СВЕТСКИ ДАН НАУКЕ
Светски дан науке данас ће први пут бити обележен у Србији, у оквиру Међународне недеље науке и мира, коју је УНЕСКО установио пре 25 година.
Тема овогодишње Међународне недеље науке и мира, али и Светског дана науке је „Зелено друштво“ и акције које га обележавају треба да пошаљу поруку о његове три основне карактеристике, а то су правичност, инклузивност и партиципација, изјавила је агенцији Бета директорка Центра за промоцију науке (ЦПН) Александра Дрецун.
Она је истакла да је циљ овогодишње манифестације веће укључивање грађана, а посебно научне заједнице у развој „Зеленог друштва“.
„Центар за промоцију науке се придружио акцији, пруживши подршку иницијативама које за циљ имају подизање профила науке међу младима“, казала је Дрецун.
Прослава Светског дана науке 2011. године у целом свету се организује поводом Самита Рио+20.
Центар за промоцију науке ће током наредна четири дана организовати низ акција које треба да афирмишу свест о животној средини и значају те теме у контексту нових научних истраживања.
Светски дан науке установила је Генерална конференција УНЕСКО, Организација Уједињених нација за образовање, науку и културу, пре двадесет пет година, али се Србија у ову прославу сада укључује први пут.
Поред тога, сваке друге недеље новембра, УНЕСКО обележава и такозвану Међународну недељу науке и мира, која је успостављена још 1986. године, као део прославе Међународне године мира.
РТВ
ОБРАДОВИЋ: ФИЛОЗОФСКИ МОРА ДА РЕШИ ПРОБЛЕМ
(arhivski snimak)
Ministar prosvete podsetio da na ovom fakultetu kao ni na Filološkom „nema studenata sa 48 bodova koji imaju problem”
– Država jeste vlasnik imovine, ali se zna ko njome upravlja, dakle, obaveza je fakulteta i univerziteta da u skladu sa zakonom, poštujući dokumenta koja su doneli, obezbede da studenti pohađaju nastavu, a da profesori mogu da rade. Razgovaraćemo sa upravom Filozofskog fakulteta i videti šta dalje da se čini – izjavio je juče ministar prosvete i nauke dr Žarko Obradović, odgovarajući na mogućnost da uprava Filozofskog fakulteta pozove državu kao osnivača da normalizuje nastavu koja je na ovoj visokoškolskoj ustanovi u blokadi od 20. oktobra.
Da podsetimo, na drugoj, vanrednoj sednici Savet Filozofskog fakulteta UB odlučio je da u slučaju da se situacija na fakultetu ne promeni, uprava pozove osnivača u pomoć. U slučaju da se sa osnivačem ne pronađe odgovarajuće rešenje, koje bi obezbedilo kvalitetnu i bezbednu realizaciju studijskih programa, fakultet će razmotriti mogućnost privremenog prekida rada.Ministar Obradović tvrdi da ovde nije u pitanju prebacivanje odgovornosti, već da je država u obavezi da zaštiti sve studente i one koji su u protestu i one koji to nisu.
– Uprava je najkompetentija da proceni šta su najbolja rešenja u odnosu na datu situaciju. Najlogičnije bi bilo da studenti u plenumu razgovaraju i da se pitanja reše, iako ne treba zaboraviti da nema studenata Filozofskog i Filološkog koji imaju problema na budžetu. Onda se postavlja pitanje šta je suština protesta i, drugo, nije tačno da oni predstavljaju sve studente, na čemu insistiraju – rekao je Obradović i podsetio da zakon prepoznaje studentski parlament u kojem je okupljen najveći broj studenata, sa čijim je predstavnicima iz cele Srbije postignut dogovor pre nekoliko nedelja, a koji fakulteti poštuju.
On je izrazio žaljenje „što grupa okupljena u plenumu ne želi da se identifikuje, niti želi da nađe rešenje problema i pribegava nekim merama koje jesu deo demokratskog društva, ali nije nešto što treba da se primenjuje na fakultetu”.
Savet Filozofskog fakulteta takođe je osporio legitimitet i legalitet plenuma i saopštio da neće razmatrati novih 27 zahteva koje je prekjuče pred početak sednice dostavila „grupa studenata i sa njima udružena lica”.
U toku jučerašnjeg dana oglasio se i plenum sa tvrdnjom da se blokada nastavlja, a za danas je na Platou zakazan novi protest studenata Filozofskog i Filološkog fakulteta, kao i Više elektrotehničke škole. Njihovi osnovni zahtevi su smanjenje školarine na tri minimalne mesečne neto zarade, 48 bodova kao uslov za budžetsko finansiranje, ukidanje rangiranja, vraćanje apsolventskog staža i rokova, kao i ostavka rektora UB dr Branka Kovačevića posle poziva državi „da sredi stanje milom ili silom”.
S. Gucijan
ЂAKE У БАЊИ КОВИЉАЧИ ПОДРЖАО И ШКОЛСКИ ОДБОР
BANJA KOVILJAČA – U Osnovnoj školi „Vera Blagojević“ u Banji Koviljači đaci su i danas bojkotovali nastavu zbog problema sa velikim brojem ilegalnih imigranata u tom mestu.
Odluku roditelja o bojkotu nastave, koji je počeo u ponedeljak, podržao je i Školski odbor. Na nastavu u prvoj smeni, kojom je obuhvaćeno 227 učenika od prvog do petog razreda, jutros je došlo 27 đaka. Juče je u obe smene nastavu pohađalo ukupno 20 đaka.
Bojkot nastave je rezultat odluke saopštene na protestnom skupu građana u Banji Koviljači, koji je održan u nedelju pod nazivom „Ko je sledeći“, čiji je neposredan povod silovanje britanske državljanke 27. oktobra za šta su osumnjičena petorica ilegalnih imigranata iz Avganistana, bez dokumenata, od kojih je jedan uhapšen.
Školski odbor Osnovne škole u Banji Koviljači pridružio se zahtevima građana da se u rešavanje problema imigranata što pre uključe nadležni državni organi, a predstavnici roditelja su ukazali na spremnost da decu upišu u lozničke škole u kojima bi nastavila dalje školovanje.
Kako je u nedelju na protestu rečeno, odluka o bojkotu nastave će da bude na snazi sve dok se u potpunosti ne ostvare zahtevi kojima se traži ne samo izmeštanje velikog broja ilegalnih imigranata nego i prestanak rada Centra za azil u Banji Koviljači koji ima 84 mesta.
Zvaničnici Loznice su prošlog utorka javno predočili da je, u aprilu bilo 500 do 600 stranih državljana, dok ih sada u Banji Koviljači ima više od 2.500, a borave izvan Centra za azil, većinom ilegalno, u privatnom smeštaju ili u nekim napuštenim objektima.
Autor:
Agencija Tanjug
СРЕДЊОШКОЛЦИ У СРБИЈИ СКЛОНИ СТЕРЕОТИПИМА
Око 40 одсто средњошколаца у Србији сматра да су припадници LGBT популације болесни, а око 20 одсто мисли да им није место у њиховим школама и да „заслужују батине“, резултат је данас представљеног истраживања које је спровео Хелсиншки одбор за људска права.
Истраживање је спроведено од априла до јуна ове године, међу 630 средњошколаца у шест градова Србије – Београду, Новом Саду, Крушевцу, Зрењанину, Нишу и Новом Пазару.
Ауторка истраживања, социолог Марија Радоман истакла је да истраживање указује на оштре поделе међу средњошколцима, пошто има оних екстремно нетолерантних, али и либералних.
„Око 14 одсто средњошколаца сматра да истополним паровима треба омогућити усвајање деце, а 16,5 одсто подржава истополне бракове“, казала је Радоман
Истраживање показује и да 37 одсто испитаника има екстремно шовинистичке и расистичке ставове према Ромима, а једна петина испитаних сматра да су припадници ромске популације „ментално мање способни да уче“.
Око 62 одсто средњошколаца било је сведок физичког насиља, а да је жртва насиља признало је 13 одсто испитаника.
Око 60 процената средњошколаца сматра да у Србији постоји проблем породичног насиља, 61 одсто би такво насиље пријавило.
Истраживање указује и на традиционално схватање породице међу српским средњошколцима, пошто 45 одсто њих сматра да мушкарац треба да има главну реч у породици.
Око 43 одсто средњошколаца сматра да жене у Србији треба више да рађају „како би били спашени као нација“, а око 30 процената испитаника мисли да жена може да буде потпуно остварена само као мајка.
Председник Комисије за унапређење безбедности у Београду Дејан Ранђић сматра да истраживање указује на проблеме са којима ће се Србија суочавати у будућности, али и на то да држава нема јасан план и програм, када је реч о едукацији младих и унапређењу система вредности.
„Решење је у едукацији и ширењу толеранције међу основцима и средњошколцима“, казао је Ранђић и додао да поједини политичари у Србији својим понашањем доприносе ширењу нетолерантних ставова међу младима.
Директор београдске Канцеларије за европске интеграције и сарадњу са удружењима Данко Рунић указао је да оваква истраживања могу да помогну у креирању политике и едукативних програма које ће градска Управа у Београду покренути.
Гимназијалка и представница омладинске мреже Хелсиншког одбора за људска права Дуња Нешовић указала је да су за овакве ставове средњошколаца заслужни и наставни садржаји из уџбеника за историју и географију, као и начин на који поједини професори држе предавања и промовишу своје националистичке ставове.
„Потребна је реформа образовног система, као и начина на који се држе предавања. Поједини професори у својим предавањима провлаче националистичке ставове, којима могу утицати и на ставове ученика. Тако се шири верска и национална нетолеранција“, навела је она.
РТВ
УРУЧЕНЕ НАГРАДЕ НАЈУСПЕШНИЈИМ ШКОЛАМА И НАСТАВНИЦИМА
У Влади Војводине вечерас су свечано уручене награде „Др Ђорђе Натошевић“, које се традиционално додељују најуспешнијим школама и наставницима у претходној школској години.
Лауреати за 2010-11. школску годину су Основна школа „Петефи бригада“ из Куле, Музичка школа „Петар Кранчевић“ из Сремске Митровице, Средња техничка школа „Милева Марић“ из Титела.
Од појединаца признања су добили професорка биологије у новосадској гимназији „Исидора Секулић“ мр Јованка Терзић и професорка југословенске књижевности и српског језика у бачкопаланачкој Техничкој школи “9. мај” Југослава Лулић.
Награде је доделио Одбор који је именовала покрајинска влада.
Честитајући добитницима, као и свим просветним радницима Дан просветних радника – 8. новембар, покрајински секретар за образовање, управу и националне заједнице Андор Дели је подсетио да се Награда „Др Ђорђе Натошевић“ 14. пут додељује установама и појединцима који су се нарочито исказали у образовно-васпитном раду.
Награда је установљена 1996. године, као аутентично покрајинско признање.
Дан просветних радника
Светски дан наставника слави се сваке године у преко 100 земаља. У Индији је зачета идеја 1962, а од када је 1994.године Унеско препознао важност наставничког позива, прославља се и широм света. Датум обележавања је у готово свим земљама другачији јер се углавном посвећује важном локалном едукатору или прекретници у образовању.
У Србији се Дан просветних радника обележава 8. новембра, на дан рођења реформатора српског језика Вука Караџића.
