BEOGRAD- Na državnim fakultetima i visokim školama u Srbiji za septembarski upisni rok ostalo je 9.405 slobodnih mesta, od čega je više od 2.200 budžetskih.
Upisne aktivnosti počeće 1. septembra, prijavljivanjem kandidata, dok će polaganje prijemnih ispita biti organizovano 5, 6. i 7. septembra, prema rasporedu koji će objaviti fakulteti i visoke škole.
Opremanje neophodnim školskim priborom i polazak u školu poseban je doživljaj za đake prvake, koji će ove jeseni njihove roditelje koštati između 2.000 i 7.000 dinara.
Budući da prvačići u Beogradu dobijaju besplatne udžbenike, teret za roditeljski budžet predstavlja kupovina svih ostalih pomagala - rančeva, sveski, olovki, bojica i pernica.U susret početku školske godine, većina knjižara, kao i veliki supermarketi nude školski pribor po nižim cenama, pa se tako u hipermarketu "Roda" male sveske mogu kupiti za 15 dinara, velike za 32 dinara, pernice staju 156, a drvene bojice 54dinara.
Braća Sretenovići dobili i posao i kuću
KRAGUJEVAC - Posle pisanja „Blica“, nekadašnji štićenici Doma za decu bez roditeljskog staranja, Darko (23) i Marko (20) Sretenović, dobili su posao u „Niskogradnji“. Njihovi najskriveniji snovi da žive od svog rada već se ostvaruju, a ispuniće im se i želja da imaju svoj krov nad glavom. „Niskogradnja“ će pomoći da im se renovira stara ruševina na periferiji grada i pretvori u dom.
Ne smeju ni da kažu koliko su srećni: Braća Darko i Marko Sretenović
- Još uvek ne verujem da sam primio prvu pravu platu. Pre pet dana isplaćeno mi je 22.000 i eno još stoji novac na računu. Nisam ga potrošio - kaže Darko Sretenović.
Većina banaka za studentski dinarski kredit odobrava grejs period
Kako cene studija nisu srazmerne srpskom standardu, mnogima nema druge nego da se zaduže da bi školovali decu. Godina na državnom fakultetu košta od 45.000 do 240.000 dinara, dok je na na privatnim još skuplja. Banke su ponudile namenske kredite, ali cena ovakvih pozajmica iznose i do 70 odsto glavnice.
Press otkriva... šta rade nekadašnji srpski moćnici (35)
Ljiljana Čolić, doktor filologije, poznatija kao bivša ministarka prosvete i sporta koja je htela da izbaci teoriju Čarlsa Darvina iz udžbenika, ali i po svojim religioznim stavovima i rečenici: „Od stupanja na dužnost svako veče molim se Svetom Savi da me prosvetno umudri", ovih dana boravi u jednom crnogorskom manastiru, a inače se posvetila profesorskoj profesiji
Ljiljana Čolić
- Ljiljana je otišla u manastir u Crnoj Gori i vratiće se tek krajem avgusta - rekao nam je ljubazno njen otac koji se javio na telefon, pošto smo mu objasnili da želimo da saznamo gde je bivša ministarka i šta danas radi.
Kakve su muke i radosti dece u Srbiji i koliko se razlikuju od prethodnih generacija. Mališani zanemareni i od roditelja i od društva. Sve češće zapostavljaju obrazovanje
DECA se danas bitno razlikuju od prethodnih generacija. Slabo se druže, malo kreću, usmerena su na kompjuter i mobilni, međusobno se dopisuju čak i kad su u istoj prostoriji. Sve su tromija i nespretnija. Boluju od neuroza, psihoza, raste agresija, pada prag tolerancije, nemaju pozitivne uzore. A i kad ih imaju, nemaju snage i volje, a ni radnih navika, da sebe pokrenu, kaže Slobodan Malušić, direktor OŠ „Đuro Daničić“ iz Beograda.
Nišlije Aleksandar i Andreja završili Prirodno-matematički fakultet sa najboljim ocenama, već se okrenuli naučnom radu i nemaju nameru da napuštaju Srbiju
Aleksandar i Andreja Ilić Foto iz lične arhive
Niš – U vreme kada je mnogo mladih koji po završetku studija i sticanja fakultetskih diploma odlaze u razvijene zemlje Evrope ili u Ameriku, rođena braća Aleksandar (27) i Andreja Ilić (24) odlučni su da ostanu u Srbiji. Za ovu dvojicu mladih Nišlija s pravom se govori da su predvodnici jedne nove generacije. Tokom srednje škole i odličnog uspeha, obojica su se oprobali kroz međunarodna naučna takmičenja i bili uvek lideri i pobednici. Istim tempom nastavili su na studijama i obojica su, i pored svih mladalačkih obaveza, sa čistom desetkom završili Prirodno-matematički fakultet Univerziteta u Nišu
Сваке суботе, током летњег распуста, у Кикинди на Дечјој пијаци малишани продају и размењују очуване играчке, књиге и гардеробу. Иако се пијаца отвара у 10, они, за сваки случај, поране.
Док њихови вршњаци највероватније још спавају, суботње јутро током летњег распуста је за младе Кикинђане радно.
РТВ
Министарство вера и дијаспоре ће, ради заштите српског језика, културе и писма међу нашим људима у расејању, послати уџбенике, букваре, читанке и граматике за децу у дијаспори, саопштило је данас то министарство.