РТВ

Бројне новине очекују основце, тако ће они од овог полугодишта знати тачан распоред писмених и контролних задатака за све предмете, што ће их вероватно обрадовати, владање ће од шестог разреда улазити у просек, што је за неке добра, а за неке лоша вест.

А уколико више од половине ученика добије негативну оцену на писменом, задатак ће бити поновљен, уз обавезу наставника да организује додатне часове.

И то је део новог правилника о оцењивању у основним школама који је ступио на снагу крајем септембра.

Preuzeo odgovornost na sebе

Greška je bila moja i svu odgovornost preuzimam na sebe. Hteli smo malo brže da stignemo do autobusa i zbog toga sam odlučio da grupu povedem stazom kojom sam pre toga prošao hiljadu puta i kuda sam često provodio i druge manje iskusne planinare, rekao je za “Blic” Milun Čojbašić, profesor fizičkog vaspitanja, koji se sa 100 osnovaca iz Lazarevca izgubio na planini Ovčar pre dva dana.

Spasilac Goran Nikolić na mestu na kome se odigrala drama

– Prilikom obilazaka manastira izgubili smo malo više vremena i noć nas je uhvatila na nekih dvesta metara do cilja. Kada smo stigli do vododerine shvatio sam da ne smemo dalje da se mičemo i da je mnogo bezbednije da pozovemo pomoć nego da se odlučimo da krenemo nazad – rekao je Ćojbašić

On je ispričao da bi mogli da dođu do podnožja da ej bilo bolje vidljivosti

– Procenio da je najbolje da čekamo. Sa izuzetkom jedne devojčice koja je malo histerisala, svi ostali učenici bili su izuzetno staloženi, za šta im odajem priznanje – rekao je Ćojbašić.

Oko 100 učenika planinarske sekcije Osnovne škole „Dušan Karaklajić“ iz Lazarevca preživelo je u subotu pravu dramu prilikom planinarenja po Ovčaru, pošto su se tokom večeri izgubili u šumi i iznenada našli ispred vododerine duboke 200 metara, odakle nisu mogli da nađu izlaz.

U tročasovnoj akciji spasavanja juče oko 21 sat učestvovalo je oko 30 članova Planinarskog društva „Kablar“, vatrogasaca, policajaca i meštana podovčarskih sela, koji su na veoma strmom terenu postavili bezbednosne sajle, formirali lanac i iz ruke u ruku spuštali zaglavljene osnovce i njihove nastavnike.

Bblic

Posle nekoliko meseci stalnih krađa novčanika i platnih kartica u niškoj Železničkoj ambulanti uhvaćen lopov – profesor biologije

Niš – Posle prošlonedeljne bruke oko profesorke biologije u jednoj osnovnoj školi u Nišu, koja je uhvaćena kako za sebe kupuje drogu pred početak nastave, mislilo se da ne može da bude većeg skandala među ljudima zaduženim za vaspitanje i obrazovanje mladih. Nije, međutim, tako i, prosto rečeno, loše se mislilo. Pre tri dana, prošlog petka, u krađi je uhvaćen jedan profesor i to, zanimljivo, ponovo biolog.

U odnosu na prethodni slučaj profesorke koja je, potvrđeno je u policiji, registrovani uživalac droge, razlika je u tome što uhvaćeni profesor lopov trenutno nema posao.

Profesor džeparoš uhvaćen je u objektu niškog Zavoda za zdravstvenu zaštitu radnika na železnici, gde su se mesecima unazad događale čudne krađe. Svake nedelje, jednom ili dva puta, u ambulanti je nestajalo ponešto. Najčešće su bez traga nestajali novčanici i platne kartice iz ženskih torbi u svlačionicama ili iz fioka u kancelarijama. U ambulanti su počeli da zaziru jedni od drugih, sumnjalo se da je lopov među njima. Onda su, pošto je jednoj doktorki nestao novčanik s više od deset hiljada dinara, obavestili policiju.

Policija je došla i otišla, obećavši da će, ukoliko na osnovu otisaka otkrije lopova, obavestiti zaposlene u poznatoj Železničkoj ambulanti.

Pre nego što j stigao bilo kakav izveštaj od policije, prošlog petka, oko 10.30 časova, radnica zadužena za sterilizaciju medicinskog posuđa u laboratoriji ove ambulante krenula je do prostorije za presvlačenje da uzme novac za doručak. Kada je otvorila vrata našla se oči u oči s lopovom, koji je uveliko pretresao njenu i ostale ženske tašne. U ruci je, ispričala je kasnije, već držao jedan novčanik. Žena se nije zbunila. Iz sveg glasa povikala je na njega, naredila mu da stane gde je bio i s vrata pozvala obezbeđenje. Portir i vozač ambulante priskočili su joj u pomoć i savladali lopova, a brzo je s obližnje železničke stanice stigla i patrola dežurnih policajaca.

Pred policijom i radnicima u ambulanti, koji su ga uhvatili, lopov je rekao kako se zove, šta je po zanimanju, izdiktirao svoj matični broj i broj lične karte. Potom je odveden u policijsku stanicu na niškom Crvenom krstu na dalju „obradu”.

Ono što nikako još ne mogu da shvate lekari i svi zaposleni u Železničkoj ambulanti, svakako je zanimanje lopova. Kako je rekao policiji, a kasnije je potvrđeno, reč je o profesoru biologije. Trenutno je bez posla, a radio je prethodnih godina u Nišu i Aleksincu. Zašto više ne radi nije rekao.

S potvrdom iz policije da je reč o profesoru biologije, stigla je još jedna informacija: isti lopov „operisao” je u prethodnom periodu i u drugim ustanovama u Nišu i na nekim niškim fakultetima, gde je na jednom, samo nekoliko dana pre hapšenja u Železničkoj ambulanti, takođe bio uhvaćen kako krade novčanike. Ali je, posle saslušanja, i pušten.

Da li ćeovog puta pošto je, saznajemo, zadržan u policijskom pritvoru onoliko koliko zakon predviđa, do 48 časova, biti uhapšen i zadržan u pritvoru, ili će opet biti pušten da nastavi s unosnim dopunskim zanimanjem?

Toma Todorović

Talentovane gimnazijalke ipak putuju na Olimpijadu znanja u Južnu Afriku

Nakon objavljivanja teksta u „Blicu“ o dvema učenicama iz Niša čiji je odlazak na Olimpijadu znanja u Južnoj Africi bio neizvestan, Telekom Srbija je odlučio da plati troškove puta.

Gimnazijalke će otputovati na Olimpijadu u Južnoj Africi

– Veoma sam srećna što smo dobile podršku i što ipak putujemo. Daću sve od sebe da postignem što bolji rezultat i naravno hvala Telekomu – kaže učenica Anđela Šarković.

U Telekomu Srbije kažu da su nakon čitanja teksta u „Blicu“ odlučili da pomognu učenicima i da oni već godinama pomažu mlade matematičare i fizičare.

– Prepoznali smo značaj odlaska Anđele Šarković i Irene Đorđević, učenica gimnazije „Svetozar Marković“ iz Niša, koje su stekle pravo da se takmiče na Međunarodnoj olimpijadi znanja iz fizike, biologije i hemije, od 1. do 10. decembra u Durbanu u Južnoj Africi. Odlučili smo da im platimo put i tako im pomognemo da znanje pokažu celom svetu. Telekom Srbija je učenike Gimnazije „Svetozar Marković“ iz Niša prošle godine podržao prilikom odlaska na Olimpijadu na Tajland i pružio podršku Gimnaziji za unapređenje nastave – stoji u saopštenju Telekoma Srbije.

Blic

DRAMA U OVČARSKO-KABLARSKOJ KLISURI

Đaci su zalutali u šumi i zaglavili se između dve stene. Akcija spasavanja trajala više od tri sata

ČAČAK – Planinari spasavali đake!

Prijatan obilazak Ovčarsko-kablarske klisure i lokalnih manastira za 96 đaka i desetak profesora OŠ „Dule Karaklajić“ iz Lazarevca kasno preksinoć u sekundi se pretvorio u pakao i žestoku avanturu!

Iako su imali iskusnog vodiča, đaci su se izgubili u šumi i zaglavili između dve stene, odakle nisu mogli da pronađu izlaz. Akcija spasavanja trajala je više od tri sata, a planinari, meštani, vatrogasci i policija po mrklom mraku uspeli su da ih bezbedno izvuku. Drama je počela kad je ekskurzija krenula od manastira Sretenje ka Preobraženju i u jednom trenutku izgubila orijentaciju.

Učenik Vukašin Lekić (13) i njegov brat Dušan (17) kažu da u šumi u kojoj su zalutali nije bilo ni svetla ni mesečine.

Posle svega što su prošli, bezbedni u dvorištu svoje škole u Lazarevcu tvrde da se nisu plašili:

– Brat mi je iskusan planinar. Mlađim đacima bilo je hladno, drhtali su. Mi smo ih tešili, govorili da će sve biti u redu, nisam se plašio, sve ovo doživeli smo kao veliku avanturu.

Njegov brat Dušan kaže da se tako nešto može desiti svakome i da je u pitanju neočekivana greška vodiča.

– Malo smo zalutali, ali se nismo izgubili! Sam bih sišao sa stene, ali morao sam da čuvam ostale i brata Vukašina.

Prema rečima domaćina i glavnog vodiča ove ture Miluna Ćojbašića iz PD „Kablar“, koji ima 35 godina iskustva, samo mesec dana ranije bez problema je prošao istu rutu.

– Ne verujem šta se desilo. Teško mi je, nije mi jasno kako sam uspeo da zalutam. Mislim da ću dati otkaz! Prešli smo 15 kilometara, izgubili smo dosta vremena kod manastira Sretenje, pa sam decu što pre hteo da bezbedno dovedem do Ovčar Banje. Na laganoj stazi, nekih 200 metara iznad magistralnog puta Čačak – Ovčar Banja, u blizu manastira Preobraženje ostali smo zaglavljeni između dve velike stene i nismo mogli ni napred ni nazad, a problem je što je u međuvremenu pao mrak – kaže on.

Direktor: Pet godina obilazimo planine

Miroslav Davidović, direktor škole „Dule Karaklajić“, kaže da planinarska sekcija već petu godinu zaredom uspešno obilazi planine.

– Baš mi je žao što se desio incident – kaže za Kurir Davidović.

Kanapima spuštali decu

Čitava drama trajala je od kasnog podneva do 21 sat uveče. Deca su prebačena, najpre u Ovčar Banju, a potom i u Lazarevac.

Vesna Milošević, vođa alpinističke sekcije PD „Kablar“, koja je takođe bila u spasilačkoj ekipi, navodi da su svi, osim nastavnika, ostali smireni.

– Brzo smo organizovali prijatelje, vodiče i policiju kako bi deca najkraćim i najbezbednijim putem došla u civilizaciju. Formirali smo ljudski lanac i jedno po jedno dete bezbedno spustili kanapima do magistrale – kaže Miloševićeva.

Kurir

Samo tri državna obdaništa za 13.500 decе

Veliki broj dece do sedam godina i manjak prostora u tri obdaništa u Novom Pazaru jedan je od najtežih problema za roditelje u ovom gradu. Na mesto u obdaništu može računati tek svako 13. dete, od 13.500 mališana uzrasta do sedam godina u Novom Pazaru. Roditelji se žale da su vrtići prebukirani, da vaspitačice zbog velikih grupa ne mogu da paze na decu kako treba, kao i da je nemoguće izvoditi predškolsku nastavu.

U predškolskoj ustanovi kažu da nijedno dete nije ugroženo

U tri novopazarska vrtića, u kojima su nekadašnje fiskulturne sale pretvorene u učionice zbog potrebe da u vrtićima boravi više dece, trenutno je upisano 1.100 mališana, a oko 2.000 dece nalazi se na spisku čekanja za upis.

Dečji vrtić “Mladost” ima 15 učionica i u njemu se radi u dve smene, vrtić “Naše dete” ima 11 učionica, a “Dečja radost” 14 učionica, a grupe dece u svim objektima broje tri do četiri puta više mališana nego što je zakonska norma.

Pojedini roditelji strahuju za sigurnost svoje dece, a oni čija deca pohađaju predškolsko obrazovanje u okviru celodnevnog boravka u Predškolskoj ustanovi “Mladost” navode da je u grupama po 52 dece. Oni tvrde da direktor ove ustanove ne želi da čuje za njihove probleme, kao i da je nedavni roditeljski sastanak napustio čim su se pobunili.

Nedostaje šest vrtića

Prema procenama, Novom Pazaru nedostaje još najmanje šest objekata obdaništa, da bi makar 60-70 odsto dece bilo upisano u vrtić. Na listi čekanja obično nalaze deca koja zadovoljavaju sve kriterijume da budu upisana i čija su oba roditelja zaposlena. Manjak opštinskih vrtića stvorio je prostor za pet privatnih obdaništa u Novom Pazaru.

Roditelji kažu da njihova deca idu u grupu koja je u početku brojala 60 mališana, a da se po prelasku osam predškolaca u druge vrtiće i grupe, broj sveo na 52.

Oni tvrde da deca zbog tolikog broja nisu u mogućnosti da savladaju obavezno predškolsko gradivo, kao i da sa strahom odlaze po njih, jer su često modra i izgrebana.

– Strepim svaki dan jer razmišljam u kakvom ću stanju zateći dete. U toj učionici u kojoj je ranije bila fiskulturna sala takva je galama i graja, da tu niko nikoga ne čuje. Oni uopšte ne čuju učiteljicu ako ih opominje za nešto, a da vam ne pričam o predškolskom programu za koji nisam sigurna da se sprovodi ni po sat vremena dnevno. Sa decom rade tri učiteljice, jedna u prvoj, druga u drugoj i treća u međusmeni, ali one su nemoćne da bilo šta urade. Najradije bih sina ispisala iz vrtića, samo da ima ko da ga čuva, ali sam nažalost primorana ovo da trpim – priča ogorčena majka jednog šestogodišnjaka.

S druge strane, direktor ove ustanove Izet Abdurahmanović tvrdi da u ovoj grupi ima od 31 do 36 dolazeće dece i da se nikome nije ništa loše desilo, niti da će im se desiti.

– Zbog nedostatka prostora bili smo primorani da spojimo dve grupe koje su zajedno na spisku imale 60 mališana, od kojih je dolazeće dece bilo 40, sada je broj smanjen i dnevno dolazi od 31 do 36 dece. Održao sam roditeljski sastanak na kome sam objasnio da nikada u vrtić ne dođu sva deca koja su na spisku. Nije mi jasno kako se do sada nije niko bunio jer ovo nije nikakva novost, mi poslednjih četiri, pet godina u objektima “Naše dete” i “Dečja radost” imamo grupe sa po 59 predškolaca. Kada sam došao na mesto direktora, zatekao sam jednu grupu od 63 dece i niko se tada nije bunio, pa i sada u vrtiću “Dečja radost” imamo grupu od 44 dolazeće dece. Siguran sam da je neko namerno podstakao ove roditelje da se bune. Mi u gradu imamo 13.500 mališana uzrasta do sedam godina, a naš kapacitet u sva tri objekta je 1.100, dakle mi u ovom trenutku imamo grupe koje su tri puta veće nego što je zakonska norma. Očekujemo da uskoro počne sa radom novi vrtić u naselju Hadžet, ali ni on neće mnogo ublažiti situaciju, jer je njegov kapacitet oko 300 mališana – kaže Abdurahmanović.

Novi vrtić trebalo bi da ima 300 mesta

On dodaje da se predškolski program sprovodi bez problema i da roditelji nemaju razloga za brigu.

– Vaspitno-obrazovni proces se sprovodi isto i sa troje i sa 60 dece. To bi isto bilo kao da pitate u školi kako je moguće da u odeljenju od 44 učenika deca mogu da nauče nešto. Deca ovde ne uče pisanje slova jer mi zakonski to ne smemo da radimo, već samo radimo elemente slova, da se dete pripremi za pisanje – ističe Abdurahmanović.

Bez pomoći opštine

Roditelji predškolaca smatraju da ne treba da plaćaju punu cenu celodnevnog boravka u vrtiću jer je predškolsko obrazovanje obavezno.

– Predškolsko je obavezni, nulti razred koji je besplatan za svu decu. Deca koja idu po četiri sata u predškolsko ništa ne plaćaju, a mi plaćamo punu cenu kao i ranijih godina. Moj brat koji živi u Beogradu plaća više od 2.000 dinara jeftinije vrtić od kako mu je sin pošao u predškolsko, a mi ovde i dalje punu cenu – ističe otac jednog predškolca. Abdurahmanović tvrdi da je celodnevni boravak jeftiniji u onim opštinama gde lokalna samouprava donira vrtićima i do 80 odsto novca, ali da to nije slučaj i u Novom Pazaru.

– Nama opština ne dotira ništa, mi obroke deci plaćamo od para koje roditelji uplate. Od tog novca kojim se plaća vrtić mi osim obroka plaćamo i struju, vodu i sve ostalo. Cena vrtića se kreće od 2.900 do 4.500 zavisno od primanja roditelja – dodaje direktor Predškolske ustanove “Mladost”.

BANJA KOVILJAČA – Predsednik Saveta roditelja u Osnovnoj školi “Vera Blagojević“ u Banji Koviljači Dejan Stalović najavio je da će u ponedeljak prestati bojkot nastave na koji su se meštani odlučili zbog problema sa velikim brojem imigranata.

Posle sastanka ministra rada i socijalne politike Rasima Ljajića sa čelnicima lokalne samouprave Loznice i Mesne zajednice Banja Koviljača, Stalović je najavio da će tamošnji osnovci od ponedeljka ponovo krenuti u školu.

Ljajić, koji je na čelu vladinog tima za rešavanje stanja u Banji Koviljači, nakon sastanka s predstavnicima lokalne samouprave rekao je da se već počelo sa rešavanjem pojedinih problema i da je jedna od mera pojačanje prisustva policije u Banji Koviljači kako bi se građani, a posebno deca, osećali sigurnije i bezbednije. Ljajić je, takođe, najavio da će se već od danas početi sa traženjem adekvatne lokacije za smeštaj azilanata.

Osnovci u Banji Koviljači protekle nedelje nisu išli u školu. Do bojkota je došlo iz straha za bezbednost dece zbog ogromnog broja ilegalnih imigranata kojih je proletos bilo 500, a trenutno ih je oko 2.500 u mestu koje ima 5.500 stanovnika.

Autor:

Agencija Tanjug

Poslodavci prednost daju stručnjacima iz državnih visokih škola, iako su diplome državnih i privatnih univerziteta izjednačene.

Diplome državnih i privatnih univerziteta su izjednačene, ali poslodavci i dalje prednost daju stručnjacima iz državnih visokih škola. Na konkurse se prijavljuju u istoj meri, ali ugovor o radu češće sklope diplomci sa fakulteta koji imaju dugu tradiciju.

– Iz nekih privatnih škola izlaze kadrovi sa dobrim znanjem, ali ima i onih koji ne ispunjavaju ni minimalne kriterijume. A za državne se, tradicionalno, veruje da daju dobre stručnjake – kaže za ”Novosti” Jadranka Dimov, stručnjak za karijerno vođenje i savetovanje.

– Kada se nađu dva slična kandidata, verovatno pretegne onaj sa državnom diplomom.

Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca Srbije kaže da ”privatni diplomci” imaju mnogo više prakse, a ljudi sa državnih studija raspolažu većim teorijskim znanjima.

A pravnici, lekari i profesori sa državnih univerziteta mogli bi, i zvanično, da dobiju prednost pri zapošljavanju u Vladi, ministarstvima, lokalnim samoupravama, bolnicama i školama. Zajednica državnih pravnih fakulteta pokrenula je inicijativu da samo pravnici sa diplomom državnih fakulteta rade kao sudije i državni činovnici.

Sima Avramović, profesor na Pravnom fakultetu i predsednik Saveta Univerziteta u Beogradu kaže da je važno da se uspostave stroži kriterijumi za zaposlene u državnim institucijama, a da zakon koji to reguliše moramo doneti i zbog harmonizacije propisa sa EU:

– Neće privatni fakulteti da budu diskriminisani. Moći će da školuju kadrove za državnu službu, ali moraće da poštuju visoke standarde kakve sada ima, možda, samo jedan od njih.

S-medija

Za čitanje – SO Apatin podelila čudna priznanja najboljim nastavnicima

Skupština opštine Apatin nagradila je najbolje nastavnike sa svoje teritorije knjigama „Suđenje Slobodanu Miloševiću“, autora Patrika Barioa i Ev Krepen.

Povodom Dana prosvetnih radnika nagrađeno je ukupno 48 najuspešnijih učenika sa raznih takmičenja i 23 njihova mentora. Spornu knjigu dobilo je nekoliko nastavnika, a posvetu im je potpisao predsednik opštine Živorad Smiljanić.

– Bez obzira ko je kog političkog opredeljenja, mislim da ovakvi naslovi nisu primeren poklon prosvetnim radnicima, pogotovu ovim povodom, i o tome je trebalo povesti računa. Iz razgovora sa kolegama znam da nas je najmanje troje dobilo spornu knjigu – rekao nam je jedan od nagrađenih profesora, moleći da ostane anoniman.

Opština: To je bilo na lageru

– Knjige je pripremala naša služba i tek na dodeljivanju sam video koji su sve naslovi u pitanju. Ta dela smo imali na lageru, u pitanju su razni autori i mislim da nema ništa sporno u tome što se među njima našlo i ovo delo francuskih humanitaraca, koje predstavlja njihovo svedočenje o optužbama protiv srpskog naroda i predsednika Miloševića – kaže nastavnik matematike u penziji Miodrag Bakić (SPS), zamenik predsednika opštine Apatin, naglašavajući da u svemu nije bilo loše namere opštinskog rukovodstva.

Zamoljen da prokomentariše ovaj slučaj, Borislav Staničkov, načelnik Školske uprave Sombor, odgovorio nam je da knjigu nije čitao, te da zbog toga ne može ni da komentariše da li je primerena kao poklon prosvetnim radnicima.

– Kada bih znao o kakvom delu je reč, svakako bih imao stav, ovako ga nemam – kaže Staničkov.

Za razliku od načelnika, apatinska opozicija smatra da, bez obzira na sadržaj, knjiga sa ovim naslovom nije primeren poklon prosvetarima.

– Neprimereno je najblaže što se može reći. Ne želim da pravim poređenja sa nekim drugim knjigama, ali primera radi, svako ko drži do svog obrazovanja pročitaće „Majn kampf“, što ne znači da takva knjiga treba da se poklanja, posebno ne prosvetarima – kaže advokat Željko Rajčević, zamenik šefa Odborničke grupe Demokratske stranke u SO Apatin.

Da Dan prosvetnih radnika nije trenutak za politički marketing, smatra i profesor Milan Dražić, šef odborničke grupe opozicionog GG „Pokret za Apatin“, osuđujući ovakav potez vladajuće koalicije SPS-SRS.

– Nisam mogao da verujem kada mi je kolega rekao šta je dobio. U prvom trenutku pomislio sam da je u pitanju slučajna greška, da neko, ko je bio zadužen za izbor knjiga, nije vodio računa, a onda sam se upitao otkud te knjige u opštini, ko, kad i koliko ih je kupio, koliko su plaćene, a naročito ko je doneo odluku da se dele prosvetnim radnicima.

Jasminka Miljuš, Apatin

SMEDEREVO – U smederevskim selima Vranovu, Lugavčini i Saraorcima do februara bi trebalo da budu otvorena još tri nova vrtića, rekli su u lokalnoj samoupravi.

U ovoj kalendarskoj godini otvorena su dva vrtića u smederevskim selima, u Ralji i Mihajlovcu, pre dve godine u Maloj Krsni i prethodno u Osipaonici. Sa tri nova, Smederevo će biti jedan od retkih gradova u Srbiji sa sedam vrtića u seoskim sredinama.

„Projekat je pokazao dobre rezultate i cilj lokalne samouprave je da predškolsko obrazovanje pružimo što većem broju dece, da omogućimo da se u selima otvore mešovite grupe za decu uzrasta od tri do pet godina i da se od malih nogu pripremaju za predškolski uzrast i za školu“, izjavio je član Gradskog veća zadužen za obrazovanje, Miša Ivković

Ivković je napomenuo da je drugi važan segment otvaranje novih radnih mesta za vaspitače. „Pošto je bilo veliko interesovanje roditelja, a neka sela su kao Saraorci udaljeni od grada tridesetak kilometara, našli smo rešenje da u okviru seoskih škola, koje imaju prostor, sa skromnim sredstvima – nema dodatnih troškova opremanja kuhinje, struje, dobijemo gotove vrtiće“, navodi Ivković.

Reč je o zajedničkom projektu u koji su uključeni lokalna samouprava, predškolska ustanova i mesna zajednica. Obavezan predškolski program sprovodi se u svim smederevskim selima, a vrtići za decu uzrasta tri do pet godina do skoro su bili retkost, u prethodnom periodu postojao je samo u Osipaonici.

Autor:

Agencija Tanjug