Због укидања предметне наставе, наставници физичког остали без норме. – Неадекватном наставом угроженo здравље малишана

Ђаци нижих разреда често губе због „важнијих“ предмета

У најновијем пребројавању вишка просветних радника, посебно су се „на удару” нашли наставници физичког васпитања. Наиме, када је прошлог лета уредбом укинуто финансирање предметне наставе у нижим разредима, „дифовци” су остали без норме. Зато је Удружење педагога физичке културе пресавило табак и од Националног просветног савета (НПС) затражило да подржи њихов предлог да се наставницима поново врате часови са ученицима трећег и четвртог разреда.

– Ово превазилази уобичајени синдикални проблем. Није овде спорно да ли ће са ђацима радити професор физичког васпитања или учитељ, већ у томе како наша деца одрастају. Наш начин живота утиче да деца немају довољно редовне физичке активности која им је потребна за раст и развој, што проузрокује неправилан став, лоше држање, вишак килограма – објашњава за наш лист професор др Душан Митић, представник Друштва педагога физичке културе у НПС и декан београдског Факултета спорта и физичког васпитања.

Професор додаје да ово није само српски проблем, већ да решење покушава да пронађе читава Европа, као и Америка и да је америчка здравствена организација препоручила да деца морају да имају систематску редовну физичку активност сваки дан најмање један школски час.

– Код млађег школског узраста то стоји у наставном плану и програму, али је реалност да се часови физичког васпитања у школама у Србији не реализују у прописаном обиму ни интензитету. Учитељи нису мотивисани за рад, врло често се час замени неким другим часом који је „важнији”, довољно је да падне мало кише па да се час уопште не одржи, да не говоримо о томе да у школама нема правог простора за вежбање – каже Душан Митић.

Решење за овај проблем професори виде у локалној самоуправи, односно да општине и градови прихвате обавезу коју држава неће. Неки градови већ су преузели на себе плаћање ових наставника, баш зато што су увидели колико је то важно за развој деце, напомиње проф. Митић.

На наше питање да ли имају податке о томе колико је прекобројних професора, наш саговорник одговара одречно, а у Министарству просвете и науке још није позната ни укупна цифра просветних радника који су технолошки вишак.

У Унији синдиката просветних радника кажу да знају да је најалармантнија ситуација у Нишу. Владимир Златановић из нишке Гимназије „9. мај” каже да је у овом крају ситуација јединствена у Србији по броју нових наставника и да ће их сигурно бити на стотине када се подвуче црта у Министарству просвете.

У документу који ће бити достављен Националном просветном савету за прву наредну седницу, читамо да је читав проблем настао када су Упутством за израду финансијских планова за школску 2010/11. годину школе информисане да се физичко васпитање у нижим разредима неће финансирати као предметна, већ се враћа као разредна настава.

– Уколико предметна настава почиње у петом разреду основне школе, професор физичког васпитања, уместо да планира рад и реализује програм с обзиром на вертикално повезивање наставних садржаја од првог до петог разреда, често започиње са програмом, који је требало реализовати у првом разреду основне школе. У тим случајевима, без довољно претходно стечених знања и умења, ученици са потешкоћама савладавају садржаје предвиђене за више разреде основне школе. Ученици, а нарочито ученице се, и из тих разлога, ослобађају од наставе физичког васпитања, а професори физичког васпитања, који морају да надокнађују ненадокнадиво, неретко губе мотивацију за рад – каже Душан Митић.

Наставници такође подсећају и да је држава недавно донела Уредбуо Националном програму превенције, лечења и контроле кардиоваскуларних болести у Републици Србији до 2020. године. У овом документусе наводи да 33,6 одсто одраслог становништва пуши, да 46,5 процената има хипертензију, 40,3 одсто свакодневно или повремено конзумира алкохол, 18,3 одсто је гојазно и 74,3 процента није довољно физички активно.

Сандра Гуцијан

РТВ

Млади наставници, доценти и асистенти са Универзитета у Новом Саду данас су добили још 26 нових станова, који ће бити усељени после расподеле након окончања конкурса.

Свечаној предаји станова, на Новом насељу, присуствовали су председник Владе Војводине Бојан Пајтић, покрајински секретар за науку и технолошки развој Драгослав Петровић, ректор Мирослав Весковић и председник Управног одбора Фондације за решавање стамбених проблема младих наставника, истраживача и уметника Радован Пејановић.

„Завршена је нова, трећа зграда за младе наставнике и научне раднике. До краја следеће године биће изграђена још једна зграда са још 26 станова, а требало би да почне градња и по једне зграде у осталим центрима Универезитета – у Сомбору, Зрењанину и Суботици“, рекао је Пајтић.

Према његовим речима Србија, односно Војводина не може да се такмичи са западним земљама у платама наставника и начних радника, али може у додели станова под повољним условима.

stanovi mladi strucnjaci novo naselje

„Ове станове добијају најквалитетнији, највреднији, најуспешнији људи са Универзитета, а критеријуми који опредељују ко може да дође у прилику да на овакав начин реши свој стамбени проблем су веома строги“, додао је покрајински премијер, који је и сам предавач у тој установи.

До сада су усељене две зграде са по 26 станова, а за ову трећу, технички данас примљену, са такође 26 станова различитих величина, конкурс је још у току.

Према речима Петровића, станове ће добити млади стручњаци с највише бодова, а пројектована цена квадратног метра је 665 евра, што је у новосадским условима више него повољно.

pajtic stanovi mladi strucnjaci

Покрајинска влада је у овај пројекат, преко Фондације, издвојила 135 милиона динара, а и буџету за следећу годину наћи ће се ставка за те сврхе.

Професор Весковић је указао на велики проблем наше земље, а то је “одлив мозгова” у високо развијене земље.

„Додела станова на овај начин ће многе спречити да оду, а наш следећи приоритетни задатак је да им створимо адекватне услове рада какве су на западу. Због тога ћемо у отварању лабораторија по највишим стандардима за сваку област тражити стратешке партнере“, закључио је ректор.

Kasni obnova Doma učenika u Pirotu

PIROT – Đaci pirotske Mlekarske škole prinuđeni su da stanuju u barakama jer obnova Doma učenika nije završena na vreme. Osim što stanuju u barakama koje su nekad korištene za smeštaj radnika HE “Pirot”, đaci moraju i da putuju svakog dana do škole udaljene četiri kilometra.

Privremeni učenički dom

U školi kažu da će 40 đaka privremeno biti smešteno u barake do početka grejne sezone i navode da radovi u domu kasne zbog tenderske procedure. Učenicima je obezbeđena ishrana i autobusima putuju svakog dana u školu i nazad, što će platiti škola i lokalna samouprava.

Direktor Mlekarske škole “Dr Obren Pejić” Milan Vučićević kaže da je Škola za renoviranje i dogradnju učeničkog doma i renoviranja školske kuhinje od Ministarstva prosvete dobila 22 miliona dinara. Početak radova bio je planiran još za kraj juna, ali su počeli tek krajem avgusta.

– Posle postupka javne nabavke otvaranje ponuda je bilo 27. juna, ali se ispostavilo da niko od građevinskih firmi koje su konkurisale nije imao adekvatnu dokumentaciju, pa je prvi tender poništen. Ponovljen je postupak javne nabavke i u drugom pokušaju izabran je izvođač. Doneli smo odluku da zbog bezbednosti decu izmestimo kako bi se radovi odvijali nesmetano. I da smo krenuli 27. juna, pitanje je da li bi sve završili do početka školske godine jer je u pitanju stara zgrada građena 1943. godine. Sredinom jula krenula je rekonstrukcija kuhinje koja još nije završena. Očekujem da se postojeći deo Doma osposobi do oktobra, a onda bi se radila nadogradnja – kaže Vučićević.

Radovi u Mlekarskoj školi

Pre početka školske godine, barake nekadašnjeg Radničkog naselja su okrečene i dezinfikovane i pripremljene za smeštaj učenika.

– Reč je o dvosobnim i trosobnim stanovima sa kupatilima u šest baraka. Deca i roditelji su to prihvatili kao privremeno rešenje. Organizovan je prevoz, a učenicima se vozi i hrana. Smešteno je 40 učenika ne samo iz naše škole i u tim objektima boraviće najverovatnije do početka grejne sezone. Mislim da im je bolje nego u starom domu, kome je zaista bila potrebna rekonstrukcija. Njegovom adaptacijom i rekonstrukcijom pored 40 dobićemo još pedesetak novih mesta – kaže Vučićević.

Đaci se uglavnom ne žale na uslove smeštaja, a kao najveći problem navode prevoz.

– Uslovi smeštaja nisu loši, a nije mnogo daleko od grada. Istina, malo nam je otežano što svaki dan mora da putujemo. Dovoze nam hranu iz grada i kažu da će sve to trajati do početka grejne sezone – kaže Marko Stojanović iz Dolca kraj Bele Palanke, učenik četvrtog razreda.

Učenik drugog razreda Srbislav Rančić iz Sukova kraj Pirota kaže da su uslovi smeštaja u ovim barakama bolji nego u Domu, koji je bio dosta star i ruiniran.

– Jedini problem je prevoz koji je neredovan. Malo je naporno svakodnevno putovanje, ali šta je tu je – kaže Srbislav.

Učenica trećeg razreda Srednje stručne škole Milica Aleksić već dve godine živi u Domu Mlekarske škole.

– Uslovi smeštaja nisu loši. Nadam da će u novom domu uslovi biti mnogo bolji. Dobro je za sada. U toku dana ima nekoliko autobuskih polazaka, ali ponekad čekamo malo duže na prevoz – kaže Milica.

Blic

Око 500 младих програмера и информатичара из Србије и региона учествовало је током викенда на Бабл Кап такмичењу које се одржава на Електротехничком факултету у Београду. Студенти и средњошколци кажу да су таква такмичења одлична припрема за посао.

Млади програмери и информатичари такмичили су се током викенда на Бабл Капу, који се већ четврту годину одржава на Електротехничком факултету у Београду.

Деветнаест екипа решавало је задатке на програмском језику који су сами изабрали.

Око 500 младих покушавало је да решава задатке, а у финале се пласирало 55 њајбољих средњошколаца и студената. Циљ надметања јесте популаризација програмирања међу младима.

„Дипломирао сам компјутерске науке и радим као професионални програмер. Ово је добра прилика да се сретнемо са другим информатичарима и разменимо искуства“, рекао је Ђорђе Ацев са Универзитета у Софији.

Његов колега Александар Ђорђијев каже да је дошао да би „упоредио вештине“ са другим младим људима.

За млaде је то добро искуство, добра припрема и препорука за посао, а оваква врста такмичења припрема их и за тимски рад.

„Кад завршим факултет, надам се да ћу радити негде у комерцијали, рецимо ‘Мајкрософт’, ‘Фејсбук’ или тако нека велика фирма“, каже Ален Ракиповић, студент ФЕР-а из Загреба.

После завршетка факултета Ненад Баждаревић, студент треће године Рачунарског факултета, после завршених основних студија наставиће мастер студије у иностранству.

Професори и људи из струке подсећају да младе и даље веома интересује област информационих технологија, а по завршетку студија лако долазе до посла. Кажу и да наше средњошколске и студентске екипе освајању прва места не само на регионалним, него и на светским такмичењима.

РТС

Породични буџет који је све тањи због економске кризе, натерао велики број студената да раде пре добијања дипломе. У поређењу са стањем пре десетак година, посао данас готово подједнако траже студенти из Београда и из унутрашњости.

Почетком школске године повећава се и број студената који траже посао преко омладинске и студентске задруге. У поређењу са ранијим периодима, посао данас готово подједнако траже студенти из Београда и из унутрашњости.

Психолози подсећају да је рад важан и за развој личности, а не само да би се прегурале финансијске тешкоће.

Студирање није јефтино, посебно за децу која долазе из унутрашњости, али све је теже и за оне који живе у Београду. Зато већина будућих академаца тражи начин да заради.

Студенти кажу да раде да би растеретили породични буџет, зарадили џепарац, јер је живот веома скуп.

Осим студената, све је више и средњошколаца који траже посао. Промоције, подела флајера, само су неки од послова које је обављала шеснаестогодишња Кристина Петровић да би стекла неко радно искуство и скупила новац за курс енглеског.

Крајем летње сезоне девојкама се углавном нуде послови промоције производа, паковања, лепљења декларација, а за мушкарце су то лакши или тежи физички послови.

„Мислим да се ситуација изједначила у односу на пре 10 година. Раније су углавном тражили посао из унутрашњости. Сада је ситуација, мислим, један на према један, подједнако посао траже и студенти из Београда“, каже Бреда Милић из студентске задруге „Булевар“.

Да ли су млади спремни да раде док студирају како би и родитељима помогли у превазилажењу кризе, у великој мери зависи од тога да ли су у породици и својој средини научени да помажу у решавању проблема.

Психолог Ана Пешикан каже да се један део студената и даље налази у статусу „детета“, без обзира на то што им се родитељи муче, па често раде два или три посла како би им обезбеди средства за студирање.

Материјално стање студената у Србији је лоше, и углавном су на терету родитеља. Тек сваки дванаести студент живи од оног што сам заради.

РТС

Racionalizacija mreža škola i broja nastavnika uz adekvatni socijalni program, jednosmenski rad u školama i osavremenjivanje nastavnih planova, reforma nadzorničke službe .. predlozi su Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije

Zvuči, a i jeste, apsurdno da su sve škole u Srbiji – i one na vrhu Kopaonika i u bespućima Homolja, u banatskoj ravnici i one u centru Beograda – dužne da rade po istom programu, da koriste ista nastavna sredstva i iste nastavne metode. Dodajmo geografskim i specifičnosti u socijalnom, kulturnom i etničkom okruženju ili pripadnosti učenika, ogromne razlike u ekonomskoj nerazvijenosti opština, pa je jasno da je šablonski rad jednostavno nije moguć.

Za 17 godina iz osnovnih škola je nestalo 189.656 učenika, a u srednjim 3.933, dok je broj odeljenja pao za 1.962 u osnovnim, a povećao se u srednjim za 951.

Takođe u Srbiji danas postoje 182 škole s jednim do pet učenika, dok s druge strane u 145 škola ide više od hiljadu učenika, iako je po zakonu predviđeno od 600 do 800. Samo u Beogradu postoji 50 škola s više od 1.300 đaka, dok u nekim ima i više od 2.500 (Preševo, Vinča, Ivanjica, Novi Pazar), u kojima se radi u tri, pa i četiri smene, što je van svih evropskih standarda.

Približno 88 odsto redovnih osnovnih škola ima višak nastavnog prostora, dok osnovne škole za obrazovanje odraslih nemaju adekvatan prostor u devet od 16 škola.

Centralizacija, neracionalna mreža škola, loš položaj nastavnika, rad u više smena, česte promene na čelu ministarstva, samo su neki od problema u našem obrazovanju koje je po mišljenju Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije potrebno odmah rešavati. Zato su u sindikatu sačinili dve knjige (odakle smo i uzeli ove podatke) u kojima su okupljeni predlozi onih koji drže dnevnik u rukama svaki dan, o tome kako bi trebalo da izgleda stabilan obrazovni sistem u Srbiji.

Neki od njihovih predloga su izmene zakona, povećano izdvajanje iz bruto društvenog proizvoda, racionalizacija mreža škola i broja nastavnika (uz adekvatni socijalni program), inoviranje standarda za prostor, opremu i nastavna sredstva, prelazak na jednosmenski rad, osavremenjivanje nastavnih planova, reforma nadzorničke službe, uvođenje sistema vrednovanja rada obrazovnih institucija, poboljšanje materijalnog statusa i uslova rada nastavnika…

Ivan Ružičić, direktor čačanske Gimnazije, kaže da činjenica „da mi u Srbiji moramo da dokazujemo da učitelji, nastavnici profesori treba da kreiraju obrazovni sistem, a ne oni koji nikada nisu držali dnevnike u rukama ili su ga zamenili za mesto u administraciji, jasno govori o tome gde se nalazimo i šta radimo“.

Po viđenju Miodraga Skrobonje, inače profesora fizike i nekadašnjeg predsednika USPRS-a, u ekonomski slaboj državi, mreža škola je veoma razuđena i ekonomski neodrživa, bez obzira na konfiguraciju terena i nacionalne manjine. U Srbiji je trenutno blizu 2.000 predškolskih ustanova, među kojima oko 200 privatnih, više od 1.000 centralnih osnovnih škola, 527 srednjih škola od kojih su 127 gimnazije, a 333 srednje škole… Opremljenost više od 4.000 objekata u kojima se izvodi nastava je između pet i 65 odsto, 40 procenata škola nema fiskulturne sale, mokre čvorove, često ni dvorišta. Od ukupne mase koja se izdvaja za obrazovanje – 96 do 98 odsto ide na plate, dok je u Evropi taj odnos 76 prema 24 i „zato su njihove škole nove, funkcionalne, dobro opremljene, nastavnici se stručno usavršavaju, pa nije ni čudo što njihovi učenici postižu rezultate iznad naših, o čemu najvolje svedoče rezultati PISA testova“.

Na sve ovo, dr Zoran Avramović, profesor Megatrenda i saradnik Instituta za pedagoška istraživanja, ukazuje i na porast nasilja u školama i dodaje da opravdana briga za zaštitu dece od nasilja nastavnika, nije praćena odgovarajućom zaštitom učitelja i nastavnika od nasilja dece.

A po mišljenju dr Vigora Majića, osnivača i direktora IS „Petnica“, veliki problem našeg obrazovanja je to što su škole pretvorene u „isturene kancelarije Ministarstva prosvete“, koje nemaju nikakvu slobodu realizacije nastavnih sadržaja, organizacije nastave, finansiranju…

– Potrebna nam je samostalna i slobodna škola, sposobna da se prilagodi specifičnostima lokalne situacije. Zašto se dve škole ne bi razlikovale po režimu rada, pedagoškim zahtevima, načinu komunikacije između nastavnika i roditelja? Pokušajte da pronađete zemlju u Evropi koja ima veći stepen centralizacije školstva u Srbiji. Ne postoji, niko ne radi kao mi. Pošto je jasno da nismo najrazvijeniji i najpametniji u Evropi, jedino možemo zaključiti da model centralizacije nije dobar sam po sebi – ističe Majić.

On dodaje za razmišljanje još jednu činjenicu: od početka devedesetih, na mestu prvog čoveka prosvete, promenilo se oko 14 osoba. Kako ovako česte promene u ministarskoj fotelji utiču na obrazovni sistem koji neprekidno reformišemo, a nikada to da uradimo kako treba – zaključite sami.

Sandra Gucijan

Ministarstvo prosvete i nauke Srbije raspisalo je konkurs za učeničke stipendije i kredite u školskoj 2011/20012 godini, a prijave se mogu poslati do 1. oktobra.

Informacije o uslovima konkursa i potrebnoj dokumentaciji za prijavljivanje dostupne su na sajtu Ministarstva prosvete i nauke www.mpn.gov.rs

Preciznije informacije o nabavci konkursne dokumentacije i prijavnih obrazaca đaci mogu dobiti i u matičnim školama

Prednost prilikom dodele stipendija i kredita imaju djaci koji su školuju za deficitarna za njimanja, kao i oni koji pripadaju ranjivim društvenim grupama

Kako je agenciji Beta rekao pomoćnik ministra prosvete Zoran Trninić Ministarstvo je zatražilo da se iznos stipendija sa prošlogodišnjih 3.900 dinara uveća na 5.000.

Prema njegovim rečima, da li će taj zahtev biti i odobren zavisi od sredstava predviđenih rebalansom budžeta.

BLIC

Na državnim fakultetima i visokim školama u Srbiji danas je počelo polaganje prijemnih ispita u drugom, septembarskom, upisnom roku za koji ima 9.405 slobodnih mesta, od čega je više od 2.200 budžetskih.

Upisne aktivnosti u drugom roku počele su prošle sedmice prijavljivanjem kandidata, a polaganje prijemnih ispita, osim danas biće organizovano sutra i u sredu 7. septembra, prema rasporedu fakulteta i visokih škola.

Najviše mesta za septembarski upis na Univeritetu u Beogradu ostalo je na fakultetima prirodnih nauka i na pojedinim tehničko-tehnološkim fakultetima.

Na Rudarskom-geološkom fakultetu za drugi upisni rok prijavila se 91, dok se na Tehnološko-metalurškom fakultetu prijavilo 30 osoba, rečeno je Tanjugu na tim fakultetima.

Na Fizičkom fakultetu u drugom upisnom roku prijavilo se 50 svršenih maturanata, na Poljoprivrednom 103, a na Šumarskom fakultetu 79 – šumarstvo 36, prerada drveta 23 i ekološki inžinjering 20.

Inače, najviše mesta ima na fakultetima Univerziteta u Novom Sadu (1976), zatim na niškom Univerzitetu (898), Univerzitetu u Beogradu (864), fakultetima Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici (617).

Drugu šansu mladi su mogli da potraže i na kragujevačkim fakultetima, gde su ostala nepodeljena 344 indeksa, zatim na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru (220 mesta) ili na četiri fakulteta Univerziteta umetnosti u Beogradu (33 mesta).

(Tanjug)

Ученици четвртог разреда Математике гимназије освојили три медаље на Међународној олипмпијади из астрономије и астрофизике у Пољској. Освојене две сребрне и једна бронзана медаља.

На петој међународној олимпијади из астрономије и астрофизике која се одржава у Катовицама у Пољској, екипа Математичке гиманазије из Београда освојила је три медаље.

Сребрну медаљу освојили су Огњен Марковић и Стефан Анђелковић, док је Филипу Живановићу припала бронза.

Олимпијада, која траје од 25. августа до 5. септембра, окупила је учеснике из чак 30 земаља.

Повратак трофејне екипе очекује се у понедељак.

РТС

РТС

Да ли послати дете са сметњама у развоју у редовну или специјалну школу,    одлука је коју, и поред консултација и тестирања, доноси родитељ. У школама које су се озбиљно припремиле за упис деце са сметњама у развоју, успех није изостао.

Доношењем Закона о основама система образовања и васпитања за децу са сметњама у развоју школовање је обавезно. После годину дана укључивања те деце у редовне школе, родитељи сматрају да је неопходна строжа контрола примене закона и кажњавање оних који га не примењују.

Редовна или специјална школа, после консултација и тестирања, коначну одлуку доноси родитељ. У школама које су се озбиљно припремиле за упис деце са сметњама у развоју, успех није изостао.

Мајка Гордана Вучковић каже да дете лепо напредују, учи, не омета наставу. „На почетку је имао асистента који му је пружао подршку, сад мислим да је време да може да се укине, тако да смо сви врло задовољни“, каже Гордана.

Драгана Вулић каже да њен син Лазар не користи говор, али да је почео да комуницира тако што напише оно што жели. Сада, каже Драгана, дете коначно има прилику да искаже своје потребе, писаном формом.

Због природе болести, страха да њихови малишани не буду повређени или ранијих лоших искустава, неки родитељи сматрају да је специјална школа боље решење за њихову децу.

„Ја бих волела да моје дете може да иде свако јутро у редовну школу, да има другаре, да иде на фудбал и све остало, али он то не може. Ја сам тога свесна и зато ми је био првенствено интерес да се уклопи, да буде у школи у окружењу где ће му бити добро“, каже Душица Вукосављевић.

Улога учитеља кључна

Искуство показује да кључну улогу у прилагођавању те деце новој средини, правилима понашања у разреду и томе како ће остала деца прихватити новог другара, има учитељица.

Учитељица Основне школе „Уједињене нације“ Ивана Васиљковић каже да је имала одређену врсту стрепње, али је учинила све да то преброди.

Васиљковићева се информисала и разговарала са родитељима како би стекла слику о томе шта је оно што је најбоље пре првог контакта са дететом. Према њеним речима, желела је да његов улазак у школу буде адекватан.

У ресорном министарству тврде да је прошле године много већи број ове деце уписан у редовне школе.

„Оно у шта Министарство просвете верује и хоће јесте да повратка назад нема. Ми заиста желимо да сва деца буду у школи, да добију што квалитетније образовање и Министарство просвете заиста много улаже да би се то и догодило“, каже Борислава Максимовић из Министарства просвете и науке.

Снежана Лазаревић из Иницијативе за права особа са менталним инвалидитетом каже да је њихова препорука Министарству да контрола примене закона мора бити строжа, као и санкционисање оних који крше закон. Лазаревићева је истакла да је неопходно истаћи и примере добре пракле, јер постоје школе које постижу одличне резултате.

Око 300 школа у Србији добиће од ресорног министарства по 4.000 евра за нове идеје за унапређивање капацитета, бољу сарадњу са родитељима и јачање свести о томе шта је инклузија и колико је она вазна.