У основним школама у Србији сутра почиње упис ђака у први разред, а ове године у школу крећу деца рођена од 1. марта 2005. до 1. марта 2006. године.

Упис званично траје до краја маја, али су школе дужне да примају прваке све до 1. септембра, рекао је Танјугу помоћник министра просвете Желимир Попов.

у крећу деца са најмање шест и по, а највише са седам и по година и њихови родитељи су обавезни да их упишу у први разред, јер, у супротном, следе казне од 5.000 до 25.000 динара.

Ове године у први разред биће уписано око 75.000 малишана, приближно исто колико и лане.

Од документације, потребан је извод из матичне књиге рођених, потврда о пребивалишту, доказ о здравственом прегледу детета и потврда да је дете похађало припремни предшколски програм.

Изузетно, деца из осетљивих друштвених група могу да се упишу у школу без доказа о пребивалишту родитеља и потребне документације, рекао је Попов, задужен за предшколско и основно образовање и васпитање.

Децу тестирају школски психолози и педагози, а морају да обаве и систематски преглед код педијатра, специјалисте за ОРЛ, очног лекара и логопеда.

За децу са моторичким и чулним сметњама школа може да донесе индивидуални образовни план.

Постоји могућност да дете раније крене у школу, са шест до шест и по година, али тек након провере спремности за полазак у школу.

Такође, ако дете старије од седам и по година, због болести или других разлога, није уписано у први разред, може да се упише у први или одговарајући разред на основу претходне провере знања.

Школа је дужна да упише свако дете са свог подручја. На захтев родитеља, у складу са могућностима школе, дете може похађати и школу којој територијално не припада.

Поред државних, деца могу да се упишу и у приватне основне школе, које раде по званичним плановима и програмима.

РТВ

Од данас ће, одлуком Социјално-економског савета у Србији важити нова минимална цена рада од 115 динара по радном сату, што значи да ће убудуће запослени примати „минималац“ од 20.010 динара.

Минималну зараду у Србији утврдио је 12. марта Социјално-економски савет, а процењује се да ће повећање осетити најмање 142.000 радника који су до сада примали око 17.740 динара месечно.

Уговорена минимална цена важи за радна места у гранама у којима су потписани грански колективни уговори – пољопривреди, прехрамбеној индустрији, грађевинској индустрији, индустрији хемије и неметала и металској индустрији.

У Унији послодаваца Србије (УПС) тврде да ће повећање минималне цене рада условити нов талас отпуштања у привреди Србије која, по УПС, нема средства да исплаћује увећана примања запослених и због тога ту одлуку треба поново размотрити.

Према рачуници УПС, око 50.000 до 60.000 запослених, у предузећима која су прихватила грански колективни уговор, могло би да остане без радног места због овог повећања.

Са ставом УПС слаже се и економски аналитичар Мирослав Здравковић, који сматра да ће повећање „минималца“ оптеретити гране као што су грађевинарство, трговина и прерађивачка индустрија.

Здравковић је подсетио да је Србија завршила 2011. годину са просечном зарадом од 373 евра.

Синдикати у Србији који су првобитно предлагали 112 динара по радном сату, а немају ништа против што су добили више него што су тражили – 115 динара по радном сату.

РТВ

Стратегија развоја образовања у Србији до 2020. године треба да врати смисао и дигнитет наставничком позиву, да афирмише професионалну аутономију, али и да уведе одговорност за оно што раде.

Наставници су кључ квалитетног образовања, а да би то постигли, Нацрт стратегије уводи бољу селекцију кадрова, иницијално образовање, систем усавршавања и професионализацију улоге наставника, рекла је проф. Ана Пешикан.

„То, међутим, не значи да ће систем пребацити сав терет квалитета образовања деце на наставнике, већ мора да им пружи подршку“, изјавила је Пешикан Танјугу.

Истичући да стратегија предвиђа дуже радно време наставника, Пешикан је указала да треба разликовати људе који добро раде и дати им могућност напредовања.

„Изузетни наставници, заслужни за успех својих ђака, препознатљивост школе, интересовање родитеља баш за ту установу, имаће веће плате и одређене бенефиције“, рекла је Пешикан, члан радне група за израду стратегије.

Школа се, како каже, више не сме сводити само на обавезну наставу, већ је неопходна богата понуда ваннаставних активности, које нису неважне и необавезне.

„Сада се сви предмети гурају да буду део обавезне наставе, па смо дошли до сулуде количине часова и оптерећења од којих ученици дахћу већ у нижим разредима основне школе“, рекла је Пешикан.

Такође, време које се проводи у школи мора бити смислено, квалитетно и растерећено, рекла је Пешикан и навела да неће бити важно само оно што се уради у настави, већ и у осталим видовима школских делатности.

Оптерећење наставом не сме прећи 25 часова недељно, у млађим разредима не више од 20 часова наставе недељно, а у свим установама где је то могуће, биће уведен једносменски рад.

„Ђаци ће бити растерећени увођењем другачијих метода рада, другачије концепције предмета, тако да сви предмети заједно доприносе циљевима школе“, закључила је Пешикан.

Текст стратегије објављен је на сајту Министарства просвете и науке и почиње јавна расправа .

„Бићемо у прилици да чујемо шта људи мисле о стратегији и да ли има предлога за измене предложених решења“, рекао је Танјугу министар Жарко Обрадовћ.

Он је истакао да влада тај текст треба на усвоји средином или крајем априла.

РТВ

ПРЕУЗМИ ОРИГИНАЛ

Помоћник министра просвете и науке мр Зоран Костић одговара на примедбе бројних организација на Нацрт закона о образовању одраслих

Мр Зоран Костић Фото А. Васиљевић

– Примедба да су основне и средње школе привилеговане предлогом закона о образовању одраслих апсолутно не стоји, јер се предвиђа обавеза да сви јавно признати организатори активности образовања одраслих докажу да испуњавају врло прецизне услове. Школе се верификују према условима и процедури прописаној Законом о основама система образовања и васпитања и региструју према Закону о класификацији делатности. Остали који желе да стекну статус јавно признатог организатора активности образовања одраслих пролазиће кроз поступак акредитације, сличан поступку прописаном за школе. Ако се од државе тражи да буде гарант квалитета појединих активности образовања одраслих, онда она мора имати право надзора, односно имати увид у то ко, шта, где и с чиме и с киме ради на пољу образовања одраслих – изјавио је за наш лист мр Зоран Костић, помоћник министра просвете и науке.

Мр Костић, који је на челу Сектора за школске управе, стручно-педагошки надзор и средње образовање и васпитање, јавио се нашој редакцији поводом текста „Озбиљне примедбе на Нацрт закона о образовању одраслих” (Политика, 23. март), наводећи да креатори законског предлога ниједног тренутка нису избегавали да дају одговоре, већ су разлози били објективне природе – одсутност помоћника министра, у чијој је надлежности и образовање одраслих.

Како подсећа Костић, нацрт је био на јавној расправи од 21. априла до 10. маја 2011. године – стигле су бројне примедбе, већина је усвојена, а оне које нису, образложено је због чега то није урађено. Идеја је била да се подрже постојеће институције које је већ дефинисао закон, без стварања нових, имајући у виду трошкове које би закон изазвао. Тражена су мишљења министарстава, Националног просветног савета, Савета за стручно образовање и образовање одраслих, повереника, заштитника грађана…

– Приликом израде закона имала се у виду стратегија образовања која је на јавној расправи, али су препозната: секторска већа, формалнои неформално образовање, развој програма образовања на основу стандарда квалификација, систем акредитације неформалног учења, признавање претходног учења, флексибилна организација наставе, јединствени информациони систем и друго. Текст нацрта закона достављен је влади, она га је прихватила и сада се налази на сајту Народне скупштине – закони у процедури – објашњава Костић.

На наше питање како коментарише примедбе „да су трансакциони трошкови неподношљиви за све оне који желе да организују образовање одраслих”, а нарочити се полемише око обавезе запошљавања андрагога, психолога и библиотекара, помоћник министра одговара да није у потпуности јасно чиме су оптерећени организатори образовања одраслих.

– Ако се погледа глава предлога закона која се односи на изворе средстава за финансирање, нигде се организатор не препознаје као неко ко је извор средстава. Такође, процењено је да неће бити потребно ангажовање новозапослених радника. Уколико се утврди да ова процена није реална, биће ангажована средства за плате запослених у основном и средњем образовању, утврђена Законом о буџету, која ће бити ослобођена рационализацијом запослених у образовању.Нису потребна додатна средства за плате новозапослених – објашњава Костић и напомиње да се надокнаде за рад андрагошких асистената могу финансирати из средстава утврђених Законом о буџету РС за пројекат образовање одраслих.

Невладине организације су имале примедбе и на то што се о полазнику прикупљају подаци о социјалном и здравственом статусу (услови становања, породица, број чланова, образовни ниво, запослење, подаци о здравственом статусу), који „нису нужни за остваривање образовања одраслих”. Зоран Костић одговара да је овај део предлога закона урађен у сарадњи с повереником и да је испоштовано све оно што је повереник тражио.

С. Гуцијан

Без обзира на недостатак најмодерне опреме, научници су велики потенцијал Србије, рекао директор ЦЕРН-а Ролф Хојер. Са европским центром за нуклеарна истраживања сарађује 15 српских научника.

Научници су велики потенцијал Србије без обзира на недостатак најмодерније опреме, а Србија ће имати велике користи од приступања тој организацији, рекао је генерални директор ЦЕРН-а Ролф Хојер, обилазећи Физички факултет Београдског универзитета.

Директор ЦЕРН-а Ролф Хојер и министар Жарко Обрадовић

Са ЦЕРН-ом тренутно сарађује 15 научника из Србије.

„Веома сам срећан јер се Србија вратила у ЦЕРН и то у веома узбудљивом и занимљивом тренутку за физику честица у којем покушавамо да сазнамо више о универзуму. Србија од тога има велику корист – не само у области физике него и инжењерства, а може много да добије и у подручју образовања, науке и инивација. Ово је изузетно време за физику честица“, рекао је Ролф Хојер, генерални директор ЦЕРН-а.

Осим у физици, могућа је сарадња и на пољу медицине. Тако ће се у мају у Београду одржати састанак с представницима ЦЕРН-а и нашим научницима и привредницима, како би утврдили могућу економску добит.

„Други део састанка посвећен је разговору са људима из науке и професорима и студентима, не само физике, него и инжињерских наука зато што желимо да видимо који су то начини за наше чланство у Церну и чињеница да смо део тог великог истраживачког пројекта, искористимо на најбољи могући начин“, прецизирао је Жарко Обрадовић, министар просвете и науке.

Југославија је била један од оснивача ЦЕРН-а, али се повукла 1961. године. ЦЕРН је највећа светска лабораторија за физику честица и главна истраживања одвијају се у великом Хадронском колајдеру, односно сударивачу честица, када научници покушавају да открију Хигсов бозон који називају и „божјом честицом“.

„Колики је значај чланства показује и то што би Русија, Турска и Словенија тек требало да стекну статус придруженог члана ЦЕРН-а. Србија је показала да има компетентне и способне научнике који су испунили строге критеријуме чланства и учешћа у пројектима ЦЕРН-а“, истакао је Обрадовић.

Он је најавио и да ће 19. октобра представници Комитета ЦЕРН-а посетити Србију. Договорено је и да 20 средњошколских наставника физике из Србије током ове године посети ЦЕРН са циљем да се наука и истраживања у тој институцији промовишу и на средњошколском нивоу.

Обрадовић је рекао и да постоји стрип преведен на српски језик који на начин прихватљив за основце и средњошколце говори о ЦЕРН-у.

„Ако буде могуће, довешћемо ове године у Београд и покретну изложбу ЦЕРН-а, која је сада у Грчкој, а од следеће недеље ће бити у Турској“, рекао је министар науке.

РТС

Навику да одмах после часова журе кући, наставници ће морати да забораве, а бубање напамет неће бити награђивано петицом, предвиђа Стратегија развоја образовања до 2020. године.

Стратегија развоја образовања за будући образовни систем објављена је на сајту надлежног министарства. Убудуће ће бити много новина, али и посла, поручују стручњаци. Један од циљева је да се до 2020. године број високообразованих грађана од 30 до 35 година удвостручи.

Бубање напамет, које ишчили брзо из главе сваког ђака, више неће бити награђивано петицом. Њу ће моћи да добије само онај који зна да примени научено.

То ће, како објашњава координатор стратегије образовања Иван Ивић, значити да ће, на пример, ако ученици уче стране језике, критеријум научености бити да ли знају да се служе тим језиком.

„Да бисмо то остварили, имаћемо наставу која у великој мери практикује језик и комуникацију на том језику у току школовања. Тако је и за све друге области“, навео је Ивић.

Стару навику да одмах после часова журе кући наставници ће морати да забораве.

„Наставник има пуно радно време. Они који добро раде могу да напредују и да добију већу плату за то. У крајњем случају, биће и отпуштања оних који лоше раде“, наводи Ивић.

Запослени у школама кажу да су промене нужне, али и да ће и они који су навикли на нерад негодовати.

Милена Бичанин из Основне школе „Дринка Павловић“ каже да зна да ће отпора бити, али очекује да они, ипак, не укоче процес и да се не сведе све на тумачење „ми смо све то радили, ми то све знамо“.

Бројне новине биће и у високом образовању. Студенти ће, према успеху, бити сврстани у три групе. Најбољи из сиромашнијих породица студираће о трошку државе, а за суфинансирајуће и самофинансирајуће обезбеђене су посебне погодности.

„Имају приступ подизању кредита који је знатно повољнији него што су стандардни кредити у овој земљи. За сваки посао, па и за студирање, мора се преузети одговорност“, каже координатор Стратегије образовања Властимир Матејић.

Такво решење је праведније, кажу стручњаци. Студирање може да буде само годину дуже од предвиђног програма. У противном, студент студије плаћа сам.

РТС

Двојезична настава на српском и француском језику од наредне школске године почеће у гимназијама у Сремским Карловцима, Пироту и Ваљеву, најавио је министар просвете и науке Србије Жарко Обрадовић.

„Све је спремно за почетак двојезичне наставе на француском језику у три нове школе, у три гимназије“, казао је Обрадовић на скупу посвећеном двојезичној српско-француској настави, који се организује уз сарадњу француске амбасаде у Београду.

Обрадовић је подсетио да се двојезична настава већ одвија у београдској Основној школи Владислав Рибникар, Трећој и Десетој београдској гимназији, као и у Гимназији Јован Јовановић Змај у Новом Саду и нишкој Гимназији Светозар Марковић.

Двојезичну наставу похађа 270 ђака. Настава је до 40 одсто на француском језику, а 60 одсто на српском. Овај програм се развија од 2004. године, а београдска основна школа Владислав Рибникар га експериментално спроводи још од 1986. године.

Осим Француског језика у српским школама двојезична настава се одвија и на немачком, италијанском, шпанском и енглеском у укупно 18 основних и средњих школа.

Министар Обрадовић је напоменуо да је двојезична настава од велике важности за ширење мултикултуралности, и за стицање знања која ће омогућити лакше запошљавање.

Амбасадор Француске у Београду Франсоа Гзавије Денио истакао је да је двојезична настава важна за могућност да се студенти из Србије упишу на универзитете у Француској.

„У целом свету два милиона ђака школу похађа двојезичну наставу и на француском језику. Познавање језика кључно је за сарадњу, ширење мултикултуралности и бољу отвореност људи“, казао је Денио.

На дводневном скупу у београдском Институту економских наука, поред предавача из Србије учествују и њихове колеге из Хрватске, Русије, Украјине, Румуније, Мађарске, Естоније, Литваније и Јерменије.

РТВ