Ученичке стипендије и кредити за јануар и фебруар биће исплаћени данас у матичним школама, саопштило је Министарство науке и просвете.

Према речима помоћника министра науке и просвете за инвестиције, ученички и студентски стандард и јавне набавке Зорана Трнинића, износ појединачне рате стипендије, односно кредита је 3.900 динара, а ученицима ће бити исплаћено укупно 7.800 динара.

Трнинић је казао да ће студентски кредити и стипендије за јануар и фебруар бити исплаћени у среду, 29. фебруара, а висина укупног износа је 12.200 динара.

Đaci su pokradeni noćas u vozu na relaciji Beograd – Ljubljana, kod Zagreba, potvrđeno je agenciji Beta u toj školi.

U okviru saradnje dve tehničke škole na školovanje u Velenje iz Valjeva je putovalo 12 učenika, a dvojici mladića ukradeno je po 50 evra, jednom i laptop računar. Njihovi pasoši pronađeni su u toaletima voza.

Srednjoškolci iz Valjeva iz voza su izašli u Zidanom mostu, odakle su nastavili put do Celja, gde ih je čekao đački autobus Tehničkog školskog centra „Gorenje“ iz Velenja.

Ovo je treća generacija đaka Tehničke škole iz Valjeva koji se, prema sporazumu ministarstava prosvete Slovenije i Srbije, paralelno školuju u matičnoj i školi Velenju, a slovenačke diplome omogućavaju im studiranje u zemljama Evropske unije.

BETA

KRAGUJEVAC – Samo vas gledamo!

Nekoliko kragujevačkih roditelja, u pratnji policajaca i novinara, noć s petka na subotu proveli su na ulicama i u najposećenijim kafićima i klubovima u gradu da bi videli šta im deca rade do sitnih sati.

Akcija je sprovedena u sklopu projekat „Da li znate gde su vam deca“. Policija, škole i roditelji đaka nastoje da sagledaju kako maloletnici provode vreme van domova i da utiču na smanjenje nasilja i problematičnog ponašanja među njima.

– Sin mi ima 16 godina, sa društvom iz komšiluka vreme uglavnom provodi po kraju, odu nekad na picu, a želim da vidim šta da očekujem kad ozbiljno krene u grad, da li ga vrebaju neke opasnosti. Izgradili smo odnos pun poverenja, pričamo o svim problemima, on čak zna da sam večeras u gradu – pojašnjava nam Olivera Božović svoje motive.

(B. V.)

NOVA BRUKA U PROSVETI

Četiri godine vršnjaci maltretiraju moje dete, a sad su uspeli da mu povrede i kičmu, priča Aleksandra Gladanac, Vukova (10) majka

ČAČAK – Umesto znanja dobija batine!

– Četiri godine vršnjaci maltretiraju mog sina, a sad su uspeli da mu povrede i kičmu. Za sve to vreme u školi ništa nisu preduzeli. Zato sam rešila da tužim OŠ „Milica Pavlović“ u Čačku – priča majka desetogodišnjeg Vuka Aleksandra Gladanac (33).

Poslednji incident dogodio se ove nedelje, kad je Vuk iz škole došao sa ukočenim vratom.

– Odveli smo ga kod pedijatra, koji je konstatovao istegnuće mišića. Međutim, sin je ćutao i trpeo nesnosan bol da ne bi propustio odlazak na rekreativnu nastavu sa ostalom decom. Tek tri dana kasnije rendgenski snimak je pokazao da dete ima povredu vratnog dela kičme – priča majka i dodaje da se kaje što je četiri godine ćutala o nasilju, kako verbalnom tako i fizičkom, nad svojim detetom.

– Trojica dečaka iz razreda Vuka su na malom odmoru bukvalno davila. Jedan mu je skinuo naočare, drugi ga je držao, a treći ga je stezao za vrat i glavu mu gurao nadole. Da li neko treba da pogine pa da u školi konačno shvate da postoji nasilje među decom?! – priča Aleksandra i dodaje da problemi traju još od prvog razreda, kad je Vuk kući došao izgreban i krvav po licu.

– Šaljem ga u školu jer je to zakonska obaveza, a strepim šta će se s njim dogoditi jer ta ista škola nije u mogućnosti da detetu obezbedi fizičku bezbednost. Zato ćemo ih tužiti – kaže ogorčena majka

Denis Čeković

Direktor: Roditelji se nisu obraćali

Direktor škole Mirko Lazović kaže da je tek juče upućen u čitavu problematiku i da roditelji nisu dolazili da se obrate stručnoj službi. On naglašava da će se postupati po redovnom protokolu o zaštiti i zanemarivanju dece, a vinovnici će biti kažnjeni.

Кurir

Fokusiranje na opšteobrazovne predmete: Čekaju se udžbenici za ogledne obrazovne profile

Beograd – Iako je devet oglednih obrazovnih profila još 2010. godine prevedeno u redovan obrazovni sistem, učenici koji pohađaju te profile i dalje koriste stare udžbenike. Očekuje se da NPS tokom narednih meseci usvoji ogledne programe za još dvadesetak profila, ali je i dalje neizvesno ko će, kada i za koje predmete štampati nove knjige.

– Prema Zakonu o udžbenicima, Nacionalni prosvetni savet, na predlog Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja utvrđuje postojanje potrebe za novim udžbenicima i donosi plan udžbenika. Drugim rečima, postoji potreba i obaveza da Zavod napravi izmene postojećeg plana udžbenika i da ga pošalje NPS-u na usvajanje – kaže za Danas Ivan Perić, zamenik direktora izdavačke kuće Klet. Izdavači kažu da će od odluka Ministarstva prosvete i nauke zavisiti šta će štampati.

– Kada je u pitanju srednja škola, postoje dve vrste udžbenika. Jedno su, uslovno rečeno, visokotiražni i koristi ih najveći broj učenika iz različitih obrazovnih profila. Zavod za udžbenike će štampati takve udžbenike i biće na tržištu i za oglede koji su sada deo redovnog sistema. Druga vrsta su niskotiražni udžbenici koje koristi mali broj đaka na pojedinim smerovima i oni se štampaju po drugom principu. Svi izdavači po zakonu imaju obavezu da uplate novac u zajednički fond iz koga se finansira štampanje tih udžbenika. Za ovu godinu mi smo ispunili svoju obavezu i uplatili novac. Čekamo stav Ministarstva da vidimo šta će biti sa niskotiražnim udžbenicima, šta će se štampati i da li su i drugi izdavači uplatili novac u fond – kaže za Danas Tatjana Kostić, odgovorna urednica za srednje obrazovanje u Zavodu za udžbenike.

U izdavačkoj kući Klet kažu da su zainteresovani da prave udžbenike za stručne škole, a samim tim i za nove programe, ali da će se „u početku fokusirati na opšteobrazovne predmete, koji pokrivaju najveću populaciju učenika“.

– Konkretno, pripremamo udžbenik za predmet preduzetništvo, koji se sada uči samo u oglednim odeljenjima i onima koji su iz ogleda prevedeni u redovan sistem, ali i za uobičajene opšteobrazovne predmete poput matematike, srpskog jezika, engleskog, geografije. Svi izdavači izdvajaju sredstva u Fond za niskotiražne udžbenike, ali on još ne funkcioniše u tom smislu što Ministarstvo te pare ne distribuira onima koji izdaju niskotiražne udžbenike. Šta rade sa dobijenim novcem iz tog fonda, nama nije poznato – kaže Perić.

I u Zavodu za udžbenike i u Kletu spremaju nove srednjoškolske udžbenike za narednu školsku godinu, koje rade po takozvanim inoviranim programima, usvojenim početkom ove školske godine.

– Nameravamo da predamo na odobrenje udžbenike za srednju školu za srpski jezik, strani jezik, matematiku, geografiju, likovno, sociologiju, filozofiju – kaže Ivan Perić iz Kleta.

Predsednica Nacionalnog prosvetnog saveta Desanka Radunović kaže za Danas da nije realno očekivati da za sve profile koji pređu u redovan sistem naredne godine budu obezbeđeni novi udžbenici. NPS pokušava da obezbedi neku vrstu uniformnih programa opšteobrazovnih predmeta u srednjim stručnim školama i zbog usklađenosti budućih udžbenika, kako se ne bi desilo da za svaki predmet u svakom obrazovnom profilu postoji različit udžbenik.

Prednosti gradske škole

– Učenici koji se obrazuju po oglednim profilima nemaju nove udžbenike, jer u našoj školi još ima generacija koje uče po starim planovima i programima. Nastavne jedinice se ne razlikuju toliko da se ne mogu obraditi uz korišćenje starih udžbenika. Međutim, za decu koja uče po novim programima nastavnici pripremaju savremene nastavne materijale, koriste internet, sarađujemo i sa fakultetom i prilagođavamo literaturu našim učenicima. To su prednosti koje imamo jer smo gradska škola, ali mislim bi već trebalo da se razmišlja o novim udžbenicima – kaže za Danas Vera Jakšić, direktorka Poljoprivredne škole PK „Beograd“.

Danas

Za školovanje i usavršavanje širom otvorene kase fondova, institucija, zadužbina. Studiranje i u Koreji, Maleziji, Kini, Danskoj, Holandiji, Indoneziji, Saudijskoj Arabiji…

SRPSKI studenti mogu da konkurišu za više od stotinu domaćih i stranih stipendije. Tako gotovo 20.000 akademaca svake godine budžet dopunjava novcem koji su zaslužili odličnim ocenama.

Neke od ponuđenih stipendija odvedu ih na usavršavanje u inostranstvo, i tamo zauvek zadrže.

Samo na sajtu Univerziteta u Beogradu postoje informacije o četrdesetak stranih stipendija za koje mogu da konkurišu. I u „Infostudu“ mogu da pronaću veze ka desetinama stipendija. Nudi se studiranje u Koreji, Maleziji, Kini, Danskoj, Holandiji, Indoneziji, Saudijskoj Arabiji, izučavanje okeanologije i drugih nauka u Americi …

– Dobro je što postoji tolika ponuda stipendija – kaže za „Novosti“ Milan Krstić, student prorektor Univerziteta u Beogradu. – Pomažu nam, naravno, da lakše preguramo studentske dane, jer školarina je samo jedan od troškova. I neko ko je na budžetu, takođe mora da plati knjige, druge materijale, a ako nije iz Beograda, Niša, Novog Sada ili Kragujevca, svakog meseca plaća kiriju i hranu.

OBAVEZA I ZAVIČAJ GOTOVO sve opštine i gradovi finansiraju najbolje mlade, a većina ima uslov povratka u zavičaj. Takve stipendije, na primer, imaju Subotica, Inđija, Svilajnac, Šabac, Jagodina… Uslov povratka imaju i državne stipendije koje pomažu školovanje u inostranstvu. Mada se često desi da mladi, kada se vrate, ne mogu da nađu posao, iako imaju obavezu da pet godina rade u zemlji.

Ova vrsta pomoći, dodaje, značajna je i što mnoge od institucija koje pomažu akademce, osim novca, nude i usavršavanje, seminare i savladavanje raznih veština. Neke, kaže, garantuju i posao za najbolje stipendiste, što je u hroničnom nedostatku radnih mesta i te kako bitno.

Svima koji žele da se neko vreme usavršavaju u inostranstvu veliki broj stranih stipendija takođe pruža značajne mogućnosti da bez mnogo ulaganja putuju u druge zemlje i tamo završe godinu osnovnih, master ili doktorskih studija.

Za razliku od prethodnih decenija, gde je ponuda stipendija bila skromna, sada je svake godine sve veća. Srpskim studentima otvaraju se vrata fondova, zadužbina, institucija…

Tako i Univerzitet u Beogradu ponovo dodeljuje stipendije.

– Zahvaljujući delimičnom povraćaju imovine Univerziteta, koja je bila nacionalizovana, od 2000. godine smo ponovo počeli da dodeljujemo stipendije studentima iz fondova i zadužbina – objašnjava Marjan Nikolić, zadužen za odnose sa javnošću na UB. – Kriterijumi su različiti, a svi su formirani prema poslednjoj želji darodavaca. Iznosi koje studenti primaju su 7.200 dinara mesečno i u prošloj godini dodeljeno ih je 195.

Akademci najviše vole stipendije kompanija, jer su njihovi iznosi i u vrednosti od nekoliko stotina evra mesečno, a i povećavaju šanse za posao čim dobiju diplomu. Kompanije članice Srpskog poslovnog kluba „Privrednik“ pomažu 19 akademaca godišnje.

Oštra je i trka za sredstva Fonda za mlade talente, koji je za poslednje tri godine podelio 6.000 stipendija. Prošle godine bilo ih je 983 i to u iznosu od po 25.000 dinara mesečno. Još veći su iznosi njihove „Dositeje“ za nastavak studija u inostranstvu.

Ministarstvo prosvete godišnje dodeli 11.000 stipendija i oko 15.000 kredita. Još 700 talentovanih finansira i Fond za razvoj naučnog podmlatka. Srpske akademce pomažu i vlade Francuske, Meksika, SAD, Velike Britanije, Nemačke, Holandije… Veliki broj studenata pomažu i fondacije „Dr Zoran Đinđić“ i „Konrad Adenauer“.

Široke ruke je i Pravni fakultet u Beogradu, koji milion dinara godišnje troši na sto stipendija od po 10.000 dinara. One se ne dodeljuju po kriterijumu najviših proseka, već se daju onima kojima je to najpotrebnije.

Večerwe novosti

Primer drugarstva i solidarnosti u OŠ „Dušan Jerković“ u Užicu

Užice – U vreme kada se svakodnevno pitamo odakle toliko nasilja među mladima i nebrige za probleme drugih, a odgovore tražimo u siromašnom i moralno posrnulom društvu, jedan primer solidarnosti i humanosti u Užicu mogao bi da ilustruje činjenicu da nije sve tako crno i da ima još onih koji razmišljaju o problemima drugih.

I ne samo to, nego ih rešavaju, u tišini, dostojanstveno i etično.

U Osnovnoj školi Dušan Jerković, učenici, njihovi roditelji i nastavnici organizovali su se i prikupili novac za lečenje učenika te škole koji boluje od dijabetesa, čiji identitet iz razumljivih razloga Danas neće objaviti. Njegovi roditelji su se odlučili na prinovu, kako bi mu pomogli i obezbedili lečenje matičnim ćelijama. Nedavno su dobili bebu, a time i nadu u izlečenje starijeg deteta, jer su uzorci njihovih DNK u potpunosti podudarni. Međutim, za čuvanje matičnih ćelija bilo je potrebno oko 2.000 evra, ali taj novac roditelji nisu imali.

Za njihov problem saznala je učiteljica tog učenika, pa je pokrenula akciju prikupljanja novca. Učenici, roditelji i nastavnici brzo su reagovali i uspeli da prikupe 161.859 dinara, što je, maltene, bio kompletan potrebni iznos. Usledila je radost roditelja tog deteta i zahvalnost učenicima i nastavnicima.

Učiteljica koja je pokrenula akciju nije želela da se njeno ime pominje u novinama, jer je, kako poručuje, „humanost dece, roditelja i nastavnika važnija od pojedinačne promocije“.

– U akciji je učestvovala cela škola, a pojedinačni iznosi nisu važni. Važno je da su deca iskazala drugarstvo, solidarnost i humanost, ali i način kako da pomognu drugome, a da to nikoga ne povredi – kaže učiteljica koja je inicirala iskazivanje drugarstva i solidarnosti.

– Kada sam saznala da je majka u drugom stanju i da je rešila da rodi kako bi starijem detetu omogućila lečenje matičnim ćelijama, otišla sam kod direktora i predložila da pokrenemo akciju prikupljanja novca. Direktor i Savet roditelja su to prihvatili, a saglasni su bili i roditelji tog učenika, pa je je pokrenuta procedura i usvojene su sve potrebne odluke – objašnjava naša sagovornica.

I ono što je veoma važno, osim iskazane đačke solidarnosti, učenici, njihovi roditelji i nastavnici nisu otkrili identitet deteta kome je pomoć bila potrebna, ali ni njegove porodice. Našli su način da ih zaštite. U školskom obaveštenju o toj akciji, koje je pročitano u svim odeljenjima, umesto učenikovog imena i prezimena i uzrasta, navedeno da je lečenje potrebno „našem drugu“.

Danas

Ugašeno 1.585, a u oko 4.000 odeljenja nema više od deset đaka, kaže ministar prosvete i nauke Žarko Obradović

Broj osnovaca se za osam godina smanjio za 15.5 odsto

Uprkos konstantnom smanjenju broja đaka i odeljenja, redovnom penzionisanju prosvetnih radnika, ili vanrednom uz otpremninu, zaposlenih u školama je sve više, potvrđuje neumoljiva statistika. Broj osnovaca se od 2002. do 2010. godine smanjio za 15,5 odsto, srednjoškolaca za 7,86 procenata, odeljenja ima za devet odsto manje ali je nastavnika ukupno za 16,36 odsto više, podaci su Republičkog zavoda za statistiku.

– Tačan je podatak da se smanjio broj dece i to je demografski problem. On se nije odrazio na smanjenje broja nastavnika u osnovnom i srednjem obrazovanju, ali je uticao na smanjenje broja zaposlenih sa punim radnim vremenom. To statistika ne pokazuje, ona beleži zaposlene u školama i ne precizira da ima nastavnika koji rade u nekoliko škola, čak i u različitim lokalnim samoupravama da bi povećali fond, time i svoju zaradu. Proces povećanja broja zaposlenih u prosveti, odnosno u osnovnim i srednjim školama u Srbiji trajao je od 2002. do 2008. godine. Razlog tome je uvođenje izbornih predmeta u osnovnom i srednjem obrazovanju: građansko vaspitanje, veronauka, ruke u testu, čuvari prirode – kaže za „Politiku” ministar prosvete i nauke Žarko Obradović.

On je naglasio da je 2008. godine, kada je došao na čelo obrazovnog sistema, prema podacima Uprave za trezor, na platnom spisku na nivou osnovnog i srednjeg obrazovanja zatekao 109.499 zaposlenih.

– Taj podatak je za nas merodavan, jer se evidencija i isplata vodi prema matičnom broju zaposlenih i ne postoji teorijska mogućnost da se jedan prosvetni radnik pojavi na više spiskova, iako svoj fond časova ostvaruje u više škola. Prošlog septembra prema evidenciji iz Uprave za trezor bilo je 109.662 zaposlena u osnovnim i srednjim školama. Računica pokazuje da je za tri godine, u osnovnom i srednjem obrazovanju 163 radnika više – ističe ministar.

Ipak, novozaposlenih u prosveti bilo je više, jer ovaj račun ne pokazuje broj nastavnika primljenih na mesta penzionisanih kolega.

– Deo zaposlenih je otišao u penziju, a manji broj je dobio otpremnine. Neznatno povećanje broja zaposlenih u osnovnim i srednjim školama za 163 osobe od 2008. godine, nastalo je kao rezultat otvaranja tri nove srednje škole, uvođenja 170 pedagoških asistenta kao podrške inkluzivnom obrazovanju, uvođenja devet novih oglednih profila u redovan sistem obrazovanja… Kada sve to sagledate vidite da smo u tom periodu unapredili obrazovni sistem bez znatnijeg povećanja broja zaposlenih – navodi Obradović.

U februaru 2009. Obradović je za „Politiku” potvrdio da u nekim školama postoje dva sekretara, nekoliko pomoćnika, više ljudi koji obavljaju isti posao ali platu ne dele, nego je u celosti dobijaju ponaosob. Ima li neosnovano zaposlenih u prosveti i danas?

– Zajedno sa prosvetnim sindikatima i Trezorom pročistili smo spiskove zaposlenih. U saradnji sa sindikatima napravili smo određene zaštitne mehanizme: svake godine do 15. avgusta prave se liste tehnoloških viškova, odeljenja se formiraju po uputstvu, a sa malim brojem đaka odeljenje može da opstane isključivo uz saglasnost ministra. I dan-danas imamo oko 4.000 odeljenja sa desetak učenika i manje i to se odnosi na odeljenja koja su udaljena od matične škole ili na ona u kojima se obrazuju pripadnici nacionalnih manjina, a ugašeno je 1.585 odeljenja – obrazložio je Obradović.

To nije uticalo na smanjenje broja nastavnika. Na početku ove školske godine 2.682 predavača bilo je bez dela norme, a 158 potpuno bez časova. Šta se dogodilo sa tim ljudima?

– Smanjenje broja odeljenja uticalo je na smanjenje fonda časova nastavnika. Ko nema normu ne prima pun iznos plate, zato se nastavnici i trude da imaju što veći fond časova. Pomenuta 2.682 nastavnika i dalje su bez dela norme, a od ovih 158, oko 50 smo uspeli da radno angažujemo, ostali su na spisku neraspoređenih. Problem sa viškom zaposlenih se može pojaviti narednih godina kada počne finansiranje po glavi učenika. Mogući višak pokušaćemo da rešimo socioekonomskim programom koji će finansijski biti obezbeđen putem kredita od Svetske banke – navodi Obradović.

Milenija Simić-Miladinović

Učenici prvih razreda osnovnih škola u Srbiji dobili su na poklon udžbenik ”Moj ekološki atlas“, u kome se nalazi mapa Srbije bez Kosova i Metohije.

Ilustracija (Guliver/Getty Images)

Atlas je poklon Ministarstva za zaštitu životne sredine, u kom su takođe šokirani načinom na koji je Srbija predstavljena.

”Moj ekološki atlas“ je izvorno objavljen u Francuskoj, a autor je Izabela Nikolaci. Kako se navodi,

namenjen je „najmlađim čuvarima sveta“, s ciljem da „prikaže aktuelno ekološko stanje Planete“.

U ovom izdanju, središnji element svake stranice su mape sveta i regiona. Pa tako i mapa Evrope, gde je Republika Srbija bez svoje južne pokrajine.

Ministar Oliver Dulić u razgovoru za „Alo“ kaže da je za kontrolu kvaliteta zadužen izdavač “Službeni glasnik.”

”Mi smo samo učestvovali u finasiranju projekta, a to je projekat ”Službenog glasnika“, koji je i izdavač, pa samim tim i zadužen za kontrolu sadržaja”, objašnjava Dulić, koji na pitanje da li će ova nepravilnost biti ispravljena i kako, odgovara:

”Pa mi sad ne možemo da povučemo novac niti da nateramo ”Službeni glasnik“ da to uradi. Ali, verujem da će oni tu grešku sami ispraviti.

”Greška“ u atlasu koji je inače posredstvom PTT-a distribuiran školama širom Srbije u periodu od 10. do 30. decembra prošle godine i u kom je na protivustavan način prikazana naša zemlja, međutim, nije zabrinula direktora ”Službenog glasnika“ Slobodana Gavrilovića, piše list.

”Ja gledam i gledam i ne vidim šta je sporno u ovoj mapi. Ovo nije geografski atlas, već ekološki. Na mapi se nigde ne spominje ni Srbija ni Kosovo. Granice nisu urađene stručno, već proizvoljno i poenta mape je u stepenu zagađenosti, a ne u granicama države. Da sam smatrao da se radi o pokušaju predstavljanja Srbije bez Kosova, u udžbeniku bi to bilo ispravljeno”, odgovora Gavrilović.

Inače, Ministarstvu prosvete u poslednje vreme se omaklo nekoliko grubih grešaka.

Podsetimo, u udžbeniku za gramatiku „Gramatolomija“ za šesti razred reč „glupača“ je definisana kao ženska osoba.

A još veći skandal je izbio kada se otkrilo da se u udžbeniku „Tehničko i informatičko obrazovanje“ za osmi razred osnovne škole nalaze linkovi za porno-sajtove.

(MONDO)

Више од 64 одсто студената докторских студија у Србији сматра да нема перспективе у земљи, а више од 36 одсто озбиљно планира да напусти Србију, саопштено је данас из Удружења студената докторских студија и младих истраживача Србије (Докторанти Србије).

Истраживање тог удружења је показало да скоро половина анкетираних нема посао и сматра да ће га тешко пронаћи.

„Ако се реално погледа тренутна ситуација на тржишту рада у Србији, данас сем државних универзитета и института доктори наука у значајном броју раде још једино на приватним универзитетима и факултетима, а и то тржиште је већ засићено“, наводи се у саопштењу.

Додаје се да су резултати истраживања показали да се Србија сврстава у светски врх по одливу мозгова и да је тренутно на 139 место од укупно 142 анализиране државе у Светском Индексу компетитивности.

„Апелујемо на Владу Србије, а посебно на ресорно Министраство просвете и науке да што пре постави докторске студије у Србији као један од приоритета, јер ако се убрзо не догоде промене на боље Србија ће остати без својих најбољих и најшколовнијих људи“, каже се у саопштењу.

Анкету о стању на докторским студијама у Србији попунило је 577 студената докторских студија што је по грубим проценама око 10 одсто од укупног броја студената на докторским студијама у Србији. Анкета је рађена прошле године.

Удружење је сличну анкету спровело и 2010. и могу се уочити мали помаци на боље, али недовољни да би се систем трансформисао у добром правцу, каже се у саопштењу.

РТВ