njihov drug Vukašin Aničić kaže da su zbog udaljenosti sportske hale često, a naročito sada, preko zime, prinuđeni da taksijem odlaze na nastavu fizičkog ili da se taksijem vraćaju, što iziskuje dodatne finansijske napore roditelja.

– Mislim da lokalna samouprava može da nađe sredstva za otkup tog stana i preseljenje te porodice, čiji se stan nalazi pored škole, i mi planiramo da ga srušimo i tu izgradimo fiskulturnu salu. U toku je izrada idejnog rešenja nove fiskulturne sale, a moje je mišljenje da grad može da pomogne i oko izrade projekta i dobijanja svih ostalih papira potrebnih za izgradnju. Nadam se da do polovine iduće godine možemo sve to da rešimo, a konkurisaćemo i kod NIP za dobijanje dela novca. Mora da se ima u vidu da naši učenici na nastavu fizičkog odlaze čak u sportsku halu, koja je od škole udaljena više od jednog kilometra – žali se direktor Dragan Novičić.

Dragan Novičić

Gradonačelnik Požarevca Miodrag Milosavljević kaže da grad želi da izgradi fiskulturnu salu.

– To je veliki interes grada, jer od te sale može u budućnosti da zavisi opstanak i postojanje Medicinske škole. Zato u saradnji s Ministarstvom prosvete nastojimo da izgradimo taj objekat, ali pre toga moramo da otkupimo stan i to bi trebalo da bude učešće Požarevca u gradnji. Zasad još ne vidim kako ćemo to učiniti jer je problem u tome što vlasnik stan otplaćuje na kredit i sve dok ga ne otplati u celosti, ne može da ga uknjiži. Nadamo se da će to nekako biti rešeno i da ćemo rebalansom budžeta obezbediti novac za otkup stana i da se neće dugo čekati na početak gradnje fiskulturne sale za đake – ističe gradonačelnik Milosavljević.

BLIC