Medicinska škola u Požarevcu nema fiskulturnu salu

POŽAREVAC – Medicinska škola u Požarevcu jedina je od srednjih škola u gradu koja nema fiskulturnu salu i učenici na časove fizičkog vaspitanja odlaze čak u Sportski centar, koji je od njihove škole udaljen više od jednog kilometra.

Medicinska škola u Požarevcu

Direktor Medicinske škole Dragan Novičić kaže da je pre neki dan upućen zahtev lokalnoj vlasti da pomogne u rešavanju imovinsko-pravnih odnosa, to jest u otkupu stana i preseljenju jedne porodice kako bi na tom mestu mogla da se izgradi fiskulturna sala, a od Gradskog veća je zatražio pomoć u gradnji hale.

Učenici pričaju da im je veoma naporno, a i teško da odlaze na nastavu fizičkog, naročito sada, u zimaskom periodu. Da bi na vreme stigli na čas, neki đaci koriste i taksi prevoz.

– Da bi na vreme stigli na čas fizičkog, moramo da krenemo ranije, odnosno da bar 10 minuta ukrademo od prethodnog časa. Ponekad od nekog profesora nemamo razumevanje i ne bude nam dozvoljeno da s njegovog časa odemo ranije. Zato smo prinuđeni da do gradske hale trčimo kako bismo stigli na vreme, a takođe i sa časa fizičkog moramo da krenemo ranije kako ne bismo kasnili na druge časove – kaže Milica Damnjanović, a njena drugarica Danijela Tomić ističe da nemaju vremena posle časa ni da se istuširaju, nego se onako znojavi oblače i ponovo trče do škole.

Učenicima je naporno da trče na čas, naročito zimi

Njihov drug Vukašin Aničić kaže da su zbog udaljenosti sportske hale često, a naročito sada, preko zime, prinuđeni da taksijem odlaze na nastavu fizičkog ili da se taksijem vraćaju, što iziskuje dodatne finansijske napore roditelja.

– Mislim da lokalna samouprava može da nađe sredstva za otkup tog stana i preseljenje te porodice, čiji se stan nalazi pored škole, i mi planiramo da ga srušimo i tu izgradimo fiskulturnu salu. U toku je izrada idejnog rešenja nove fiskulturne sale, a moje je mišljenje da grad može da pomogne i oko izrade projekta i dobijanja svih ostalih papira potrebnih za izgradnju. Nadam se da do polovine iduće godine možemo sve to da rešimo, a konkurisaćemo i kod NIP za dobijanje dela novca. Mora da se ima u vidu da naši učenici na nastavu fizičkog odlaze čak u sportsku halu, koja je od škole udaljena više od jednog kilometra – žali se direktor Dragan Novičić.

Dragan Novičić

Gradonačelnik Požarevca Miodrag Milosavljević kaže da grad želi da izgradi fiskulturnu salu.

– To je veliki interes grada, jer od te sale može u budućnosti da zavisi opstanak i postojanje Medicinske škole. Zato u saradnji s Ministarstvom prosvete nastojimo da izgradimo taj objekat, ali pre toga moramo da otkupimo stan i to bi trebalo da bude učešće Požarevca u gradnji. Zasad još ne vidim kako ćemo to učiniti jer je problem u tome što vlasnik stan otplaćuje na kredit i sve dok ga ne otplati u celosti, ne može da ga uknjiži. Nadamo se da će to nekako biti rešeno i da ćemo rebalansom budžeta obezbediti novac za otkup stana i da se neće dugo čekati na početak gradnje fiskulturne sale za đake – ističe gradonačelnik Milosavljević.

BLIC

Председник Конференције универзитета Србије и ректор Универзитета у Београду Бранко Ковачевић потписао је декларацију „Правих мушкараца против насиља над женама“, чиме је личним примером подржао модел мушкарца који се залаже за стварање друштва без насиља, поготово насиља над женама.

„Подржавам овакву иницијативу која има за циљ да спречи и заустави насиље у породици, поготово над женама које су стуб сваке породице,“ оценио је ректор Ковачевић у саопштењу, нагласивши да је сваки вид насиља у породици недозвољен и непримерен савременом друштву

Форум правих мушкараца за борбу против насиља над женама у Србији, иницијатива је која је покренута поводом Међународног дана борбе против насиља над женама, подсећа се у саопштењу.

Форум има за циљ да окупи јавне личности да својим личним примером покажу да подржавају модел правог мушкарца, који се залаже за стварање друштва без насиља, поготово насиља над женама.

Форум правих мушкараца организују Уједињене нације у Србији и Центар Е8, уз подршку Канцеларије за младе управе града Београда, међународне организације ЦАРЕ и Министарства иностраних послова Краљевине Норвешке.

Декларацију су до сада, између осталих, потписали сталини координатор Уједнињених нација у Србији Вилијам Инфанте, глумац Никола Ђуричко, новинар Драган Илић, заменик шефа делегације ЕУ Србији Адријано Мартинс, музичар Огњен Радивојевић и други.

РТВ

Мушкарци који имају пун радни стаж од 40 година од јануара 2012. године у пензију ће одлазити старији за четири месеца, односно мораће да имају најмање 53 године и осам месеци живота.

Са сваком следећом календарском годином граница за одлазак у пензију за мушкарце ће се померати најпре за по четири месеца, до 2019. године а затим по шест, све до 2023. године када ће, уколико имају пуних 40 година радног стажа, старосна граница за одлазак у пензију бити 56 година живота, подсећа лист „Глас осигураника“ на пензионерске услове који ће важити од почетка наредне године.

Управо због тога, они који ове године имају 53 године и четири месеца живота и стаж од четири деценије не треба да чекају, већ да најкасније до последњег дана децембра предају захтев за одлазак у пензију, јер ће догодине морати да чекају да напуне 53 године и осам месеци живота.

Жене које у 2012. пуне 60 година живота за одлазак у пензију треба да имају најмање 15 година стажа, док оне које имају пун стаж, 35 одрађених година, морају да имају најмање 53 година живота.

Од 2013. године, међутим, за припаднице „слабијег“ пола пооштравају се сви услови: потребан радни стаж повећаваће се сваке године за по четири месеца, док 2021. не достигне 38 година стажа за пензионисање (уместо садашњих 35).

Подизаће се и старосна граница, па ће жене које имају пун радни стаж 2023. године морати да имају и најмање 58 година живота (уместо 53 колико је сада доња граница).

Значи, још следеће, 2012. године женама ће за пензионисање бити потребне 53 године живота и 35 година радног стажа.

Мењају се услови и за полицијске службенике, припаднике Безбедносно-информативне агенције, Војно-безбедносне агенције и Војно-обавештајне агенција, запослене у Министарству спољних послова, у Управи за извршење кривичних санкција, пореској полицији, професионалним војним лицима.

Сви они ће 1. јануара 2012. у пензију моћи да иду најраније са 53 године и четири месеца живота и 20 година и осам месеци стажа.

Услов је да су најмање десет година и осам месеци ефективно провели на радним местима где се стаж рачуна са увећаним трајањем.

Законом о пензијском и инвалидском осигурању предвиђено је да се граница за одлазак у пензију подиже постепено све до 2023. године, после чега, према важећим прописима, више не би требало да буде нових услова за пензионисање.

У Фонду за пензијско-инвалидско осигурање се просечно годишње уради око 100.000 нових решења за остваривање права из пензијског и инвалидског осигурања.

Приликом доношења решења о пензионисању, признаје се само стаж за који су плаћени доприноси. Захтев за пензију се предаје по престанку осигурања, а може и два месеца раније (уз пружање доказа да ће радни однос престати), након чега је законски рок за доношење решења два месеца.

Уколико неко испуњава минимум услова за пензију, а нису му уплаћени доприноси за укупан стаж, добиће привремено решење, док ће коначан обрачун пензије добити када се плате сви доприноси.

Уколико послодавац, из било ког разлога, није у прилици да плати заостале доприносе, онај ко је поднео захтев за пензију може то да учини и сам.

Имовина добровољних пензијских фондова 11,6 милијарди динара

Нето имовина добровољних пензијских фондова у Србији на крају септембра 2011. године износила је око 11,6 милијарди динара и за 25,9 одсто је већа него пре годину дана, објавила је данас Народна банка Србије.

На индивидуалне рачуне чланова добровољних пензијских фондова у трећем кварталу уплаћено је 633,4 милиона динара, а повучено 103 милиона динара.

У Србији су добровољни пензијски фондови почели да послују 2007. године и тренутно их има девет. У тим фондовима за старост штеди око 173.920 грађана.

Просечна старост чланова фондова је 44 године, а просечна укупна уплата по члану на крају трећег квартала износила је 79.000 динара.

Добровољни пензијски фондови највећи део прикупљене имовине улажу у државне дужничке хартије (76,2 одсто), затим у средства по виђењу (12,5 одсто), акције (пет одсто ), орочене депозите (4,8 одсто) и непокретности (0,7 одсто).

РТВ

Država ima najveću ulogu i odgovornost u stvaranju ambijenta koji će privući visokokvalifikovane kadrove na povratak, ali i sprečiti dalji odliv mozgova, rekao je danas ministar prosvete i nauke Žarko Obradović.

Obradović je na regionalnoj konferenciji “Povratak visokokvalifikovanih stručnjaka na zapadni Balkan” rekao da su i Srbija i druge države u regionu zemlje sa nedovoljno jakom ekonomijom i nedovoljno izgrađenom privrednom strukturom.

“ Zbog toga s jedne strane imamo nedovoljna izdvajanja za obrazovanje i naučno istraživački rad, a s druge razvoj i primena znanja se ne vrše na efikasan način. U domaćoj privredi još ne postoje kapaciteti i istraživačka jezgra, pa i razumevanja potrebna za prihvatanje visokostručnih kadrova i njihovih znanja i iskustava“, rekao je Obradović.

Predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost Sonja Liht rekla je da je neophodno da se pri Vladi Srbije osnuje posebna institucija koja će se baviti pitanjem povratka visokokvalifikovanih kadrova. Ona je istakla da takve institucije već postoje u Albaniji i Makedoniji i da očekuje da ona uskoro bude stvorena i u Srbiji.

„To telo bi trebalo da stvori ozbiljnu bazu podataka onih koji rade u svetu, i da osmisli način na koji će svi oni učestvovati u projektima važnim za Srbiju „, zaključila je Sonja Liht.

Miodrag Stojković, poznati genetičar koji se iz Engleske vratio u Srbiju, rekao je da se nije pokajao zbog te odluke i da bi ponovo isto uradio. On je međutim kritikovao univerzitete i fakultete u Srbiji, koji se nalaze na listi najboljih na svetu, ali i profesore jer za poslednjih dvadeset godina nisu objavili ni jedan naučni rad.

BLIC

Јавна је тајна да професори краду студентске радове и радове других колега, да преписују и сопствена дела, а краду и студенти

Прави академци, упркос модерној технологији, не плагирају семинарске, дипломске или стручне радове

На факултетима је завладао нови тренд – плагирање семинарских радова, дипломских, докторских, радова професора у домаћим и међународним часописима. Захваљујући новим технологијама, „копи-пејст” користе и студенти и професори, а Одбор за професионалну етику Универзитета у Београду и званичним дописом је скренуо пажњу Сенату да му се све чешће обраћају разни предлагачи ради утврђивања повреде етике наставника због интелектуалне крађе.

Проректорка УБ др Неда Бокан, иначе професорка Математичког факултета, каже да не треба ићи на тако висок ниво – крађа почиње већ од семинарских радова, али и додаје да данас постоје разни софтвери који омогућавају проверу степена плагијата.

– То је актуелно за све нивое студија, где год тражите самостални рад. И то није проблем на нивоу само нашег одбора, већ и свих научних часописа. Мени се често догађа, пошто водим редакцију за приказивање радова из математике, механике и рачунарства на нивоу Србије, да главна редакција у Берлину добије информацију да је неки рад плагијат и онда нас моле да тај рад из тог часописа искључимо и да даље водимо рачуна о конкретном аутору – објашњава професорка Бокан.

Немања Стаменчић, некадашњи члан Одбора за професионалну етику у име студената, иначе дипломац Факултета организационих наука, каже да Одбор прво треба да се позабави професорима, па тек онда студентима. Он каже да професори не прате студента, да врло често и не прочитају оно што је написао и да је то један од основних разлога што је плагирање постало тренд.

– Студенти, наравно, користе незаинтересованост професора, којима је најчешће битна форма и колико рад има страница. Већина наших дипломских радова јесу еквивалент озбиљном последипломском раду у развијем западним земљама, где су семинарски радови, на пример, на десетак страница, а код нас на 30. Када је таква ситуација, логично је да се студенти баве квантитетом, а не квалитетом и да им је најлакше да дођу до задатог обима свог рада тако што ће да копирају – каже Немања.

Саговорник указује и на чињеницу да постоји и друга страна ове приче, а то је јавна тајна да професори користе студентске радове за писање сопствених радова. Др Марко Павловић, редовни професор Правног факултета у Крагујевцу, један је од малобројних наставника који се усудио да јавно проговори на ову тему и правду затражи пред судом. Како нам каже, заузврат је имао само муке и невоље, јер је за већину колега важно „не таласати, бити миран и примати платицу”.

– Прво сам од Суду части Универзитета тражио да испитају случај колегинице која је иначе оптужена и у афери „Индекс”, али је суд одбио да о плагијату расправља. Пошто овај научни пут није успео, поднета је кривична пријава, која је растезана годину дана и на крају одбачена. Колегиница је после мене тужила за клевету и сад ћу у фебруару на суду сатима да читам њену монографију и доказујем да је плагијат – прича професор.

Центар за евалуацију у образовању и науци (ЦЕОН), као издавач Српског цитатног индекса и Библиометријског извештаја о часописима, током 2009. и 2010. године предузео је опсежно истраживање с циљем да се та два информациона извора растерете нелегитимних садржаја. Проверавани су само радови на енглеском језику.

Од 2.163 проверавана научна чланка домаћих аутора, утврђено је да су 240 плагијати или аутоплагијати, а број би сигурно био и већи да су испитивани плагијати иностраних аутора. У писму Министарству, ЦЕОН наводи да на Интернету постоји све већи број сервиса који откривају овакве појаве и да је боље да се с овим проблемом суочимо на сопствену иницијативу, него под спољним притиском.

Сандра Гуцијан

Svi odlični studenti iz Čačka, sa prosekom višim od devet, dobiće po 60.000 dinara iz zavičaja

Čačak – Najbolji studenti iz Čačka, ma gde da su, dobiće i ove godine čestitku iz zavičaja koja obuhvata deset mesečnih uplata po 6.000 dinara. Ovaj grad, povodom svog dana (18. decembra), već deveti put bespovratno pomaže najdarovitije akademce na trećoj i starijim godinama fakulteta u Srbiji, pod uslovom da redovno daju godine i imaju prosek ocena viši od devet.

Te uslove ove jeseni ispunjavaju 54 čačanska studenta, koje predvodi trojka bez ijedne devetke. Prosek 10, dakle, imaju Milica Maksimović (Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu), Stefan Ilić (Hemijski – BG) i Marija Zorić (Hemijski – BG).

Među prvih deset još su Milica Tomašević sa prosekom 9,95 (Matematički – BG), Miloš Simeunović sa 9,90 (Mašinski – BG), Bogdan Brković sa 9,82 (ETF – BG), Dušan Ružić sa 9,81 (Farmaceutski – BG), Nevena Bešević sa 9,80 (Medicinski – BG), Ljiljana Živanić sa 9,75 (Tehnološki – BG) i Kristina Mirković sa 9,67 (Filozofski – BG).

Slede ih Vanja Vukša sa 9,64 (Medicinski – BG), Vladimir Tmušić sa 9,64 (Medicinski – BG), Jovana Radovanović sa 9,61 (Agronomski – ČA), Tina Tomašević sa 9,57 (Medicinski – BG), Milica Dačić sa 9,56 (Pravni – KG), Milutin Mijatović sa 9,55 (Filološki – BG), Danka Simović sa 9,53 (Ekonomski – BG), Marko Trnavac sa 9,48 (FON – BG), Milica Kaplarević sa 9,46 (Ekonomski – KG) i Petar Salević sa 9,45 (Medicinski – BG).

Finansijsku podršku, 10 meseci po 3.500 dinara mesečno, dobiće i šestoro odličnih učenika specijalizovanih škola. To su Tamara Danilović, Damjan Milosavljević i Ognjen Milosavljević, koji pohađaju Školu za muzičke talente u Ćupriji, Srna Raičić, učenica specijalnog odeljenja za fiziku Gimnazije u Nišu, i Miloš Paunović i Maksim Stokić, polaznici Matematičke gimnazije u Beogradu.

– Najbolji studenti iz našeg grada retko se vraćaju posle diplomiranja, obično ih čekaju mesta na fakultetima, u preduzećima i po zdravstvenim ustanovama glavnog grada. To je, iz ugla tih mladih ljudi, logičan put i prirodan redosled stvari. Možda bi, zbog toga, trebalo razmisliti o mogućnosti da sredstva iz našeg budžeta, namenjena darovitim akademcima, budu preko čačanske bolnice ili preduzeća u našem mestu usmerena ka mladim stručnjacima koji će se, kad diplomiraju, vratiti u rodni grad – kaže za „Politiku” Miroslav Vujović, načelnik Gradske uprave za društvene delatnosti u Čačku.

Inače, zbog budžetske štednje, visina novčane podrške i studentima i učenicima ostala je na iznosima od prošle godine.

Gvozden Otašević

ПРЕУЗМИ ОРИГИНАЛ

ПРЕУЗМИ ОРИГИНАЛ

ПРЕУЗМИ ОРИГИНАЛ

Profesoru osnovne škole iz Smedereva pravosnažna je kazna od godinu dana zatvora uslovno, zbog nepreduzetih mera zaštite učenika na ekskurziji. Prvobitna presuda bila je na dve godine zatvora.

Sud u Smederevu (Tanjug)

Razredni starešina Dobrica Živanović je osuđen pošto se jedan od đaka neplivača, A.Đ, utopio 6. oktobra 2005. godine oko 15 časova na plaži u Bečićima.

Profesor je kažnjen uslovnom osudom s rokom provere od pet godina pošto je proglašen krivim za teško delo protiv opšte sigurnosti. Takođe je obavezan da sudu na ime paušala plati iznos od 7.000 dinara, navodi se u presudi objavljenoj na sajtu Apelacionog suda.

Živanović je prvobitno bio osuđen u januaru 2009. godine u Okružnom sudu u Smederevu na dve godine zatvora.

Živanović je osuđen jer je 6. oktobra 2005. godine na plaži u Bečićima izazvao opasnost za život učenika jer je kao razredni starešina preuzeo aktivnost visokog rizika – kupanje u moru učenika, iako Programom ekskurzije za osmi razred i programom turističke agencije to nije bilo predviđeno, navodi se u obrazloženju presude.

Direktor škole je na sastancima, pre polaska na ekskurziju, zabranio odvođenje đaka na kupanje zbog visokog rizika i kratkog vremena, a ukoliko razredne starešine odluče da odvedu učenike na kupanje, direktor im je rekao da preduzimaju odgovornost na sebe da tu aktivnost obave bezbedno za zdravlje i život učesnika.

Živanović, prema presudi, nije preduzeo potrebne mere da se kupanje učenika njegovog odeljenja obavi na bezbedan način da ne bi došlo do utopljenja nekog od učenika, pošto na roditeljskim sastancima koje je održao pre polaska na ekskurziju nije od roditelja tražio pismenu saglasnost da njihova deca mogu da se kupaju u moru, kao ni pismene izjave da li njihova deca znaju da plivaju.

Svojim učenicima neplivačima nije izričito rekao da ponesu sredstva koja će koristiti u vodi da se ne bi utopili, a dolaskom u Bečiće, poveo je učenike organizovano na plažu pritom ne preduzevši sve što je potrebno za bezbedno kupanje i plivanje, zbog čega je došlo do utopljenja učenika A.Đ. koji nije znao da pliva.

(Fonet)

Država nema niti politiku niti fondove za one koji bi želeli da se vrate, kaže dr Vera Dondur

Iz Matematičke gimnaziji mnogobrojni đaci odlaze na fakultet u inostranstvo

Jednog od naših najtalentovanijih mladih matematičara – Teodora fon Burga, prekinuli smo u toku intervjua za prijem na Oksford. Prvi krug je dobro prošao, biće još nekoliko razgovora, ali on se nada da će dobiti indeks ovog prestižnog evropskog univerziteta. Da li to znači da je Srbija ostala bez još jedne naučne zvezde u usponu?

– Ja želim da se vratim u Srbiju posle završetka studija, nije to sporno, ali će sve zavisi od toga kako će se država poneti, a državi jeste u interesu da se ja vratim. Nije toliko bitna plata, već da imam sve uslove koje bih imao i ovde da ostvarim svoj pun potencijal – objašnjava Fon Burg.

On je samo jedan od nekoliko hiljada mladih ljudi koji napuštaju Srbiju, nezadovoljni odnosnom države prema onome što je najvrednije u jednoj zemlji. Fon Burg je razočaran zbog činjenice „da je finansijska podrška Srbije uglavnom odlazila u ruke lošijim učenicima od njega” i da su njegove godine, jer je vrlo rano njegov talenat došao do izražaja na takmičenjima, bile razlog što je nekoliko puta ostajao bez stipendije, budući da se novac delio onima koji su bili u završnim razredima srednje škole.

Na naše pitanje da li je tema neke od sednica Nacionalnog saveta za naučni i tehnološki razvoj bio povratak naših kadrova ili način da se sa njima održi veza ukoliko već odluče da ostanu u inostranstvu, predsednica ovog tela dr Vera Dondur odgovara odrečno, i objašnjava da mi kao država nemamo niti politiku niti fondove za one koji bi želeli da se vrate.

U toku je izrada Strategije razvoja obrazovanja, dodaje, a u delu u vezi sa doktorskim studijama pokušaće da se pronađu neka druga rešenja, poput doktorskih škola na kojima bi predavali i naši stručnjaci iz inostranstva.

– Povratak naših stručnjaka iz sveta je jako komplikovan proces, jer je za svakog od njih potrebno obezbediti pojedinačne uslove. Oni se na institute još i vraćaju, ali je na fakultetima to mnogo teže, jer je potrebno obezbediti novo radno mesto. Rešenje bi bilo da se otvori Fond za sve one koji žele da se vrate i da se organizuju povremeni konkursi za naše vodeće naučnike kojima bi bio obezbeđen posao bez obzira na trenutne potrebe fakulteta – smatra profesorka Dondur.

I ona, kao i Fon Burg, smatra da su najbitniji uslovi u koje se vraćaju stručnjaci, jer više ni stambeno pitanje nije toliki problem. Profesorka dodaje i da su mnoge kolege već u startu razočarane činjenicom da im je potrebno 1.000 evra za priznavanje diploma. Po njenim rečima, izvesna veza sa tim naučnim potencijalom u dijaspori ipak postoji, ali to rade fakulteti individualno.

Država s druge strane tvrdi da podržava talente. U Ministarstvu omladine i sporta kažu da oni pružaju podršku kroz rad Fonda za mlade talente, koji je najveći državni fond u regionu i navode primer baš Teodora fon Burga, koji je po osnovu pobeda na raznim takmičenjima od 2008. godine do danas nagrađen jednokratnim nagradama Fonda u visini od ukupno oko milion dinara.

– Od 2008. godine, od kada je fond u okviru Ministarstva omladine i sporta, podržali smo više od 6.400 srednjoškolaca i studenata i izdvojili preko 1,6 milijardi dinara. U protekle tri godine podržali smo 2.512 učenika jednokratnim nagradama „Dositeja”, stipendirano je 3.000 studenata koji se školuju na univerzitetima čiji je osnivač Republika Srbija, 1.000 njih koji studiranje nastavljaju u inostranstvu – objašnjava Miloš Radosavljević, koordinator Radne grupe Fonda za mlade talente.

Po njegovim rečima, na godišnjem nivou ovo ministarstvo daje do 1.000 stipendija za studiranje u zemlji i do 500 za studiranje u inostranstvu, a ti studenti potpisuju ugovor kojim se obavezuju da će po završetku studija raditi u zemlji najmanje pet godina.

———————————————-

Povratak na određeni period

Na naše pitanje kakvi su dugoročni planovi kada su u pitanju mladi talenti, Miloš Radosavljević odgovara da je to definisano Strategijom naučnog i tehnološkog razvoja Srbije, od 2010. do 2015. godine, koju je usvojilo Ministarstvo nauke.

Jedan od projekata u ovom dokumentu je povratak istraživača na određeni period, a za to vreme su im obezbeđeni uslovi za rad, sredstva, neophodna oprema i povoljni uslovi stanovanja. Takođe, predviđeno je i umrežavanje istraživača u Srbiji sa kolegama u dijaspori, posete eminentnih srpskih istraživača, kao i podsticaji za istraživače u dijaspori da ovde osnuju preduzeća. Za sada je sve ovo samo slovo na papiru.

Sandra Gucijan

JAGODINA – Ministar prosvete i nauke Žarko Obradović izjavio je danas na svečanoj akademiji povodom 18 godina Pedagoškog fakulteta u Jagodini i 113 godina obarzovanja učitelja u ovom gradu da Srbija čini sve da bi obrazovanje u našoj zemlji dostiglo moderne standarde.

„Radimo to zbog nas, jer je naš interes da imamo obrazovni sistem koji će doprinositi napretku i prosperitetu čitavog našeg društva“, poručio je ministar.

„Promene koje slede u obrazovanju i obrazovnom sistemu, menjaju tradicionalnu ulogu nastavnika – učitelja. Nova rešenja podrazumevaju da je u centru pažnje đak, uz istovremeno unapređenje uloge vaspitača i učitelja“, objasnio je on.

Polazište u kome su učitelji bili samo isporučioci informacija se menja, nova uloga zahteva da prosvetni radnik bude i vodič, mentor, organizator nastave, savetnik, dodao je Obradović.

„Savremeni pedagoški rad, uz stalno usavršavanje i inovacije, ima izuzetan značaj i važnu ulogu i obrazovanju učitelja“, rekao je Obradović i istakao da je Pedagoški fakultet u Jagodini „dao ogroman doprinos u obrazovanju prosvetnih radnika i zahvaljujući tome centralna Srbija ima kvalitetan i stručan obrazovni kadar.

Pedagoški fakultet u Jagodini uspešno prati i sprovodi sve promene u društvu kako bi unapredio sistem obrazovanja, ocenio je Obradović i istakao da je unapređenje obrazovanja unapređenje prosperiteta Srbije zasnovanog na znanju, socijalnoj pravdi na principima demokratije.

Obradoviću je, dekan fakulteta prof. Sretko Divljan uručio „posebnu zahvalnicu“ za razvoj ove visokoobrazovne ustanove.

Zahvaljujći se Obradović je istakao da to priznanje nije samo njegovo već i priznanje Vladi i Ministratsvu prosvete.

„Lepo je imati viziju i znati šta hoćete, ali je potrebno obezbediti sredstva da bi mogli unaprediti obrazovanje, a ja to, bez Vlade, ne bih mogao“, dodao je Obradović.

„Posebnu zahvalnicu“ dobio je i gradonačelnik Jagodine Dragan Marković – Palma koji je podsetio da će uskoro u Jagodini biti završena Tehnička škola, koja je započeta pre 15 godina, a njenom izgradnjom Pedagoški fakultet će dobiti više prostora za nove studente.

Blic