Na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje nalazi se oko 64.000 osoba sa završenim fakultetom, koje posao u proseku traže nešto duže od 20 meseci.

Nezaposleni sa srednjom školom i bez kvalifikacija na radno mesto čkaju tri, odnosno četiri godine.

Kako kažu u NSZ, u 2011. godini do posla su najbrže dolazili stručnjaci za finansije, inženjeri elektrotehnike, informatike, mašinstva, matematičari, nastavnici stranih jezika, anesteziolozi, kardiolozi, oftalmolozi i farmaceuti.

Najveću šansu za zaposlenje, kako ističu u toj službi, imaju kandidati sa iskustvom, a da li će doći do radnog mesta u velikoj meri zavisi i od toga da li i koliko aktivno traže posao.

Broj nezaposlenih sa završenim fakultetom na evidenciji NSZ je konstantan – oko 64.000 i oni čine između sedam i osam odsto, a među njima je čak 854 magistara i 57 doktora nauka.

Najviše je diplomirani ekonomista – oko 9.000 i diplomiranih pravnika oko 5.500.

Statistika o tajanju “potrage” za radnim mestom nešto je povoljnija kada su u pitanju mlađi od 30 godina – visokoobrazovani posao traže prosečno godinu dana, sa srednjim obrazovanjem 1,8 godina, a nekvalifikovani 2,4 godine.

U NSZ je evidentirano 215.000 osoba između 15 i 30 godina koji traže posao, od kojih oko 45.500 čine nezaposleni bez kvalifikacija i sa osnovnom školom, 127.500 sa srednjom školom, a 42.000 sa završenom višom školom ili fakultetom.

Izvor: B92

Конкурс за упис нове генерације ученика у средње школе биће објављен око 18. априла, изјавио је данас Танјугу помоћник министра просвете и науке Зоран Костић.

„Конкурс се управо припрема за штампање и надамо се да ће бити представљен одмах после ускршњих празника – око 18. априла“, рекао је Костић.

Пробни тест мале матуре, на коме ће бити потпуно непознати задаци из српског и математике, осмаци ће полагати 21. априла, а за оне који тог дана не изађу на тест, резервни термин је 28. април.

Уписне активности и датум полагања завршног испита биће приближни прошлогодишњим, без обзира на то што је због леденог таласа током школска година продужена за недељу дана.

Од ове године, као новина уводи се пробно тестирање за ученике шестог разреда и за њих ће тест са питањима из биологије, историје, физике, географије, бити одржан у суботу, 31. марта.

Разлог је то што ће они, када буду у осмом разреду, на завршном испиту, уз српски и математику, полагати и трећи тест, комбинацију питања из пет предмета (биће додата и хемија).

Пробни тестови неће бити оцењивани, али ће резултати користити Заводу за вредновање квалитета образовања и васпитања који ради евалуацију.

Костић је раније рекао да у Србији има 78.000 ученика осмог разреда и да је за њих у средњим школама резервисан довољан број места – пет до седам одсто више од броја осмака.

У гимназије ће у новој школској години, према Костићевим речима, бити уписано 22 одсто ученика.

Уз конкурс ће бити објављен и информатор, у коме се налазе минималан и максималан број бодова који је прошле године био потребан за упис у све средње школе у Србији.

РТВ

Majka deteta bila u alkoholoisanom stanju i dva puta udarila učiteljicu, a zatim je intervenisala, po pozivu, niška policija. Učiteljica nije zadobila teže povrede, ali je doživela veliku neprijatnost

Incident se dogodio za vreme odmora

NIŠ – Majka jedne učenice prvog razreda udarila je učiteljicu u prisustvu više očevidaca, izjavio je u četvrtak veče lokalnim medijima direktor osnovne škole „Sveti Sava“ Vladimir Kalčić.

On je rekao da je majka deteta bila u alkoholoisanom stanju i da je dva puta udarila učiteljicu, a zatim je intervenisala, po pozivu, niška policija. Učiteljica nije zadobila teže povrede, ali je doživela veliku neprijatnost, navode mediji.

Incident se dogodio u popodnevnoj smeni za vreme odmora, a prema rečima direktora, majka učenice se i ranije neprimereno ponašala.

Kalčić je rekao da su juče na roditeljskom sastanku reagovali roditelji zbog ponašanja njenog deteta, čime ona nije bila zadovoljna.

U školi je u toku postupak izbora privatnog obezbeđenja koje će brinuti o deci i zaposlenima zajedno sa školskim policajcem, rekao je direktor niške osmoletke.

КURIR

Počinje izgradnja ormarića u osnovnim školama

Sledeće nedelje počeće ugradnja oko 120.000 školskih ormarića u svim beogradskim osnovnim školama. Taj posao bi trebalo da bude gotov do 1. septembra kada će svi osnovci u Beogradu imati svoje đačke ormariće i još po jedan komplet udžbenika, koji će dobiti na korišćenje od Grada.

– Neke osnovne škole već imaju ormariće za decu od prvog do četvrtog razreda i to se pokazalo kao dobra praksa. Ugradnjom ormarića deca će imati znatno lakše školske torbe, što će im omogućiti zdraviji rast i razvoj. Učenici će u ormarićima moći da ostavljaju opremu i knjige, koje ne moraju da nose kućama, jer će tamo imati drugi komplet knjiga za učenje, kaže članica Gradskog veća Jovana Mehandžić za Danas.

Ona ističe da je Grad pokrenuo ovaj projekat upravo zbog toga što je đačka torba poslednjih godina sve teža i teža, a deformiteti kod dece sve češći.

– Dete koje ide u drugi razred osnovne škole nosi torbu koja je u proseku teška četiri kilograma, a rančevi šestaka su skoro duplo teži. Analize stručnjaka pokazale su da težina đačke torbe ne bi trebalo da prelazi 15 odsto težine deteta, ali realnost jeste da mališani na svojim leđima nose mnogo većI teret. Pored lošeg držanja deteta, teška torba dovodi i do krivljenja kičme i deformiteta stopala, navodi Mehandžićeva.

Prema poslednjim podacima Gradskog zavoda za javno zdravlje, čak trećina dece školskog uzrasta ima problema sa krivom kičmom, a jedna patina sa lošim telesnim držanjem. Primećen je i porast broja teformiteta stopala kod osnovaca.

DANAS

Zbog odbijanja da „đuture” opravdava izostanke učenika, Marica Baletić u Medicinskoj školi u Valjevu, razrešena razrednog starešinstva i dobila zabranu predavanja u svom odeljenju, i to po odluci direktora koji je njen bivši đak i koji kaže da nema zbora o mobingu

Valjevo – Kada je tražila razgovor za naš list pomislili smo da je Marica Baletić, profesorica engleskog jezika u Medicinskoj školi u Valjevu, objavila još jednu zbirku pesama. Međutim, razlog je bio sasvim drugi, čak i iznenađujući, jer ju je direktor škole svojom odlukom razrešio dužnosti razrednog starešine i predmetnog profesora u odeljenju drugo dva. Nije sigurna, kako reče, da li se radi o nekom obliku mobinga, ali o progonu i izopštavanju u to je u potpunosti uverena.

O ovom događaju koji traje od prošlogodišnjeg drugog tromesečja obavestila je nastavničko veće i prosvetnu inspekciju. Neobično u svemu je to što je direktor škole bivši učenik profesorice Baletić. Ona kaže da je direktor odluku doneo 26. januara ove godine, postavio je na oglasnu tablu, a tek potom izvestio školske organe. Međutim, školski odbor na sednici od 6. marta direktorovu odluku poništava i vraća je na ponovni postupak. Očekivala je kaže da je direktor posle toga barem privremeno vrati u razred, što nije učino dok je ona druge njegove ponude odbila. Inače, osnovni razlozi za donošenje navedene odluke bili su vezani za žalbe jednog broja učenika i roditelja oko prestrogog ocenjivanja, „nekooperativnosti” prilikom pravdanja izostajanja iz škole, njenom izbegavanju da češće održava časove razrednog starešinstva, slabih kontakata sa roditeljima, ali i da pride profesorica revnosno ne ispunjava sve rubrike u dnevniku.

– Iako, prema mom saznanju, niko od dece i roditelja nije imao prigovora na moj rad to je imao direktor. Kada sam zahtevala da vidim neku od žalbi sa kojima je on mahao, zamislite, kazao je da ne može jer se radi o poslovnoj tajni. Ipak, centralni problem vezan je za pravdanje izostanaka učenika gde sam poštujući zakon, i pre svega interes dece i naravno škole, pokušala da ukažem na neprihvatljive i opasne postupke. Jedna od učenica koja je imala 106 opravdanih i 12 neopravdanih izostanaka donosila je opravdanja iz mesta gde su joj živeli roditelji iako zakon jasno kaže da mora iz školskog dispanzera u Valjevu. Druga učenica imala je 48 neopravdanih izostanaka, a po zakonu sa 35 sledi udaljavanje iz škole. Umesto škola da joj piše vaspitno-disciplinsku meru na tapet sam uzeta ja kao njena razredna zato što sam ukazivala da je takvo ponašanje učenika nedopustivo i da krnji ugled škole – kaže profesorica Baletić, koja je navedenu neprijatnost doživela posle 33 godine rada u prosveti a od toga 24 godine u Medicinskoj školi. Direktoru, odnosno svom bivšem đaku, posebno zamera što nije organizovao razgovore između nje i navodno nezadovoljnih i oštećenih učenika i njihovih roditelja. Zbog izbegavanja takvih sastanaka njena sumnja u izopštavanje od strane direktora i dalje ostaje uz najavu utvrđivanja istine pa makar to bilo i na sudu.

Aleksandar Maravić, direktor Medicinske škole, kaže da zvanično o ovom slučaju ne može ništa da govori, jer je on još u postupku. Dao nam je na kraći uvid zapisnik i zaključke prosvetne inspekcije, koja je uz navedeni slučaj našla i određene propuste u radu profesorice Baletić, i koja zahteva da direktor preduzme zakonom predviđene mere. Kako smo saznali to bi trebala da bude neka od disciplinskih mera. Što se tiče učenika koji su imali veliki broj izostanaka, kazao je da se radi isključivo o onim sa zdravstvenim tegobama i problemima. Inače, kada je u pitanju sumnjičenje na mobing ili progon direktor je odgovorio da se radi o jednoj od njegovih profesorica koju on izuzetno ceni i poštuje i da mu nije bilo ni na kraj pameti da ulazi u bilo kakav konflikt sa njom. Međutim, na žalbe učenika i roditelja nije mogao da zatvara oči, jer bi kao prvi čovek u školi morao lično da snosi sankcije. Očekuje, kako na kraju reče, da njegova draga profesorica iz celog slučaja izađe bez ozbiljnijih posledica.

Budo Novović

Високо образовање један од кључних ресурса и најзначајнији потенцијал за бржи друштвени и економски раст Србије, рекао министар Жарко Обрадовић.

Министар просвете и науке Жарко Обрадовић изјавио је да знање и образовање представљају један од кључних ресурса у укупном процесу трансформације друштва и да треба да буду покретачка снага Србије.

Обраћајући се учесницима Конференције академија струковних студија у Београду, Обрадовић је рекао да је у оквиру реформе система образовања и приступања европском простору образовања уведен процес акредитације високошколских установа, у који су прве ушле некадашње више сколе.

„Оне више сколе које су процес акредитације успешно завршиле постале су високе школе и академије струковних студија, засноване на савременој концепцији наставног рада и организовања, које школују високо стручне кадрове са специјализованим знањима и вештинама које су потребне и привреди и друштву“, рекао је Обрадовић.

Он је додао да у Србији тренутно ради 70 високих школа струковних студија, са 320 акредитованих студијских програма, на којима студира 65.000 студената, и истакао да те установе представљају веома важан сегмент нашег образовног система.

Обрадовић је навео да се у процесу реформи посебно водило рачуна да практична знања која се стичу на вишим школама буду усклађена са будућим потребама друштва и да буду верификована на тржишту.

Министар просвете рекао је да су доступност, квалитет и ефикасност дугорочни приоритетни циљеви развоја и унапредјења система образовања и позвао учеснике Конференције да узму учешћа у јавној расправи о документу „Стратегија образовања“.

Он је навео да су у изради стратегије учествовали искључиво стручњаци, без уплива политике, и да су саслушана и уважена и мишљења опонената и страних експерата.

„Ово је први стратешки документ после Другог светског рата који говори о томе какво образовање желимо. Његово усвајање је веома важно како у тој области не бисмо лутали од мандата до мандата“, поручио је министар Жарко Обрадовић.

РТС

Сенат Универзитета у Београду (УБ) расправљаће данас о предлогу неких факултета да повећају школарине, уочи овогодишњег уписа нове генерације студената.

Из Министарства науке и просвете подсећају да сагласност на школарине даје управо министарство и да те износе не би требало повећавати.

„Став министарства је да ни ове године не треба повећавати школарине“, рекао је министар Жарко Обрадовић у изјави Танјугу.

Он је истакао да су тај став прихватили и подржали ректори државних универзитета на прошлонедељном заједничком састанку.

Међутим, неки факултети нису уважили препоруку, па су предложили повећање школарине, иако су цене студија за просечног студента и до сада биле високе.

Школарине су биле тема и јучерашњег састанка министра Обрадовића и студената, који су на свој Дан, 4. април, затражили да школарине остану непромењене.

Седница Сената почиње у 13 сати.

РТВ

РТВ

Како преживети у Србији од првог до првог, са просечном нето зарадом од око 40 хиљада динара, када за потрошачку корпу треба 52 хиљаде, виша је математика. Ако у рачуницу ставимо још једну променљиву, а то је да се за образовање у корпи издваја свега 0,77 одсто, одговор на питање како преживети и школовати децу, за неку је другу науку или научну фантастику.

Posle uskršnjih praznicima i nakon raspusta, prvi radni dan za oko 900.000 đaka u Srbiji biće utorak, 17. april

– Đaci u Srbiji će od petka, 6. aprila, biti na prolećnom raspustu, koji je povezan sa uskršnjim praznicima. Nakon raspusta i praznika prvi nastavni dan za oko 900.000 đaka u Srbiji biće utorak, 17. april.

Zbog nenastavnih dana za vreme vanredne situacije i snežnog nevremena školska godina bi trebalo da bude produžena za pet dana.

Sindikati u prosvetnim institucijama na teritoriji Beograda traže uvođenje takozvanog „dodatka na skupoću“, odnosno da njihove plate budu za 30 odsto veće od zarada kolega koji rade u školama u unutrašnjosti Srbije.

Ilustracija

Beograd je jedan od najskupljih gradova u regionu, pa je materijalni položaj zaposlenih u beogradskom obrazovanju mnogo nepovoljniji od položaja njihovih kolega u ostatku Srbije, saopštili su sindikati.

Novac bi, kako je navedeno, trebalo da obezbedi grad, a zaposleni u beogradskim školama traže od gradske vlasti i rešavanje problema naknada za prevoz, koji je nastao uvođenjem Bus-plus sistema.

Oko 20 odsto zaposlenih traži isplatu novca za prevoz, umesto Bus-plus karte, navodi se u saopštenju i podseća da Zakon o radu precizno reguliše pravo svakog zaposlenog na novčanu nadoknadu u visini cene karte u javnom prevozu, ukoliko tako želi.

Kada je reč o materijalnom položaju, sindikati navode da se u mnogim metropolama Evrope, u kojima su visoki troškovi života, primenjuje rešenje da zaposleni dobijaju i „dodatak na skupoću“.

Ove troškove po pravilu snose lokalne gradske vlasti, navodi se u saopštenju i podseća da je u Beogradu ovo rešenje primenjivano između dva svetska rata.

Inicijativu za uvođenje „dodatka na skupoću“ podržali su Forum beogradskih gimnazija, Forum srednjih stručnih škola Beograda, Sindikat radnika u prosveti Srbije, Forum beogradskih osnovnih škola, Sindikat osnovnih škola Beograda i GSP „Nezavisnost“ – Beograd.

Sindikati će, kako je najavljeno, zatražiti prijem kod gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa, a 1. maja organizovaće protestni miting.

(Tanjug)