Освајање треће златне медаље заредом на Математичкој олимпијади у Холандији донело је Теодору шесто место на листи најуспешнијих такмичара

Освајање треће златне медаље заредом на Математичкој олимпијади у Холандији донело је Теодору фон Бургу, ученику четврте године Математичке гимназије, шесто место на листи најуспешнијих такмичара. Ово је први пут да се један ученик из Србије нађе у друштву десет најбољих, у 52 године дугој традицији овог најпрестижнијег такмичења из математике. Уколико се и следеће године окити најсветлијим одличјем, Теодор ће бити први на „листи славних“.

Таленат за математику Теодор је показао још са три године. И док већина малишана у том узрасту учи да склапа реченице, Теодор је као из топа одговарао колико је један плус један. Уследиле су године рада, плаћања приватних професора, што је резултирало са до сада освојене три златне, сребрне и бронзане медаље на математичким олимпијадама.

– На олимпијади се решава шест задатака, у току два дана по четири и по сата – прича Теодор фон Бург. – Први и четврти задатак су најлакши и морају се урадити што брже, како би имали више времена за теже. Други и пети су већ тежи, док су трећи и шести они који доносе злато. Сваки решен задатак доноси максимално седам поена.

Како каже Теодор, математика је оно што га највише интересује у животу. За олимпијаде се највише припрема сам, а има и приватног професора који му помаже код најтежих задатака. Осим математике, интересују га физика и информатика, док му остали предмети у школи нису занимљиви, али се труди, јер жели да буде ђак генерације.

– Најважнија је добра организација – прича Теодор. – Обожавам борилачке спортове и тренирам текводно. Не трошим време на изласке, волим да читам белетристику и научну фантастику. Због припрема за олимпијаду сам запоставио читање књиге „Точак времена“, која има 14 делова, али ћу сада то наставити и вратити се тренингу.

Овај талентовани математичар се нада да ће следеће године вратити са олимпијаде са четвртим златом и постати први на листи најуспешнијих такмичара.

БИРА СВЕТСКЕ УНИВЕРЗИТЕТЕ

Теодор планира да упише неки од престижних европских универзитета, а и да заврши докторске студије у иностранству.- Током студија ћу одлучити чиме ћу се бавити, за сада још тачно не знам – каже Фон Бург. – Свака прерана одлука може да буде лоша.

Б. БОРИСАВЉЕВИЋ

Apsolventi neće moći da konkurišu za dom i ostvare druga prava jer ih nema u zakonu. Jedino rešenje je da im se u indeks upiše da studiraju o trošku države.APSOLVENTI su izbrisani iz prosvetnih zakona, pa pošto „na papiru“ ne postoje, neće moći ni da dobiju mesto u domu. Samo na Univerzitetu u Beogradu je bar 4.000 studenata koji će se na jesen suočiti sa ovim problemom.

Ukoliko im u indeks bude upisano da su apsolventi ili da su upisali četvrtu godinu drugi put, gube šansu da konkurišu za dom.

– Jedino rešenje je da se ovim studentima u indeks upiše da studiraju o trošku države po članu 30 Zakona o visokom obrazovanju – objašnjava Milan Popović, student prorektor. – I prošle godine postojao je isti problem, ali je, ipak, bilo dozvoljeno da konkurišu i akademci sa pečatom „apsolvent“ u indeksu, iako je to protivzakonito.

Ako bude striktno poštovan zakon, apsolventi mogu da se oproste od sobe u „studenjaku“, a ako im se bude gledalo kroz prste, posledice bi mogao da ima Studentski centar.

– Oni su budžetski korisnici i jednostavno bi moglo da se dogodi da ih državni revizor pozove na odgovornost, jer se nisu striktno pridržavali zakona – kaže Popović.

A direktor Studentskog centra Beograd Milovan Petrović kaže da će se ustanova na čijem je čelu pridržavati instrukcija koje dobije od Ministarstva prosvete i nauke.

– Zakon je pravičan prema apsolventima – smatra Petrović. – Jer, oni su odslušali sve predmete, završili obaveze na fakultetu i ostalo im još samo da polože nekoliko poslednjih ispita. Za to im nije neophodno da imaju sobu u domu.

Ovaj problem tiče se samo studenata koji su ove školske godine odslušali poslednja predavanja i imaju rok još godinu dana da polažu ispite o trošku države. Svi koji su još više „razvukli“ studije svakako nemaju pravo na dom.

TREĆINA SA VISOKIM PROSEKOM ISPOD CRTE

MNOGI apsolventi kalkulišu, pa odlažu polaganje poslednjeg ispita po godinu dana, da bi sačuvali mesto u domu. A važnije je da mesto dobiju studenti mlađih godina, koji moraju da idu na predavanja i vežbe, objašnjava Milovan Petrović. – Svake godine trećina studenata sa prosekom iznad 8,5 ostane ispod crte.

Večernje novosti

Kasni sanacija oštećenih škola u Kraljevu

Optimizam ministra – Sanaciju čeka 13 škola, a sada se radi samo u Gimnaziji i OŠ „Vuk Karadžić“. Ipak, ministar prosvete Žarko Obradović uverava da će u svim školama od 1. septembra moći da se odvija nastava.Od 13 osnovnih i srednjih škola u Kraljevu koje su pretrpele najveća oštećenja u zemljotresu 3. novembra prošle godine i za koje je bila neophodna izrada projekata sanacija, u ovoj poslednjoj nedelji jula radi se na samo dve škole, Gimnaziji i OŠ „Vuk Karadžić“

Ipak, ministar prosvete Žarko Obradović juče je u Kraljevu izjavio da će sve škole do 1. septembra biti dovedene u bezbedno stanje.

Sutra otvaraju ponude

Ministra Obradovića juče je u Kraljevo doveo početak radova na sanaciji građevinske konstrukcije Gimnazije, u kojoj je smeštena i Ekonomsko-trgovinska škola. Vrednost radova je 25 miliona dinara, koje je obezbedila banka Poštanska štedionica, a rok za završetak 45 dana. Očitu disproporciju između ovog roka i 1. septembra Žarko Obradović je prokomentarisao rečima:

– Mi ćemo se videti ovde 1. septembra, pa ako radovi ne budu gotovi, ja ću se izviniti, a ako budu, onda od vas očekujem nešto slično!

I dok su se na zgradi Gimnazije juče bar montirale skele, u susednoj Elektrosaobraćajnoj tehničkoj školi mukla tišina. Pomoćnik direktora Miroljub Seničić kaže da sutra otvaraju ponude i da sanacija ne zavisi od škole.

– Dok nam nisu obezbeđena sredstva, nismo mogli da uđemo u postupak javnih nabavki. A sada sve zavisi od toga koliko će se ponuđača javiti, da li će ponude biti validne, koju će cenu ponuditi. Prema projektu, za radove je potrebno oko 45 dana, tako da možda budemo opet zatražili gostoprimstvo u drugim školama – kaže Seničić.

Učenici ESTŠ prošle godine nastavu su pohađali na čak četiri lokacije. U neposrednom komšiluku je i OŠ „Dimitrije Tucović“, koja nije bila iseljena, ali se nastava odvijala u četiri smene od „prvih petlova do mrklog mraka“. Ovde je stari deo škole, u kome su čak dve trećine učionica van upotrebe. Direktorka Dragana Đurić je na mukama jer se na prvi tender javio samo jedan izvođač, koji je dao previsoku cenu, pa čeka utorak i otvaranje novih ponuda.

– Ne verujem da će posao biti završen do 1. septembra. Ipak, za novi tender su uslovi nešto povoljniji, pa se nadam da ćemo bar obezbediti izvođača radova – kaže Dragana Đurić.

Na granici regularnosti

Prošla školska godina u Kraljevue protekla je na ivici regularnosti jer su dve trećine učenika nastavu pohađale u tri ili četiri smene sa časovima skraćenim na 30 minuta. Hoće li tako početi i naredna školska godina? Odgovor leži negde između ministrovog optimizma i realnosti, u kojoj mesec dana pre početka nove školske godine čak 11 škola čeka izvođače radova.

Slično je i u većini drugih škola, a raspoloženje u njima možda najbolje ilustruje komentar direktorke Poljoprivredno-hemijske škole Svetlane Mladenović, kod koje se danas otvaraju ponude:

Besparica koči radove

– Samo da počnu radovi, pa će sve biti lakše! Bitno je da krene posao, da deca budu bezbedna, a da li će biti 1. septembar ili pet dana pre ili kasnije, lako ćemo – kaže Mladenovićeva.

Uzrok kašnjenju sanacije škola jeste nedostatak novca. To priznaje i ministar prosvete Žarko Obradović:

– Kad nemate novca, onda nemate osnovni uslov za posao. To je suština stvari i to treba jasno i glasno reći. Tek kad smo obezbedili novac, mogli smo da krenemo u sve druge zakonom propisane radnje – kaže Obradović.

Novac je obezbeđen tek zahvaljujući donacijama „Pošte Srbije“ u iznosu od 50 miliona i Poštanske štedionice od 30 miliona, dok je Ministarstvo prosvete obezbedilo samo 25 miliona dinara. Ministar kaže da nije bilo više novca u budžetu ministarstva, mada je zemljotres bio 3. novembra, dakle pre usvajanja budžeta za ovu godinu.

Radmila Vesković

Poštuju rokove – Radovi na izgradnji obdaništa u ulici Veselina Čajkanovića napreduju, pa će žitelji ovog dela Zvezdare od oktobra moći da dovode decu u nov vrtić

OBILAZAK GRADILIŠTA U VELIKOM MOKROM LUGU

Trogodišnjeg Nikolu Dimića roditelji su već upisali u vrtić koji se gradi nedaleko od njihovog doma u zvezdarskom naselju Veliki Mokri Lug. On je jedan od 230 mališana koji će od oktobra krenuti u obdanište koje će biti napravljeno po najsavremenijim svetskim standardima.

Čeka ga vrtić… Ponosna baka Miladinka sa trogodišnjim Nikolom i starijom unukom

Na gradilištu u ulici Veselina Čajkanovića svakog dana vredno rade građevinari, električari, moleri, tesari, bravari i drugi brojni majstori.

Moderno opremljeno

Žurno, ali precizno i po planu, trude se da do oktobra završe objekat u kome će mališani iz Velikog Mokrog Luga i okolnih naselja provoditi svoje detinjstvo. Obdanište će biti izgrađeno po najsavremenijim standardima i moderno opremljeno.

Već po konturama građevine, rasporedu i veličini unutrašnjih prostorija može se zaključiti da će deca u ovom vrtiću imati dosta mesta za boravak i igru. A baš je igra i zabava ono što trogodišnjem Nikoli Dimiću momentalno zaokuplja svu pažnju. Zatekli smo ga na stotinak metara od gradilišta, kako se pod budnim okom bake Miladinke po dvorištu porodične kuće vozi u svom „džipu“.

– I Nikolu za sada čuva baka, kao što je pazila i njegovu sestru i braću od strica. Ali, dok sam njih godinama peške vodila u najbliže obdanište koje je bilo čak na Konjarniku, Nikola će ići u vrtić koji se gradi u komšiluku. I već smo ga upisali – kaže Miladinka Dimić.

Bezbedno okruženje vrtića

Predsednik opštine Zvezdara Milan Popović najavljuje da ovo neće biti kraj radova u tom delu Velikog Mokrog Luga.

– U okolini tog objekta biće rešeno i pitanje kanalizacije, vodosnabdevanja i saobraćaja, kako bi deca imala najbezbednije okruženje. Po broju poziva i mejlova u kojima se građani zahvaljuju na izgradnji ovog vrtića uviđamo koliko je to bio neophodan potez. Nakon dve decenije u kojima ništa novo nije napravljeno, na teritoriji opštine Zvezdara ćemo u narednom periodu dobiti četiri obdaništa – istakao je Popović.

Ponosna baka priča kako do sada nije bila praksa da neko upisuje decu u vrtić koji još nije sagrađen.

– Kada smo predavali papire rekli su nam da je to prvi put da se neko prijavljuje za obdanište koje još nije gotovo. Sva sreća pa neću morati po kiši i snegu da sa Nikolom prelazim dug put – hvali se baka Miladinka dok Nikola „sređuje“ svoj auto.

Radovi na krovu pri kraju

Gotovo svaka kuća u susedstvu ima decu „spremnu“ za jaslice ili vrtić, pa meštani svakodnevno pomno prate radove. Ceo kompleks obdaništa, sa zelenim površinama koje će takođe biti uređene, ima ukupno 4.144 kvadratna metra, a površina samog objekta čija je konstrukcija već završena iznosi 1.714 kvadrata. Majstori trenutno malterišu zgradu, izrađuju podne košuljice i postavljaju fasadnu stolariju, a pri kraju je i sređivanje krovne konstrukcije. Ratko Momčilović, glavni majstor ekipe koju smo na krovu juče kratko prekinuli u radu, kaže da im hladnije vreme dosta olakšava posao.

fakti

– Veliki Mokri Lug ima oko 7.000 žitelja

– Nov vrtić imaće 1.714 kvadratnih metara

– U obdanište će biti upisano 230 mališana

– Iako imam dosta iskustva u građevinarstvu, nije bilo lako izdržati one silne vrućine! A još je teže to podnositi na visini kada ste direktno na suncu. Sve smo to izgurali i evo sada, kada je i zahladnelo, privodimo kraju pokrivanje objekta – kaže majstor Ratko.

Izgradnja obdaništa u ulici Veselina Čajkanovića finansira se iz budžeta grada Beograda.

Radomir Cvetković

Зашто нема јединствене цене вртића

Многи чија деца похађају државни вртић вероватно завиде родитељима у Јагодини, јер је боравак детета у предшколској установи у овом граду годинама најјефтинији – плаћа се, и то највише, 2.200 динара. Рекордери по највишој цени у Србији су Нишлије, које за вртић издвајају чак 12.500 динара.

Цене у предшколским установама у Србији су више него разнолике, али у Министарству просвете кажу да о томе одлучују искључиво локалне самоуправе и да је одувек тако било. Надлежно министарство, како каже Желимир Попов, помоћник министра за основно и предшколско образовање, нема намеру да пропише или евентуално предложи јединствену цену, прихватљиву за све категорије становништва.

Многи родитељи сматрају да би увођење фиксне цене било много праведније, јер „приватници” врло често прикривају стварне приходе, док примања запослених у државним службама или фирмама скоро је немогуће сакрити. Тако се дешава да они који раде у приватном сектору, где се често званично исплаћују минималне плате због мањих доприноса, али се други део новца даје у готовини, у Београду плаћају вртић по две-три хиљаде динара, док остали родитељи издвајају новац за пуну цену боравка детета у вртићу, која у престоници износи 8.600 динара. Осим тога, има и оних који, преко родбинских или пријатељских веза, једноставно фалсификују податке о личним примањима у малим приватним фирмама и тако остваре право на нижу цену боравка детета у вртићу.

Гордана Петровић, директорка београдске Предшколске установе „Савски венац”, каже да од 1.900 малишана који похађају њихове вртиће, чак 1.600 остварује неку врсту попуста.

– Ова чињеница није праведна и не одсликава реална примања родитеља, али није мој посао да проверавам да ли неко стварно има неке друге изворе прихода. Наша установа је предлагала да се утврди фиксни износ који ће сви родитељи плаћати, а, у том случају, би само неке категорије становништва плаћале мање – објашњава директорка и додаје да је такав начин плаћања уведен у већини земаља у региону.

Лесковац је пре годину дана увео рачунање цене боравка деце у вртићу на основу прихода родитеља, а до тада су сви плаћали 2.200 динара. У овој установи кажу да је ова цифра, ипак, била мала, јер сада већина родитеља боравак деце плаћа око 3.500 динара, док је највиша цена 4.900 динара.

Боравак сваког детета у предшколској установи кошта око 13.000 динара, а разлика у цени коју плаћају родитељи настаје због чињенице да локалне самоуправе издвајају различите суме новца за регресирање трошкова вртића. Градови Јагодина и Нови Сад предњаче по количини издвојених средстава за дечју и социјалну заштиту. Нови Сад плаћа 80 одсто трошкова за боравак сваког детета у вртићу, а родитељи издвајају највише 2.300 динара. За боравак трећег и сваког следећег детета, Новосађани не морају да издвоје ни динар.

Град Јагодина, како каже Весна Остојић директор ПУ „Пионир”,, у потпуности финансира плате васпитача и помоћног особља, па се средствима која уплаћују родитељи покривају остали трошкови рада.

– Редовно плаћамо све рачуне, али то постаје права уметност. Често добијамо донације од појединаца, а и градска власт нам помаже када год смо у проблему– објашњава директорка Остојић и додаје да ниска цена боравка деце у вртићу не утиче на квалитет услуге.

– Велику пажњу поклањамо квалитету исхране деце и поштујемо савете нутриционисте. Наш мени је увек богат и разноврстан. Просторије су лепо сређене и чисте, а, захваљујући помоћи родитеља, имамо доста играчака – каже наша саговорница.

Иако Нишлије издвајају највише новца за вртић, у овој установи кажу да пуну цену од 12.500 динара плаћа мали број родитеља и то они чија је зарада у просеку већа од 32.000 динара по члану домаћинства. Већина родитеља, како кажу у овој установи, има велике олакшице и углавном плаћају између две, две и по хиљаде динара по детету. У нишкој предшколској установи кажу да је на повећање цене утицала и одлука градске власти о престанку субвенционисања исхране деце.

Јелена Попадић

———————————————————–

Провера прихода родитеља

За остваривање права на субвенције у вртићима, у потпуности је успостављена процедура контроле примања које пријављују родитељи, посебно утврђеном обавезом свих родитеља да доставе пореско уверење о приходима по свим основама, наводи се у допису „Политици” из београдског Секретаријата за дечју заштиту.

У случају сумње, као додатни доказ тражи се потврда Фонда за пензијско и инвалидско осигурање о уписаном стажу, где се евидентирају све пријаве и одјаве осигурања.

„Утврђивањем права на регрес у зависности од висине прихода породице остварује се социјална политика града. Наиме, висина цене вртића утврђује се на основу веродостојних исправа”, наводи се у допису.

„Политика“

Тринаестогодишња А. М, одлична ученица седмог разреда ОШ „Лазар Саватић“ из Земуна, није заједно са својим вршњацима у јуну завршила разред. Иако је првобитно договорено да надокнади пропуштено у току наставе, због недовољног броја оцена упућена је на полагање разредног испита из свих предмета осим ликовног. – На дан доделе сведочанстава, 28. јуна, Андреи су саопштили пред целим разредом да је неоцењена и да мора да иде на полагање разредних испита. Дете се расплакало јер ни мени ни њој нико из школе није пре тога ни наговестио разредни испит, а по закону су дужни да то саопште најкасније у мају, да би се у јуну тај испит полагао – каже Андреина мајка Снежана Михаиловић.

Све је почело у јануару ове године када је њена кћерка на клизању пала и тешко повредила колено, после чега није могла месецима да хода, па самим тим ни да настави редовно да похађа часове у другом полугодишту.

– Моја Андреа је одлична ученица и веома је тешко доживела повреду ноге, одлазак на терапије и изостанак из школе. Лечила је покидане лигаменте, а како ствари стоје, трпеће трајне последице. Ипак, најтеже јој је пало то што је морала да буде одвојена од школе, јер није могла ни да устане у прво време – прича девојчицина мајка.

Како је друго полугодиште већ почело, мајка је са лекарским налазима отишла код директора ОШ „Лазар Саватић“ Илије Јовичића и замолила да Андреа због њене ситуације долази током другог полугодишта и одговара из свих предмета да не би изгубила годину.

– То ми је одобрено и моја кћерка је уредно у договорене термине долазила у школу, мада тешком муком, одговарала је за оцену и радила писмене задатке – тврди мајка Снежана, која је, како каже, у два наврата подносила здравствену документацију руководству школе. Показује нам доказ о томе, комплетну медицинску документацију и приговоре Наставничком већу. Управа договор није испоштовала на крају школске године.

Када је мајка отишла код директора Јовичића и затражила објашњење, он ју је, тврди, грубо избацио из канцеларије и припретио јој прекршајном пријавом јер није образложила изостанак детета из школе током полугодишта.

– Неколико пута сам му достављала налазе и оправдања. Из школске управе рекли су ми да Андреа мора на разредни испит и да имам рок до 1. августа да то пријавим. Сада не знам шта да радим нити коме да се обратим – каже самохрана мајка двоје деце, од којих су обоје одлични ђаци, која се жалила и инспекцији Министарства просвете, која се још није огласила иако је законски рок за то истекао још пре две седмице.

У ОШ „Лазар Саватић“ речено нам је да је у току колективни годишњи одмор и да ни директор, а ни управа неће бити ту до 22. августа. У инспекцији Министарства просвете такође су у току годишњи одмори, али нам је речено да су школе по закону дужне да организују припремну наставу за ученике које упућују на разредни испит, као и да се ти ученици о томе обавесте у току школске године како би се припремили за испит, који се обично полаже у јуну.

Професорка математике у ОШ „Лазар Саватић“ Славка Вучићевић, која је предавала овај предмет Андреи Михаиловић, каже за „Правду“ да је ова ученица током другог полугодишта радила само једну контролну вежбу из њеног предмета и да није могла на основу само тога да закључи оцену у јуну.

– Андреа је на крају првог полугодишта имала четири оцене и тада јој је закључена оцена, али је током другог полугодишта изостајала са наставе и урадила само једну контролну вежбу, али ниједан писмени задатак. Таквом ученику по закону нисам могла да закључим оцену – каже професорка Вучићевић.

Дугогодишњи професор и директор више основних и средњих школа Мирко Божовић, међутим, сматра да је неписано правило да наставнички активи и директори ученицима који због болести нису могли да похађају наставу изађу у сусрет.

– Ако је ђак оправдано изостајао са већине часова током полугодишта, онда се он упућује на полагање разредног испита, међутим, ако постоји могућност да дете ипак повремено долази у школу и одговора код професора, онда се може закључити оцена и у јуну. Наравно, све је ствар добре воље одређене школе – закључује професор Божовић.

С. Миловановић

„Правда“

Сваки десети средњошколац лето ће провести „грејући“ столицу и учећи за поправни. Иако се, према проценама наставника, број закључених јединица и понављача смањује, и даље више од 20.000 ученика средњих школа и гимназија јединице поправља у августу. За пет одсто је мање и понављача, али ни њихов број није занемарљив.

Према подацима Републичког завода за статистику, протекле године разред је понављало 3.845 од укупно 285.000 средњошколаца. Највише понављача било је у првим разредима – 1.904, а други није успело да заврши 1.246 ученика. Како прелазе у старије разреде, драстично се смањује број негативних оцена, па је трећи разред понављало 585, а четврти свега 110 матураната у целој Србији.

Неколико пута већи је број оних који у августу успеју да се „провуку“. У бољим гимназијама на поправни доспе троје или четворо ученика из сваког разреда, док је у средњим стручним школама статистика далеко лошија. У појединим машинским, пољопривредним, текстилним и сличним школама дешава се да пола одељења заврши на поправном.

ТЕШКА И ТАБЛИЦА МНОЖЕЊА

Поправни испити биће организовани у недељи од 22. до 27. августа. Милорад Антић каже да претходних година многи ученици на августовским испитима нису показивали ни минимум знања. Дешава се, додаје, да ученик другог или трећег разреда средње школе не зна таблицу множења.

– У Електротехничкој школи „Никола Тесла“ у Београду, у једном одељењу од 30 ученика, 14 их има јединицу из математике, а у другом њих 11 иде на поправни из хемије – каже Милорад Антић, председник Форума средњих стручних школа. – У многим школама, показује статистика, око 30 одсто ученика заврши на поправном из једног предмета. Другачије је само у четвртом разреду, где поправних готово да нема.

Управо математика, физика и хемија су „уска грла“ где ђаци најтеже пролазе. Према речима Миодрага Сокића, председника Форума београдских гимназија, број закључених јединица из осталих предмета, посебно друштвених, занемарљив је.

– Укупан број ученика који полажу поправне испите смањио се, али не зато што деца уче више, већ зато што се од њих тражи све мање знања – сматра Сокић.

Ивана Мићовић

„Вечерње новости“

KRALJEVO – Ministar prosvete Žarko Obradović rekao je juče u Kraljevu da će sve škole u ovom gradu, oštećene u zemljotresu, do 1. septembra biti spremne da prime đake.

Ministar Obradović i ministar za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu Milan Marković danas su obišli zgradu gimnazije u koju je smeštena i ekonomsko-trgovinska škola i na kojoj je počela sanacija građevinske konstrukcije.

Vrednost radova je 25 miliona dinara, a sredstva je, preko Vlade Srbije, poklonila „Poštanska štedionica“.

Od 13 osnovnih i srednjih škola u Kraljevu za koje su urađeni projekti sanacije radovi su počeli i u osnovnoj školi „Vuk Karadžić“ za koju su sredstva obezbeđena donacijom SOS Dečje selo.

Ministar Obradović je izrazio uverenje da će, i pored kašnjenja, škole biti seizmički bezbedne da 1. septembra prime đake.

„Ministarstvo prosvete nije imalo dovoljno novca na pozicijama za osnovno i srednje obrazovanje za potrebe sanacije. Ako nemate novca, nemate osnovni uslov da krenete u postupak javne nabavke“, rekao je Obradović.

On je podsetio da sada ima dovoljno novca, zahvaljujući donacijama „Pošte Srbije“ 50 miliona dinara, „Poštanske štedionice“ od 30 miliona i iz budžeta Ministarstva prosvete 25 miliona dinara.

Ministar Obradović je rekao da u naredna dva do tri dana treba da budu okončani postupci javnih nabavki i za ostale škole.

U slučajevima kakvih je već bilo da se na tender niko ne javi, Ministarstvo će pomoći da se nađe izvođač radova, kazao je Obradović.

Na pitanje novinara kako će zgrada gimnazije biti završena do 1. septembra kada je rok za završetak radova 45 dana, Obradović je odgovorio: „Videćemo se ovde 1. septembra, pa ako radovi ne budu gotovi, izviniću se, a ako budu, onda od vas očekujem nešto slično“.

Obradović je podsetio da su u ovoj fazi radi samo statička sanacija objekata, posle koje će sve škole biti seizmički bezbedne za učenike.

Pomoćnik ministra prosvete Zoran Trninić rekao je da će škole imati priliku da ostale radove finansiraju kroz kredit Evropske investicione banke.

„U septembru ili oktobru biće raspisan oglas za škole. Verujem da će iz tih sredstava moći da se završi kompletna obnova škola u Kraljevu“, rekao je Trninić.

Autor:

Agencija Tanjug

Deca iz osam država na Tari kroz igru upoznaju srpske nacionalne vrednosti.Jedna od kreativnih radionica na Tari koje pohađaju đaci iz Srbije i regiona (Foto S. Jovičić)

Tara – U improvizovanom studiju na otvorenom traje TV duel, a sagovornici su – sveti Sava i Nikola Tesla. Razgovaraju oni o Srbima nekad i sad, o zbivanjima i nevoljama, daju mudre predloge kako život poboljšati. Odmereno, bez nervoze, kako nacionalnim velikanima priliči. A kad taj TV duel završe, onda se dopisuju na „Fejsbuku”, i to glagoljicom, najstarijim pismom u Srba.

Igra je ovo, naravno, poučna za spoznaju nacionalnih vrednosti. Akteri su, u okviru programa nazvanog „Srpski kod”, deca srpske nacionalnosti iz osam država u okruženju. Gledali smo tu igru ovih dana na planini Tari, u Školi prijateljstva koju 11. put, organizuje humanitarna organizacija „Naša Srbija”. Oko 600 mališana iz Srbije i regiona, u tri grupe, boravi od 2. jula do 6. avgusta u ovoj zanimljivoj školi: prvo je održan multietnički seminar na kome su učestvovala deca osam nacionalnosti s područja Srbije, zatim je trajao „Srpski kod” sa srpskom decom iz osam okolnih država, a upravo kreće program za decu iz srpskih enklava s Kosova i Metohije, kao i za ratnu siročad.

U „Srpskom kodu” učestvovala su deca iz Temišvara, Budimpešte, Vukovara, Skadra, Ljubljane i drugih gradova. Igrom, pesmom, kvizovima spoznavali doba od dolaska Srba na ove prostore do najnovijih vremena. Ovde su naučili i kakvi su običaji, stari zanati, krsne slave, narodna jela, kako se mesi božićna česnica, slavski kolač, ko su naučnici, junaci, svetitelji… I pravu srpsku svadbu sami su organizovali: neko je bio pozivar sa buklijom, drugi je gađao jabuku, treći naređivao kao čauš, a sve u čast dvoje malih „mladenaca”.

– Vrlo su kreativni i sa mnogo entuzijazma pristupaju svemu, stiču znanje s razumevanjem, na zabavan način – kaže za „Politiku” Nataša Radulović, koordinatorka „Srpskog koda” u Školi prijateljstva.

Mladi, naravno, prihvataju ovakvo zanimljivo i opušteno sticanje znanja.

– Gluma je bila moj izbor u ovim radionicama, priredili smo jednu predstavu, stvarali i neke šašave reklame. Na „Srpskom kodu” najviše me privukla priča o doseljavanju Srba na ove prostore. Ovo znanje će mi pomoći u mom školovanju, jer mi u srpskoj gimnaziji u Temišvaru više učimo rumunsku nego srpsku istoriju – priča Aleksandra Petrov iz Rumunije.

Bojan Brajović iz Skadra kaže: „Glagoljica mi je posebno zanimljiva. Ovde je i moj brat od tetke, pa ćemo se u Albaniji dopisivati na glagoljici ”.

Zaista, glagoljica je hit ovogodišnjeg „Srpskog koda”. Učili su mališani i naučili prvo pismo kod Srba, sve one kvačice iz davnina koje im je Nataša, lingvistkinja po struci, na zabavan način objasnila. Ne samo da bi upoznali jednu prastaru nacionalnu vrednost, nego i da imaju svoj „tajni kod” na kome će se dopisivati, a kakav ne razumeju roditelji i nastavnici. Ovde su pisali i ljubavna pisma na glagoljici, da bi se kasnije pred svima čitala, s tim što se znalo kome je pismo upućeno, ali se autor nije potpisivao.

I tako, dan za danom deci brzo prolazi u „Školi prijateljstva” kojoj je, kako kaže direktorka „Naše Srbije” Mina Milićević, od presudnog značaja podrška „Banke inteze”.

– Ponosni smo na to i na svu našu decu iz zemalja regiona s kojima ovih dana delimo najlepše trenutke, podsećajući se na ono zajedničko, što ćemo uvek nositi u sebi ma gde bili: srpski identitet – kazala je Mina Milićević.

Branko Pejović

Podrška… Inicijativu naših čitalaca potpisuje sve više uglednih ličnosti

Inicijativu Pressa da se 21. oktobar, datum masakra u Kragujevcu, obeležava kao Dan sećanja na sve srpske žrtve u Drugom svetskom ratu, potpisao je i rektor Univerziteta u Beogradu prof. dr Branko Kovačević.Srbija među prvima prepoznala zlo fašizma… Kovačević

– Šumarice su za građane Srbije simbol borbe protiv fašizma i mesto koje odslikava svu tragediju jednog rata koji je bio najveći u istoriji ljudske civilizacije. One, takođe, predstavljaju simbol patriotizma, jer su i nastavnici i ta deca koja su stradala u Šumaricama pokazali šta znači voleti svoju zemlju – rekao je Kovačević.

On kaže da je Srbija bila jedna od prvih evropskih zemalja koja je prepoznala zlo fašizma.

– Dan studenata UB obeležava se u znak sećanja na velike demonstracije u Beogradu 4. aprila 1936. godine, kada je u protestu organizovanom zbog jačanja fašizma u Nemačkoj ubijen student prava Žarko Milanović – podseća Kovačević.

Gde se može potpisati

Čitaoci iz Beograda koji žele da potpišu inicijativu mogu to da učine svakog radnog dana, od 11 do 17 časova, u prostorijama redakcije, Hajduk Veljkov venac 4-6. Takođe, potpisi se mogu staviti na Đačkom trgu u Kragujevcu, kao i kod dopisnika Pressa u Čačku, Šapcu, Kraljevu, Loznici, Vranju, Ljuboviji…

Inicijativu Pressa podržala je i najstarija sportska organizacija u Srbiji – Savez „Srpski soko“.

– Niko ne može da osporava proglašenje 21. oktobra za državni praznik jer žrtve kragujevačkog oktobra to svakako zaslužuju! Kredibilitet ovog praznika će proisticati upravo iz činjenice da je narod pokrenuo inicijativu, a ne partije niti političari. Pored ostalih žrtava, tad je stradalo i stotinak članova sokolskog društva u Kragujevcu. Najstariji streljan u Šumaricama imao je 78 godina, a najmlađi samo 12 – poručuju članovi Saveza „Srpski soko“.

PRESS