Tokom marta Strategija razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine biće na javnoj raspravi posle čega sledi usvajanje dokumenta

Preporuka je da se razmotri kada bi bilo moguće da srednje obrazovanje postane obavezno

Povećanje broja dece u predškolskom obrazovanju, uključivanjem mališana iz marginalnih grupa, veći broj osnovaca koji se opredeljuje da upiše gimnaziju, razmatranje preporuke da srednja škola bude obavezna, osnivanje posebne agencije koja će se baviti akreditacijom visokoškolskih ustanova, uz razvijen koncept celoživotnog učenja, neki su od problema, preporuka i rešenja koje obrađuje Strategija razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine. Profesor dr Vlastimir Matejić, član vladine radne grupe za izradu strategije, kaže da bi dokument trebalo da se nađe na javnoj raspravi tokom marta, kao i da bi to moglo potrajati i do aprila. Posle toga, strategija će biti predata Vladi Srbije na usvajanje.

– Sve je praktično urađeno, sada dobijamo nalaze stranih recenzenata i razmatramo šta od toga treba da unesemo u tekst strategije. Osnovni koncept je koncept celoživotnog učenja koji podrazumeva da je svaki nivo obrazovanja otvoren svakome ko hoće da nastavi sa obrazovanjem. Takođe, strateško načelo koje se provlači kroz celu strategiju je da sistemom finansiranja ili bilo čim drugim niko ne sme biti diskriminisan po ekonomskoj osnovi. Ako je neko dobar student, a potiče iz ekonomski siromašnije sredine, on neće biti sprečen da studira, naprotiv, biće potpomognut od države da bude uspešan akademac – kaže prof. dr Matejić.

Preporuka je da se razmotri kada bi bilo moguće da srednje obrazovanje postane obavezno budući da ostvarivanje takve ideje zahteva dobru finansijsku potporu, a jedan od ciljeva strategije je i da se 50 odsto osnovaca po završetku škole opredeljuje za gimnazije.

– Sada, otprilike, jedna četvrtina upisuje gimnaziju, a tri četvrtine srednje stručne škole. Strategija predviđa da se u strukturi ukupnog broja studenata ojača učešće akademskih studija, a osnovni izvor za studiranje na akademskim studijama su gimnazije, pa zato želimo da povećamo broj onih koji ih upisuju. Takođe, da se ne bi desilo da se obrazuju ljudi za nešto što nije potrebno razvoju zemlje, i u srednjim školama i na fakultetima, neka od postojećih institucija, na primer, Nacionalna služba za zapošljavanje ili nova republička institucija bavila bi se pouzdanim utvrđivanjem potreba za obrazovanjem u Srbiji i davanjem osnovnih smernica na bazi činjenične evidencije. Time želimo da sprečimo da obrazujemo kadrove koji posle ne mogu da se zaposle – ističe prof. dr Matejić.

Neke od glavnih smernica u vezi sa visokoškolskim obrazovanjem su i postizanje veće efikasnosti studiranja, poboljšanje kvaliteta visokog obrazovanja, dok se, što se tiče sistema finansiranja predviđa da postoje, kao i do sada, budžetski studenti koji ne plaćaju nikakvu školarinu i formiranje posebnih sredstava iz kojih će moći da se kreditira studiranje.

– Strategija se dosta bavi kontrolom i unapređenjem kvaliteta obrazovanja. Predviđa se formiranje nezavisne agencije koja bi se bavila akreditacijom visokoškolskih ustanova. Akreditaciji će biti podvrgnute ne samo domaće visokoškolske institucije, već i sve strane koje sada rade ili će raditi u budućnosti na teritoriji Srbije. Zatim, utvrđuju se oštriji zahtevi u pogledu organizovanja doktorskih studija, planira osnivanje zajedničkih doktorskih studija između više univerziteta u zemlji ili u zajednici sa stranim univerzitetima i uspostavljanje centara za doktorske studije na nivou cele zemlje. Zamisao je i da se ojača naučnoistraživački rad na fakultetima. Strategija se ne bavi obrazovanjem kao jednim za sebe zatvorenim sistemom nego kao sistemom koji je u punoj interakciji sa privredom, javnim službama i istraživačkom aktivnošću u Srbiji – objašnjava prof. dr Matejić.

J. Čalija

У Србији не постоји национални оквир квалификација, тако да послодавци често не препознају многа занимања, а око 60.000 младих људи не може да нађе посао. На проблем указују студенти и професори, а требало би да га реши држава променом закона.

Ректорски савет Конференције универзитета Србије упозорио је да у Србији још не постоји национални оквир квалификација и да га што пре треба усвојити како би млади могли да се запосле. Такође, подржана је студентска иницијатива за измену и допуну Закона о високом образовању.

Процењује се да због непостојања националног оквира квалификација око 60.000 људи нема своје место на тржишту рада, јер их послодавци не препознају. Универзитет у Новом Саду предложио је да се измене одређени стручни и академски називи.

Ректор Универзитета у Новом Саду Мирослав Весковић сматра да је проблем настао много раније.

„Ми смо, заправо, ушли у реформу пре него што смо донели национални оквир квалификације а да између Закона о основама система образовања и васпитања и Закона о високом образовању није извршено одређено усаглашавање“, сматра професор Весковић.

„За сада највећи проблем имају они који се запошљавају у државним институцијама и они који се запошљавају у школама из разлога што школе имају прецизне правилнике по којима се запошљавају наставници по старом систему и не садрже ништа од нових образовних профила“, сматра Вера Дондур, председник Националног савета за науку.

Професори кажу да у посао треба да се укључе и ресорна министарства, да није довољно да се тиме бави само академска заједница.

„То је проблем законске регулативе, а ми га нисмо ставили у закон. Зашто нисмо не знам. Национални савет је донео неку листу звања који треба да постоји у прелазном режиму док се не донесе национални оквир квалификација. Код нас је прелазни режим од 2005. до данас. То је недозвољено дуго“, истиче Бранко Ковачевић, председник Конференције универзитета Србије.

Професори подсећају и на то да би реформу високог образовања требало довести до краја и обезбедити више средстава за ту област. Код нас се издваја 0,9 одсто бруто домаћег производа, а у свету од седам до двадесет одсто. А да би били конкурентни на светском тржишту, до 2020. године требало би да имамо 40 одсто високообразованог становништва.

РТС

BEOGRAD – Narkomanija, nasilničko ponašanje i alkoholizam najveći su problemi srednjoškolaca u Srbiji, a njihov kulturni život i potrebe su više nego zapostavljeni, pa slobodno vreme mladi provode uz TV i „viseći” za kompjuterom, pokazuje danas predstavljeno istraživanje republičkog Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka.

Gotovo 19 odsto ispitanika smatra da je narkomanija najveći problem mladih, 15,7 odsto navelo je nasilničko ponašanje, dok 13,2 posto smatra da je to alkoholizam, pokazalo je istraživanje.

Kako je rekao Slobodan Mrđa iz Zavoda, svega 8,5 odsto srednjoškolaca posećuje institucije kulture, dok najveći deo njih praktično ne učestuje u kulturnom životu.

Čak 85,8 odsto srednjoškolaca retko ili nikada ne posećuje muzeje, 84,5 procenata književne večeri, a 79 odsto nikada ili retko ide u galerije, rekao je Mrđa na predstavljanju rezultata istraživanja, rađenog tokom prošle godine.

Posebno treba naglasiti podatak da se kod 28,6 odsto srednjoškolaca loš školski sistem prepoznaje među najvećim problemima, rekao je Mrđa, dodajući da su mladi suočeni i sa lošim materijalnim položajem, kriminalom, besperspektivnošću…

Anketa je pokazala da većina učenika srednjih škola ima dnevno do pet sati slobodnog vremena, koje najčešće „troše” gledajući TV, slušajući muziku, baveći se sportom ili ga provode uz računar.

Kod svega 0,2 odsto učenika među omiljenim načinima provođenja slobodnog vremena je odlazak u neku od institucija kulture, rekao je Mrđa.

Nedostatak interesovanja i slobodnog vremena, neodgovarajuća ponuda, nedostatak novca, glavni su razlozi za retke posete kulturnim instuticijama.

Sa druge strane, srednjoškolci u slobodno vreme veoma često koriste računar i internet, ali uglavnom za zabavu, druženje na društvenim mrežama, a malo za učenje.

Čak 86,4 odsto srednjoškolaca ima otvoren profil na nekoj od društvenih mreža, među kojima dominira Fejsbuk.

Istraživanje je pokazlo da mladi, uprkos opštem mišljenju, ne provode previše vremena na društvenim mrežama. Skoro polovina učenika je radnim danom na društvenim mrežama do sat vremena, ali se vikednom taj postotak znatno povećava.

Đaci u srednjim školama u proseku imaju 500 „prijatelja” na društvenim mrežama, pokazalo je istraživanje, u kojem su se mladi izjasnili da nemaju interesovanje za čitanje lektire, knjiga…

Trećina srednjoškolaca čita lektiru samo kad mora, a preostali pročitaju tek jednu knjigu godišnje. Nešto manje od dve trećine srednjoškolaca često čita dnevne novine.

Anketiranjem je obuhvaćneo gotovo 2.500 učenika u 56 srednjih škola iz 33 grada Srbije, a rezutati, kako je rečeno, treba da pomognu pri kreiranju inovativne kulturne politike i projekata koji posebnu pažnju posvećuju mladima.

Tanjug

Дечја питања попут оних – колико је тешка Земља или зашто је небо плаво – задају родитељима муке. Уколико се често догађа да дете не добије одговор, запиткивања ће се проредити, а са њима ће нестајати и радозналост, кажу стручњаци.

Сваки родитељ био је у ситуацији да се изненади радозналошћу својих малишана, па чак и не уме да одговори на неко питање.

Питања попут оних – колико је тешка Земља или зашто је небо плаво – задају родитељима муке. Све оно о чему одрасли и не стигну да мисле, а одговоре или знају или не би могли да се сете, голица машту најмлађих.

Истраживање у Великој Британији које је обухватило две хиљаде родитеља показује да се тек трећина њих потруди да детету тачно одговори.

Данашњи малишани одрастају у свету који обилује најразличитијим изазовима, што подстиче њихову радозналост.

„Ми смо поучени тим искуством организовали дан питања у вртићу. Деца су питала невероватне ствари – како настају земљотрес или цунами, како су живели људи у праисторији, шта ће бити у будућности“, каже васпитачица Сања Лазић.

Оно што је започето у вртићу дете жели да се настави и код куће. Ипак, дан претрпан обавезама то често не дозовљава.

Психолог Весна Јањевић Поповић каже да су многи заборавили начине лепог времена провођења са децом.

„Велики број деце проводи слободно време на организованим активностима, па на неки начин родитељ постаје као ‘скретничар’ који води дете са једне спортске, музичке, креативне или неке друге активности. Ја се увек сетим ситуације кад нестане струја и када морамо заједно у породици да се нечим бавимо“, каже Весна Јањевић Поповић.

Деца не знају увек да процене да ли је тренутак за разговор погодан. Макар разговор био и одложен деца заслужују одговор, кажу стручњаци. Уколико се често догађа да га не добију, запиткивања ће се проредити, а са њима ће нестајати и радозналост.

Тиме затварамо комуникацију са децом и учимо их да не трагају за новим одговорима. А природна дечја радозналост је извор будућег активног односа према учењу и према раду и одговорности.

Оног тренутка када на питање „зашто“, деца не добију одговор, она ће врло брзо престати да питају. Ако се то догоди у раном детињству, касније, када наступи пубертет који често поред многих изазова носи и потребу за отклоном од родитеља – допрети до света детета и о њему започети разговор биће још теже.

РТС

Брже, суштинске реформе у систему високог образовања, које ће бити одрживе у дужем временском периоду, више новца у високо образовање, неки су од захтева студентских организација.

Како ове године истичу многе прелазне одредбе које су важиле изменама и допунама Закона о високом образовању, студентске организације су сачинили списак онога шта ваља урадити у наредном периоду.

Академци окупљени у Студентску конференцију универзитета Србије (СКОНУС), студентске парламенте и студентске организције покренули су акцију „Десетка за Србију“ којом траже измене и допуна Закона о високом образовању.

Кажу да је Закон донет пре шест година претрпео неколико измена, али да систем није суштински реформисан до краја.

Миша Живић, председник СКОНУС-а, наводи да је неопходно да се закон поново мења. „Не само број бодова потребан за упис, него је потребно увести нови фонд, можда нови систем финансирања и неке друге ствари које сада закон није препознавао“, истиче Живић.

Владимир Смуђа из Савеза студената Београда каже да просечно оптерећење студената треба да буде између 1.500 и 1.800 сати. „Код нас је то оптерећење до 2.000, па чак на неким факултетима и до 2.200 сати“, наводи Смуђа.

Захтеви студената формулисани су у 12 тачака. Међу захтевима су да студенти који у текућој школској години остваре 48 бодова имају право да се финансирају не терет буџета, да се усвоји шифрарник занимања и усклади са Националном службом за запошљавање.

Студенти траже и да се законски одреди максимална висина школарине и административне таксе, да студенти са завршеним основним студијама могу да се запосле као наставници, да се укину законске границе од 26 година за бенефиције академаца. Захтеви су већ упућени Министарству просвете и науке.

РТС

Већина школа у Србији, након двонедељног принудног затварања због снега, од данас ради, али и даље има проблема са прокишњавањем, влажним учионицама и непроходним путевима до школа

На подручју Рашке, Краљева и Врњачке бање данас нема наставе у пет истурених одељења у планинским селима, рекао је начелник краљевачке Школске управе Жарко Милосављевић.

Он је у изјави Танјугу рекао да за 20-ак ученика нижих разреда у Бзовику, Мланчи и Реци, на подручју Краљева, у Плешину код Рашке и Станишинцима код Врњачке бање, нема наставе јер до школа нису могли да стигну наставници.

У Основну школу „Стефан Немања“ у Студеници нису дошли ученици виших разреда из Рудна и Бзовика, јер се аутобус јутрос заглавио.

Директор те школе Томислав Пешић рекао је да су путари обећали да ће до сутра оспособити за саобраћај планински пут Студеница – Рудно.

У многим градским школама има проблема због прокишњавања учионица, али се то превазилази прерасподелом простора.

Градски превозник „Аутотранспорт“ од јутрос је успоставио све ђачке поласке који нису саобраћали у претходне две недеље.

Главни диспечер Небојша Ромчевић навео је да су једино скраћене линије за Гледић, Кауну и Отроке, јер путеви нису рашчишћени.

Међуградски саобраћај одвија се нормално, па средњошколци могу без тешкоћа да стигну до школа у околним градовима.

Настава је јутрос почела у свим школама Поморавља, Ресаве и Левча, осим у издвојеном одељењу Основне школе „Ђура Јакшић“ у Бигреници, у ћупријској општини, а у неким установама часови су скраћени, због прокишњавања.

Како је изјавио Танјугу начелник Школске управе за Поморавски округ у Јагодини Живота Старчевић, школа у Бигреници, са свега неколико ђака, остала је без угља.

На подручју те школске управе постоје 52 основне и средње школе, а некима ће бити скраћени поподневни часови, јер је на спратовима искључена струја због влажних зидова, додао је Старчевић. Он је напоменуо да су путеви до свих школа очишћени, укључујући и најудаљенија планинска села Деспотовца, Ресавице и Рековца у левачком крају.

Предавања и на јагодинском Педагошком факултету такође су почела, рекао је Танјугу декан те установе Сретко Дивљан.

У свим основним и средњим школама на територији града Лознице данас је обновљена настава, као и у три околне општине Љубовија, Крупањ и Мали Зворник.

Члан Градског већа задужен за просвету Љубинко Ђокић је рекао данас Танјугу да је настава обновљена у свих 14 основних и четири средње школе на територији града Лознице, укључујући и три школе у граду у којима је било прокишњавања.

У појединим основним школама, у којима је услед топљења снега било прокишњавања због чега је мањи број просторија ван употребе, настава је организована тако што је организована замена учионица са одељењима која су на часовима физичког васпитања објаснио је Ђокић.

РТВ

Osnovne i srednje škole i fakulteti, nakon dvonedeljnog prinudnog raspusta, od ponedeljka počinju da rade, osim manjeg broja ustanova u područjima i dalje ugroženim snegom, rekao je danas ministar prosvete i nauke Žarko Obradović.

Od 1.796 škola, u ponedeljak neće raditi 63, ili svega 3,4 odsto ustanova, rekao je Obradović na sednici Republičkog štaba za vanredne situacije i naveo da škole neće raditi na području Sjenice, Tutina, Ivanjice, Smedereva i Zaječara.

Takođe, prema njegovim rečima 176 škola ima problem sa prokišnjavanjem, ali će većina njih od ponedeljka moći da radi.

“Postoji mogućnost da se u nekim školama u međuvremenu pojavi voda i dođe do prokišnjavanja, pa bi broj škola koje ne rade mogao biti i veći“, naveo je Obradović.

On je istakao da je napravljen plan nadokande časova i da će sve aktivnosti planirane progamom rada biti ispunjene.

Obradović je dodao i da su u nekim školama u Novom Sadu i Ccačku alpinisti skidali snega sa krovova, a u Beogradu vatrogasci. Škole zbog ledenog talasa koji je zahvatio Srbiju i uvedene vanredne situacije ne rade od 6. februara.

BLIC