Osim na srpskom, časovi se organizuju na jeziku brojnih nacionalnih manjina. Posle zahteva za bosanskim, prava će ubrzo zatražiti i Crnogorci

Deca u nemačkom obdaništu u Subotici

POSLE bosanskog jezika, sledeći na spisku za uvođenje u redovnu nastavu mogao bi da bude crnogorski. Zahtev Bošnjaka samo čeka odobrenje Ministarstva prosvete i nauke, pa da počne štampanje ”historije” i bošnjačke likovne i muzičke kulture. A Udruženje ”Krstaš” iz Lovćenca još ranije je najavilo da će tražiti uvođenje crnogorskog jezika i kulture kao izbornog u Novom Sadu, Kuli, Vrbasu, Malom Iđošu, Somboru i Subotici.

Oni kažu da oko 2.500 crnogorske dece pohađa škole u ovim gradovima.

– Crnogorci najverovatnije neće moći da ostvare ovaj zahtev do sledećih izbora za savete nacionalnih manjina – objašnjava za ”Novosti” Nenad Đurđević iz Ministarstva za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu. – Procedura je takva da zahtev za uvođenje nastave na maternjem jeziku mora da pokrene Nacionalni savet. A, kako Crnogorci nisu konstituisali savet, nemaju zvanično ni ovu mogućnost.

Trenutno su sporni romski, bunjevački i vlaški, jer nisu do kraja standardizovani jezici. A bez strogih jezičkih pravila, nema ni gramatike, ni bukvara, pa ni časova na manjinskom jeziku.

Mnoge manjine već su ostvarile svoja prava, pa se u srpskim školama, osim na srpskom, nastava može čuti na još 12 jezika. Celokupno predškolsko obrazovanje organizovano je u pojedinim opštinama na albanskom, mađarskom, rumunskom, rusinskom, slovačkom i hrvatskom jeziku, a osnovna i srednja škola i na bugarskom. Bošnjaci, Romi i Ukrajinci časove pohađaju na srpskom, a kao izborni predmet slušaju maternje jezike. Srpski je svoj ovoj deci obavezan predmet.

– Ukoliko u školi postoji najmanje 15 đaka pripadnika jedne nacionalne manjine, oni imaju pravo da celokupnu nastavu slušaju na maternjem – kaže Đurđević. – Kada je manje učenika, može da se organizuje dvojezična nastava ili da maternji bude samo kao izborni predmet. Mada, ministar prosvete ima mogućnost da, i kada kvota nije ispunjena, odluči da neka manjina dobije nastavu na svom jeziku.

Da bi časovi bili organizovani, potrebno je da nastavnici imaju licence, kao i da su odobreni udžbenici na jezicima manjina. A i mala matura može, recimo, da se polaže, osim na srpskom, na još sedam jezika – albanskom, bugarskom, mađarskom, rumunskom, rusinskom, slovačkom i hrvatskom.

UKRAJINA KOD LALA

ČAK devet osnovnih škola u Vrbasu, Kuli, Novom Sadu i Sremskoj Mitrovici organizuje dodatnu nastavu na ukrajinskom jeziku, a uči ga stotinu dece. Nemačka manjinska zajednica već nekoliko godina ima u Subotici vrtić u kom deca uče i nemački jezik, a od septembra će dvojezična nastava da bude organizovana i u jednoj subotičkoj osnovnoj školi.

„Večernje novosti“

Sve je na prodaju…

Što da „guliš klupu“ barem četiri godine, kad možeš da kupiš diplomu Ekonomskog fakulteta u Beogradu samo za 999 dinara. Nije prevara sve je legalno, pa ko voli nek izvoli.

Šapčanka Dobrila Stojanović diplomirala je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu 1962. godine i sada je odlučila da putem sajta za licitacije www.licido.com proda svoju diplomu. Početna cena diplome je 999 dinara.

Licitacija se završava 23. avgusta 2011. godine u 23:28:01 sati. Za sada ponuda nema, a u opisu predmeta naznačeno je da je stanje diplome polovno.

Diploma o završenim studijama Ekonomskog fakulteta u Beogradu izdata je 1962 godine. Diploma je potvrđena potpisom rektora Beogradskog univerziteta i dekana Ekonomskog fakulteta i suvim pečatnim žigom Univerziteta. Diploma je odlično očuvana kao nova sa zaštitnom kutijom veličine 30 X 42 cm.

O motivima za ovakav čin, Dobrila još nije progovorila, ali može se pretpostaviti da je ovo potez žene koja nije mogla da pronađe posao u struci, iako, neki podaci, ako im je verovati, govore da posla za diplomirane ekonomiste ima.

Među 15.000 Beograđana koji su od početka godine našli posao najviše je, prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, ekonomista, farmaceuta, medicinskih radnika, trgovaca, zanatlija i ugostitelja.

Upoređujući podatke broja nezaposlenih i broja slobodnih radnih mesta, koji su poslodavci prijavili Nacionalnoj službi za zapošljavanje za Novi Sad, najlakše do posla dolaze lekari specijalisti (akušeri, radiolozi, oftalmolozi i anesteziolozi), komercijalisti, informatičari-programeri, defektolozi i ovlašćene računovođe.

Koliko vredi znanje u Srbiji?

VESTI

U školama u kojima se nastava sluša na mađarskom sve više đaka prelazi u odeljenja na srpskom jeziku. – U Bujanovcu, profesori srpskog uče i albanski jezik

Đa­ci­ma ne­do­sta­ju go­vor­ne ve­žbe, a u tek­sto­vi­ma, na pri­mer, mno­go tur­ci­za­ma ko­je je po­treb­no ob­ja­šnja­va­ti i srp­skoj de­ci

U osnovnim i srednjim školama u kojima se sluša nastava na jezicima nacionalnih manjina ne nedostaju nastavnici srpskog jezika, ali je zato sve manje đaka. Kako su u mini-anketi „Politike” rekli direktori nekih škola i predstavnici prosvetnih vlasti, činjenica je da sve više dece mađarske nacionalnosti upisuje odeljenja na srpskom jeziku jer im to više pomaže u daljem životu i karijeri.

Tako je prošlog meseca predsednik Nacionalnog saveta Mađara Tamaš Korhec razgovarao sa ministrom prosvete i nauke Žarkom Obradovićem, o mogućnosti da deca koja se školuju na mađarskom jeziku uče srpski jezik po metodama učenja stranog jezika.

To bi trebalo da im pomogne da lakše savladaju jezik države u kojoj žive jer po mišljenju nastavnika i đaka nastava nije prilagođena učenicima. Tako je u jednom istraživanju među nastavnicima u osnovnim i srednjim školama u Subotici utvrđeno da đacima nedostaju govorne vežbe, da udžbenici ne odgovaraju potrebama učenika i da je u tekstovima, na primer, mnogo turcizama koje je potrebno objašnjavati i srpskoj deci.

I u razgovorima lidera vojvođanskih Mađara sa republičkim funkcionerima, upravo je slabo poznavanje srpskog jezika među svršenim učenicima mađarske nacionalnosti navođeno kao glavna prepreka u njihovom masovnijem angažovanju u državnoj administraciji, uključujući i policiju.

U Pokrajinskom sekretarijatu za obrazovanje, upravu i nacionalne zajednice kažu da se u Vojvodini obrazovanje i vaspitanje u osnovnim školama odvija na šest jezika – srpskom, mađarskom, slovačkom, rumunskom, rusinskom i hrvatskom jeziku, kao i dvojezično – na srpskom i na nekom od jezika nacionalnih manjina. Izborna nastava „maternji jezik sa elementima nacionalne kulture” izvodi se, pored navedenih jezika i na ukrajinskom i na romskom jeziku i to u u 17 opština, odnosno 39 srednjih škola.

Borislav Staničkov, načelnik školske uprave Sombor koja obuhvata sedam opština u Severnobačkom i Zapadnobačkom okrugu, kaže da su prošle godine radili nadzor u svih 108 škola, da će to uraditi i ove godine i da je utvrđeno da je pokrivenost kadrova uglavnom dobra.

– Nedostatak nastavnika srpskog jezika nije izražen problem. Ono što je primećeno jeste da je sve manje đaka koji slušaju nastavu na mađarskom jeziku, delom zbog migracije, ali mnogo više jer shvataju da su im sužene mogućnosti za zapošljavanje kasnije u životu i zato se dosta dece upisuje u srpska odeljenja – kaže Staničkov.

Da postoji manjak dece nedavno je potvrdila i direktorka Osnovne škole „Sonja Marinković” iz Zrenjanina Gizela Katona-Debreceni, koja je rekla da roditelji smatraju „da će učenjem na srpskom jeziku detetu biti obezbeđena mogućnost raznovrsnijeg izbora u daljem školovanju”.

Iako je bilo informacija da u školama ne jezicima manjina nedostaje nastavnika srpskog jezika, na terenu je stanje, ipak, drugačije jer podaci, barem za Vojvodinu, govore čak o višku učitelja. Problem postoji na jugu Srbije, gde su potrebni meseci da se popuni jedno radno mesto.

U Ministarstvu prosvete su nam rekli da im nije poznato da postoji problem sa kadrovima u školama u kojima deca uče na jezicima manjina i uputili nas na Nacionalnu službu za zapošljavanje, gde su nam objasnili da postoji evidencija o ukupnom broju nezaposlenih nastavnika i profesora srpskog jezika. Kada je reč o VI stepenu stručne spreme, na evidenciji NSZ-a nalazi se 63 nastavnika srpskog jezika, kao i 643 profesora srpskog jezika (VII stepen stručne spreme).

– Mi sada imamo dovoljno nastavnika iako su oni iz Vranja, a ne Bujanovca. Nije toliko problem nedostatak kadrova, koliko to što po novom, moraju da znaju i srpski i jezik sredine u kojoj predaju. Naša tri nastavnika su polagala ispite i mislim da neće biti problema – kaže Iljmi Ibrahimi, direktor gimnazije i srednje stručne škole „Sezai Suroi” iz Bujanovca.

S. Gucijan

BETA 

VALJEVO- Ministar prosvete i nauke Žarko Obradović izjavio je da će udžbenici za osnovce biti u školama do 1. septembra i početka nove školske godine.

Obradović je rekao novinarima u Valjevu da su udžbenici odštampani bez obzira na to što sa izdavačima „iz tehničkih razloga“ ugovori nisu potpisani u uobičajeno vreme i dodao da će nova školska godina početi bez ikakvih problema.

Ministar je u Valjevu posetio gradilište nove zgrade Osnovne škole „Milovan Glišić“ u gradskom naselju Brđani, kao i gradilište zgrade novog obdaništa u Mesnoj zajednici Gradac koje će moći da primi oko 300 polaznika.

Zajedno sa potpredsednikom Vlade Srbije Božidarom Đelićem, Obradović je posetio i radove na proširenju kapaciteta Istraživačke stanice u Petnici (ISP).

Ukupna vrednost radova je 7,3 miliona evra, a za kompletno opremanje Istraživačke stanice u Petnici biće potrebno oko 8,5 miliona evra.

Oni su ocenili da je „investiranje u Petnicu investicija u buduće mlade generacije sa afinitetom za naučni rad“, kao i da ISP zauzima značajno mesto u obrazovnom sistemu Srbije.

Precizirano je da će model za finansiranje naučno-obrazovnih programa u Petnici biti dogovoren po okončanju radova na proširenju kapaciteta, koji se finansiraju kreditom Evropske investicione banke za razvoj nauke u Srbiji.

ISP je osnovana 1983. godine i do sada je kroz nju prošlo oko 50.000 talentovanih đaka i studenata, kao i njihovih profesora, iz Srbije i inostranstva.

VALJEVO – Istraživačka stanica u Petnici će od sledećeg proleća, nakon izgradnje novih i proširenja postojećih kapaciteta, biti vodeći evropski vanškolski obrazovni centar, nova oprema će ujedno biti i infrastruktura za sve srednje škole u Srbiji, a proširenje smeštaja u stanici omogućiće i razvoj obrazovnog turizma

.

Građevinski radovi koštaju 7,3, a oprema 2,2 miliona evra

To su, obilazeći gradilište, poručili juče potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić i ministar prosvete Žarko Obradović. Ministri su ujedno poručili da je država, izdvajajući za ovaj posao 7,3 miliona evra, od čega 2,2 miliona za novu opremu, „uradila svoje“, pa su pozvali domaće i strane kompanije da Istraživačku stanicu prepoznaju kao vrednost Srbije i pomognu njen rad.

Kada građevinari beogradske „Projektomontaže“ sledećeg proleća završe radove, kako kaže potpredsednik Vlade Đelić, „Istraživačka stanica Petnica biće vodeći vanškolski obrazovni centar u Evropi“. Proširenje i modernizaciju kapaciteta stanice Đelić je svrstao u ciklus investicija u naučno-tehološku infrastrukturu Srbije, koji je vredan 400 miliona evra.

– Ovo će biti i snažan adut za Valjevo i čitav region u smislu obrazovnog turizma, pošto će još više učenika i nastavnika iz zemlje i inostranstva dolaziti u Petnicu, a to će omogući novi smeštajni kapaciteti, duplo veći od postojećih – rekao je Đelić.

Šta sve đaci mogu da uče

Programi namenjeni srednjoškolcima predstavljaju glavninu obrazovnih aktivnosti u Petnici. ISP ima uspostavljene kontakte sa nekoliko stotina škola u Srbiji, kao i sa školama u RS, Makedoniji, Sloveniji, Hrvatskoj i BiH, koje početkom svake školske godine predlažu svoje najzainteresovanije učenike. Oni u ISP mogu pohađati seminare i kurseve iz astronomije, fizike, elektronike, računarstva, matematike, biologije, geologije, hemije, biomedicine, arheologije, psihologije,

lingvistike, istorije, antropologije i primenjene fotografije.

Ministar prosvete Obradović je predočio da će od nove Petnice korist imati ceo obrazovni sistem Srbije.

– Na nama je da nakon završetka radova, zajedno sa stanicom napravimo programe kako bi se ono što se uči u školama, praktično primenjivalo u Petnici, a novi kapaciteti stanice biće korišćeni i za edukaciju profesora i nastavnika iz naše i drugih zemalja, te za profesionalne i stručne skupove – najavio je ministar prosvete dodajući da će način finansiranja postojećih i budućih naučno-obrazovnih programa Istraživačke stanice „biti dogovoren kada sve bude sagrađeno“.

Božidar Đelić je, međutim, napomenuo da je „država uradila svoje“, što se tiče izgradnje infrastrukture stanice“, pa je uputio apel donatorima, domaćim i stranim kompanijama, da Istraživačku stanicu prepoznaju kao vrednost Srbije i „pomognu Petnici da pokriva svoje operativne troškove“.

– Nije ni u duhu Petnice, ni u duhu razvoja naše zemlje, da samo država i poreski obveznici plaćaju sve – poručio je Đelić.

Nakon završetka gradnje novih i proširenja postojećih kapaciteta, stanica će imati 17.000 kvadrata korisnog prostora, među kojima su novi smeštajni objekat sa 170 ležajeva, nekoliko sala, društvenim klubom i depoom za arheologiju, nova moderna laboratorija za fiziku, biologiju i hemiju od 1.300 kvadrata, planetarijum sa širim projekcionim mogućnostima, proširenu i modernizovanu kuhinju, rekonstruisani nastavni centrar, biblioteku i blizu 500 kvadrata izložbenog prostora.

Što se nove opreme tiče, ministri tvrde da će ona biti bez premca u Evropi i napominju da će ona ujedno predstavljati i infrastrukturu za sve škole u Srbiji, s obzirom da će se napraviti program po kojem će razredi srednjoškolaca dolaziti u ISP i raditi na toj opremi, a pri tome neće morati da budu polaznici nekih od petničkih seminara ili kampova.

Paralelno sa građevinskim radovima, u ISP i dalje traju redovni letnji programi. Po rečima direktora stanice Vigora Majića, od juna do danas održana su 32 različita seminara i kampa za srednjoškolce iz zemlje i inostranstva i svi su se, i pored građevinskih radova koji traju do kasno u veče, odvijali bez smetnji.

„Kada se na proleće sledeće godine sve završi, neće biti lepšeg poklona za 30-ti rođendan stanice“, kaže Majić

Na seminarima bilo 50.000 učesnika

Istraživačka stanica Petnica osnovana je 1982. godine na inicijativu grupe mladih istraživača, nastavnika i studenata nezadovoljnih postojećom praksom u obrazovanju i formiranju mladih naučnih kadrova. U tadašnjoj Jugoslaviji, to je bila prva nezavisna obrazovna ustanova. Tokom sledeće tri decenije, stanica je uspešno organizovala preko 3.000 raznovrsnih obrazovnih i naučnih kurseva, kampova i seminara, na kojima je učestvovalo više od 50.000 učesnika i oko

6.000 predavača i stručnih saradnika.

BLIC

Beograd — Penzije i plate u javnom sektoru biće povećane u oktobru, kako je zakonom propisano, a novac za te namene je obezbeđen u budžetu, saopštila je Vlada Srbije.

Povišica plata i penzija biće obračunata u skladu sa šestomesečnim rastom cena i polovinom prošlogodišnjeg rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP).

„Vlada će nastaviti sa jačanjem finansijske discipline u oblasti javnih prihoda i štednjom na svim nivoima, uz puno poštovanje zakonskih obaveza utvrdjenih fiskalnom politikom“, navodi se u saopštenju.

Zakonom o budžetskom sistemu predviđeno je da mesečna primanja zaposlenih u javnom sektoru i penzionera u 2011. godini budu tri puta povećana. Prva povišica je bila u januaru od dva odsto, zatim u aprilu u iznosu tromesečne inflacije, što je bilo 5,5 odsto.

Zbog toga što je rast inflacije u prethodnih šest meseci bio veći nego što je bilo predviđeno pojedini mediji su spekulisali da će Vlada Srbije odustati od zakonom utvrđene formule za obračun povišice plata i penzija u oktobru.

Potpredsednik Vlade Jovan Krkobabić, ipak, kaže da penzije i plate u javnom sektoru ne smeju biti neizvesne zbog minusa u budžetu nastalog neurednim isplatama doprinosa.

„Ne dolazi u obzir da se ionako niske plate i penzije dovode u pitanje zbog minusa u državnoj kasi, koji je za sedam meseci dostigao 90 milijardi. Najstariji građani i zaposleni u javnom sektoru ne treba da brinu jer će oktobarska povišica biti isplaćena po zakonu, inače ovo ne bi bila pravna država“, rekao je Krkobabić.

Krkobabić je kazao na to da je taj postupak Vlade dovođen u pitanje zbog vanrednog rasta nenaplaćenih doprinosa. „Problem je u neplaćanju doprinosa koji su narasli na 230 milijardi dinara, što je za trećinu više nego lane kada je izbegavanje bilo oko 170 milijardi dinara“, rekao je on.

Kako je naveo, penzioneri i građani ne smeju da ispaštaju zbog toga što neko ne želi ili neće da na vreme obavi svoj posao.

B-92

Svakom đaku prvaku koji živi na teritoriji Jagodine opština je juče poklonila 8.000 dinara za polazak u školu. Na prigodnoj svečanosti u jagodinskoj hali sportova organizovanoj za decu i roditelje, gradonačelnik Jagodine Dragan Marković Palma rekao je da su deca za tu opštinu „svetinja“ i da lokalna samouprava to pokazuje delima.

– Novac je obezbedila lokalna samouprava uštedom koja ove godine iznosi više od 20 miliona dinara. Taj novac smo uštedeli, tako što smo koristili razne prinadležnosti koje nam po zakonu pripadaju – rekao je Palma i dodao da ušteđena sredstva pripadaju deci i porodici.

Naveo je da svakog meseca 1.600 učenika i studenata koriste stipendije opštine, kao i da treću godinu za redom Jagodina šalje na letovanje učenike koji su završili četvrti i osmi razred.

Marković je najavio da će krajem meseca svi đaci prvaci, njihovi nastavnici i direktori ići na ekskurziju o trošku grada. On je pozvao mlade ljude da uđu u bračne veze i obećao da će im lokalna samouprava pomoći u podizanju dece.

BLIC

Кликнути (+) за увећање

Осим сезонског воћа и поврћа, које ове године бележе пад цена, у Србији у протекле две године није појефтинило ништа. У односу на август 2009, потрошачи у Србији шећер данас плаћају по цени вишој 100 одсто, уље је скупље 69, кафа 46, гориво 31, а млеко 29 одсто… Цене и даље свакодневно расту, док плате мање-више остају исте.

Не прође ни месец дана да у радњама у Србији не осване неко ново поскупљење. Разлози које произвођачи и увозници наводе за раст цена су раст курса евра, цена сировина, амбалаже, горива и енергената. Тако су и ових дана трговцима стигли ценовници, по којима ће до краја овог или почетка следећег месеца поскупети сиреви, месне прерађевине, слаткиши, кућна хемија, беби храна…
– Не сећам се када је нешто појефтинило. Нас двоје имамо нормалне пензије, и ја уз то примам социјални додатак од Министарства културе, па опет живимо тешко, јер помажемо синовима који немају адекватан посао – прича за „Блиц“ песник Љубивоје Ршумовић.

Он не крије да су се, као и многи грађани у Србији, он и његова супруга услед лошије економске ситуације одрекли много чега.

– На мору нисмо били већ 15 година, престали смо да купујемо пршуту, а последње чега смо се одрекли јесте сладолед уз нес кафу, јер нам је скуп. Сада га купујемо само када нам долазе унучићи. Већи део године проводимо у кући на селу, па нас узгој воћа и поврћа спасава. Једино што могу да кажем о тренутној ситуацији у земљи је „тражили сте – гледајте“ – каже Ршумовић.

У Националној организацији потрошача Србије кажу да је стандард грађана у односу на прошлу годину опао за 60 одсто, и да не постоји никаква економски оправдана рачуница за нова поскупљења.

– Поготово када се зна да промет у радњама пада. А кад тражња пада, цене треба да иду надоле, а не обрнуто – каже Горан Паповић, председник НОПС-а.
Једина врста хране која је у последње две године појефтинила у Србији, а да на то није утицала држава, каже он, јесте сезонско воће и поврће, првенствено парадајз и краставац, који се услед вишка понуде и епидемије ешерихије коли у Европи ове сезоне продаје будзашта.

М. Шкрбић

Одмор још није отплаћен, а списку нових трошкова не назире се крај. Септембар традиционално сатире кућни буџет и тренутно ниске цене сезонског воћа и поврћа тешко да ће неутралисати издатке за школарце, нову гардеробу и огрев. Груба рачуница показује да ће породици са двоје деце пред ову јесен зимница, припрема за школу и угаљ однети и до 93.000 динара. То су скоро три просечне плате.

Зимница је, макар сада тако делује, мањи проблем. Парадајз се тренутно продаје и за 15 динара по килограму, па коме је довољно 20 литара домаћег сока и 600 динара завршава куповину. Најјефтиније паприке тренутно коштају 50 динара, а најчешће се налазе за 70 динара по килограму. Ко не прескаче ајвар зими, требало би да купи најмање 50 килограма овог поврћа. То га сада кошта од 2.500 до 3.500 динара. Када се додају корнишони, купус и остало поврће за туршију, које још није на списку приоритета, скормна зимница изађе најмање 10.000 динара.

Школски прибор је већ озбиљнија ставка. Основци у Београду не морају да брину превише о уџбеницима, јер их добијају бесплатно. Али зато за радне свеске и остали школски прибор, у зависности од узраста, морају да издвоје од 5.000 до 7.000 динара.

– Што је узраст ђака мањи, мањи су и трошкови – кажу у књижарама. – За ђака који иде у четврти или пети разред прибор, свеске и вежбанке коштају од 4.500 до 5.000 динара. За сваки следећи разред већи је број предмета, па и збир на крају

За средњошколце рачуница је још сложенија. За куповину најнеопходнијих књига и свезака из кућног буџета треба издвојити око 20.000 динара. Али, то није све. Ученици средњих стручних школа за практичну наставу морају сами да купе радну униформу, а у неким школама и средства за рад.

Али у школу се не креће само са новим ранцем и свеском. Нема тог родитеља који, ако икако може, детету неће обновити и гардеробу.

– Имам сина и ћерку и знам да морам да им купим нове патике. То ће ме коштати најмње 5.000 динара – каже Тамара Марић из Београда. – За две најјефтиније тренерке треба ми још 4.000 динара, а за нове фармерке укупно 5.000 динара. Тексас јакна кошта најмање 1.000 динара и нешто мање дуксерица. Све заједно треба ми макар 18.000 динара. Ако се дода још и веш и чарапе, стигне се до 20.000 динара.

Иако још греје лето, свако ко није прикључен на даљински систем грејања зна да је време да се мисли на огрев. Просечном домаћинству за сезону треба око 45.000 динара. Толико кошта четири тоне сушеног угља „вреоци“. Камени угаљ из Бановића, међутим, кошта најмање 14.500 динара по тони, а „руски камени“ ће бити најмање 18.000 динара за тону.

ПАПРЕНИ СТУДЕНТИ

Већина бруцоша је ту бригу до сада и измирила, али они који настављају студирање тек треба да плате школарине. Оне коштају од 70.000 до чак 240.000 динара. На то треба додати и уџбенике.

Трошак је далеко већи за родитеље чија деца не студирају у родном граду. Академци у Београду за стан морају да дају најмање 150 евра месечно. Уз то иду и трошкови живота – рачуни, превоз и храна.

Б. Б. – С. Б.