Правна питања и одговори

U šest gradova Pomoravskog okruga 881 osoba nema ni dana škole

JAGODINA – U tri osnovne škole u Paraćinu, Svilajncu i Belušiću kod Rekovca ukupno 214 odraslih će od ponedeljka, 1. oktobra, pohađati nastavu u okviru projekta „Druga šansa“.

Reč je o projektu besplatnog osnovnog obrazovanja za odrasle osobe starije od 15 godina i namenjen je osobama koje nisu završile osnovnu školu, bilo da su školovanje prekinuli ili da nikada nisu išli u školu.

Projekat se realizuje u više od 70 osnovnih škola širom Srbije, a procenjuje se da će biti oko 4.000 polaznika. Nastava se realizuje kroz tri ciklusa od kojih svaki traje jednu školsku godinu. Polaznici se upisuju direktno u određene cikluse u zavisnosti od toga koliko su prethodno razreda završili.

Prema rečima načelnika Školske uprave u Jagodini Živote Starčevića, u tri škole u Pomoravskom okrugu, u prvom ciklusu od prvog do četvrtog razreda ima 70 polaznika, u drugom ciklusu od petog do šestog – 74 i u trećem, od sedmog do osmog razreda, 70 polaznika.

„U osnovnim školama ‘Radoje Domanović’ iz Paraćina, ‘Jovan Jovanović Zmaj’ iz Svilajnca i ‘Dušan Popović’ iz Belušića nastavu će sprovoditi 47 nastavnika, andragoških asistenata i drugih članova školskog tima koji su prošli obuku za rad sa odraslima. Reč je uglavnom o nastavnicima kojima nedostaje norma“, objasnio je Starčević.

Škole su polaznike okupile u saradnji sa lokalnim samoupravama, Centrom za socijalni rad i Nacionalnom službom za zapošljavanje koji imaju spiskove osoba bez završene osnovne škole.Polaznici su, kaže Starčević, različitih starosnih struktura, a nastava se organizuje uglavnom u večernjim terminima.

Po završetku programa polaznici dobijaju diplomu o završenom osnovnom obrazovanju i sertifikat o stručnoj obuci koje se obavljaju u srednjim stručnim školama.

Cilj projekta je smanjenje broja nepismenih i povećanje zapošljavanja. Procenjuje se da u Srbiji ima 1,35 miliona stanovnika bez dana škole ili sa nekoliko razreda osnovne škole.

Projekat finansira Evropska unija sa četiri miliona evra bespovratne pomoći, a sprovode ga Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Evropska asocijacija za obrazovanje odraslih (EAEA).

Na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje u Jagodini, u šest gradova Pomoravskog okruga je 881 osoba bez ijednog razreda škole, a od toga u Jagodini 649. Nepotpunu osnovnu školu ima 2.277 osoba u Jagodini, Ćupriji, Paraćinu, Svilajncu, Despotovcu i Rekovcu, od ukupno 28.849 nezaposlenih u Pomoravskom okrugu koliko ih je na evidenciji.

КURIR

 

Синдикат: Не може професора енглеског да оцењује професор математике. – Зоран Костић: Професори се плаше оцењивања

Поједини професори не желе да им на часовима присуствују колеге које их контролишу

Незадовољан начином на који се обавља спољашња провера квалитета рада школа, Синдикат образовања Чачка донео је одлуку да просветне инспекторе, који раде на пословима екстерне евалуације, више не прима у школе, а то ће вероватно прихватити и Унија синдиката просветних радника Србије (УСПРС).

Како је за наш лист рекао Драган Матијевић, председник УСПРС и професор Гимназије у Чачку, наставници замерају саветницима њихову младост, неискуство и нестручност.

– Не може професора енглеског да контролише професор математике или биологије. Они дођу на час, седе, слушају, оцењују на пример да ли наставник довољно анимира децу, а струка је у стотом плану. Просечна старост професора у Србији је 51 година, а радни стаж је 20, и можете мислити како се онда колеге осећају када дође да их оцењује неко ко има четири године радног искуства у школи – каже Матијевић.

По његовим речима, просветним властима је још пре пет година достављен предлог измена правилника о стручно-педагошком надзору, по којем би овај посао радили искусни и стручни наставници.

Да подсетимо, реч је о вредновању квалитета рада образовних институција Републике Србије које је почело ове године, до сада најозбиљнијој провери која неће заобићи ниједну школу у Србији. Просветни саветници ће прочешљати школску документацију, присуствовати настави, разговарати са ђацима, наставницима, директорима…

Помоћник министра просвете, науке и технолошког развоја др Зоран Костић, иначе на челу Сектора за школске управе, стручно-педагошки надзор и средње образовање и васпитање, каже да су оцене синдиката паушалне и да је суштина у томе да се наставници плаше да се суди о њиховом раду.

– Одговорно тврдим да у школе увек иде тим и никада није отишао „енглез” да контролише математику, али је могуће да пошаљемо професора енглеског и професора физике. Ја као биолог, са својим искуством, могу да пратим било који предмет, чак и енглески који не говорим – објашњава Костић.

По његовим речима, просветни саветник мора да има најмање осам година радног искуства, резултате у свом раду, професионални углед и лиценцу, а ових дана ће стручњаци који обављају спољшњу проверу квалитета добити и међународни сертификат.

– Дакле, просветни саветник не може да буде било ко. Сви просветни саветници, а то знам јер је то у мом сектору, имају положен испит и нико ко није добио сертификат не може да обавља екстерну евалуацију. Осим тога, управо на предлог синдиката, биће направљена листа спољњих сарадника, са које ће се узимати људи уколико у школској управи нема стручњака одговарајућег профила – каже помоћник министра.

Он тврди „да су стандарди за спољашну евалуацију фантастични” и да се тачно могу открити добре и лоше стране једне школе.

– Ми смо све то испробали у 30 школа и сами наставници су одали признање што су откривене слабе тачке. А реч је иначе о школама које су добиле највишу оцену (четворку). Осим тога, у чему је проблем ако и дође млад наставник, који, на пример, познаје интерактивну наставу коју ја нисам предавао 30 година. Није овде проблем у неискуству и нестручности, већ у томе што мора да се обави контрола и што они не желе да их оцењују – сматра Зоран Костић.

А на наше питање шта ће се догодити уколико синдикат заиста донесе одлуку на нивоу Србије да школе затворе врата за саветнике који раде овај посао, Костић одговара:

– Синдикат може да донесе одлуку какву хоће, али образовне институције морају да раде свој посао, а директор је одговоран за законитост рада. У овом послу нема фалширања, нити се гледа само један час, већ се даје комплетна оцена квалитета рада школе, што укључује и присуство на часу, анализу документације, разговор и са теткицама и са директорима… Сврха вредновања није кажњавање, него унапређење рада школа.

Сандра Гуцијан

———————————————————–

Зашто је четворка највиша оцена

Школе добијају оцене од један до четири, а петица је намерно избегнута да се не би прибегавало средини, односно оцени три. У Правилнику пише да је четворка најпожељнија ситуација – у школи преовлађују јаке стране, а ситни недостаци не утичу на квалитет рада. „Јединица” значи да изразито преовлађују слабе стране које угрожавају напредовање и развој ученика, па су неопходне хитне активности и стручна помоћ за отклањање недостатака.

ПОЛИТИКА

 

Министар просвете Жарко Обрадовић изјавио је да ће синоћ усвојене измене Закона о високом образовању омогућити готово свим студентима природних наука да се школују о трошку државе, да ће се број бодова за упис повећавати, а испитних рокова ће бити мање и да неће бити отпуштања у просвети.

У интервјуу Танјугу министар просвете, науке и технолошког развоја казао је да је изменама Закона, које ступају на снагу до 1. октобра омогућено да већи број студената упише годину и да се школује о трошку државе.

Он је појаснио да је 48 освојених бодова основ за рангирање унутар квоте коју је држава одредила, али да на неким факултетима има студената који и са максималних 60 бодова нису „буџетски“ студенти.

Рангирање и буџетски или самофинансирајући статус зависе од тога који је факултет у питању, од броја бодова, просека оцена, објаснио је Обрадовић и навео да је изменама Закона омогућено Националном савету за високо образовање да донесе Национални оквир квалификација, који би омогућио усаглашавање звања и нивоа образовања.

Погодности за апсолвенте

Ефикаснијем студирању требало би да допринесе и чињеница да је сада факултетима дата могућност да одреде број испитних рокова за студенте који су одслушали све предмете.

Тако се, између осталог, убудуће не може десити да морају да чекају завршетак семестра да би полагали испите.

Апсолвентима је продужено право на финансирање за шест месеци, тако да сада износи годину дана, и то ако су одслушали све предмете и остварили 48 бодова из претходних година као услов за упис, објаснио је Обрадовић новине у Закону.

Смањиваће се број испитних рокова, а повећавати број бодова за упис

Истичући да близу 54 одсто студената државних високошколских институција студира о трошку државе, Обрадовић је рекао да ће у новој школској години бити шест испитних рокова, а да ће се наредних година број бодова за упис повећавати, док ће се број испитних рокова смањивати.

Од школске 2014/15. услов за упис ће бити 60 бодова, а биће четири испитна рока, навео је министар.

Финансирање преузимају универзитети?

Обрадовић је додао да ће тада питање финансирања највероватније бити „пребачено“ са Министарства на универзитете.

То ће, како каже, ректорима дати могућност да заједно са деканима на другачији начин сагледају питање финансирања високошколских установа.

„Убеђен сам да ће њихов угао гледања на трошење средстава која добију тада бити другачији. Сада су све очи уперене у нас и ми смо одговорни за све. Није поента у одговорности, него у потреби да трошење новца буде транспарентно и да сви знају где иде новац“, рекао је Обрадовић.

Упркос чињеници што држава дугује факултетима за материјалне трошкове, Обрадовић ове јесени и зиме не очекује хладне учионице и амфитеатре, због неплаћених рачуна топланама и електранама.

„Практично, сваке јесени са факултетима и топланама у Београду и у другим градовима и локалним самоуправама тражимо решење како да се ове обавезе плате или како да се пролонгира плаћање, да не бисмо били у ситуацији да нам учионице буду хладне и да не може да се држи настава“, рекао је Обрадовић.

Контрола истурених одељења факултета

Говорећи о ребалансу буџета, Обрадовић је навео да се одустало од идеје узимања дела сопствених прихода факултета и њиховог сливања у државну касу.

„Сопствени приходи не иду за плате запослених, не кажем да негде нема и тога, али већина тај новац користи за унапређење услова студирања и да нема тих средстава ситуација би била јако лоша“, рекао је министар.

Он је навео да од октобра просветна инспекција креће у контролу истурених одељења факултета, у сарадњи са Комисијом за акредитацију и Националним саветом за високо образовање.

Обрадовић је најавио да ће почетком октобра бити усвојена Стратегија развоја образовања, као и да очекује да ће идуће недеље бити постигнут договор са синдикатима о протоколу о зарадама и осталим примањима.

„Влада је одлучна у намери да у просвети не буде отпуштања“, рекао је Обрадовић и истакао да ће и они који су проглашени технолошким вишком примати плату, у складу са законом.

РТВ

 

Основна школа „Михајло Пупин“ из Ветерника поред Новог Сада овогодишњи је добитник награде за стварање услова за образовање све деце, коју додељује Центар „Живети усправно“.

Циљ награде је подстицање школа у Војводини на рад на инклузији деце са инвалидитетом и са сметњама у развоју. Покровитељ награде је покрајински Секретаријат за образовање.

Секретар Андор Дели рекао је на додели у Влади Војводине да свако треба да има једнак приступ образовању и образовним институцијама и знању, и искуствима које дете треба да стекне кроз образовни систем.

„То је идеалан начин да свако дете добије прилику да афирмише себе као зрелу и праву личност, те да нађе своје место у друштву, постане његов користан члан и да буде задовољан својим успехом“, казао је Дели.

Директорка Основне школе „Михајло Пупин“ Теодора Митић рекла је да је награда резултат рада учитеља, наставника, ученика и родитеља.

Истакла је да свако дете има потенцијала да напредује ако се средина за учење усклади са његовим потенцијалима и потребама.

РТВ

 

Са новом академском годином, на снагу ступа и измењен правилник о полагању испита и оцењивању. Факултети су дужни да воде статистику о полагању испита по предметима и роковима, а декан до 1. марта доставља извештај ректору. Уколико је успешност полагања на годишњем нивоу испод 30 одсто, факултет мора да пропише механизме којима ће решавати то питање.

Ново руководство Универзитета у Београду званично започиње рад са новом академском годином, првог октобра, и то са са измењеним и допуњеним правилником о полагању испита и оцењивању. Факултети су дужни да воде статистику о полагању испита по предметима и роковима, а декан до 1. марта доставља извештај ректору.

Потпредседник Студентског парламента Милош Зељковић каже да на Економском факултету Универзитета у Београду не постоје предмети који имају пролазност испод 30 одсто.

„Међутим, постоје предмети на којима би требало да буде пролазност битно већа“, каже Зељковић.

Студент проректор Универзитета у Београду Милан Крстић рекао је да је у последњих неколико година највећи напредак на Факултету политичких наука био искорењивање слабе пролазности на појединим предметима који су важила на уска грла на читавом унверзитету.

Неки професори су сматрали да ће се овим изменама кршити професорска аутономија, са чиме се чланови Сената не слажу.

„Сви ми имамо одговорност према студентима. Другим речима, ако је вема лоша пролазност на одређеном предмету значи да неки проблеми са самим предметом постоје, или није добра настава или нешто друго“, рекао је декан Медицинског факултета Владимир Бумбаширевић.

Ректор Универзитета у Београду Бранко Ковачевић каже да се мешају појмови и истиче да аутономија није анархија.

„Ви имате одређена права и обавезе, ви учите децу, ви сте за то плаћени од државе и ви морате посао за који сте узели новац да завршите“, каже Ковачевић.

Факултет је дужан да размотри узроке лошег успеха на предмету уколико је успешност полагања на годишњем нивоу мања од 30 одсто и да пропише механизме којима ће решавати то питање.

Управо због ниске пролазности на појединим предметима, а има их неколико стотина, студенти се уписују у наредну годину са 48, а не са 60 бодова, односно не могу да очисте годину, како је било предвиђено Законом о високом образовању усвојеним 2005. године.

У овом тренутку, процењују професори, само тридесет одсто академаца освоји годишње свих шездесет бодова.

РТС