Rekonstruišu se mnoge škole, ali neke još bez osnovnih uslova. Građevinski radovi u toku u 183 prosvetna objekta

POLOVINA škola u Srbiji nema pristojne toalete, a đacima gotovo hiljadu isturenih seoskih odeljenja na raspolaganju su samo poljski toaleti. Svaka treća škola nema ni fiskulturnu salu. Ali, od nove školske godine situacija će makar u nekim objektima da bude bolja. Učenike u mnogim školama u Srbiji dočekaće prvog septembra renovirane učionice, toaleti i fiskulturne sale.

Ukupno 183 škole, fakultetska ili đačka i studentska doma pretvorena su u gradilište. Većina poslova biće do septembra privedena kraju, a nove škole biće otvorene u Petrovcu, Nišu, Maloj Plani i Lapovu.

– Najveće školsko gradilište u Srbiji trenutno je Kraljevo, gde radnici popravljaju četiri osnovne i tri srednje škole oštećene u zemljotresu. Vrednost ovih radova je veća od 55 miliona dinara – kaže, za ”Novosti”, Žarko Obradović, ministar prosvete i nauke.

Ministar dodaje da je situacija u prosveti teška i da novca nema dovoljno da bi se ulagalo svuda gde je potrebno.

– Novcem upravljamo domaćinski, ali su nam mogućnosti veoma ograničene. Pre tri godine, kada sam došao u Ministarstvo, zatekli smo veoma tešku situaciju. Preko NIP-a su nam iz škola stigli zahtevi za rekonstrukcije ”teški” oko 1,2 milijarde dinara. A mi smo u budžetu tada imali samo dva odsto od te sume.

Prave se liste prioriteta, a na spisku radova su popravke krovova, novi nameštaj, rekonstrukcije kotlarnica, kabineta, zidanje novih objekata… Prioritetni su radovi u 19 škola koje nastavu imaju u tri smene.

– Na raspolaganju ćemo imati i dodatnih 27 miliona evra iz kredita Evropske investicione banke i sada pravimo kriterijume u šta će da budu investirani tokom jeseni i proleća – najavljuje Obradović.

PO 30 KOMPJUTERA

SA Ministarstvom kulture, medija i telekomunikacija sprovodimo projekat ”Digitalna škola”, pa će sve škole obuhvaćene ovim projektom dobiti po najmanje 30 kompjutera, a sa ”Telekomom” pregovaramo da dobiju i priključke na internet – kaže Žarko Obradović.

„Večernje novosti“

Petnaest dana pre početka školske godine niko u Crnoj Gori ne zna kako će funkcionisati izučavanje maternjeg jezika!

Srpska opozicija uspela je da se izbori da se predmet srpski jezik i književnost vrati u škole, ali ostaje nejasno da li će đaci morati da izučavaju i novouspostavljeni predmet crnogorski jezik i književnost, iz čijeg su nastavnog programa izbačeni skoro svi srpski pisci, a ubačeni nazoviknjiževnici za koje nisu čuli ni univerzitetski profesori.

Ko su ovi ljudi?

U prvom i drugom razredu osnovnih škola u Crnoj Gori đaci će učiti iz knjiga pisaca koji nisu poznati ni stručnjacima u Crnoj Gori. Da li ste čuli za pisce: Elu Peroci, Sunčanu Škriljević, Patrišu Antalović, Kemala Coca, Slobodana Vukanovića, Šima Ešića, Jovu Kneževića, Enija Osmančeva Đurića, Ismeta Bekića, Spasoja Labudovića…

Jelica Stojanović, profesorka na Katedri za srpski jezik i književnost Filološkog fakulteta u Nikšiću, kaže za Press da u Crnoj Gori vlada haos kada se radi o jeziku i da u ovom trenutku niko ne zna kako će se realizovati nastava iz predmeta koji se donedavno zvao srpski jezik i književnost.

– Zagovornici srpskog jezika treba da insistiraju na tom jeziku kao jedinom nastavnom predmetu, bez obaveze učenja takozvanog crnogorskog jezika. Deca ne treba da ispaštaju zbog pogrešne jezičke politike… Srpski jezik ima naučnu zasnovanost, standarde i istorijski kontinuitet u Crnoj Gori i šire. Crnogorski jezik ne postoji jer on nema naučnu zasnovanost, nema istoriju, a pokušajima njegove standardizacije samo je napravljen haos – ističe profesorka Stojanović.

Ona kaže da, iako je profesor na Filološkom fakultetu, nikada nije čula ni za trećinu pisaca koji su uvršteni u nastavne programe na crnogorskom jeziku za prvi i drugi razred osnovne škole.

– Uočljivo je da tu ima mnogo muslimanskih i hrvatskih imena kao i novopečenih crnogorskih pisaca koji su nepoznati ne samo meni već i većini mojih kolega – upozorava naša sagovornica.

Opozicija: Srpski jezik pa EU

Predsednik Nove srpske demokratije Andrija Mandić kaže za Press da je u Crnoj Gori trenutno na snazi zakon prema kojem bi sva sva deca trebalo da imaju samo predmet crnogorski jezik i književnost iz kojeg su proterani skoro svi srpski pisci!

– Predviđeno je i da se nastava iz svih drugih predmeta realizuje isključivo na tom jeziku. Srpska opozicija bori se da se to promeni i srpski jezik vrati u škole. O tome je postignut načelan dogovor sa predstavnicima vlasti, a sada pregovaramo o modalitetima kako bi to trebalo da izgleda u praksi. Naša želja je da se deca kojima je srpski jezik maternji obrazuju na tom jeziku i imaju predmet srpski jezik i književnost u koji će biti vraćeni proterani srpski pisci. Nama aktuelna vlast ne samo da osporava školovanje na maternjem jeziku, već nam pokušavaju nametnuti i učenje takozvanog crnogorskog jezika koji je prema sada važećem zakonu jedini u upotrebi – ističe Mandić.

On naglašava da su proterane srpske pisce u novim nastavnim programima zamenili „tipovi čiji značaj ne prevazilazi mesnu zajednicu iz koje su potekli.“

SDP izlazi iz vlade ako vrate srpski

Predsednik SDP-a Ranko Krivokapić najavio je na sastanku sa Milom Đukanovićem da će njegova stranka razmisliti o napuštanju vlade Igora Lukšića ukoliko on pristane na uslov opozicije da srpski jezik bude obavezan u nastavnom programu, objavio je „Dan“. List navodi da je Krivokapić ljut jer je Lukšić popustio pred zahtevima opozicije. Dodaje se da je Krivokapić zamerio Đukanoviću što se Lukšić sa opozicijom dogovorio da srpski jezik bude obavezan predmet.

Podsetimo, vlast je donela zakon prema kome će osnovci učiti crnogorski jezik i književnost. Đaci bi učili azbuku od 32 slova, umesto dosadašnjih 30. Prema zakonu, korišćenje dva nova slova „žj“ i „šj“ biće pravilno i u književnom jeziku, a slovo „đ“ imaće veću primenu u pisanom jeziku.

Medojević: Ovo je blamaža!

Lider Pokreta za promene Nebojša Medojević kaže da je svima jasno da crnogorska vlast pokušava da pokida sve veze između srpskog i crnogorskog naroda.

– Meni je neprijatno od ove blamaže koju vlast u Crnoj Gori čini izbacivanjem srpskih pisaca iz nastavnih programa! Stidim se i kada vidim šta u moje ime od jezika rade politički instruisani ljudi. Ovo je ozbiljan problem i ukazuje da je ova kriminalno-mafijaška vlast počela da kreira novi crnogorski identitet, koji nema utemeljenje u realnim odnosima na ovim prostorima, ali ni u tradiciji, kulturi i istoriji Crne Gore. To je projekat kojim se želi postići cilj isključivo u skladu sa privatnim interesima vladajuće strukture…

Violeta Nedeljković

На основу препоруке Градоначелника Новог Сада, деца из породица са троје и више деце и у овој школској години остварују право на бесплатне карте у градском и приградском саобраћају, саопштио је кабинет градоначелника Новог Сада.

Овим правом обухваћена су деца из породица са троје и више деце до 18 година старости која имају пребивалиште на територији Града Новог Сада, а која су на редовном школовању у основној и средњој школи, као и деца из породица која су расељена са Косова и Метохије, а имају пребивалиште, односно боравиште на територији Града Новог Сада.

Како се наводи у саопштењу, образац захтева за остваривање бесплатне карте може се преузети у шалтер сали Градске куће, Трг слободе бр. 1, и на сајту Града www.novisad.rs.

Уз образац захтева за остваривање бесплатне карте потребно је приложити одговарајуће доказе, и то фотокопију личне карте – расељеничке легитимације за родитеље, фотокопију извода из матичне књиге рођених за сву децу у породици, а за пунолетну децу фотокопију личне карте – расељеничке легитимације, фотокопију обрасца ЈГСП-а овереног у школи.

За децу која су остварила право на бесплатан превоз у претходној школској години, треба приложити само фотокопију обрасца ЈГСП-а овереног у школи.

Захтев за остваривање бесплатне карте за превоз деце из породица са троје и више деце за 2011. годину предаје се у шалтер сали Градске куће, Трг слободе бр. 1. Градска управа за социјалну и дечју заштиту, након утврђивања испуњености услова за добијање бесплатне карте (да је породица са троје и више деце пријављена на истој адреси ) доставља спискове у ЈГСП „Нови Сад“ у року од 3 дана од дана пријема захтева, ради израде бесплатних карата.

Додатне информације могу се добити у Градској управи за социјалну и дечју заштиту, Жарка Зрењанина бр. 2, Нови Сад, а број телефона је 488-2-836, каже се у саопштењу.

РТВ

РТВ

Десетак дана уочи нове школске године код већине родитеља иста дилема – како одабрати школску торбу

Ускладити жеље школараца, кућни буџет и економичност саме торбе некада је веома тешко.

Osim na srpskom, časovi se organizuju na jeziku brojnih nacionalnih manjina. Posle zahteva za bosanskim, prava će ubrzo zatražiti i Crnogorci

Deca u nemačkom obdaništu u Subotici

POSLE bosanskog jezika, sledeći na spisku za uvođenje u redovnu nastavu mogao bi da bude crnogorski. Zahtev Bošnjaka samo čeka odobrenje Ministarstva prosvete i nauke, pa da počne štampanje ”historije” i bošnjačke likovne i muzičke kulture. A Udruženje ”Krstaš” iz Lovćenca još ranije je najavilo da će tražiti uvođenje crnogorskog jezika i kulture kao izbornog u Novom Sadu, Kuli, Vrbasu, Malom Iđošu, Somboru i Subotici.

Oni kažu da oko 2.500 crnogorske dece pohađa škole u ovim gradovima.

– Crnogorci najverovatnije neće moći da ostvare ovaj zahtev do sledećih izbora za savete nacionalnih manjina – objašnjava za ”Novosti” Nenad Đurđević iz Ministarstva za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu. – Procedura je takva da zahtev za uvođenje nastave na maternjem jeziku mora da pokrene Nacionalni savet. A, kako Crnogorci nisu konstituisali savet, nemaju zvanično ni ovu mogućnost.

Trenutno su sporni romski, bunjevački i vlaški, jer nisu do kraja standardizovani jezici. A bez strogih jezičkih pravila, nema ni gramatike, ni bukvara, pa ni časova na manjinskom jeziku.

Mnoge manjine već su ostvarile svoja prava, pa se u srpskim školama, osim na srpskom, nastava može čuti na još 12 jezika. Celokupno predškolsko obrazovanje organizovano je u pojedinim opštinama na albanskom, mađarskom, rumunskom, rusinskom, slovačkom i hrvatskom jeziku, a osnovna i srednja škola i na bugarskom. Bošnjaci, Romi i Ukrajinci časove pohađaju na srpskom, a kao izborni predmet slušaju maternje jezike. Srpski je svoj ovoj deci obavezan predmet.

– Ukoliko u školi postoji najmanje 15 đaka pripadnika jedne nacionalne manjine, oni imaju pravo da celokupnu nastavu slušaju na maternjem – kaže Đurđević. – Kada je manje učenika, može da se organizuje dvojezična nastava ili da maternji bude samo kao izborni predmet. Mada, ministar prosvete ima mogućnost da, i kada kvota nije ispunjena, odluči da neka manjina dobije nastavu na svom jeziku.

Da bi časovi bili organizovani, potrebno je da nastavnici imaju licence, kao i da su odobreni udžbenici na jezicima manjina. A i mala matura može, recimo, da se polaže, osim na srpskom, na još sedam jezika – albanskom, bugarskom, mađarskom, rumunskom, rusinskom, slovačkom i hrvatskom.

UKRAJINA KOD LALA

ČAK devet osnovnih škola u Vrbasu, Kuli, Novom Sadu i Sremskoj Mitrovici organizuje dodatnu nastavu na ukrajinskom jeziku, a uči ga stotinu dece. Nemačka manjinska zajednica već nekoliko godina ima u Subotici vrtić u kom deca uče i nemački jezik, a od septembra će dvojezična nastava da bude organizovana i u jednoj subotičkoj osnovnoj školi.

„Večernje novosti“

Sve je na prodaju…

Što da „guliš klupu“ barem četiri godine, kad možeš da kupiš diplomu Ekonomskog fakulteta u Beogradu samo za 999 dinara. Nije prevara sve je legalno, pa ko voli nek izvoli.

Šapčanka Dobrila Stojanović diplomirala je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu 1962. godine i sada je odlučila da putem sajta za licitacije www.licido.com proda svoju diplomu. Početna cena diplome je 999 dinara.

Licitacija se završava 23. avgusta 2011. godine u 23:28:01 sati. Za sada ponuda nema, a u opisu predmeta naznačeno je da je stanje diplome polovno.

Diploma o završenim studijama Ekonomskog fakulteta u Beogradu izdata je 1962 godine. Diploma je potvrđena potpisom rektora Beogradskog univerziteta i dekana Ekonomskog fakulteta i suvim pečatnim žigom Univerziteta. Diploma je odlično očuvana kao nova sa zaštitnom kutijom veličine 30 X 42 cm.

O motivima za ovakav čin, Dobrila još nije progovorila, ali može se pretpostaviti da je ovo potez žene koja nije mogla da pronađe posao u struci, iako, neki podaci, ako im je verovati, govore da posla za diplomirane ekonomiste ima.

Među 15.000 Beograđana koji su od početka godine našli posao najviše je, prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, ekonomista, farmaceuta, medicinskih radnika, trgovaca, zanatlija i ugostitelja.

Upoređujući podatke broja nezaposlenih i broja slobodnih radnih mesta, koji su poslodavci prijavili Nacionalnoj službi za zapošljavanje za Novi Sad, najlakše do posla dolaze lekari specijalisti (akušeri, radiolozi, oftalmolozi i anesteziolozi), komercijalisti, informatičari-programeri, defektolozi i ovlašćene računovođe.

Koliko vredi znanje u Srbiji?

VESTI

U školama u kojima se nastava sluša na mađarskom sve više đaka prelazi u odeljenja na srpskom jeziku. – U Bujanovcu, profesori srpskog uče i albanski jezik

Đa­ci­ma ne­do­sta­ju go­vor­ne ve­žbe, a u tek­sto­vi­ma, na pri­mer, mno­go tur­ci­za­ma ko­je je po­treb­no ob­ja­šnja­va­ti i srp­skoj de­ci

U osnovnim i srednjim školama u kojima se sluša nastava na jezicima nacionalnih manjina ne nedostaju nastavnici srpskog jezika, ali je zato sve manje đaka. Kako su u mini-anketi „Politike” rekli direktori nekih škola i predstavnici prosvetnih vlasti, činjenica je da sve više dece mađarske nacionalnosti upisuje odeljenja na srpskom jeziku jer im to više pomaže u daljem životu i karijeri.

Tako je prošlog meseca predsednik Nacionalnog saveta Mađara Tamaš Korhec razgovarao sa ministrom prosvete i nauke Žarkom Obradovićem, o mogućnosti da deca koja se školuju na mađarskom jeziku uče srpski jezik po metodama učenja stranog jezika.

To bi trebalo da im pomogne da lakše savladaju jezik države u kojoj žive jer po mišljenju nastavnika i đaka nastava nije prilagođena učenicima. Tako je u jednom istraživanju među nastavnicima u osnovnim i srednjim školama u Subotici utvrđeno da đacima nedostaju govorne vežbe, da udžbenici ne odgovaraju potrebama učenika i da je u tekstovima, na primer, mnogo turcizama koje je potrebno objašnjavati i srpskoj deci.

I u razgovorima lidera vojvođanskih Mađara sa republičkim funkcionerima, upravo je slabo poznavanje srpskog jezika među svršenim učenicima mađarske nacionalnosti navođeno kao glavna prepreka u njihovom masovnijem angažovanju u državnoj administraciji, uključujući i policiju.

U Pokrajinskom sekretarijatu za obrazovanje, upravu i nacionalne zajednice kažu da se u Vojvodini obrazovanje i vaspitanje u osnovnim školama odvija na šest jezika – srpskom, mađarskom, slovačkom, rumunskom, rusinskom i hrvatskom jeziku, kao i dvojezično – na srpskom i na nekom od jezika nacionalnih manjina. Izborna nastava „maternji jezik sa elementima nacionalne kulture” izvodi se, pored navedenih jezika i na ukrajinskom i na romskom jeziku i to u u 17 opština, odnosno 39 srednjih škola.

Borislav Staničkov, načelnik školske uprave Sombor koja obuhvata sedam opština u Severnobačkom i Zapadnobačkom okrugu, kaže da su prošle godine radili nadzor u svih 108 škola, da će to uraditi i ove godine i da je utvrđeno da je pokrivenost kadrova uglavnom dobra.

– Nedostatak nastavnika srpskog jezika nije izražen problem. Ono što je primećeno jeste da je sve manje đaka koji slušaju nastavu na mađarskom jeziku, delom zbog migracije, ali mnogo više jer shvataju da su im sužene mogućnosti za zapošljavanje kasnije u životu i zato se dosta dece upisuje u srpska odeljenja – kaže Staničkov.

Da postoji manjak dece nedavno je potvrdila i direktorka Osnovne škole „Sonja Marinković” iz Zrenjanina Gizela Katona-Debreceni, koja je rekla da roditelji smatraju „da će učenjem na srpskom jeziku detetu biti obezbeđena mogućnost raznovrsnijeg izbora u daljem školovanju”.

Iako je bilo informacija da u školama ne jezicima manjina nedostaje nastavnika srpskog jezika, na terenu je stanje, ipak, drugačije jer podaci, barem za Vojvodinu, govore čak o višku učitelja. Problem postoji na jugu Srbije, gde su potrebni meseci da se popuni jedno radno mesto.

U Ministarstvu prosvete su nam rekli da im nije poznato da postoji problem sa kadrovima u školama u kojima deca uče na jezicima manjina i uputili nas na Nacionalnu službu za zapošljavanje, gde su nam objasnili da postoji evidencija o ukupnom broju nezaposlenih nastavnika i profesora srpskog jezika. Kada je reč o VI stepenu stručne spreme, na evidenciji NSZ-a nalazi se 63 nastavnika srpskog jezika, kao i 643 profesora srpskog jezika (VII stepen stručne spreme).

– Mi sada imamo dovoljno nastavnika iako su oni iz Vranja, a ne Bujanovca. Nije toliko problem nedostatak kadrova, koliko to što po novom, moraju da znaju i srpski i jezik sredine u kojoj predaju. Naša tri nastavnika su polagala ispite i mislim da neće biti problema – kaže Iljmi Ibrahimi, direktor gimnazije i srednje stručne škole „Sezai Suroi” iz Bujanovca.

S. Gucijan

BETA 

VALJEVO- Ministar prosvete i nauke Žarko Obradović izjavio je da će udžbenici za osnovce biti u školama do 1. septembra i početka nove školske godine.

Obradović je rekao novinarima u Valjevu da su udžbenici odštampani bez obzira na to što sa izdavačima „iz tehničkih razloga“ ugovori nisu potpisani u uobičajeno vreme i dodao da će nova školska godina početi bez ikakvih problema.

Ministar je u Valjevu posetio gradilište nove zgrade Osnovne škole „Milovan Glišić“ u gradskom naselju Brđani, kao i gradilište zgrade novog obdaništa u Mesnoj zajednici Gradac koje će moći da primi oko 300 polaznika.

Zajedno sa potpredsednikom Vlade Srbije Božidarom Đelićem, Obradović je posetio i radove na proširenju kapaciteta Istraživačke stanice u Petnici (ISP).

Ukupna vrednost radova je 7,3 miliona evra, a za kompletno opremanje Istraživačke stanice u Petnici biće potrebno oko 8,5 miliona evra.

Oni su ocenili da je „investiranje u Petnicu investicija u buduće mlade generacije sa afinitetom za naučni rad“, kao i da ISP zauzima značajno mesto u obrazovnom sistemu Srbije.

Precizirano je da će model za finansiranje naučno-obrazovnih programa u Petnici biti dogovoren po okončanju radova na proširenju kapaciteta, koji se finansiraju kreditom Evropske investicione banke za razvoj nauke u Srbiji.

ISP je osnovana 1983. godine i do sada je kroz nju prošlo oko 50.000 talentovanih đaka i studenata, kao i njihovih profesora, iz Srbije i inostranstva.

VALJEVO – Istraživačka stanica u Petnici će od sledećeg proleća, nakon izgradnje novih i proširenja postojećih kapaciteta, biti vodeći evropski vanškolski obrazovni centar, nova oprema će ujedno biti i infrastruktura za sve srednje škole u Srbiji, a proširenje smeštaja u stanici omogućiće i razvoj obrazovnog turizma

.

Građevinski radovi koštaju 7,3, a oprema 2,2 miliona evra

To su, obilazeći gradilište, poručili juče potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić i ministar prosvete Žarko Obradović. Ministri su ujedno poručili da je država, izdvajajući za ovaj posao 7,3 miliona evra, od čega 2,2 miliona za novu opremu, „uradila svoje“, pa su pozvali domaće i strane kompanije da Istraživačku stanicu prepoznaju kao vrednost Srbije i pomognu njen rad.

Kada građevinari beogradske „Projektomontaže“ sledećeg proleća završe radove, kako kaže potpredsednik Vlade Đelić, „Istraživačka stanica Petnica biće vodeći vanškolski obrazovni centar u Evropi“. Proširenje i modernizaciju kapaciteta stanice Đelić je svrstao u ciklus investicija u naučno-tehološku infrastrukturu Srbije, koji je vredan 400 miliona evra.

– Ovo će biti i snažan adut za Valjevo i čitav region u smislu obrazovnog turizma, pošto će još više učenika i nastavnika iz zemlje i inostranstva dolaziti u Petnicu, a to će omogući novi smeštajni kapaciteti, duplo veći od postojećih – rekao je Đelić.

Šta sve đaci mogu da uče

Programi namenjeni srednjoškolcima predstavljaju glavninu obrazovnih aktivnosti u Petnici. ISP ima uspostavljene kontakte sa nekoliko stotina škola u Srbiji, kao i sa školama u RS, Makedoniji, Sloveniji, Hrvatskoj i BiH, koje početkom svake školske godine predlažu svoje najzainteresovanije učenike. Oni u ISP mogu pohađati seminare i kurseve iz astronomije, fizike, elektronike, računarstva, matematike, biologije, geologije, hemije, biomedicine, arheologije, psihologije,

lingvistike, istorije, antropologije i primenjene fotografije.

Ministar prosvete Obradović je predočio da će od nove Petnice korist imati ceo obrazovni sistem Srbije.

– Na nama je da nakon završetka radova, zajedno sa stanicom napravimo programe kako bi se ono što se uči u školama, praktično primenjivalo u Petnici, a novi kapaciteti stanice biće korišćeni i za edukaciju profesora i nastavnika iz naše i drugih zemalja, te za profesionalne i stručne skupove – najavio je ministar prosvete dodajući da će način finansiranja postojećih i budućih naučno-obrazovnih programa Istraživačke stanice „biti dogovoren kada sve bude sagrađeno“.

Božidar Đelić je, međutim, napomenuo da je „država uradila svoje“, što se tiče izgradnje infrastrukture stanice“, pa je uputio apel donatorima, domaćim i stranim kompanijama, da Istraživačku stanicu prepoznaju kao vrednost Srbije i „pomognu Petnici da pokriva svoje operativne troškove“.

– Nije ni u duhu Petnice, ni u duhu razvoja naše zemlje, da samo država i poreski obveznici plaćaju sve – poručio je Đelić.

Nakon završetka gradnje novih i proširenja postojećih kapaciteta, stanica će imati 17.000 kvadrata korisnog prostora, među kojima su novi smeštajni objekat sa 170 ležajeva, nekoliko sala, društvenim klubom i depoom za arheologiju, nova moderna laboratorija za fiziku, biologiju i hemiju od 1.300 kvadrata, planetarijum sa širim projekcionim mogućnostima, proširenu i modernizovanu kuhinju, rekonstruisani nastavni centrar, biblioteku i blizu 500 kvadrata izložbenog prostora.

Što se nove opreme tiče, ministri tvrde da će ona biti bez premca u Evropi i napominju da će ona ujedno predstavljati i infrastrukturu za sve škole u Srbiji, s obzirom da će se napraviti program po kojem će razredi srednjoškolaca dolaziti u ISP i raditi na toj opremi, a pri tome neće morati da budu polaznici nekih od petničkih seminara ili kampova.

Paralelno sa građevinskim radovima, u ISP i dalje traju redovni letnji programi. Po rečima direktora stanice Vigora Majića, od juna do danas održana su 32 različita seminara i kampa za srednjoškolce iz zemlje i inostranstva i svi su se, i pored građevinskih radova koji traju do kasno u veče, odvijali bez smetnji.

„Kada se na proleće sledeće godine sve završi, neće biti lepšeg poklona za 30-ti rođendan stanice“, kaže Majić

Na seminarima bilo 50.000 učesnika

Istraživačka stanica Petnica osnovana je 1982. godine na inicijativu grupe mladih istraživača, nastavnika i studenata nezadovoljnih postojećom praksom u obrazovanju i formiranju mladih naučnih kadrova. U tadašnjoj Jugoslaviji, to je bila prva nezavisna obrazovna ustanova. Tokom sledeće tri decenije, stanica je uspešno organizovala preko 3.000 raznovrsnih obrazovnih i naučnih kurseva, kampova i seminara, na kojima je učestvovalo više od 50.000 učesnika i oko

6.000 predavača i stručnih saradnika.

BLIC