Kada se govori o mobingu, najčešće se prvo pomisli na seksualno uznemiravanje ili zloupotrebu na radnom mestu. Problem mobinga je zapravo mnogo širi. Najčešće se radi o slučajevima koji uključuju pakosne, okrutne i bolne postupke kolega.

Termin mobilng još 1984. godine uveo u praksu švedski psiholog Hajnc Lejman (Heinz Leymann). Sama reč mobing potiče od engleskih reči mob – ološ i mobish – vulgaran.

Ucene, ponižavanje, špijuniranje, ismejavanje, ignorisanje, ukoliko se događaju na poslu predstavljaju psihološki teror koji se naziva mobing. To je oblik ponašanja na radnom mestu, kojim jedna osoba ili više njih periodično (najmanje šest meseci) ili permanentno psihički (moralno) zlostavlja i ponižava drugu osobu sa ciljem ugrožavanja njenog ugleda, časti, ljudskog dostojanstva i integriteta, sve do eliminacije sa radnog mesta.

Nastanku mobinga na radnom mestu doprinose nedovoljno transparentna atmosfera, jaka hijerarhija, nedostaci u internom informisanju, neadekvatno ponašanje rukovodstva, nedovoljno razgraničena nadležnost i podela zadataka, nedostaci u rukovođenju personalom, potiskivanje konflikata. Veoma važan uzrok ove pojave svakako je i loša radna klima u kojoj vladaju zavist, zloba, neprijateljstvo i pritisci.

To je i uznemiravanje u svrhu ugrožavanja integriteta ličnosti žrtve, njenog profesionalnog, socijalnog, ponekad i privatnog funkcioniranja, ugleda i dostojanstva, uz stalne kritike i prigovore, kao i preteranu kontrolu.

U mobing, takođe, ubrajamo i ograničavanje mogućnosti izražavanja žrtve – kada se ona prekida u razgovoru, kao i kada se odbijaju neverbalni kontakti sa njom. Žrtvu mobinga stalno izoluju, niko joj se ne obraća, premešta se u kancelariju daleko od kolega, ne poziva se na zajedničke sastanke, neformalna druženja i slično. Pri tome se napada njena reputacija uz izmišljanje priče o žrtvi i njenom privatnom životu, ogovaranje, ismejavanje, vređanje, psovanje,…

Različite vrste mobinga

Razlikuju se dve vrste mobinga.

Uspravni mobing podrazumeva da nadređeni (mober) zlostavlja jednog podređenog radnika, ili jednog po jednog radnika, dok ne uništi celu grupu (bossing). Mnogo ređe jedna grupa radnika zlostavlja nadređenog.

Druga vrsta je horizontalni mobing koji se događa između radnika koji imaju isti položaj na hijerarhijskoj ljestvici. Mobing se javlja kao tkz. Sindrom praznog stola, kada se žrtvi, naviknutoj da radi ne daju radni zadaci ili joj se oduzimaju sredstva za rad (telefon, pc, mobitel) ili joj se daju zadaci neprilagođeni njenoj profesionalnoj kvalifikaciji. Zadaci su prejednostavni ili preteški i zahtevaju od žrtve sposobnosti koje nema. Svi ovi postupci imaju cilj da se žrtva mobinga natera da pogreši. Postoji i sindrom punog stola – žrtva se tada zatrpava zadacima, određuju se kratki rokovi, stalno joj se menjaju zadaci, prisiljena je obavljati zadatke koji narušavaju njeno zdravlje, nisu joj dopušteni godišnji odmori i slobodni dani, preti joj se fizičkim napadima, seksualno i moralno zlostavlja.

Ko su najčešće žrtve mobinga?

Žrtve mobinga su obično osobe koje se izdvajaju od ostalih načinom razmišljanja i logikom razmišljanja, najbolji ili najobrazovaniji pojedinci, koji za kolege predstavljaju opasnosti ili konkurenciju, kao i osobe koje ne žele sarađivati u prevarama. Često su to zaposleni pred penzijom, ali i mladi koji tek počnu da rade, osobe drugačije seksualne orjentacije… Mobingu su u određenom broju izloženi i oni koji nakon godina besprekornog rada traže priznanje i povećanje plate, kao i veoma kreativne osobe.

*izvor: www.bizlife.rs

Podrška mladima

Tačno 50 odabranih studenata beogradskog i novosadskog univerziteta imaće letnju praksu u kompaniji NIS- Letovanje zamenili radom!

Kompanija NIS otvorila je vrata za 50 studenata, kojima je pružila priliku da obave letnju praksu na različitim radnim pozicijama u Beogradu, Novom Sadu i Pančevu. Kao znak dobrodošlice u NIS je juče tim povodom organizovan prijem.

– Letnja studentska praksa je program koji NIS, kao društveno odgovorna kompanija, sprovodi u saradnji sa centrima za razvoj karijere novosadskog i beogradskog univerziteta. Cilj ove saradnje je razmena znanja, podrška mladim stručnjacima i unapređenje nauke i istraživanja – kažu u NIS.

Na konkurs za praksu prijavilo se više od 450 studenata.

– Selekcija je obavljena na osnovu potreba kompanije i osobina samih kandidata. Praksa će, u zavisnosti od potreba, trajati od dve nedelje do tri meseca. Po završetku programa studenti će dobiti i posebnu potvrdu s potpisom najviših predstavnika NIS, koja im može pomoći u daljem razvoju karijere – ističu u NIS.

(S. T.)

VALJEVO – U Istraživačkoj stanici Petnica (ISP) kod Valjeva počeo je sedmi skup studenata „Petnica Internešnal“ (International), saopšteno je iz te naučne ustanove.

Studenti iz deset zemalja će do 15. avgusta pohađati nekoliko naučnih seminara i kampova, a predviđeno je i upoznavanje sa kulturno-istorijskim znamenitostima Valjeva, kao i jednodnevni izlet u Beograd, najavili su organizatori.

U IS Petnica od osnivanja 1983. godine boravilo je više od 25.000 talentovanih đaka i studenata, kao i njihovih nastavnika iz zemlje i inostranstva.

ISP je jedinstvena ustanova te vrste u ovom delu Evrope.

Autor: Agencija BETA

Protest ministru prosvete zbog predloga integrisanog univerziteta. – Dr Srđan Stanković: To je samo polazni dokument. – SKONUS: studenti izuzetno zadovoljni

Rektorat Univerziteta u Beogradu Foto Latif Adrović

„Predlogom modela funkcionalne integracije univerziteta u Srbiji” univerzitetske institucije će se otvoriti za nekontrolisani prodor političkih i tajkunskih struktura, a sve pod parolom kreiranja univerziteta kao „zbijenih” i efikasnih ustanova.

Ovo je suština otvorenog pisma koje je Odbor za razvoj univerzitetskog obrazovanja uputio ministru prosvete i nauke dr Žarku Obradoviću, ali i predsednicima Srbije, vlade, kao i Agenciji i Savetu za borbu protiv korupcije, protestujući zbog novog modela za reformu svih univerziteta u Srbiji.

Profesori koji su okupljeni u ovom odboru uglavnom su sa Univerziteta u Beogradu, ali kažu i da će uz pomoć ovih izmena UB eliminisati konkurenciju, jer ga je zbog veličine i tradicije nemoguće reorganizovati na način koji se predlaže za manje državne univerzitete. Oni navode i da su ovaj dokument sačinili najbliži saradnici rektora državnih univerziteta i da ga je već prihvatio Nacionalni savet za visoko obrazovanje.

Profesor dr Srđan Stanković, predsednik Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje Srbije potvrđuje za naš list da je ovaj predlog „prošao kroz savet na sednici koja je bila pre otprilike dve nedelje” i da je svestan da je ova ideja i hvaljena i osporavana. Po njegovim rečima, ovo je bio samo deo jednog Tempus projekta o reformi visokog obrazovanja u Srbiji.

– Ne treba ovo tako dramatično shvatiti, to nije nikakav obavezujući dokument, već samo početni papir, vrsta pripreme materijala za veliku međunarodnu konferenciju koja će biti na jesen. Predlog jesmo podržali, ali na tome će se još mnogo raditi zajedno sa ostalim univerzitetima u Srbiji – objašnjava dr Stanković.

S druge strane, članovi odbora upozoravaju da, ukoliko se postupi po ovom dokumentu (uvođenje upravnih odbora, smanjivanje broja članova u upravnim univerzitetskim telima u odnosu na postojeće stanje i inkorporiranje privrednika u sastave univerzitetskih upravnih odbora), mesta u upravi univerziteta će neminovno i za veoma kratko vreme postati predmet otvorene političko-tajkunske trgovine.

U ovom dokumentu piše da je cilj transformacije da se dobije integrisan, ali decentralizovan univerzitet, koji će biti harmonizovan sa univerzitetima u Evropi i svetu, konkurentniji na međunarodnom tržištu znanja, racionalniji i efikasniji u korišćenju materijalnih i ljudskih resursa… Primena modela u prvoj fazi podrazumeva izmene Zakona o visokom obrazovanju u delovima koji se odnose na zapošljavanje na univerzitetu, upis studenata i naziv, strukturu i broj članova organa upravljanja univerzitetom.

Student prorektor Univerziteta u Novom Sadu Goran Radić, koji je kao predstavnik Studentske konferencije univerziteta Srbije (SKONUS) učestvovao u izradi ovog dokumenta kaže da su studenti zadovoljni predloženim rešenjima i da je osnovna ideja da se poboljša mobilnost, odnosno prohodnost između univerziteta i fakulteta.

– Sada kada položite ispit na jednom univerzitetu, ne priznaju ga na drugom, a to je jedna od onih stvari koje će se promeniti. Ove primedbe stižu od konzervativnije struje na univerzitetu, jer je činjenica da su studenti dobro prihvatili Bolonju, ali su problem profesori. Vi i dalje imate nastavnike koji ne žele da promene udžbenik koji su pisali pre 20 godina i koji predaju kao i u vreme kada su studirali naši roditelji – kaže Radić.

On je u SKONUS-u predsednik Odbora za razvoj visokog obrazovanja i kaže da se studenti na mišice ubacuju u radne grupe kada je reč o reformi i zakonskim izmenama, ali da su ovoga puta bili pozvani i da su zaista zadovoljni što se čuo i njihov glas.

Sandra Gucijan

———————————————————–

Predložene novine

• Univerzitet funkcioniše kao akademska celina koja ima svoje podsisteme: akademski, preduzetni i administrativni.

• Univerzitetom rukovodi savet univerziteta.

• Studenti se upisuju na univerzitet, na akreditovane studijske programe.

• U skladu sa finansijskim planom univerziteta, rektor sa Vladom Republike Srbije i/ili Vladom AP Vojvodine sklapa ugovor o finansiranju obrazovne delatnosti univerziteta na godišnjem nivou. Sva sredstva po osnovu ovog ugovora uplaćuju se na tekući račun univerziteta, a ona se dalje raspodeljuju fakultetima prema kriterijumima koje utvrđuje nadležni organ univerziteta.

• Prihodi ostvareni po osnovu međunarodne saradnje (projekata), uplaćuju se na tekući račun univerziteta i raspoređuju se u skladu sa ugovorom/pravilima međunarodnog projekta na timove koji realizuju projekat. Prihodi od nacionalnih naučnih projekata uplaćuju se na račun fakulteta, odnosno univerziteta ako je akreditovan kao naučna institucija i raspoređuju se u skladu sa ugovorom.

• Od prihoda ostvarenog po osnovu privredne delatnosti fakulteta izdvaja se najmanje jedan odsto iznosa (umanjenog za PDV) i uplaćuje se na račun univerziteta. Od prihoda po osnovu samofinansirajućih studenata na univerzitetima čiji je osnivač država, fakulteti izdvajaju najmanje pet odsto koje uplaćuju na račun univerziteta.

POLITIKA

Štampanje knjiga stalo zbog birokratije

– Besplatni udžbenici za učenike od prvog do trećeg razreda najverovatnije neće biti odštampani do 1. septembra, jer Ministarstvo prosvete i nauke još nije potpisalo ugovore sa izdavačima, zbog čega ima nisu ni dostavljeni spiskovi o potrebama po školama. U izdavačkoj kući „Klet“ kažu da je prošle godine ugovor potpisan krajem juna, dok se ove godine kasni više od mesec dana.

Nema spiskova kolike su potrebe po školama

– Nema šanse da isporučimo svim školama udžbenike na vreme, jer s ministarsvom još nismo potpisali ugovore i nismo dobili tačne spiskove kolike su potrebe po školama. Prošle godine ugovore smo potpisali krajem juna, a ove godine se kasni više od mesec dana. Kako bi deca dobila knjige na vreme, sa isporukom treba da krenemo već 10. avgusta. Naša izdavačka kuća je preuzela rizik na sebe i štampala knjige, ali u problemu su mali izdavači koji čekaju tačne brojke od ministarstva da počnu sa štampom – kaže za „Blic“ Gordana Knežević iz izdavačke kuće „Klet“.

– Izdavačka kuća „Korak po korak“ osporila je „Edukin“ udžbenik iz matematike i sve je došlo do Ustavnog suda. I Komisiji za zaštitu prava uložili su žalbu, tako da je postupak nabavke obustavljen. Mi se nadamo da će se ovih dana komisija izjasniti po tom pitanju. Čim dobijemo njihov odgovor, nastavljamo nabavku i potpisaćemo ugovore sa izdavačima – kaže za „Blic“ Zoran Trninić, pomoćnik ministra prosvete za učenički i studentski standard, javne nabavke i investicije.

BLIC

Приватни медицински факултет у Београду, иако већ годинама ради без акредитације, и даље уписује нове генерације студената. Шестогодишње студије, како нам је речено на овој Америчкој школи медицине у Београду, коштају око 73.000 евра. А академци се на њих уписују на сопствени ризик, јер је неизвесно да ли ће ова установа да добије акредитацију

Они нису јединствен случај, јер још факултета и универзитета нуди своје студијске програме, иако од Комисије за акредитацију нису добили зелено светло. Под актом упозорења је још шест приватних универзитета – Европски, Унион, Унион „Никола Тесла“, Алфа, Универзитет у Новом Пазару и Академија лепих уметности, којима су одобрени студијски програми, али немају и акредитацију на нивоу универзитета.

– Студенти се на ове факултете уписују на сопствени ризик – упозорава Вера Вујчић, председница Комисије. – Конкретно, приватном медицинском и још неким факултетима изречен је акт упозорења и дужни су да до октобра доставе комисији доказе да су испунили услове потребне за акредитацију. У супротном ће им акредитација бити одбијена, а добиће и последњу шансу од још годину дана да још једном поднесу захтев и да испуне услове. После тога следи одузимање дозволе за рад.

ВЕЋЕ ШАНСЕ

Проблем са акредитацијом има и Унион, који се поцепао на два универзитета – Унион универзитет и Унион „Никола Тесла“! Они, као и Европски универзитет, испунили су главни услов – да имају по три различита програма и сва три нивоа студирања – основне, мастер и докторске студије. Новопазарски, Алфа и Академија лепих уметности још нису испунили овај захтев.

На Америчкој школи медицине речено нам је да ће пријављивање за други уписни рок почети крајем августа, када се власник врати из Америке. А од марта ова високошколска установа у власништву је Мохамада Јала Кхамиса, док је претходно била у поседу „Острог медикал система“, а као власник се помињао бивши министар здравља Милован Бојић.

Проблем ове установе је што нема „наставну базу“, тј. праксу у државним болницама или бар о томе нису обавестили Комисију за акредитацију, констатује Вера Вујчић.

– Студенти имају праксу на приватним клиникама, зато што је бивши министар здравља Томица Милосављевић незаконито поништио наше уговоре са државним установама – тврди проф. др Вишеслав Хаџи Тановић, један од предавача.

– И поступак акредитације се одуговлачи, јер нам стално постављају нове услове.

И. МИЋЕВИЋ

Август је традиционално резервисан за полагање поправних испита у основним и средњим школама, а ако је веровати дугогодишњој статистици, математика, физика, хемија, али и енглески језик, права су ноћна мора за српске школарце.

Према подацима Министарства просвете, прошле године је више од десет одсто београдских средњошколаца који похађају завршне разреде полагало поправни испит. Од 30.330 ученика на поправни испит изашло је 3.590 ђака, а 683 је понављало разред, што представља смањење у односу на претходне године, када се просек оних који су „пали на август“ кретао око 14 процената. Највећи број негативних оцена имају ђаци машинских, текстилних и пољопривредних школа, а међу понављачима је најмање матураната.

Слично је и на нивоу Србије. Десет одсто средњошколаца добија прилику да се два месеца по окончању школске године бори за прелазну оцену и упис у наредни разред. Највише понављача има међу ученицима првих разреда средњих школа.

Основне и средње школе по захтевима и тежини задатака које се стављају пред ученике су као небо и земља, сматра гимназијски професор Борислав Путник.

– Многи ђаци, када из осмог основне дођу у први средње, не могу да се снађу, суочавају се са додатним захтевима, озбиљнијим учењем, а када се томе додају ново окружење и професори, тада није чудно да деца од 15 година не издрже притисак и на крају школске године добију слабе оцене. Математика и физика јесу у врху предмета због којих се најчешће пада на поправни, а то је зато што ученици у највећем броју случајева нису довољно мотивисани за те предмете или што професори имају престроге критеријуме – сматра проф. Путник.

Наш саговорник је уверен да ће се број ученика који падају на поправне смањивати из године у годину.

– Некада су се професори међусобно хвалили ко је оборио више ученика на август, али у последње време незванична је препорука Министарства и просветних власти да се број ученика којима се у јуну закључује негативна оцена све више смањује. Свакако, то не значи да ће се ђаци пуштати да пролазе разред без учења, али се више неће дозвољавати појединим професорима да лествицу критеријума за двојку подижу превисоко – сматра Путник.

Клинички психолог Ана Зорнић мишљења је да су поправни испити додатно оптерећење за нејака плећа тинејџера.

– Никада ми нису били јасни професори који се труде да пронађу оно што ђак не зна и дају му слабу оцену, уместо да се потруде да из ученика извуку минимум знања, јер то је и њихов неуспех – сматра Зорнићева.

С. Миловановић

Макета будуће савремене школе

Влада велико интересовање за упис деце у основну школу „Драган Лукић“ која се гради на Бежанијској коси, па су већ формирани разреди. Ова школа обара све рекорде јер ће бити, по свему судећи, изграђена за сто дана, примиће око 850 ђака, а прво звоно, очекује се, уредно, 1. септембра.

Деца са Бежанијске косе, друге и треће месне заједнице, али и из других делова Новог Београда имаће привилегију да похађају најмодернију школу у Београду, а вероватно и у Србији.

– Школа има капацитет 847 ученика и 15. августа ћемо знати приближан број ђака – каже Љиљана Шипетић, педагог ОШ „Драган Лукић“. – Интересовање је велико, али није било колективног преласка комплетних одељења из осталих школа, како су неки очекивали. Имамо случајеве да су уписали децу родитељи који су се у Нови Београд доселили из других градова Србије.

Нови објекат увелико ће растеретити рад суседних школа „Јован Стерија Поповић“ (која је радила у три смене), „Милан Ракић“ и „Борислав Пекић“. На површини од 7.224 квадрата школа ће имати 32 учионице, библиотеку, салу, фискултурну халу (величине 15 пута 26 метара), гардеробу са тушевима, кухињу, трпезарију и тоалете са мозаик плочицама. Ђаци ће учити наставу у најсавременијим рачунарским, природњачким и језичким кабинетима.

Ипак, највећа предност ове школе биће спортски терени. Поред грандиозне фискултурне сале, ђаци ће имати на располагању и игралиште (величине 30 пута 60 метара), атлетску стазу (дужине 80 метара) са трибинама, терен за кошарку, одбојку, рукомет и скок удаљ. Млађа деца уживаће на травнатом терену.

Комплетни грађевински радови (конструкција, зидање и малтерисање) комплетно су завршени, као и прикључци објекта на градску инфраструктуру (водовод, канализацију и јаку струју). Готови су и спортски терени, а у наредних месец дана остало је да се ураде фини, унутрашњи радови.

НАСТАВА

Школа ће имати целодневну наставу и продужени боравак.

Заинтересовани родитељи могу се обратити Александри Брајовић Зоранић, директору нове школе, која ће до коначног завршетка радова радити у школи „Борислав Пекић“. Више информација на телефон 3181-484

А. К. – Б. Б.

Šumarice… Jednodušna podrška da 21. oktobar postane državni praznik

Ne pamti se kada je neka inicijativa dobila zdušniju podršku u Srbiji, od one kojom su čitaoci Pressa predložili da se 21. oktobar, datum masakra u Šumaricama, obeležava kao Dan sećanja na sve srpske žrtve u Drugom svetskom ratu

predsednik SANU Nikola Hajdin i ministar prosvete i nauke Žarko Obradović.

Potpis… Nikola Hajdin / Antifašizam… Žarko Obradović

Dugačkom spisku javnih ličnosti koje su potpisale ovu inicijativu pridružili su se i predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti Nikola Hajdin i ministar prosvete i nauke Žarko Obradović.

Hajdin je za Press istakao da 21. oktobar treba da bude dan pomirenja.

– Datum kada se dogodio zločin u Kragujevcu možemo da shvatimo kao dan pomirenja među Srbima. To je ružno sećanje, ali moramo da živimo s njim, jer život ide dalje – rekao je Hajdin.

S njim se složio i ministar prosvete Žarko Obradović, koji je podsetio zbog čega je veoma važno da se ovaj dan obeležava:

– Datum masakra u Šumaricama treba da se obeležava kao Dan sećanja na sve žrtve u Drugom svetskom ratu. To je dan kada je ubijeno mnogo nedužnih ljudi, među kojima je bilo i dece, a sve to radi ostvarivanja nekakvih ideja koje su suprotne osnovnim principima čovečanstva kao što su mir, razumevanje solidarnost, ravnopravnost. Za mene taj datum ima dvostruku dimenziju… S jedne strane, on je značajan jer pokazuje sav apsurd takozvanih velikih ideja do kojih se dolazi preko ubistava. S druge, to je datum kada treba da se setimo da su srpski narod i svi građani Srbije bili deo antifašističkog pokreta. To je činjenica na koju svi treba da budemo ponosni i da je dostojanstveno obeležimo – ističe Obradović.

Da podsetimo, svi zainteresovani za ovu inicijativu mogu da se potpišu svakog radnog dana u našoj redakciji od 10 do 17 sati, u Kragujevcu na Đačkom trgu, kao i kod dopisnika našeg lista širom Srbije.

Violeta Nedeljković

Ово јединствено друштво, кроз које је прошло 26.000 чланова, скоро четири деценије окупља љубитеље ове наукеЛетња школа математике на Сребрном језеру – учење, рекреација и забава

Успешни млади математичари који нас сваке године обрадују са неколико медаља и похвала са светских такмичења, углавном су дугогодишњи чланови математичког друштва „Архимедес” које већ 37 година окупља љубитеље ове науке разних узраста. Теодор фон Бург, један од данас најуспешнијих српских младих математичара данашњице, шести на светској ранг-листи, још од трећег разреда основне школе баш у „Архимедесу” решава логичке и математичке проблеме.

До сада су сарадници овог друштва радили готово са 40.000 деце, а многи од њих су побрали најсјајније медаље или зарадили титуле магистара и доктора наука на угледним светским универзитетима.

Не може се рећи када би талентовано дете требало да почне да се додатно бави математиком. „Архимедесови” стручњаци раде са старијим предшколцима и основцима, али и са успешним средњошколцима.

– Веома је важна умешност наставника и њихова способност да мотивишу и заинтересују дете за рад. Сваки задатак који ученик решава мора да има неку сврху. Математика није баук, већ занимљива игра која се игра по одређеним правилима – каже професор Богољуб Маринковић, директор друштва „Архимедес”.

Према његовим речима, наставници су у великој мери заслужни за успех својих ђака.

– Деца морају да науче да користе књигу и да схвате да се математика не учи гледањем. Интернет и разни компјутерски програми имају своје предности, али нема ништа без свеске и оловке – наглашава професор Маринковић.

Друштво „Архимедес”, кроз које је прошло 26.000 чланова, многи називају „математичким драгстором”, јер је отворено готово нон-стоп и његови сарадници су увек спремни да свима помогну.

Већ 37 година сваког 1. септембра „Архимедес“ расписује конкурс за пријем ђака у математичку школу, која траје целе школске године и завршава се у мају. Постоји више програма рада, а издваја се такозвани повишени, у којем уче „олимпијци”, махом кандидати за државне екипе на међународним такмичењима.

У оквиру дописне школе, Архимедес” шаље писане лекције које ђаци обрађују појединачно или као група, уз ангажовање својих наставника.

Око 120 младих љубитеља математике управо су се вратили са традиционалне летње школе одржане на Сребрном језеру и на Тари..

– У оквиру ове школе деца мало уче, мало се забављају и рекреирају. Свих 10 дана деца пре подне имају по два часа, а по подне је резервисано за математичке радионице. Последњег дана одржавамо тест да видимо колико су напредовали. Примамо само основце и млађе средњошколце – каже наш саговорник и додаје да су предавачи у ове школе долазили чак и са универзитета из иностранства.

Математички турнир, „Мислиша“, Интернет и дописна олимпијада, такмичења су која представљају круну годишњег рада овог друштва. Тада, хиљаде заинтересованих талената, а не само „архимедовци“, седају за клупе и одмеравају снаге. Само у „Мислиши” ове године је учествовало 35.660 ученика.

Следеће недеље три најуспешнија математичара који су се доказали у првој фази међународног математичког турнира градова отпутоваће на Урал, на Летњу конференцију турнира градова.

– Конференција је нешто између такмичења и истраживања, које траје десетак дана. На почетку ђаци бирају одређену тему и из те области решавају задатке. Многима је ово такмичење занимљивије од Олимпијаде и Балканијаде – објашњава професор Маринковић.

Све што их занима о математици, ђаци, студенти и професори могу да нађу у библиотеци овог друштва која има више од 26.000 књига и 5.500 часописа, а многи од њих се не могу наћи нигде у Србији. Такође, ово друштво је издало више од 300 разних публикација, билтена, брошура, збирки задатака…

———————————————-

У Русију без подршке Министарства просвете

Колико држава води рачуна о талентима говори чињеница да ове године само троје ученика путује на међународну Летњу конференцију турнира градова у Русији, престижно такмичење на коме је Србију до сада представљало по пет-шест учесника. За одлазак на овај далеки пут Министарство просвете и науке није издвојило ни динар, а сносило је само пет одсто трошкова математичког турнира на којем се надметало око 600 ученика из 120 основних школа Републике Србије.

Ј. Попадић