Правна питања и одговори

RTS

Договор око минималне цене рада, као и око прекида штрајкова у просвети и здравству, није постигнут на седници Социјално економског савета. Конфедерација слободних синдиката упозорава да је социјална правда на ниском нивоу и да нема совцијалног дијалога.

Социјално-економски савет није постигао договор око минималне цене рада као ни око прекида штрајкова у просвети и здравству, речено је после данашње седнице тог тела.

Министар рада и социјалне политике Србије Расим Љајић је рекао да је од почетка кризе у Србији, према проценама које им је саопштио Међународни монетарни фонд без посла остало око 400.000 људи, од чега 200.000 који су радили „на црно“.

Љајић је најавио да ће Савет расправљати следеће недеље о економско-социјално ситуацији, штрајковима и минималној цени рада.

Према његовим речима, није дошло до приближавања ставова око прекида штрајкова на данашњој седници на којој је присуствовао и министар образовања Жарко Обрадовић, али да је „показана спремност за социјалним дијалогом“.

Када је реч о минималној цени рада, Унија послодаваца остала при ставу да се минимална цена рада повећа са 95 на 96 динара по радном часу, док Синдикат тражи да се повећа на 105 динара, каже Љајић.

Министарство финансија, према речима министра рада, прави калкулације за колико се може повећати минимална цена рада, а да се не угрози макроекономска стабилност те да ће влада, уколико се до следеће недеље синдикати и послодавци не договоре, сама дефинисати минималну цену рада.

Председник Савеза самосталних синдиката Србије Љубисав Орбовић је рекао да уколико се не договоре нема сврхе да се тимпитањем бави Савет и да се то питање и формално пренесе у надлежност владе и додао да Министарство намерно одуговлачи са проценама.

Орбовић је рекао да послодавци, према њиховим проценама, за порезе и доприносе дугују држави око 200 милијарди динара, а на питање где влада може наћи новац за повећање плата одговорио да то није брига синдиката и да је један од начина управо у томе да наплати порезе и доприносе.

Савет је данас прихватио проширено дејство два посебна колективна уговора за запослене у области грађевине и пољопривреде, која су до сада важила само за чланове Уније послодаваца.

Истовремено, председник Конфедерације слободних синдиката Ивица Цветановић упозорио је да је социјална правда у Србији на веома ниском нивоу, да социјални дијалог не постоји, као и да Социјално-економски савет нема легитимне представнике запослених.

„Тражимо од министра рада да утврди нови Социјално-економски савет са легитимним представницима, јер овај који данас заседа не прихватамо“, рекао је Цветановић на конференцији за новинаре.

Према његовим речима, та организација тражи одговор и објашњење Министарства за рад зашто ни након годину дана од поступка утвђивања репрезентативности, синдикат није добио одговор.

Цветановић је додао да је Србија суочена са свакодневним штрајковима, првенствено због тога што није постојао дијалог о буџету за 2011. годину.

„Уколико наставе са доношењем прописа и закона мимо представника синдиката, то ће довести до социјалних сукоба“, рекао је Цветановић.

Представник Уније синдиката просветних радника Србије Миодраг Протић указао је да је буџет за просвету прошле године износио једну седмину укупног буџета, а да је ове године једну осмину, што је, према његовим речима, недовољно.

Протић је додао да ће тај синдикат сутра, након нове рунде преговора са владом, вероватно донети одлуку о даљој радикализацији штрајка.

Председник Синдиката запослених у социјалној заштити Србије Миленко Чуровић указао је да плате запослених у тој области нису повећаване од 2007. године и да велики број радника прима дохотке ниже од загарантоване зараде, која износи 17.000 динара.

Чуровић јесе нада да ће ускоро бити потписан Колективни уговор у социјалној заштити, јер, како је рекао, нови закон о социјалној заштити, који ускоро треба да буде усвојен, не може се примењивати без постојања таквог уговора.

Председник Синдиката „Телеком Србија“ Мирослав Јоксимовић рекао је да треба ставити мораторијум на продају „Телекома“, до 2013. године.

„У овом тренутку не треба продавати Телеком“, поновио је Јоксмовић.

zvor: FoNet, Tanjug

Beograd — Štrajk prosvetnih radnika je najmanje zbog para, školska godina je u pitanju, saopštila je Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije (USPRS).

Taj Sindikat ocenjuje da Ministarstvo prosvete i vlada i u aktuelnom štrajku pokazuju nesposobnost i nekompetentnost u oblasti obrazovanja.

„Najlakše je bilo da zahteve sindikata predstave kao ekonomsku opasnost po državu. Zato je u prvi plan istaknut samo jedan zahtev – plate prosvetnih radnika“, navodi se u saopštenju.

Sindikat ocenjuje da se time pokušava da se pobuna struke u prosveti predstavi kao banalni socijalni bunt.

Predsednik Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije (USPRS) Leonardo Erdelji kaže da dok traje zakoniti štrajk u školama nema ocenjivanja đaka, pismenih zadataka, dopunske, ni dodatne nastave. Erdelji je istakao da se u dve trećine osnovnih i srednjih škola sprovodi zakonski štrajk, u koje, prema njegovim rečima, ide oko 700.000 đaka.

U svojim zahtevima USPRS ističe zahteve za veće izdvajanje za obrazovanje, donošenje strategije obrazovanja, racionalizaciju mreže škola i promenu Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, smatrajući ih generatorima lošeg stanja u obrazovanju.

Od svega toga, prosvetne vlasti su postigle samo najgore – izdvajanje iz bruto društvenog proizvoda za obrazovanje je ove godine smanjeno sa mizernih 3,8 odsto na 3,2 odsto, navodi se u saopštenju.

USPRS navodi da se budžetska sredstva troše neracionalno i da je neophodna strožija kontrola budžeta i konstatuje da je budžet „bojno polje“, sastavljen od interesa i prioriteta, samo je pitanje šta su interesi, a šta prioriteti za Srbiju.

U tom smislu je USPRS zauzela stav da bi država trebalo da se odredi prema obrazovanju – da li je to jedan od prioriteta razvoja države, od čega bi zavisilo budžetsko izdvajanje za prosvetu.

Preraspodeliti pare iz budžeta

Predsednik granskog sindikata prosvetnih radnika Nezavisnost Tomislav Živanović kaže da sindikalci ne traže „povećanje ni proširivanje budžeta, samo njegovu preraspodelu koja će obezbediti adekvatan tretman obrazovanju na uštrb budžetskih izdvajanja za javne nabavke“.

Četvrti reprezentatvni prosvetni sindikat, Sindikat obrazovanja Srbije prihvatio je ponuđen Vladin protokol, dok su ostali sindikati nastavili štrajk i predali Vladi svoj predlog protokola u kome su zatražili povećanje plata prosvetara za 20 odsto.

Predstavnici tri sindikata prosvete navode da bi iz budžeta sredstva sa drugih pozicija trebalo usmeriti na delatnost obrazovanja i tako ispuniti zahteve prosvetnih radnika.

Prema rečima predsednika Sindikata radnika u prosveti Srbije (SRPS) Slobodana Brajkovića, broj zaposlenih u visokom školstvu povećan je za 2.500 za šta je trebalo izdvojiti dve milijarde dinara iz budžeta predviđenog za obrazovanje.

Preuzimanjem obaveza lokalnih samouprava za isplatu jubilarnih nagrada za 2009. 2010. i 2011. godinu iz budžeta je izdvojeno 1,3 milijarde, za besplatne udžbenike oko milijardu dinara, što nije uzeto u obzir prilikom utvrđivanja „prosvetnog“ budžeta za ovu godinu, rekao je Brajković.

B-92

Beograd — Sindikati prosvete, pravosuđa i javne uprave ukazali su na sastanku s delegacijom MMF da reforme javnog sektora nisu sprovedene. Oni su na sastanku sa MMF ocenili da postoji višak zaposlenih, da se budžetska sredstva se troše neracionalno i da je neophodna njihova stroža kontrola.

Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije predložila je da se u javnim službama pitanje plata i drugih primanja reguliše jedinstvenim zakonom kroz platne razrede.

U saopštenju Unije sindikata prosvetnih radnika se ističe da su sindikalci na sastanku sa delegacijom MMF zauzeli stav da država mora da se odredi prema obrazovanju u smislu da li je obrazovanje prioritet razvoja države, od čega bi zavisilo budžetsko izdvajanje za prosvetu.

Predstavnici tri sindikata prosvete upozorili su danas, na sastanku s delegacijom MMF-a, da bi iz budžeta sredstva sa drugih pozicija trebalo usmeriti na delatnost obrazovanja i tako ispuniti zahteve prosvetnih radnika.

NBS: U aranžman sa MMF iz predostrožnosti

Stav Narodne banke Srbije je da bi naša zemlja, posle završetka postojećeg stendbaj-aranžmana sa MMF-om, trebalo da uđe u aranžman iz predostrožnosti sa tom međunarodnom finansijskom institucijom, izjavio je viceguverner NBS Bojan Marković.

Marković je precizirao da je Srbija u poslednje vreme povukla samo deo tranši kredita od MMF-a tako da joj nisu potrebna kreditna sredstva kroz novi aranžman, koliko mogućnost da može da ih povuče ako se desi nešto nepredviđeno

Prema njegovim rečima, Srbija je u svetskim razmerama relativno mala zemlja i ne postoji mnogo eminentnih svetskih analitičara koji se bave razvojem ekonomske situacije u Srbiji, pa bi kontrolna uloga MMF-a bila značajna za strane investitore koji žele da ulažu u Srbiju.

Marković je istakao da prisustvo MMF-a smanjuje neizvesnosti i premiju rizika zemlje, što čini jeftinijim zaduživanje države i privrede.

Tokom razgovora predstavnika Misije MMF-a s premijerom Mirkom Cvetkovićem, potpredsednikom vlade Jovanom Krkobabićem i ministrima finansija i rada i socijalne politike, Dianom Dragutinović i Rasimom Ljajićem, nagovešteno je da će se voditi razgovori o mogućnostima dalje saradnje sa tom međunarodnom finansijskom institucijom.

Srbiji je aranžmanom s MMF, koji je potpisan u maju 2009. godine, odobren zajam od oko tri milijarde evra za jačanje deviznih rezervi, od čega je do sada iskorišćeno oko 1,51 milijarda evra.

Представници ММФ-а оценили у разговору са представницима синдиката да је неопходна реформа јавног сектора. Повишице плата буџетских корисника треба да буду усклађене са утврђеним фискалним правилима, саопштила Мисија Фонда.

Мисија Међународног монетарног фонда оценила је у разговорима са представницима неколико синдиката запослених у јавним службама у Србији да је неопходна реформа јавног сектора и да повишице плата буџетских корисника треба да буду усклађене са утврђеним фискалним правилима.

Разговорима са Мисијом ММФ-а присуствовали су представници синдиката просвете, правосуђа и Пореске управе.

Председник Уније синдиката просветних радника Србије Леонардо Ердељи рекао је да су синдикати указали представницима ММФ-а да постоје очигледни докази да се значајан део буџета нерационално троши и да у државној каси има новца за повишице плата буџетских корисника и пензија.

„И у случају да приходи буџета у 2011. години буду у планираним износима, могуће су повишице плата веће него што је раније договорено са ММФ-ом“, истакао је Ердељи и додао да су се синдикати сложили са оценом Мисије ММФ-а о неопходности реформе јавног сектора.

Представници Владе нису присуствовали данашњим разговорима синдиката са мисијом ММФ-а.

Без синдиката „Независност“ на састанку

Председник Гранских синдиката просветних радника „Независност“ Томислав Живановић рекао је да тај синдикат није био позван на разговоре са Мисијом ММФ-а.

„Позвани су само Владини синдикати који немају репрезентативност и које је лако убедити да нема новца за повишице плата просветним радницима“, навео је Живановић и истакао да синдикат „Независност“ не одустаје од штрајка у просвети.

Три репрезентативна синдиката просвете одлучила су да наставе штрајк скраћењем часова, јер на разговору у Министарству финансија није прихваћен њихов захтев да се плате у просвети у 2010. години повећају 20 одсто.

Просветни синдикати штрајкују од 28. јануара.

Синдикат образовања Србије једини је прихватио раније понуђени протокол Владе и донео одлуку о прекиду штрајка. Тим протоколом није прецизирано колико ће износити повишица плата просветних радника у овој години, али је наведено да ће увећање зависити од прихода републичког буџета.

Председник Синдиката образовања Србије Бранислав Павловић рекао је да верује представницима Министарства финансија да ће приходи буџета бити већи него што је планирано и да повишице могу да очекују сви запослени у јавним службама.

Павловић је нагласио да је најбоље решење да све школе обуставе штрајк и да неко мора да одговара што ће ђаци надокнађивати изгубљене часове.

RTS