U novosadskim domovima ima mesta za 2.635 akademaca na budžetu, a ostali moraju da traže privatan smeštaj

Novi Sad: Studentski dom „Profesor Živojin Ćulum“ koji studenti zovu i „Novi A”

Novi Sad – Studentima u Novom Sadu na raspolaganju je 2.635 mesta u osam studentskih domova, od kojih je čak šest prve kategorije, a svi su detaljno renovirani u poslednjih nekoliko godina. Konkurs za brucoše je završen 15. septembra, dok studenti viših godina, kao i studenti diplomskih i doktorskih studija, imaju rok do kraja oktobra. Interesovanje je kao i svake godine ogromno, jer smeštaj u sobama prve kategorije košta 1.430 dinara, a druge 1.100 dinara.

Najviše mesta ima dom „Slobodan Bajić“, 806 u 390 soba, koji je druge kategorije i nalazi se u univerzitetskom kompleksu. U kampusu je i dom „Veljko Vlahović“, takođe druge kategorije, sa 340 mesta u 170 soba. Iako su lošije rangirani, ovi domovi su takođe traženi, jer studenti ne moraju da se muče s prevozom, a i centralni restoran im je bukvalno pred nosom.

Domovi u naselju Liman 4 „Profesor Živojin Ćulum“, „Novi B“ i „Novi C“, od kojih je ovaj poslednji izgrađen 2009. godine, imaju po 372 mesta u 186 soba. „Feješ Klara“ sa 148 mesta u 71 sobi nalazi se u naselju Grbavica, „Sajmište“ ima 262 mesta u 155 soba i nedaleko je od Medicinskog fakulteta (ovde su uglavnom njegovi studenti), a „23. oktobar“ u Ulici Danila Kiša (Grbavica) ženski je dom sa 191 mestom u 97 soba.

Studenti kažu da je najluksuzniji „Novi C“ gde su sobe poput malih garsonjera,opremljene frižiderima, električnom ringlom i zasebnim kupatilom. Ovde su uglavnom najbolji studenti, koji imaju idealne uslove za učenje, a brucoši imaju male šanse da ga odmah dobiju (ranije su dobijali samo domove u kampusu).

Ženski dom na Grbavici, populano nazvan „Cesarec“, ima besplatan vešeraj, sobe su sa kupatilom, priključkom za kablovsku,Internet i telefon. Pošto je renoviran pre dve godine, nameštaj je nov, ali vlada stroga disciplina. Dobijaju ga studentkinje sa prosekom iznad 8,5. Nedaleko od njega je dom „Feješ Klara“ sa takođe savršenim uslovima za stanovanje i učenje. Možda mu je mana što nema kuhinje, ali je menza veoma blizu.

Naravno, ovu pogodnost imaju samo studenti koji su na budžetu. Oni, takođe, mogu da koriste benificiranu ishranu, koja mesečno košta 3.960 dinara: doručak je 31 dinar, ručak 55, a večera 46 dinara!

Konkursom Ministarstva prosvete i sporta 78 mesta u novosadskim domovima izuzeto je iz raspodele. Od ovog broja 38 je rezervisano za međunarodnu razmenu, dok ćePokrajinski sekretarijat za obrazovanje, upravu i nacionalne zajednice odlučivati o raspodeli 40 „ekonomskih“ mesta. Za njih će studenti plaćati punu cenu (zbir učešća Republike i nadoknade koju plaća stanar na osnovu konkursa), a ukoliko ne bude dovoljno zainteresovanih, ona će biti uvršćena u redovnu raspodelu.

Konkursom su predviđene i mere podrške za studente iz osetljivih društvenih grupa: materijalno ugroženih porodica, bez roditeljskog staranja, jednoroditeljskih porodica, Romi, studenti čiji su roditelji nestali ili kidnapovani na teritoriji Kosova i Metohije i bivših republika SFRJ, izbeglice i raseljeni, povratnici po sporazumu o readmisiji i deportovani studenti, studenti sa invaliditetom, hroničnom bolešću i rekonvalescenti.

Svi koji ne dobiju smeštaj u prvoj raspodeli imaju pravo da podnesu zahtev Studentskom centru da se posebno rangiraju u okviru namenski opredeljenih kapaciteta ove ustanove (deset odsto ukupnog broja).

M. Mijušković

———————————————–

Za nameštenu garsonjeru 120 evra

Studenti koji ostanu ispod crte u raspodeli domova, kao i oni koji nisu na budžetu, smeštaj moraju da traže privatno. U Novom Sadu ima dosta slobodnih stanova, koji su u poslednje vreme namenski građeni za izdavanje, a cene su pale.

Stan od pedesetak kvadrata, u koji se može smestiti i troje studenata, može se na Novom naselju, nešto bližoj Detelinari, pa čak i Grbavici (širi centar) rentirati za 150 evra. Oni namešteni su skuplji za tridesetak evra. Struja, kablovska i dažbine za ovu kvadraturu su oko 80 evra. Nameštena garsonjera od dvadesetak kvadrata košta oko 120 evra, a dažbine su takođe manje.

————————————————————-

U domovima i kablovska i Internet

Subotica – Biti dobar student višestruko se isplati i kada je u pitanju i smeštaj i ishrana. Studentski centar raspolaže sa dva studentska doma „Bosa Milićević“ i „Ivo Lola Ribar“ sa ukupno 700 ležajeva u kojima je mesečna cena smeštaja za budžetske studente 1.100 dinara.

–Svi studenti koji ispunjavaju uslove na konkursu dobiju mesto u domu, čak nam preostane i nekoliko ležajeva koje izdajemo samofinansirajućim studentima po ekonomskim cenama koje su, u zavisnosti od kvaliteta smeštaja, od 5.500 do 6.500 dinara – kaže nam Veljko Vojnić, direktor Studentskog centra.

Poslednjih godina Studentski centar mnogo je uložio u opremanje domova u kojima sada sobe imaju svoje kupatilo, čajnu kuhinju, nov nameštaj i posteljinu, kablovsku televiziju i Internet.

– Domovi nisu socijalna kategorija, tek se jedan bod dobija na ime materijalnog stanja studenta, a prevagu odnose rezultati postignuti na studijama. Studentski domovi i fakulteti su po pravilu prve državne institucije sa kojima se mladi ljudi sreću i kada oni primete da se brine o uslovima u kojima žive i uče i oni se onda odgovorno ponašaju. Uostalom, kvalitet studentskog života može biti jedan od prvih razloga da neko ko je došao ovde da studira i poželi da ostane u Subotici, a s obzirom na depopulaciju našeg podneblja to nije bez značaja – ističe Vojnić.

Studentski centar izdao je 1.200 elektronskih kartica za ishranu u menzi gde doručak košta 35, ručak 55, a večera 46 dinara, dok za samofinansirajuće studente ishrana je nešto skuplja te doručak staje 80, ručak 180 a večera 150 dinara. Čak i ova nešto viša cena još je daleko povoljnija od samostalnog snalaženja, ili hranjenja po restoranima, pogotovo zato što Subotica iako ima tri fakulteta i dve više škole nema ekspres-restoran ili neki restoran brze, gotove hrane.

Za studente koji biraju privatan smeštaj stan će koštati od 80 do 150 evra, ali će za troškove komunalnih usluga morati da plate gotovo još polovinu te sume.

A.Isakov

———————————————————-

Četvorokrevetne sobe za studente mašinstva

Kraljevo – Već četiri decenije postoje studije mašinstva u Kraljevu, a ovaj fakultet, koji pripada Kragujevačkom univerzitetu, jedina je visokoškolska ustanova u gradu na Ibru.

Pored Kraljevčana, tu se već godinama školuju i studenti iz okolnih mesta tako da postoji studentski dom. Objekat je u zemljotresu oštećen, ali je brzo rekonstruisan tako da je od početka školske godine i useljen. U njemu stanuje 68 studenata, u sobama četvrte kategorije, odnosno sve sobe su četvorokrevetne.

Studenti koji su stekli pravo da se školuju o budžetskom trošku mesečno plaćaju smeštaj svega 880 dinara, jer se iz budžeta namiruje još 6.980 dinara po svakom stanaru. Tu, kako nam objašnjava upravnik Zoran Uzunović, postoji i studentski restoran u kome tri obroka, za mesec dana, studenti plaćaju 3.960 dinara, a država na taj iznos za svakog uplaćuje 5.760 dinara. U studentskom restoranu mogu se, naravno, hraniti svi studenti.

Oni koji ne ispunjavaju uslove ili ne žele da stanuju u domu u Kraljevu jednokrevetnu studentsku sobicu mogu naći za pet, šest hiljada dinara mesečno.

M. Dugalić

——————————————————–

Za niške akademce tesni domovi

Doručak 80, ručak 180 a večera 150 dinara (Foto A. Ćirić)

Niš – U tri paviljona Studentskog doma u Nišu, kod tehničkih fakulteta, blizu Medicinskog i pored Pravnog i Ekonomskog fakulteta ima 930 mesta za studente Niškog univerziteta. Kako je za „Politiku” rečeno u ovoj organizaciji, cene nisu promenjene i na istom su nivou kao prošle godine. Za ležaj u sobama prve kategorije mesečno studenti plaćaju 1.430 dinara, a krevet u sobama druge kategorije mesečno košta 1.100 dinara.

Cena ishrane je povoljna i takođe u odnosu na prethodnu godinu nije promenjena: tri obroka dnevno u studentskim menzama koštaju 3.970 dinara.

Za mnogo veći broj studenata, koji nisu iz Niša, a koji bi da obezbede smeštaj u domovima, bolja vremena biće nakon proleća 2013. godine, kada se očekuje završetak izgradnje i adaptacije sadašnjeg paviljona studentskog doma kod tehničkih fakulteta, koje uveliko traju. U novom objektu biće dodatnih 500 mesta, a Ministarstvo prosvete i grad Niš za izgradnju novih kapaciteta izdvojili su oko pola miliona evra.

Zbog nedostatka smeštajnih kapaciteta svi studenti koji iz drugih gradova Srbije dolaze u Niš na studije primorani su da iznajmljuju stanove od privatnih stanodavaca. Garsonjere u stambenim zgradama sa parnim grejanjem od dvadesetak kvadrata, gde smeštaj po nepisanom pravilu koristi jedan ili dva studenta, plaćaju se od 120 do 150 evra, jednosobni stanovi od 120 do 200 evra, zavisno od kvadrature, a veći i preko 200 evra. Naravno, uz kiriju, odnosno plaćanje zakupa, korisnici stanova obavezno plaćaju i zajedničke troškove u zgradama u kojima su stanovi, ali i utrošenu struju i troškove grejanja.

Nešto jeftiniji je smeštaj u stambenim jedinicama u privatnim porodičnim kućama, gde je soba od 60 do 75 evra, garsonjere oko 100, a jednosobni stanovi od 100 do 130 evra. Plus, svakako, troškovi za grejanje, struju, telefon…

T. Todorović

—————————————————

Bolje ocene, manji troškovi

Mesečni troškovi smeštaja i ishrane u domu Vi„ta Janjić“ su do 5.350 dinara (Foto B. Kartalović)

Kragujevac – Od ukupno 15.000 studenata na 11 fakulteta Univerziteta u Kragujevcu, oko 12.000 pohađa nastavu u ovom gradu. Budući da dve trećine brucoša dolazi iz drugih mesta u Srbiji, potražnja za pristojnim smeštajem je velika, pogotovo zato što Studentski centar raspolaže sa svega 634 ležaja. Zato je veliki broj visokoškolaca prinuđen da potraži privatni smeštaj. Oni koji se opredele za ovu varijantu moraju da izdvoje triput više novca od kolega koje su uspele da se skuće u jednom od dva studentska doma.

Mesečni troškovi smeštaja i ishrane u domovima „Vita Janjić“ i „Sloboda“ su od 5.100 do 5.350 dinara, a u privatnom smeštaju toliko košta samo iznajmljivanje kreveta.

Studenti „domci“ u Kragujevcu uživaju u sve boljem komforu, budući da Studentski centar godinama radi na poboljšanju kvaliteta smeštaja. Sobe su uglavnom dvokrevetne i trokrevetne, a studenti sa najvišim prosekom imaju mogućnost da se baškare u jednoj od 26 jednokrevetnih soba. Svaka soba ima ve-ce, a do kraja naredne godine imaće i zaseban internet priključak. Što se tiče ishrane, studentima su na raspolaganju tri obroka dnevno, s tim da nisu u obavezi da uplate celokupan mesečni iznos od 3.960 dinara.

Zbog malog kapaciteta domova, rentiranje viška stambenog prostora već godinama predstavlja jedan od najunosnijih poslova u Kragujevcu. Ponuda je velika, pa studenti iz drugih gradova mogu da biraju između garsonjera za jednu osobu i dvosobnih i trosobnih stanova sa više kreveta. Cena je od 50 do 200 evra za najveće stanove, u kojima, po pravilu, boravi više studenata. Najviše se traže stanovi u centru grada, odnosno naseljima Bubanj, Aerodrom, Sušica i Vašarište, gde se i nalaze visokoškolske ustanove.

Osim Univerziteta i Studentskog centra, institucionalnu brigu o studentima u Kragujevcu vodi i Studentski kulturni centar, koji ima široku lepezu programa, od književnih večeri do likovnih izložbi i koncerata.

B.Kartalović

Министар просвете и науке Жарко Обрадовић изјавио је данас да се још увек испитују узроци инцидента у Јагодини када је, прошле недеље током извођења вежбе Противтерористичке јединице, повређено двадесетак ученика и два наставника основне школе „17. октобар“.

„Директори могу да донесу одлуку да ли ће ђаци присуствовати таквом догађају, а лоше је то што се десило. Сада се испитују узроци и видећемо да ли су неки директори школа захтевали да се деца појаве на том догађају“, казао је Обрадовић за ТВ Б92 додајући да коначни извештај просветне инспекције о томе још није завршен.

Обрадовић је казао да је добио информацију о томе да је градоначелник претходно о томе разговарао са директорима школа, али да остаје да се види да ли су школски одбори о томе одлучивали.

Професор Електротехничког факултета и бивши помоћник министра за високо образовање Слободанка Турајлић рекла је за Б92 да децу без сагласности родитеља нико не може да води ван школе.

„Ја немам разумевања за то шта ће деца на антитерористичкој вежби и мислим да је то јефтнин маркетиншки потез који не може да нађе оправдање код родитеља, а сматрам да не треба ни да нађе на оправдање у Министарству просвете“, казала је она.

На питање како коментарише све учесталије појаве насиља у школама, Обрадових је казао да је реч о „систему вредности“.

„Све је последица стања у друштву и система вредности где дете схвати да му је сила начин за решавања проблема“, казао је Обрадовић указујући да је примећен пораст насиља у школама у Београду, Новом Саду, Ужицу, а да је у другим местима смањен.

Говорећи о инциденту у Параћину где је ученик прошле недеље из ватреног оружја пуцао у учионици, Обрадовић је казао да треба утврдити да ли се поштовао Правилник о безбедности у школи.

Он је казао да извештај инспекције о том инциденту још није завршен, али да информације које је добио указују на то да је школа покушала да прикрије тај инцидент.

РТВ

Sastanak predstavnika reprezentativnih sindikata sa ministrom prosvete Žarkom Obradovićem zakazan je za četvrtak. Tema razgovora će biti dinamika isplata dugovanja prosvetnim radnicima.

Predstavnici reprezentativnih sindikata prosvete razgovaraće u četvrtak, 27. oktobra sa ministrom prosvete i nauke Žarkom Obradovićem o isplati jubilarnih nagrada za 2009. i 2010. godinu, kao i zaostalim dugovanjima.

Na sastanku predstavnika reprezentativnih sindikata sa ministrom, njegovim saradnicima, kao i predstavnicima ministarstva finansija trebalo bi da se dogovori dinamika isplata dugovanja prosvetnim radnicima.

U sindikatu navode da je rebalans budžeta usvojen i time stvoren zakonski osnov za isplatu dugovanja.

(Beta)

Novi skandal u prosveti

U udžbeniku za osmi razred osnovne škole “Tehničko i informatičko obrazovanje” nalazi se slika otvorene internet strane na kojoj su kao omiljene stranice (fejvoritsi) nalaze čak tri porno linka.

Lekcija se bavi pretragom interneta, a autori su napravili print skrin računaru gde su sporni sajtovi sačuvani kao fejvorits.

Uz ove sporne sajtove kao važnije stoje i adrese Pošte Srbije i Univerziteta u Eseksu. Kada se radi o porno sajtovima, primera radi, jedan od njih vodi direktno na porno lezbijski sajt, sa galerijom koji se zove “Njen prvi pregled”.

U šestom razredu uče decu da je glupača – ženska osoba

Fotografija ove stranice je juče kružila društvenim mrežama. Novinar “Blica” obišao je knjižare i našao udžbenik izdavača “Eduka” koji zaista sadrži spornu fotografiju

Ukoliko sledite primer iz udžbenika otvoriće vam se porno sajt

Sporni udžbenik je kupljen u knjižari na Studentskom trgu. Kada se „gugluju“ sporne adrese, od kojih je jedna u međuvremenu suspendovana, direktno odlazite na sajtove neprimerene deci.

Autori udžbenika, koji košta 690 dinara, su dr Dragan Golubović i Nebojša Golubović. Ovo nije prvi ovakav propust koji se može naći u udžbenicima za osnovnu školu.

blic

ПРЕУЗМИ ОРИГИНАЛ

Ministar prosvete i nauke Žarko Obradović rekao je juče da je izveštaj prosvetne inspekcije na Filološkom i Filozofskom fakultetu završen i da će uskoro biti prosleđen upravama tih fakulteta sa objašnjenjem kako treba dalje da postupaju.

„To što studenti ova dva fakulteta i pored postignutih dogovora i dalje blokiraju fakultete, dovodi u pitanje pravi motiv njihovih protesta”, rekao je Obradović juče u Nišu.

Na naše pitanje šta će se dogoditi ukoliko studenti nastave s protestom, rektor Univerziteta u Beogradu dr Branko Kovačević i dekan Filološkog fakulteta dr Aleksandra Vraneš kažu da čekaju uputstvo ministra prosvete i da će posle toga biti razgovora na Senatu, odnosno dekanskom kolegijumu, ali da će verovatno biti usvojene sve preporuke u skladu sa postignutim dogovorom studenata i prosvetnih vlasti u petak.

S druge strane, organizacija „Marks 21”, koju su zvaničnici Univerziteta označili kao organizatore blokade, saopštili su „da će studentkinje i studenti nastaviti borbu još masovnije, disciplinovanije i jedinstvenije”, uz poziv akademcima „da ne dozvole provokatorima da ih dele”.

Na sajtu ove organizacije se navodi da je reč o „revolucionarnoj radničkoj organizaciji”, koja je predstavnik internacionalne revolucionarne struje pod nazivom Internešenel sošalist tendensi (International Socialist Tendency, IST) u Srbiji, a postoji u više od trideset zemalja. Zalažu se za revoluciju umesto reformi, protiv su evroatlantskih integracija

„Mi nismo organizatori protesta, ali ga podržavamo i kao studenti u njemu učestvujemo”, kažu predstavnici ove organizacije koji u svakom susretu sa medijima i prosvetnim vlastima insistiraju na anonimnosti.

Oglasila se i Anarhosindikalistička inicijativa, koja tvrdi da su blokade fakulteta socijalnog karaktera, da nisu pod kontrolom političkih organizacija i da u protestu „učestvuju studenti koji su direktno ugroženi sramno visokim dažbinama koje su im nametnute, kao i njihove kolege koje se sa njima solidarišu”.

I plenumi Filološkog i Filozofskog fakulteta su saopštili juče da neće odustati od zahteva, uprkos lažnim dojavama o postavljenoj bombi i napadima izgredničkih grupa. Upitan da prokomentariše poziv rektora da se država umeša u blokadu, profesor Filološkog fakulteta dr Ljubiša Rajić odgovara: „Država uvek može da interveniše, jer raspolaže silom, ali vlada nema moralno pravo da to učini, jer je prvo odbijala da razgovara sa studentima, a posle izjave rektora o nekakvoj izmišljenoj grupi marksističkoj grupi, pojavili su se momci sa kapuljačama i sve izgleda kao da smo se vratili u devedesete.”

Na naš komentar da organizacije nisu izmišljene, profesor Rajić odgovara da nema šanse da anarhosindikalisti rukovode protestom, u šta se uverio i razgovarajući sa studentima.

„Oni se možda mešaju u ovaj protest, kao što se mešaju i sve stranke i pokušavaju nešto da ućare, kao što svi pokušavaju od prvog studentskog protesta na ovamo“, kaže dr Rajić, dodajući da protestom „rukovodi grupa bandoglavih studenata kojima ne možeš objasniti neke stvari”.

On kaže da protest ipak podržava, ali ne u potpunosti, jer je činjenica da su ispunjeni svi zahtevi kada je reč o Filološkom fakultetu i da čak postoji problem u dve generacije da nemaju koga da upišu na budžet, pa rezultat može biti da država oduzme fakultetu ta mesta. Međutim, školarine jesu neopravdano visoke, dr Rajić kaže: „Neopravdano je da generacija koja se školovala besplatno, u ovakvoj situaciji tera mlade da plaćaju školovanje, što je inače već unapred plaćeno kroz poreze koje plaćaju roditelji.”

Podršku studentima juče su uputili i profesori dr Zagorka Golubović i Nedeljko Kuljić. Po mišljenju profesorke Golubović ovo je nastavak borbi koje su vođene na Univerzitetu devedesetih godina, dok profesor Kuljić smatra da su „aktuelna gibanja na univerzitetu sigurno odjek masovnog svetskog pokreta’OkupirajmoVolstrit’ protiv finansijskog kapitala i opšteg evropskog antibolonjskog studentskog pokreta.

B-92

BEOGRAD – Koordinator projekta“Druga šansa“ Aleksandra Kokanović izjavila je da je 37 škola u Srbiji u oblasti osnovnog obrazovanja odraslih dobilo rešenje resornog ministarstva da može da počne sa nastavom.

Kokanovićeva je rekla da je 10 škola već počelo sa nastavom, a da će im se priključiti još 27 škola.

Ona je objasnila da je implementacija funkcionalnog osnovnog obrazovanja odraslih u Srbiji podeljena u dve faze u ovoj školskoj godini za polovinu škola, a u narednoj školskoj godini za drugu polovinu.Reč je o građanima koji nisu do sada imali nikakve mogućnosti na tržištu rada, ni radne snage, ni kvalifikacije, jer nisu završili osnovnu školu koja je po zakonu obavezna, rekla je ona RTS-u.

Sada će im biti omogućeno da završe osnovnu školu i da steknu konkretne veštine i kompetencije kojim im se otvaraju vrata na tržištu rada, najavila je Kokanovićeva, navodeći da je program nastave prilagođen odraslima.

Ona je navela da su polaznici u školskim klupama uglavnom mlađi, starosti od 15 do 35 godina, a da je najviše onih koji su išli u osnovnu školu, a prekinuli u petom ili šestom razredu, dok je najteža situacija sa onima koji bi trebalo da krenu ispočetka, jer nikada nisu ni išli u školu.

Kokanovićeva je istakla da su impozantna mreža socijalnih partnera na lokalnom i nacionalnom nivou, kao i različita ministarstva, uključeni u ovaj projekat.

Svaki peti građanin stariji od 15 godina u Srbiji, kako je rečeno, nepismen je, a uključivanjem u projekat „Druga šansa“ koji je počeo prošlog meseca, mnogi od njih dobiće šansu da se obrazuju, a mnogi prosvetni radnici koji su u okviru racionalizacije ostali bez posla da rade.

Autor:

Agencija Tanjug

Lažna dojava o postavljenoj bombi danas je uzdrmala Sportsku gimnaziju na Senjaku i Tehničku školu na Vračaru, rečeno je Tanjugu u MUP-u Srbije.

Ilustracija (Guliver/Getty Images)

Dojava o postavljenoj bombi u Sportskoj gimnaziji stigla je u devet sati, a prijava je stigla od nepoznatog muškarca, navode u MUP-u i dodaju da je policija izvršila proveru u školi, ali nije pronašla bombu.

Direktorka sportske gimnazije Vesna Muratović Drobac, rekla je da je pregled trajao oko sat vremena, ali da nastava nije bila obustavljena i dodala da je to druga lažna dojava u poslednjih šest dana.

Ona je podsetila da su učenici Sportske gimnazije prošle godine, u periodu od oktobra do decembra, izgubili na stotine časova, zbog svakodnevnih lažnih dojava o postavljenoj bombi.

Druga dojava o postavljenoj bombi u Tehničkoj školi na Vračaru stigla je jutros u 10.40 sati, naveli su u MUP-u,

U toj srednjoj školi nastava je bila obustavljena oko sat vremena zbog pretresa.

(Tanjug)

Malobrojni srpski naučnici se vraćaju u svoju zemlju, ali smo po odlivu mozgova drugi u svetu. Vratilo se 50 doktora nauka, a oko 250 naših iz dijaspore u projektima

PREMA tzv. odlivu mozgova od Srbije je u celom svetu gora samo Gvineja Bisao, pokazalo je poslednje istraživanje USAID. Ništa se bolje ne kotiramo ni na listi Svetskog ekonomskog foruma, gde mladi i pametni samo iz BiH, Kirgizije i Svazilenda beže više nego iz Srbije. Do sada je država, prema nekim akademskim procenama, izgubila više od deset milijardi evra školujući kadrove za inostranstvo. Zabrinjavajuću statistiku, ipak, makar malo popravljaju naučnici koji su odlučili da se vrate iz inostranstva i nastave da rade na domaćim institutima i fakultetima.

– Do sada se vratilo 50 doktora nauka, što možda u apsolutnim brojkama nije mnogo, ali je njihov povratak veoma značajan za srpsku nauku – kaže za „Novosti“ prof. dr Tibor Sabo, pomoćnik ministra nauke i prosvete.

– U pregovorima smo sa nekim renomiranim profesorima koji su zainteresovani da nastave rad u Srbiji. Jeste da mnogi odlaze, ali treba se baviti i onima koji ostaju. U novom projektnom ciklusu prvi posao dobilo je 3.500 mladih naučnika.

Osim malog broja onih koji bi zaista da se vrate, tu je i nešto više istraživača iz sveta koji bi da, živeći u inostranstvu, sarađuju sa kolegama iz Srbije. Zbog buduće saradnje nekadašnje Ministarstvo nauke i tehnološkog razvoja formiralo je i registar, u koji je do sada upisano 600 srpskih naučnika koji sada rade na prestižnim univerzitetima i institutima.

– Čak 250 ovih ljudi uključeno je u naše istraživačke projekte – objašnjava prof. dr Nada Dragović, pomoćnik ministra nauke i prosvete. – Najviše naših stručnjaka, koji su se upisali u registar, radi u Americi i Kanadi. Uglavnom se bave tehničkim i prirodnim naukama. A među onima koji su u Evropu, najveći broj je u Velikoj Britaniji.

Ona objašnjava da se najviše srpskih istraživača iz dijaspore javljalo Ministarstvu kada je registar tek oformljen i u vreme pisanja strategije naučnog razvoja.

SKORO TREĆINA STUDENATA ŽELI DA ODE

ISTRAŽIVANJE Studentske unije Srbije, sprovedeno na 3.000 akademaca sa 49 državnih fakulteta, pokazalo je da 27,7 odsto studenata posle diplomiranja planira zauvek da napusti Srbiju. Ukupno 22,1 procenat bi se usavršavao u inostranstvu, a onda se vratio u zemlju. Više od trećine ne zna da li bi ostalo ili ne razmišlja o odlasku. Tek 15,3 odsto studenata reklo je da nikada ne bi napustilo Srbiju.

„Večernje novosti“