Izmenama zakona deca starija od 15 godina imaju pravo na poverljivost medicinskih podataka

Dete koje je napunilo 15 godina, koje je sposobno za rasuđivanje i samostalno donošenje odluka, ima pravo da na svoj zahtev obavi uvid u svoju medicinsku dokumentaciju, kao i pravo na poverljivost tih podataka. Izmenama Zakona o zdravstvenoj zaštiti i osiguranju, privatnost i poverljivost ovih podataka može da bude narušena u slučaju ako je adolescentu ugrožen život ili ako je odlučivanje deteta protivno njegovom najboljem interesu, kada je roditeljski pristanak neophodan.

– U promenama zakona najviše bode oči propis da deca imaju uvid u karton. Preterivanje je da roditelji nemaju uvid u to šta im rade deca, a sa druge strane u školama traže da opravdanje donesu mame i tate – smatra dr Nevenka Dimitrijević, iz Doma zdravlja „Voždovac”.

Ovo nije jedina novina u srpskom zdravstvu koja je stupila na snagu 1. januara.

Politika

И родитељи и стручњаци сматрају да се у школи највише времена посвећује васпитним проблемима и оценама, али не и талентованим ђацима. Наставници кажу да немају довољно времена.У школама у Србији наставници највише времена посвећују васпитним проблемима, оценама и преобимном градиву. О ђацима који хоће и могу више, не говори се довољно, тврде и родитељи и стручњаци.

У београдском Центру за таленте примају само ученике седмог и осмог разреда. Марко Ступар једва је дочекао да постане седмак.

„У основној школи нема довољно тешких задатака за нас који заслужујемо да будемо овде. А овде смо добили оно што нам треба – повод да размишљамо и нешто што ће да нас заинтересује“, каже Марко Ступар из Основне школе „Никола Тесла“ у Винчи.

Стручњаци се слажу да су даровита деца запостављена и упозоравају на озбиљне последице. Уколико такав ученик није стимулисан у школи, временом може да изгуби интересовање, попусти у школи и не развије довољно радне навике.

„Када уђете у школу, већ код средњошколског нивоа можете да идентификујете значајан број ученика који имају висок интелектуални потенцијал, али ниско школско постигнуће“, истиче Ана Алтарас Димитријевић из Института за психологију.

Обавезна додатна настава

Међутим, наставници кажу да није увек изводљиво на истом часу задовољити потребе свих, и оних који одговоре већ траже у енциклопедијама и оних који још слабо читају и рачунају.

„Због тога за ове најдаровитије постоје додатни часови који сваки наставник има у свом решењу о 40-часовној радној недељи да им се посвети на један бољи и подробнији начин и припреми за такмичења“, каже Златко Грушановић, директор ОШ „Вук Караџић“.

Стручњаци нису задовољни таквим решењем.

„Чини ми се да решење није да се нуди нешто додатно ван саме наставе, већ да се оно време које ученик већ проводи у школи организује тако да ученик и нешто ново научи. Проблем је што ученик дође у школу, седи шест сати, а не научи ништа“, каже Ана Алтарас Димитријевић.

Нови закон обавезује наставнике да, у сарадњи са психолозима, израђују посебне индивидуалне планове за талентоване ђаке. На тај начин, ђаци би учили по методу који им највише одговара и који је у складу са њиховим натпросечним могућностима.

Усавршавања наставника за рад са таквом децом су почела, а велика заинтересованост, кажу стручњаци, посебно охрабрује.

РТС

Школа „Милан Петровић” у Новом Саду

Шеснаестогодишња ученица специјалне школе за Основно и средње образовање „Милан Петровић” у Новом Саду, не користи чуло говора и слабо су јој покретљиви прсти. Ипак, то је није спречило да заслужено добије титулу најбољег ученика генерације. Ова изузетна ученица са професорима комуницира искључиво путем рачунара уз помоћ прилагођене „робустне” виртуелне тастатуре која олакшава куцање текста особама са отежаном моториком шаке. Рачунар је њен прозор у свет, средство да изрази богатство свога ума и душе. Захваљујући њему, ова девојчица одговара на професорска питања, ради контролне задатке, пише домаћи, па чак и поезију.

Ученици ове јединствене школе имају музичку учионицу у којој, уз помоћ сензора, свирају одређене инструменте.

– На овом месту деца која имају моторичке сметње уз помоћ батеријских лампи покрећу инструменте и формирају прави мали оркестар. Чак и ако дете не може да држи лампу у руци ми је закачимо за одређени део одеће и оно може да свира – објашњава Мирјана Исаков, координатор за наставу у овој школи која броји око 1.200 ђака и корисника.

Ова установа поседује многобројна помагала која олакшавају социјализацију деце, па тако у центру за асистивне технологије ђаци уче уз помоћ „паметне” табле осетљиве на додир, Брајевог штампача, камере за визуелно праћење предавача за глуве и наглуве особе које читају с усана, звучне тастатуре која откуцава изговорено, програма за ишчитавање екрана…

Ова помагала школа је добила пишући пројекте, али и уз помоћ Покрајинског секретаријата за рад, запошљавање и равноправност полова, који их је повезао са Аустријском развојном агенцијом која је донирала велики број уређаја.

Ова врста технолошких помагала корисна је ученицима, али и особама са сметњама у развоју које трагају за радним местом.

– Како би се нека особа са сметњама чула вида запослила неопходно је да јој се радно место на одређен начин прилагоди, а то је могуће само уз помоћ „асистивних” технологија (које олакшавају живот људима са посебним потребама). Тако смо, у сарадњи са одређеним стручњацима дошли на идеју да оснујемо институт који би у нашој земљи развијао ову технологију. Многи од ових уређаја немају своју верзију на српском језику. Тешко су доступни на нашем тржишту, а цена им је превисока. Понекад су двоструко скупљи него у иностранству. Будући да имамо сопствене стручњаке са завидним степеном знања, већина уређаја које користимо могла би да се производи у нашој земљи и да буде прилагођена нашим корисницима – истиче наша саговорница.

Баш из тог разлога, у септембру 2011. године, основан је Биодата институт који ће се бавити развојем помагала која подижу квалитет живота особама са посебним потребама.

Информатичар Александар Арсенин, управник овог Института, истиче да ова установа тренутно окупља 70 еминентних стручњака за области електронике, роботике, информатике, психологије…

– Покушаћемо да са домаћим стручњацима, технологијом и могућностима за производњу, добијемо опрему која ће се производити у нашој земљи и самим тим ће бити до десет пута јефтинија од уређаја које данас набављамо у иностранству. Тиме ћемо омогућити доступност ове опреме појединцима, али и специјализованим школама. Такође, развијаћемо и конкретан социјални програм подршке породицама – објашњава Арсенин.

Овај пројекат ујединиће Биодата институт, Друштво информатичара Србије, новосадски Факултет техничких наука и специјалну школу „Милан Петровић”. Новоосновани институт је непрофитна организација, коју подржава Влада Србије, а биће смештен у једној од зграда школе „Милан Петровић”. Новац за конкретне пројекте удружење ће прикупљати од донатора.

Већина пројеката је већ спремна, а следеће године ће многи од њих угледати светлост дана.

Сарадници института, између осталог, тренутно раде на развоју система за слепе и слабовиде који омогућава симулацију говора у текст и обрнуто. Професори одсека за роботику развијају робота за рад са децом са церебралном парализом.

– План је да 2012. године промовишемо домаћег „Тобија”, сложен уређај који, између осталог, може да послужи особама са потпуном парализом. Уз помоћ камере овај уређај, између осталог, прати покрете мишића лица, пре свега очију и сигнализира да је до покрета дошло и шта он може да значи. Осим тога, у плану је израда домаћег Брајевог дисплеја, као и низа стимулационих склопова и интерфејса за управљање рачунарском опремом и окружењем – најављује Арсенин.

Ј. Попадић

Vaspitanje dece: I dalje traju sporenja oko novog zakona o pravima deteta

Zakonska zabrana fizičkog kažnjavanja dece, pored dobre namere da štiti dečje dostojanstvo, u javnosti izaziva brojne polemike, a pred zakonodavca postavlja nedoumice – počev od svrhe propisivanja zabrane do celishodnosti inkriminacije i sankcija za batinanje dece.

Ukoliko bi se baš svaki vaspitni udarac „po turu“ shvatio kao krivično delo, onda bi većina porodica imala kriminalca u kući, a deci bi pretilo završavanje u tuđem domu ili domu za nezbrinutu decu, upozorio je profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Milan Škulić.

Izričita zabrana batinanja dece zasad je bez bilo kakvih propisanih sankcija predviđena Nacrtom zakona o pravima deteta, kao i prednacrtom Građanskog zakonika Srbije.

Nadležni organi za brigu o dečjim pravima navode da obaveza zabrane fizičkog kažnjavanja deteta, pre svega, proizlazi iz obaveze Srbije preuzete ratifikovanjem Konvencije UN o pravima deteta, koja izričito predviđa da je svaka država potpisnica dužna da preduzme sve mere da zaštiti dete od svih oblika fizičkog nasilja.

Škulić smatra da se nijedna odredba Konvencije o pravima deteta ne može tako široko tumačiti kao što je to učinio naš zakonodavac.

– Nije sporno da postoje različiti roditeljski „vaspitni stilovi“. Naš narod poznaje jednu prilično nesimpatičnu poslovicu po kojoj je „batina izašla iz raja“ i, iako o tome ne postoje egzaktna istraživanja, popriličan broj roditelja u praksi postupa po toj poslovici – naveo je on.

Tanjug

Đak generacije, student sa prosekom deset, osvajač medalja na olimpijadama znanja… ne postaje se slučajno. I ne postiže se štrebanjem i bubanjem. Svakodnevnim radom, malim koracima – da. Jedno je sigurno: uspeh u školi treba tražiti u želji mlade osobe da – razume svet oko sebe!

Marija Jelić

Nema te Andersenove ili Grimove bajke koja bi tako fascinirala Mariju Jelić od “čuda matematike”. Kako to da se, u istom trenutku, u isto vreme, na dva različita kraja planete Zemlje, nalaze dve potpuno identične tačke, identične u temperaturi i u pritisku? Zar to nije čudo?! Ili “trik” sa Mebijusovom trakom koji predškolac može da izvede i razume – da nešto što je imalo dve površine, samo malim okretom ruke postaje – jedna!

– Matematiku i geometriju volim odmalena. Sećam se kako mi je majka objašnjavala ne samo kako se radi neki zadatak, već zašto – priča ova mlada devojka od 22 godine, koja završava Matematički fakultet pre roka.

A pre toga osvajala je medalje na olimpijadama, bila đak generacije u osnovnoj školi i Matematičkoj gimnaziji.

Radna nedelja devojke koja je devet puta bila državni prvak iz matematike izgleda veoma obično.

– Pre podne sam na predavanjima. Kad se vratim kući, ručam, i onda pogledam šta smo toga dana radili. Na taj način ponovim gradivo. Mnogo znači slušati predavanja. Posle dva sata učenja, obavezno izađem iz kuće. Volim da šetam, da idem sa drugaricama, sa sestrom, pa i sama. Nikad noću ne učim. Subotom pomažem majci u kućnim poslovima, a nedeljom se ceo dan odmaram – priča ova devojka koja će, najverovatnije, karijeru nastaviti na Matematičkom institutu SANU, gde želi da se bavi topologijom, granom matematike koja izučava geometrijska svojstva prostora.

Vuk Vuković

Vuk Vuković je student treće godine Hemijskog fakulteta. Osim hemijskog smera, sluša i predavanja i polaže ispite na biohemiji. Ima vremena i za muziku, polaznik je Muzičke škole “Josip Marinković”, odsek solo pevanje.

– Treba biti pažljiv na predavanjima. Mi imamo mnogo časova vežbi, i onda kad dođem kući, sređujem beleške. Tako ponovim šta smo toga dana učili – kaže ovaj mladić koji će reći da je “prosečan”, možda malo više zainteresovan za svet oko sebe od “običnih” đaka.

Sa tek napunjenom 21 godinom, on je – kao i Marija – oduševljeno zaronio u svet molekula u želji da razume kako život funkcioniše.

– Nije poenta meriti metre knjiga koje si pročitao, nego razumeti ljude, svet oko sebe – kaže Vuk Vuković, sada i saradnik Istraživačkog centra Petnica

Mebijusova traka, Borsuk-Ulamova teorema o sendviču sa šunkom ili nešto treće… šta god bilo, Marija i Vuk će dobro da pretresu i razumeju pre nego što nešto drugo sami otkriju. Takve treba da čuvamo!

Blic

Reforma obrazovanja u Srbiji

Od naredne akademske godine studenti će godinu moći da upišu samo ako polože sve ispite

BEOGRAD – Od naredne akademske godine studenti će godinu moći da upišu samo ako polože sve ispite.

Zato je i za studente i profesore prioritet u 2012. godini nastavak procesa reforme, provera studijskih programa i usvajanje strateških dokumenata, kao što su nacionalni okviri kvalifikacije.

Studenti smatraju da je za akademsku zajednicu prioritet izmena Zakona o visokom obrazovanju, da nerešena pitanja treba rešavati sistemski, kako se, između ostalog, ne bi svakog oktobra javljali problemi oko upisa,prenosi RTS.

Potpredsednik Studentskog parlamenta Univerziteta u Beogradu Marko Zeljković smatra da je za rešavanje problema neophodna reforma gradiva i predmeta, ali i pregovori sa Ministarstvom prosvete koji mora da pomogne fakultetima, studentima i univerzitetu da te reforme sprovede.

„Mora da se završi reforma nastave, treba da se vidi šta je problem što studenti ne mogu da ostvare 60 bodova na većini fakulteta nego tih 48, čak je možda i to mnogo i to ispuni oko 70 odsto studenata“, rekao je rektor Univerziteta u Beogradu Branko Kovačević.

Profesori podsećaju i na to da su postojećim Zakonom studenti stavljeni u centar obrazovnog procesa, da reforma bez njih ne može da se sprovede, ali da ne treba zanemariti ni pitanje finansija.

„Apsolutno je neophodno menjanje svesti aktuelne politike po pitanju neophodnog hitnog povećanja procenta izdvajanja iz bruto nacionalnog dohotka, namenjenog obrazovanju u Srbiji“, rekao je dekan Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Miodrag Milovančević.

„Dok se nacionalni okvir kvalifikacija ne usvoji mi nećemo zakonski imati određeno ono što nam je neophodno, kako bismo znali šta nam piše u diplomi, šta možemo sa tom kvalifikacijom da obavljamo“, rekao je Milan Krstić, student prorektor Univerziteta u Beogradu.

Ništa manje važna nije ni nadgradnja doktorskih studija po evropskim standardima. Jedan od imperativa je i uvođenje standarda za rangiranje univerziteta, jer se na narednim ministarskim konferencijama više neće rangirati države već univerziteti

Autor:

Ekipa Kurira

Dragi čitaoci,

svima vama koji danas proslavljate najradosniji hrišćanski praznik Božić neka je srećno i berićetno i u ovoj godini!

Hristos se rodi!

RODITELJSKA LJUBAV definitivno NAJBOLJA TERAPIJA – VUK TRAJKOVIĆ (12) ZVANIČNO proglaŠen za NAJNAPREDNIJE DETE SA DAUNOVIM SINDROMOM NA SVETU

Sveznalica Čita i piše ćirilicu i latinicu, računa, zna od reči do reči himnu „Bože pravde“, trenira džudo, igra košarku i ljubimac je cele škole. Obožava Đokovića: „Sve Noletove mečeve sam odgledao, sobu sam izlepio posterima, kad porastem biću teniski sudija“

Mali Vuk Trajković najbolji je na svetu. Baš kao i njegov idol Novak Đoković. Zvanično! Kažu da je fenomen, čudo od deteta, genijalac. A nije izgledalo da će biti tako…

Vuk ima 12 godina. Živi u Sremčici. Ima Daunov sindrom. Stručnjaci (svetski) kažu da je najnaprednije dete sa ovom bolešću u svetu. Ide u četvrti razred OŠ „Duško Radović“ u Sremčici i nimalo ne zaostaje za svojim zdravim vršnjacima koji ga obožavaju

Najviše voli fizičko

Za razliku od većine dece obolele od Daunovog sindroma koja imaju koeficijent inteligencije oko 50, Vuk je još sa šest godina imao 87 (donja granica za zdravu decu je 90). Čita i piše ćirilicu i latinicu, omiljeni predmet mu je srpski jezik, zna od prve do poslednje reči „Bože pravde“, boje srpske zastave, na pitanje ko je predsednik Srbije kao iz topa odgovara: „Boris Tadić.“

I bez pitanja odgovara da najviše voli Novaka Đokovića. Za Novu godinu nije poželeo nikakvu igračku, poželeo je da upozna Noleta. Samouvereno kaže da će kad poraste biti teniski sudija, a sudiće, kome drugo, Novaku i Nadalu.

– Sve Đokovićeve mečeve sam odgledao. Sobu sam izlepio njegovim posterima. Očekujem da dođe da se upoznamo, da vidi i moje drugare iz škole. Našao sam neki njegov broj, počinje sa 011, ali nisam uspeo da ga dobijem. Znam da će mi, kada me bude upoznao, reći da sam fantastičan – pričao nam je Vuk ushićeno.

Zajedno uspeli …. Vuk sa ocem Vuletom

Obišli smo ga u školi i uverili se da je ljubimac svih. Dok pričamo, prilaze deca, nastavnici, svi bi da dodaju koliko je pametan, kažu da se ponose njim.

– U školi najviše volim fizičko. Treniram džudo, ali volim i košarku – nastavlja Vuk, i dodaje, kao da daje hiljaditi intervjuu u životu, da glumi, voli da piše i bude upućen u sve događaje: „Od ocena priznajem samo peticu, eventualno pet minus“, izmamljujući nam ko zna koji po redu osmeh ovaj mali-veliki čovek.

„Titulu“ najnaprednijeg deteta sa Daunovim sindromom Vuku je dodelila Raisa Venalainen iz Finske, predstavnica Svetske organizacije za sprovođenje inkluzije, koja je bila u Srbiji.

Veliko srce učiteljice

Dečakov otac Vule kaže da ona nije krila oduševljenje:

– Iz Ministarstva prosvete poslali su je da vidi kako se sa decom sa posebnim potrebama radi u Vukovoj školi. Prisustvovala je času i ostala bez reči kada je videla šta zna i kako su ga deca prihvatila, kako on komunicira sa okolinom, da ume da čita, piše, računa. Rekla je da takvo dete nigde na svetu nije srela.

Ima simpatiju

Vuk, kako i dolikuje njegovim godinama, ima i simpatiju. Moli nas da ipak „još ne otkrivamo“ njeno ime.

– Kad porastem venčaćemo se i ljubićemo se u usta – kaže Vuk.

Praksa, nažalost, pokazuje da veliki broj dece sa Daunovim sindromom već po rođenju biva smešten u dom za decu sa posebnim potrebama. S obzirom na to da je za tako nešto ipak ključna odluka roditelja, Vuk nije u domu proveo ni dan. Odrastao je okružen ogromnom ljubavlju koja je, eto, uspela da učini nemoguće. To je, pričaju roditelji Milica (36) i Vule (44) upravo ono što ovoj deci najviše treba.

– Hteli bismo da poručimo ostalim roditeljima koji imaju takvu decu da se ne obeshrabruju, već da imaju snage i volje da u njih ulože maksimalnu ljubav i trud. To će dati rezultat. Mi smo Vuka odmah ubacili u svet – sećaju se hrabri roditelji.

– Kada se rodio i kada nam je rečeno od čega boluje, nismo ni sanjali da s njim možemo ovoliko da postignemo. Ali, uspeli smo mnogo za ovih 12 godina. Sa njim je od treće godine kod kuće radio logoped, koji ima ogromnu zaslugu za njegov uspeh. Izuzetno je važno što se dokazalo da ova deca zaista mogu mnogo – pričaju oni.

Direktor OŠ „Duško Radović“ Đurađ Plavšić kaže da ne može ni da zamisli školu bez Vuka.

– Od tetkica, preko dece, do učitelja i nastavnika, baš svi ga obožavaju – navodi Plavšić, i napominje da je za Vukov uspeh „kriva“ i njegova učiteljica:

– Kod nas je inkluzija počela da se primenjuje pre četiri godine, dok to još zakonom nije ni bilo propisano. Imali smo učiteljicu kakve, garantujem, nema u celom gradu. Pošto nismo imali odgovarajuću literaturu, ona ju je noćima tražila na internetu.

Ponosan … Novinarka Pressa uručila Vuku Noletov poklon

Učiteljica velikog srca Vesna Dmitrašinović kaže da je nju upravo Vuk podstakao.

– Prvo zato što je jedno veoma drago dete, izuzetno motivisano za školu. Istrajan je, ne odustaje, u stanju je da radi i kad je pod temperaturom. Najveća kazna mu je ako ne ide u školu. Drugari ga obožavaju, a i on njih. Zabavlja ih, zasmejava, u svemu se ravnopravno igra sa njima – priča Vesna.

I za kraj, direktor moli da pomenemo da je školi, da bi radila sa decom sa posebnim potrebama na pravom nivou, potrebna finansijska pomoć:

– Teško je, da se simbolično izrazim, graditi kuću na tri sprata, a imati novac samo za prizemlje.

Zakazan susret čim se Novak vrati – Đoković poslao novogodišnji poklon

Nole će mi biti kum na svadbi

Ovu Novu godinu mali Vuk sigurno neće zaboraviti. Press ne bi bio Press da se nije potrudio da mu makar delimično ispuni najveću želju.

Genijalac iz Sremčice žarko želi da upozna Novaka Đokovića, a najpoznatiji Srbin, kada je čuo priču o ovom mališanu, poželeo je isto – da se sretne s Vukom. Susret će, naravno, pričekati da se Novak vrati u Srbiju, ali Nole se potrudio da, uz pomoć našeg lista, dečaku na svoj način čestita Novu godinu i najavi da će se videti s njim čim dođe u Beograd.

Ekipa Pressa rado je obavila kurirski zadatak i Vuku odnela ogromnu tenisku loptu sa Noletovim potpisom i specijalnom posvetom Vuku.

– Znam, sto posto mi je to poslao Novak – uzviknuo je Vuk čim nas je video na vratima, iako je lopta bila dobro „maskirana“ u velikoj kesi:

– Hvala mu puno. Možete li da mu poručite da želim da i sledeće godine, i svake posle toga, bude prvi, najbolji na svetu. A onda da mi bude kum na svadbi.

Ljubinka Račić, Beograd

Ministarsvo prosvete i nauke planira da januara na sajtu objavi predlog nacionalne strategije obrazovanja, a potom će biti javna rasprava o tom dokumentu, najavio je ministar Žarko Obradović.

„Posle rasprave bi taj dokument trebalo da bude uobličen u martu“, kazao je Obradović agenciji Beta.

Ministar je rekao da na strategiji radi veliki broj raznih stručnjaka i da su prve rekcije stručne javnosti veoma povoljne.

Predlog strategije biće objavljen, najverovatnije, do 15. januara na sajtu www.mpn.gov.rs

„Strategija će biti usaglašena sa svim evropskim i svetskim trendovima“, naveo je Obradović.

BLIC