Akcije „Znanje i bojice za bezbedne ulice“, koja je imala za cilj povećanje bezbednosti dece u saobraćaju završena je juče kada je ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić na Trgu Nikole Pašića uručio pobedničkoj školi „Svetozar Miletić“ iz Zemuna ključeve kombija za prevoz putnika.

Dačić je tom prilikom rekao da policajci svoj posao rade da bi pre svega zaštitili decu, a saobraćajcima poručio da se ponašaju uljudno i ljubazno kao i do sada.

– Deco, recite svojim roditeljima da uspore kad voze kola brzo ili ih upozorite kad nepažljivo prelaze ulicu – dodao je ministar.

Akcija, koja je započeta u februaru i u kojoj je učestvovalo 2.000 dece iz 20 škola u sedam gradova, organizaovana je u saradnji Hyundai Auto Beograda i MUP-a Srbije.

Kao nastavak akcije koju je Hyundai započeo još 2008. godine, „Znanje i bojice za bezbedne ulice“ je tokom četiri meseca realizovana u četiri nivoa, na kojima su učestovala deca od prvog do četvrtog razreda. Kako kažu organizatori, akcija je bila usmerena deci ovog uzrasta jer su oni najugroženiji u saobraćaju.

Danas

U većini škola teško obezbediti mesto za produženi boravak dece. Zahtev da se program organizuje i za treći i četvrti razre

KADA odzvoni za kraj poslednjeg časa, učenici prvog i drugog razreda mogu da ostanu u produženom boravku, dok za njihove drugare iz trećeg i četvrtog razreda ne postoji ovakva mogućnost. Međutim, celodnevni boravak finansira se iz prosvetnog budžeta i u njemu nema novca za uključivanje starijih đaka.

Mira Ilić, predsednik Saveza učitelja, smatra da bi bilo dobro kada bi sva deca u nižim razredima, kao što je nekada bilo, mogla da ostanu u školi i posle nastave.

– Roditelji rade po ceo dan i mnogo je bolje da je dete pod nadzorom učitelja, nego da je na ulici – kaže Mira Ilić. – S druge strane, i za učitelje bi bilo dragoceno da dobiju ovakav dodatni angažman u vreme tehnoloških viškova.

Interesovanje roditelja je ogromno, a mesta u produženom boravku nema ni za sve učenike mlađih razreda. Zato se u pojedinim školama prave liste prioriteta.

RUČAK OD 150 DO 200 DINARA

SAVET roditelja odlučuje ko će „hraniti“ decu dok su u produženom boravku. Firme na tender šalju jelovnike i cene, a onda savet roditelja odluči šta je najbolje. Cena ručka je, u proseku, od 150 do 200 dinara dnevno.

– Ove godine imamo 132 prvaka, a stotinu ih se prijavilo za boravak. Nažalost, moći ćemo da primimo najviše 80, pa moramo da pravimo rang-listu – navodi Goran Vilotijević, direktor beogradske OŠ „Banović Strahinja“.

U ovoj i još dve beogradske škole pokrenut je pilot projekat u saradnji sa Ministarstvom prosvete i „Ingliš bukom“.

– Đaci urade domaći, ručaju, ali svakog dana imaju i časove engleskog – objašnjava Vilotijević. – Roditelji ovaj boravak plaćaju 2.500 dinara mesečno, plus troškove ishrane.

Da je velika gužva za produžen boravak pokazuju i iskustvo iz OŠ „Skadarlija“.

– Iako ne možemo da organizujemo boravak za učenike trećeg i četvrtog razreda, deca koju stvarno nema ko da čuva mogu besplatno da ostanu u grupama sa učenicima drugog razreda – kaže direktor Anđelko Kunarac.

„Večernje novovosti“

ПРЕУЗМИ ОРИГИНАЛ

Uprkos dugačkoj listi prekobrojnih u prosveti, direktori i dalje dovode nastavnike. Više od 4.000 prosvetara pred otpuštanjem, a 2.000 upravo zaposleno

MINISTARSTVO prosvete i nauke još nije prebrojalo prekobrojne nastavnike, iako je školska godina uveliko počela. Sindikati prave svoje spiskove, pa je prema poslednjim podacima Unije sindikata prosvetnih radnika u 17 opština i gradova 4.215 nastavnika tehnološki višak.

Neki imaju deo norme, a drugi ne drže nijedan čas nedeljno, a primaju platu. Kada se napravi idealna raspodela časova, koju obećavaju iz Ministarstva, oni koji ostanu potpuno bez norme – dobiće otpremnine i otkaze. Ali kako se u budžetu ne naziru sredstva za otpremnine, i oni će još neko vreme provesti na platnom spisku, dobijajući zarade, iako ne drže časove. Celu prošlu godinu, recimo, tehnološki viškovi dobijali su pune plate, iako nisu ušli u učionice.

Podaci Unije kažu da je trenutno 3.840 nastavnika bez dela norme, a 367 bez ijednog časa. A dok se prekobrojni, zbog sve manje dece i gašenja odeljenja, umnožavaju, na prosvetni budžet stižu i novozaposleni. Samo prošle godine je 2.000 nastavnika dobilo posao u prosveti.

– Iz svih gradova prikupili smo primere kršenja zakona i odneli ih u Ministarstvo prosvete – kaže za ”Novosti” Dragan Matijević, predsednik Unije. – Imamo 30 pisama iz različitih gradova sa konkretnim primerima da su direktori škola primali nove radnike, iako su mogli iz drugih škola da angažuju kolege koje nemaju punu normu. Očekujemo da ministar reaguje i preispita sve ove slučajeve.

Među tim primerima je i Mašinska škola u Sopotu, gde je više kolega proglašeno tehnološkim viškom, a u međuvremenu su primljena tri nastavnika za grupu mašinskih predmeta, od kojih je jedan još student.

Svoj slučaj ispričala je ”Novostima” i jedna nastavnica informatike, koja u strahu od otkaza ne želi da joj ime bude objavljeno.

– Otišla sam na trudničko bolovanje sa punim fondom časova – priča naša sagovornica. – Dok sam bila na bolovanju, zvali su me sa posla da potpišem ugovor o preuzimanju, pa da pola fonda ostvarujem u drugoj školi, što sam i učinila. Nedavno sam se vratila sa porodiljskog bolovanja i ispostavilo se da je taj drugi ugovor bio prevara, da toj školi nikada nije ni bio potreban moj angažman.

HITNA PRIMANjA ŠIROM SRBIJE

U UNIJI sindikata prosvetnih radnika kažu da nesavesnih direktora ima u većini gradova. Navode primere iz Vranja i to iz gimnazije i OŠ ”Vuk Karadžić” i ”Dositej Obradović”, gde su primani novi ljudi, iako su na raspolaganju imali nedovoljno angažovane kolege. I u Kruševcu, gde su prekobrojna 34 nastavnika fizičkog, na mesto kolege koji je otišao u penziju primljen je novi nastavnik, i to po hitnom postupku.

„Večernje novosti“

Sudeći po broju kandidata koji su u septembarskom roku konkurisali za upis na fakultete Univerziteta u Novom Sadu, na gotovo svim fakultetima ostaće slobodnih mesta i nakon druge podele indeksa.

studentski indeksi

Na 14 fakulteta za ovaj upisni rok ukupno je bilo slobodno 1.987 mesta (od čega samo 268 na teret budžeta) na osnovnim akademskim i integrisanim studijama i na osnovnim strukovnim studijama, s tim što je Medicinski fakultet u ovom roku raspolagao samo sa 60 mesta za integrisane studije medicine, stomatologije i farmacije na engleskom jeziku (po 20 na svakom programu), predviđenim za strance. I opet se, kao i u prvom krugu upisa, dogodilo da je, u odnosu na broj slobodnih mesta, najveći pritisak kandidata bio na ovom fakultetu, gde je ukupno 105 prijavljenih (što je 175 posto), računajući 94 kandidata za studije na engleskom, ali i devet stranih državljana koji bi da studiraju medicinu, odnosno stomatologiju na srpskom i još dvoje naših državljana koji su srednju školu završili u inostranstvu, a koji se, kao i na drugim fakultetima, upisuju u okviru kvote od dva odsto broja predviđenih za budžetske, odnosno samofinansirajuće studente.

Na pet fakulteta procentualno je (u odnosu na broj slobodnih mesta u drugom roku) prijavljeno od 72,50 do 58,80 odsto, i to najviše na Akademiji umetnosti, pa na Učiteljskom na nastavnom mađarskom jeziku, Tehnološkom, Fakultetu tehničkih nauka i Pravnom, dok je na čak osam fakulteta broj prijavljenih ispod 50 odsto. Najmanji procenat prijavljenih je na Ekonomskom, svega 6,2, odnosno 30 kandidata na čak 484 slobodnih mesta. Pa zatim na Građevinskom (18,67 odsto), Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja (27,10), Pedagoškom (27,83), Prirodno-matematičkom (30,66), Tehničkom “Mihajlo Pupin” (30,83), Poljoprivrednom (42,28) i Filozofskom (45,96 odsto).

V. Čekić

РТВ

Тачан број наставника у српским школама који немају пун фонд часова још није познат, пошто се обрађују подаци пристигли из школских управа, речено је данас у министарству просвете и науке Србије. Како је агенцији Бета речено у том министарству, предвиђено је да наставници који немају пун фонд часова буду распоређени унутар својих школских управа у школама којима недостаје кадар.

Ако се и деси да неко остане без пуног фонда часова, он сигурно неће напустити образовни систем без отпремнине, напоменули су у министарству.

Расписивање конкурса за запошљавање нових наставника у школама неће бити дозвољено, ако на списковима у школским управама постоје они који треба да попуне свој фонд часова.

Međunarodni dan pismenosti, koji se obeležava danas, prilika je da se ukaže na alarmantne podatke da je više od 830 miliona svetskog stanovništva nepismeno, a da u Srbiji ima više od milion osoba koje nisu potpuno pismene.

Prema poslednjem popisu stanovništva iz 2002. godine, u Srbiji je više od milion ljudi, odnosno više od 20 odsto odraslih preko 15 godina starosti koji nisu završili osnovnu školu, a čak 50 odsto odraslih koji imaju samo osnovnu školu ili su funkcionalno nepismeni.

Među obrazovnim stanovništvom u Srbiji najviše je onih koji su završili srednju školu, a svega 6,5 odsto građana u džepu ima fakultetsku diplomu. Takođe, poslednje PISA istraživanje pokazalo je da su srpski učenici na začelju liste, jer pokazuju samo enciklopedijsko i nefunkcionalno znanje.

Prema podacima Organizacije UN za obrazovanje, nauku i kulturu (Unesko) i organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), od ukupnog broja nepismenih u svetu dve trećine su žene, a 113 miliona deca.

Unesko je proglasio 8. septembar za Međunarodni dan pismenosti, sa ciljem da se istakne značaj čitanja i pismenosti za društvo i pojedinca. Taj dan pismenosti se obeležava od 1967. godine, a Generalna skupština UN je period od 2003. do 2012. godine proglasila za deset godina pismenosti.

Do polovine prošlog veka koncept pismenosti je podrazumevao elementarnu analfabetsko-jezičku i matematičku orijentaciju, što podrazumeva osnovno savladavanje veština čitanja i pisanja. Od 1964. godine počinje da se razvija novi pristup funkcionalnog opismenjavanja i pismenosti, čiju osnovu čini odnos između pismenosti i privrednog razvoja.

PRESS

Polovina odraslog stanovništva ima samo osnovnu školu, a petina odraslih nisu ni to završili, istaknuti su podaci iz poslednjeg popisa stanovništva a pred svetski Dan pismenosti.

Međunarodni dan pismenosti, koji se obeležava 8. septembra, prilika je da se ukaže na alarmantne podatke da je više od 830 miliona svetskog stanovništva nepismeno, a da u Srbiji ima više od milion osoba koje nisu potuno pismene.

Prema podacima Organizacije UN za obrazovanje nauku i kulturu (UNESKO) i organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), od ukupnog broja nepismenih u svetu dve trećine su žene, a 113 miliona deca.

Podaci OECD-a pokazuju da najveći broj stanovnika razvijenih zemalja ima srednju školsku spremu. U SAD taj broj se kreće oko 47 odsto, a u Austriji oko 61 odsto.

UNESKO je proglasio 8. septembar za Međunarodni dan pismenosti, sa ciljem da se istakne značaj čitanja i pismenosti za društvo i pojedinca.

Međunarodni dan pismenosti se obeležava od 1967. godine, a generalna skupština UN je period od 2003. do 2012. godine proglasila za deset godina pismenosti.

Puna pismenost stanovništva i obrazovanje su jedna od osnovnih tema u razvijenim zemljama, jer globalizacija „traži“ pismene radnike i dobro obrazovanu i obučenu radnu snagu.

Među obrazovanim stanovništvom u Srbiji najviše je onih koji su završili srednju školu, a svega 6,5 odsto građana u džepu ima fakultetsku diplomu.

Poslednje PISA istraživanje pokazalo je da su srpski učenici na začelju liste, jer pokazuju samo enciklopedijsko i nefunkcionalno znanje.

Do polovine prošlog veka koncept pismenosti je podrazumevao elementarnu analfabetsko-jezičku i matematičku orijentaciju, što podrazumeva osnovno savladavanje veština čitanja i pisanja.

Od 1964. godine počinje da se razvija novi pristup funkcionalnog opismenjavanja i pismenosti, čiju osnovu čini odnos između pismenosti i privrednog razvoja.

Prema definiciji Projekta međunarodne pismenosti odraslih (IALS), pismenost se definiše kao – prozna pismenost (razumevanje i korišćenje informacija dobijenih iz tekstova), dokumentaciona pismenost (informacije koje se nalaze u razlicitim formularima) i kvantitativna pismenost (razumevanje, na primer, izveštaja o stanju na računu u banci, određivanje poreza, kamata…).

Istraživanje Projekta IALS-a obuhvatilo je šest zemalja OECD-a: SAD, Kanadu, Nemačku, Holandiju, Švedsku i Švajcarsku.

Pokazalo se da je među Švajcarcima 35 odsto pismenih, a slede ih Amerikanci sa 20 odsto. Po obuhvaćenosti stanovništva obrazovanjem posle obaveznog školovanja, na prvom mestu su SAD i Japan sa 96 odsto, a slede Švajcarska sa 82 odsto i Austrija sa 79 odsto.

Takozvana nova pismenost, odnosno informatičko opismenjavanje i eksplozija novih formi komunikacija, stupili su na scenu krajem 20. i početkom 21. veka.

Tu prednjači razvoj „Mas self komunikejšna“, odnosno Masovne individualne komunikacije, u koju, tehnički gledano, spadaju Internet, ali i svet komunikacije mobilnim telefonima.

Pomenutih deset godina pismenosti UN, Srbija će dočekati sa 2.800 odraslih u školskim klupama.

Naime, u okviru projekta “Druga šansa“, koji odraslima nudi besplatno osnovno i stručno obrazovanje, u školske klupe će do kraja septembra sesti „stari đaci“.

Za ovaj projekat Evropska unija je izdvojila četiri miliona evra bespovratne pomoći, sa ciljem da se podigne nivo funkcionalne pismenosti u Srbiji, posebno kod najmarginalizovanijih članova društva.

Na osnovu konkursa Ministarstva prosvete i nauke, odabrano je ukupno 80 osnovnih škola koje će proširiti delatnost obrazovanja i na odrasle.

Do sada je obučeno više od 470 nastavnika, direktora osnovnih škola, stručnih saradnika, učitelja, predmetnih nastavnika i andragoških asistentata koji su prošli niz treninga kako bi se pripremili za rad sa odraslima.

Izrađen je potpuno nov nastavni plan i program, prilagođen potrebama odraslih i, uz Pravilnik o programu oglednog projekta, objavljen u Prosvetnom glasniku, čime je zaokružen i zakonski okvir projekta.

(MONDO/agencije)

Dok se zbog manjeg broja časova pojedinim profesorima fizičkog vaspitanja smanjuju plate, u nekim niškim školama i nema fiskulturnih sala, pa su sportske aktivnosti čista improvizacija

Nastave fizičkog vaspitanja u pojedinim školama neće biti ni ove školske godine

Niš – Ako je suditi po informacijama sa zvaničnih mesta, početak školska godine u Nišu protiče normalno. Na svakom koraku može se čuti da su izostali potresi oko preraspodele časova u obrazovnim ustanovama i da su svi zadovoljni jer nije bilo tehnoloških viškova od kojih su strepili učitelji, nastavnici i profesori. Ali, nisu posle 1. septembra svi zadovoljni.

Veliki broj profesora fizičkog vaspitanja u osnovnim školama ostao je bez dobrog dela časova. Od njih su, posle odluke u Ministarstvu prosvete, časovi uzeti i vraćeni učiteljima, odnosno nastavnicima razredne nastave. Dobro za učitelje, ali na uštrb profesora fizičke kulture. Među profesorima ima slučajeva da su pali na samo 30 odsto časova. To znači da će umesto cele plate, sa umanjenim fondom časova primati samo trećinu dohotka.

Učitelji, koji su do pre nekoliko godina sami držali nastavu fizičkog vaspitanja, pa im je to uzeto, stalno dokazuju da im je učinjena nepravda, a sada profesori sa diplomama fakulteta strepe.

Na drugoj strani i ovog septembra po ko zna koji put u poslednjih dvadesetak godina ukazuje se na veliki problem oko nastave fizičkog vaspitanja u pojedinim školama. Zato što nemaju sportske sale čak u osam obrazovnih ustanova, časovi fiskulture održavaće se u učionicama, ili će biti organizovane rekreativne šetnje i improvizovani časovi u parkovima u blizini škola, Gradskoj tvrđavi ili u dvorištima između stambenih zgrada i solitera. To, međutim, može da traje samo dok je lepo vreme. Sa kišama i hladnim danima, učenici će sa svojim nastavnicima i profesorima sedeti u školama, bez fizičkih aktivnosti. Jedino će moći da uče teoriju fizičkog vaspitanja.

Najdrastičniji primeri svakako su Srednja škola mode i lepote i Hemijska škola, koje se nalaze u centru Niša i u istom objektu. U ovim dvema srednjoobrazovnim ustanovama je čak 1.500 učenika. Nastava fizičkog vaspitanja svodi se na dobru volju samih đaka da u učionici odigraju pokoji valcer ili neku drugu vrstu plesa, ali da muzika ne bi smetala normalnom odvijanju časova iz drugih predmeta, i to se izbegava. Zato se budući hemičari, modni kreatori, kozmetičari i drugi u vreme časova fiskulture mnogo više nego u svojim školama mogu videti u kafićima u centralnoj gradskoj pešačkoj zoni, pred izlozima tržnih centara ili kako se sunčaju na obližnjem Nišavskom keju.

Sa istim problemom – nedostatkom fiskulturnih sala, suočene su i srednje škole kao što su Pravno-poslovna, Mašinska, Umetnička i Muzička, kao i osnovne škole u prigradskim naseljima. U pojedinim školama postoje prostori koji se mogu adaptirati, ali za to nema novca. A o izgradnji novih sportskih sala niko i ne razmišlja.

Toma Todorović