СТРАТЕГИЈА ОБРАЗОВАЊА ИПАК ПОСЛЕ НОВЕ ГОДИНЕ
U opštem srednjem obrazovanju je ostao konzervativan koncept, matura nije jasno definisana, ocenila predsednica NPS
Strategija razvoja obrazovanja u Srbiji biće na javnoj raspravi tek posle Nove godine, a do tada kreatori ovog dokumenta ne žele da iznose detalje u javnost, čulo se na jučerašnjoj sednici Nacionalnog prosvetnog saveta.
Predsednica ovog tela dr Desanka Radunović je otkrila da projekat vode inženjer Vlasta Matejić i profesor Ivan Ivić i da u ovom savetu sede ministar prosvete i nauke dr Žarko Obradović, državni sekretari, pomoćnici ministra i predsednici NPS i saveta za visoko obrazovanje, za nauku i za srednje stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih.
Po njenom objašnjenju, budući da je reč samo o „gruboj verziji”, koju će pre stavljanja na javnu raspravu pogledati i još neki domaći i strani stručnjaci, sugerisano je da nije poželjno da se plasira u javnost. Plan je da tekst bude objavljen na sajtu Ministarstva prosvete oko 10. januara, posle čega sledi javna rasprava, a ulazak u skupštinsku proceduru posle 31. marta.
Dokument je podeljen na nekoliko oblasti – predškolsko, osnovno obrazovanje, opšte, srednje i umetničko obrazovanje, srednje stručno obrazovanje, akademske studije, strukovne studije, obrazovanje odraslih, obrazovanje nastavnika, a po oceni dr Radunović, najmanje je urađeno u finansiranju obrazovanja.
U osnovnom obrazovanju nema mnogo inovacija, akcenat je na vaspitnoj funkciji škole, a osnovni cilj u predškolskom vaspitanju je povećanje obuhvata dece, naročito iz marginalizovanih slojeva. Ovo više neće biti tretirano kao servis za čuvanje dece zaposlenih roditelja, već kao priprema dece za buduće učenje.
– U opštem srednjem obrazovanju je ostao dosta konzervativan koncept, u gimnazijama je zadržana podela na prirodni i društveni smer. Ne vidim zašto se budućoj eliti ne bi omogućilo da fleksibilno biraju programe? Insistira se na stvaranju dobre atmosfere u školi, ali se ne navodi kako da se to postigne – rekla je profesorka Radunović.
Po njenim rečima, činjenica je da profesori u gimnazijama imaju veliku odgovornost, ali da se oni najmanje stručno usavršavaju.
– Biće problema i sa maturom, ne vidim da je jasno razgraničeno ko, šta i za šta školuje. Nije jasno definisano ko može da nastavi akademske studije. Srednje stručne škole upisuje dve trećine dece, a od tog broja 60 odsto nastavlja dalje školovanje. Pitanje je da li nama to treba, a činjenica je da opada kvalitet brucoša jer dolaze iz srednjih stručnih škola koje ne mogu dovoljno kvalitetno da školuju i za tržište rada i za studije – objašnjava dr Radunović, inače profesorka Matematičkog fakulteta.
Kada je reč o visokom obrazovanju, po mišljenju predsednice NPS i dalje se nedovoljno eksplicitno traži integracija univerziteta, što predstavlja problem za modernizaciju i realizaciju multidisciplinarnih sadržaja.
– To je i jedan od problema Bolonje, nema fleksibilnosti i dalje su fakulteti vrlo polarizovani. Evo na mom fakultetu student koji je završio nastavnički modul ima problem da na statistici završi master studije, a kamoli da razmišlja o odlasku na tehniku ili ekonomiju – kaže Radunović i dodaje da to i jeste bio smisao Bolonje – da „kockice mogu da se kombinuju”.
Članovi Saveta nisu dali saglasnost na inovirane programe za albansku i hrvatsku manjinu za srednje škole, a „zeleno svetlo” su dobili programi za bugarsku, mađarsku, rumunsku, rusinsku i slovačku manjinu.
S. Gucijan
ЈЕДАН ЧАС ЗА ТРИ ПРОФЕСОРА
Eksperimentalna nastava u subotičkoj školi
Zahvaljujući profesorki srpskog jezika Milanki Stankić iz Subotice Osnovna škola „Sveti Sava“ jedina je obrazovna ustanova koja u nastavi primenjuje program „Korak ka kulturi“ koji tematski objedinjuje nastavne predmete.
Profesori na seminaru “Korak ka kulturi “
Metoda povezivanja je po Stankićevoj ideji akreditovana od 2002. godine u Ministarstvu prosvete i prosvetni radnici je rado biraju za seminar, dok učenicima pilot-odeljenja 8/e vršnjaci zavide zbog zanimljive nastave.
Tako su se na istom času “sudarile” lekcije iz tehničkog obrazovanja i o Ivi Andriću, a na čas petog razreda je prvo stigao nastavnik srpskog jezika koji je govorio o mostovima kao o inspiraciji, zatim je nastavnik muzičkog pustio muzičku “podlogu” o Višegradu, a učenici pravili makete mosta.
Učenicima se više dopadaju kreativni časovi
Milanka Stankić kaže da bi pre nego što se osmisli nastavni program prosvetni radnici u svim školama trebalo da sednu i dogovore se kako će povezati časove i gradivo, međutim, pošto se to još čini nedostižnim, sledeće godine povodom deset godina programa „Korak ka kulturi“ Stankićeva će izdati „Knjigu koleracije“ i napraviće izložbu fotografija sa svih putovanja i đačkih ekskurzija kako bi približila svoj metod rada i svima koji su nepoverljivi
Milanka Stankić
Marko Stantić, učenik 8/e razreda, tvrdi da su ekskurzije zanimljivije ako svi učestvuje u njihovoj pripremi kao što je to bilo pre nekoliko godina kada putovali u Beograd.
– Išli smo na izložbu o dinosaurusima i pripremili smo prezentaciju. Snimili smo i film i to smo prikazali drugarima, nastavnicima, direktorici škole, pedagogu, psihologu. Uživali smo jer su nas svi pažljivo slušali – objašnjava Marko.
Učenik 8/d Robert Irmeš kaže da mu je žao što je njegov razred išao na ekskurziju samo tako što je spakovao torbe, a 8/e se uvek mnogo bolje i zabavnije sprema za put.
– Prijalo mi je “parče” kulture koje sam dobila na seminaru u Subotici i u Budimpešti. Suboticu sada doživljavam na drugačiji način i od onda grad posmatram nekim drugim očima, jer su mi otkrili secesiju na koju nisam obraćala pažnju – kaže učiteljica Slađana Prodanov.
Blic
РОБОТ ОДРЖАО ЧАС
BEOGRAD – Učenicima petog razreda Osnovne škole „Drinka Pavlović“, umesto profesora, danas je čas držao humanoidni robot NAO koji govori, hoda, prepoznaje ljude i predmete i oseća dodir.
Robot se prvo predstavio učenicima, zatim je pokazao kako šutira penale, „odigrao“ jedan kineski ples, ali i užičko kolo.
Aleksandar Rodić iz Odeljenja za robotiku Instituta „Mihajlo Pupin“, koji je deci predstavio robota, rekao je da je cilj časa da mališani dobiju motivaciju da se, kada budu upisivali fakultet, opredele za tehniku ili informacione tehnologije, jer su one „budućnost za čovečanstvo“.
Jedan ovakav robot košta oko 18.000 evra, ali prema Rodićevim rečima, za nekoliko godina, kada naučnici razviju personalne robote, što im i jeste glavni čilj, njegova cena će biti manja.
„Današnji roboti nisu samo automati, već su inteligentne mašine, ali budući roboti će biti još savršeniji kada im se umesto elektromotora ugrade veštački mišići“, rekao je Rodić.
Robot NAO nedavno je „došao“ iz Francuske, u grudi mu je ugrađen kompjuter koji sakuplja informacije iz okruženja, ima dve kamere i mikrofon i pokreće ga 25 elektromotora.
„Komunikacija sa njim je potupno bežična, a sve komande mu se izdaju sa računara“, rekao je Rodić i dodao da ovaj robot još uvek nije u potpunosti automatizovan, ali da će biti za nekoliko meseci.
Robota će moći da vide i posetioci predstojećeg Festivala nauke, koji se održava od 2. do 4. decembra na četiri lokacije u Beogradu.
ТANJUG
РЕКТОР КУПИО СТАН И АУТО
ZA NJEGA NEMA KRIZE
Branko Kovačević, rektor Beogradskog univerziteta, ponovio se nekretninom i „tojotom“ vrednom bar 17.000 evra, dok se za studente nema dovoljno para
BEOGRAD – Ima se, može se!
Branko Kovačević, rektor Univerziteta u Beogradu, ponovio se stanom i automobilom, saznaje Kurir!
Uvidom u novu imovinsku kartu, koju je predao Agenciji za borbu protiv korupcije, vidi se i da su mu lična primanja „blago“ uvećana (pogledaj okvir).
I dok srpski studenti protestuju i blokiraju fakultete zbog lošeg položaja i traže smanjenje školarina i povećanje broja studenata na državnom budžetu – na šta iz Univerziteta poručuju da nema dovoljno novca – beogradski rektor u novom izveštaju prijavljuje stan od 55 kvadrata, dok je „pežo 206“ iz 2003. zamenio „tojotom urban kruzer“ iz 2010. godine, koja, u zavisnosti od opreme, košta između 17.000 i 20.000 evra.
Branko Kovačević za Kurir potvrđuje da se stan vodi na njega, ali kaže da u njemu živi njegova majka.
– Stan se vodio na mog očuha, pa sam, nakon što je preminuo, njegovoj familiji isplatio deo stana. Automobil jesam kupio, ali na petogodišnji lizing, dok sam stari ostavio sinu – objašnjava Kovačević. Upitan kako komentariše to što studenti svakodnevno protestuju zbog lošeg položaja, a on poručuje da fakulteti nemaju dovoljno novca za studentske zahteve, odgovara:
– Mora se naći nov model finansiranja. Ali ne može se sve rešiti protestima, već razgovorom. Svaki fakultet određuje plate profesora. Moja primanja su uvećana za procenat inflacije, odnosno troškove života – zaključuje naš sagovornik.
Šta piše u imovinskoj karti
* rektorska plata 88.000
* Plata na ETF 110.000
* ETF – naučni rad
(autorski honorar, prosek za 2009) 88.069
*Iznosi u dinarima, podaci Agencije za borbu protiv korupcije
Plate dekana na Beogradskom univerzitetu
КURIR
ОСНОВЦИ СВЕ ЧЕШЋЕ ПЕСНИЦАМА РЕШАВАЈУ РАСПРАВЕ
Povećan broj tuča u osnovnim školama, trećaci prednjače
U osnovnim školama u Srbiji povećan je broj tuča među učenicima, naročito u mlađim razredima, pokazalo je istraživanje u okviru programa „Škola bez nasilja“. Dijana Plut sa Instituta za psihologiju kaže da rezultati govore i to da se u školama smanjuje broj verbalnih ponižavanja među učenicima.
Devetogodišnjaci pokvarili statistiku: Osnovci se fizički obračunavaju radi dokazivanja
U istraživanju koje je sprovedeno u 45 osnovnih škola učestvovalo je 1.976 roditelja i 12.670 učenika trećeg, petog i sedmog razreda. Rezultati pokazuju da oblike verbalnog nasilja, u koje spadaju vređanje i ismejavanje, trpi manji broj učenika, jer je zastupljenost tog oblika nasilja smanjena za 21 odsto. Zabeleženo je i smanjenje fizičkog nasilja među decom, i to za 32 odsto, ali Dijana Plut objašnjava da je tu reč o svakom namernom guranju, udaranju i šamaranju radi povređivanja i ponižavanja. Međutim, rezultati ukazuju na to da se zato broj tuča među učenicima povećao.
– Ovde su deca odgovarala na pitanje da li su se potukla u poslednjih godinu dana. Broj tuča je povećan u skoro svim školama, kao neka epidemija, u proseku za oko 15 odsto. Najviše su na taj rast uticali trećaci. U trećem razredu je postao običaj da dečaci odmeravaju snage, dokazuju ko je jači, a te tuče po pravilu ne moraju da budu nasilne. Mogu da dovedu i do povređivanja, ali više je reč o okršajima. U ovom dobu se menja hijerarhija moći uspostavljena u prvom razredu i pravi se nova – kaže Dijana Plut, autorka istraživanja.
Ocene da vršnjačkog nasilja ima isto kao i ranije, ali da se o tome sada više govori, sociolog Jelena Petrović Desnica odbacuje kao netačne, jer smatra da je danas situacija mnogo lošija.
Obradović: Svako četvrto dete trpi nasilje
Ministar prosvete Žarko Obradović juče je na trećoj konferenciji ,reže „Škola bez nasilja“ rekao da je problem nasilja u školama i dalje prisutan, u manjoj meri nego ranije, ali još na nivou i u obimu kojim ne možemo biti zadovoljni.
– Činjenica da svako četvrto dete trpi učestalo nasilje od svojih vršnjaka, kao i neke akte nasilja od svojih nastavnika, predstavlja stalnu opomenu – rekao je Obradović.
– Najmlađi tek treba da prođu proces socijalizacije. Oni nemaju uzor ili model ponašanja. Te modele dobijaju preko medija, putem igrica, koje su sve nasilnije, kao i televizije. Bez obzira na to što televizija ističe obaveštenje za koje je godište neki program, pitanje je koliko roditelja to kontroliše. Deca su okružena nasiljem, a još ne znaju koje su posledice nasilja – kaže Petrović Desnica i dodaje da je problem to što su kazne za nasilje preblage.
– Time se šalje negativna poruka, jer ispada da je takvo ponašanje dozvoljeno – kaže Petrović Desnica.
Kada je reč o socijalnom nasilju, tu nema smanjenja. Spletkarenje, manipulacija i socijalna isključenja teško se prepoznaju, a kako kaže Dijana Plut, za ovu vrstu nasilja postoji i velika tolerancija odraslih.
– Na to smo slepi. Kako bilo šta možemo da promenimo kad deca to svakog dana slušaju od roditelja i gledaju na televiziji? Delovanje i eliminisanje spletkarenja je mnogo složenije, a veliki bol se nanosi deci tim tipom nasilja – kaže Dijana Plut.
Istraživanje je pokazalo i da bi 81 odsto đaka zatražilo pomoć od odraslih u školi, kao i da 82 odsto njih smatra da nastavnici dosledno reaguju na nasilje.
Nastavnici i dalje vuku za uši
Istraživanje je pokazalo da nastavnici i dalje fizički uznemiravaju i vređaju učenike. U fizičko uznemiravanje spadaju šamari, povlačenje za uši…
– U većini škola je zabeležen pozitivni pomak, ali ima škola gde se to i dalje praktikuje. To je nedopustivo i to će biti kriterijum koji će moći da isključi školu iz programa „Škola bez nasilja“ – kaže Plut.
BLIC
