Михајло Станковић и Мина Стојановић

Од данас представљамо најбоље средњошколце из Врања и читавог Пчињског округа, младе људе који се не мире са провинцијском просечношћу, намерне да се остваре и успеју у животу.Ови људи, својим знањем и памећу буде наду да ипак није све изгубљено.

Михајло Станковић

ЋЕВАПИ ЗА ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ

Са намером да касније упише факултет, Михајло је пре четири године уписао Гимназију јер сматра да ова школа пружа најшире образовање. На школовање на друштвено-језичком смеру данас, као бруцош београдског Правног факултета, гледа са извесном дозом сете. Годину дана био је председник Ђачког парламента, из многих области науке добио пристојно знање и стекао искуство за које се нада да ће му се исплатити. Поред обавеза и борбе за оцене, постао је активиста многих невладиних организација, очарао га је волонтерски рад, имао је прилику да се дружи са младим људима широм Европе и да путује по свету. Гимназијски дани су му били испуњени љубављу, дружењем, знањем, трачевима и – ћевапима.

-Правни факултет у Београду одабрао сам јер волим да учим. Не желим да сада говорим о даљим плановима, али ћу вам поновити свој животни мото: „Шампион се постаје када изађеш на терен онда када је најтеже и победиш!“

Мина Стојановић

ФАРМАЦИЈА И КОЗМЕТИКА

Ова успешна гимназијалка је још један добар хемичар који је залутао на друштвено-језичком смеру. Каже да се определила за Гимназију зато што пружа изузетне могућности за стицање најпотпунијег општег образовања, и изгледа да се то исплатило. Носилац је Вукове дипломе, прва је на Биос Олимпијади у Санкт-Петерсбургу. То јој је и донело Светосавску награду града Врања за „изузетне резултате у васпитно-образовном раду у школи“. Желећи да помаже људима, постала је редовни студент Фармацеутског факултета у Београду и нада се да ће најбоље што може усавршити ову, како каже, хуману науку.

-У будућности планирам да се посветим истраживачким радом у области фармацеутске и козметичке индустрије – каже Мина.

Усред борбе за оцене и спремања за разна такмичења, успела је да остане стални члан Школе анимираног филма, где је такође врло успешна. Њен ауторски филм „Победа“ је побрао многа признања. Дружење у паузи између учења, „радна разонода“, смех и сузе као редовни пратиоци су оно главно што је обележило њене гимназијске дане.

Животни мото: „Будите срећни због малих ствари, оне дају великој срећи прилику да вам се тихо искраде!“

Сања ПЕТРОВ

„Врањске“

РТВ

Камп за децу из сиромашнијих породица, ромску децу, као и децу која имају потешкоће у развоју, организован је на Петроварадинској ади, поред Дунава, како би имала могућност да део школског распуста проведу у природи дружећи се и учествујући креативним радионицама.

Redakciju MONDA posetio je matematički genije i stipendista Telekoma Srbija Teodor von Burg.

Teodor obožava mačke, čak i one velike

Najuspešniji mladi matematičar iz Srbije Teodor von Burg je završio treći razred matematičke gimnazije i letnji raspust koristi da bi se dobro upoznao sa fakultetima, čiji bi sledeće jeseni mogao da postane student.Ameriku kao opciju je odbacio, a u najužem izboru su Engleska, Švajcarska i Nemačka. Oksford i Kembridž bi bili ponosni da imaju takvog đaka – osvajača zlatne medalje na Međunarodnoj matematičkoj 2010. i 2009. godine, kao i brojnih drugih priznanja.

Stipendista Telekoma Srbije, momak koji se uvek u matematici takmičio sa starijima od sebe, a sa brojevima se upoznao još kada mu je bilo tri godine, žleo bi da se u budućnosti bavi naučnim radom, ali o tome precizno još ne razmišlja.

O tome, ali i mnogim drugim stvarima, smo pričali sa njim, kad je posetio našu redakciju. Pogledajte.

Teodor se dosta dobro pokazao na predavanjima Telekomovih inženjera u Matematičkoj gimnaziji na temu razvoja mobilnih aplikacija i već ima neke sjajne ideje o androidima i upravljanju robotima. Ispričao nam je da je dobro prolazio i na takmičenjima iz informatike, ali da je uvek davao prednost matematici.

U školi ima sve petice, pada je, kada smo ga u šali pitali da li prepisuje od drugara, priznao da prepisuje biologiju. Ipak, i iz nje ima najvišu ocenu. Kaže da mu je cilj da za što kraće vreme savlada gradivo iz ostalih predmeta kako bi više mogao da se posveti matematici.

„Ljudi koji me poznaju kažu da ne odajem utisak štrebera. Bavim se i drugim stvarima“, priča Teodor von Burg i ističe da se bavi tekvondoom, voli da čita i obožava mačke, a za kućnog ljubimca ima mačku plemenitog porekla.

(MONDO)

Треба ли дете да зна да чита, пише и рачуна – питају се многи родитељи чији ће малишани први пут на јесен сести у школске клупе. Важније од тога је да нису уплашена и а знају како да се у школи понашају, кажу стручњаци.Даница Марковић, седмогодишња девојчица, ових дана ужива у летењим занимацијама. Каже да највише воли када тата дође са посла и одведе је на базен. На јесен ће Даница кренути у школу и томе се радује као и већина њених вршњака. Мама Катарина, међутим, није баш тако оптимистична.

– Даница је живахно дете, што наш народ каже „не држи је место”. Због тога, али и још много чега, стрепим од њеног поласка у школу. До скоро није била нимало заинтересована за учење. Показивала сам јој слова и бројеве, али она све што не успе да схвати „из прве” аутоматски „батаљује”. Додуше, моја сестра је успела да је мало по мало научи већину слова, чак је савладала и сабирање, разуме и значење заграда, тако да ми је сада мало лакше, исповеда се мама Катарина.

Сличне бриге море већину родитеља чији ће наследници на јесен први пут сести у школску клупу. Док се деца великој промени у животу углавном радују, родитеље мучи милион питања.

Читање и рачунање није важно

Катарину Марковић понајвише, каже, забрињава што је чула да поједине учитељице ђаке не уче „слово по слово”, као што је то случај био некада када је она била првак, већ одмах првих дана школе крећу са градивом, баш као да су деца савладала читаву азбуку.

– Пријатељица која има дечака годину дана старијег од Дане испричала ми је да се његова учитељица понашала као да су деца већ завршила први разред. Њен малишан, који у школу није кренуо са „предзнањем”, имао је муке да „стигне” другове из разреда који су пре поласка у школу научили да читају и пишу. Управо зато смо последњих месеци мало „навалили” на Дану како би савладала сва слова и колико толико спремна кренула у школу, прича Катарина.

Полазак у школу заиста је значајан доживљај за ђака првака, али и читаву породицу. Дете ће напредовати у школи и лепо ће се осећати у друштву својих вршњака ако се код њега на време формира позитиван однос према школи, обавезама које га чекају, учитељици, пријатељима, док је знање читања, писања и рачунања, по речима Горана Јоксимовића, некадашњег учитеља, а сада саветника овдашње Школске управе, најмање важно.

– Већина родитеља има овакве бојазни, али је то знак неадекватног рада са родитељима док је дете још у предшколском. Тачније, знак да се недовољно ради са родитељима када је припрема за полазак у школу у питању. На жалост, на то се често не обраћа пажња ни приликом поласка детета у школу. На првом састанку са учитељима родитељи најчешће сазнају ствари од формалног значаја, као што су распоред часова, цена ужине, уместо да им се скрене пажња на метод рада, садржај онога што деца током године треба да савладају, објашњава Јоксимовић.

Исповест маме Катарине свакако је илустративан пример за Јоксимовићеву причу. Азбука се, конкретно, у већини крагујевачких школа учи много другачије него у време када су ђаци били родитељи садашњих првака.

– У питању је само метод учења који је, показало се у пракси, много ефикаснији од оног некадашњег учења „слово по слово”. Прваци се, наиме, одједном сусрећу са свим словима, а не са једним или групом слова, као што је некада био случај. На тај начин она полако усвајају значења слова према свом индивидуалном темпу. Занимљиво је, међутим, да чак и они ђаци који пред полазак у школу нису знали да читају и пишу већ у октобру, захваљујући овом методу, полако почињу да пишу мале саставе, прича наш саговорник.

Социјализованост важнија од знања

Будуће прваке, по речима нашег саговорника, родитељи би требало да припреме за школу, али то никако не значи на брзину их пошто-пото учити да читају и рачунају.

– Да ли ће дете пред полазак у први разред знати да чита и рачуна зависи од његовог индивидуалног развоја. Има деце која већ са три године показују интересовање за слова и бројеве, а и има оних код којих се то развија тек са поласком у школу. Нека, условно речено, предзнања која би деца требало да имају приликом поласка у први разред су распознавање боја и односа у природи. Најбитније је да је дете социјализовано, да зна да решава сукобе на адекватан начин и примерено реагује у одређеним ситуацијама, конкретна знања су много мање битна, каже Јоксимовић.

У учењу у предшколском узрасту, уопште, каже наш саговорник, потребно је пратити интересовања детета и подучавати га само оно за чим изрази жељу. При том, период непрекидног учења ни у предшколском узрасту, али ни у време када дете крене у први разред, не сме бити дужи од пола сата.

– Оно што маме и тате у овом тренутку треба да ураде је да разговарају са својим малишанима о дилемама везаним за школу, евентуалним страховима које имају и покажу позитиван став. Можда најефикаснија припрема је играти се школе са дететом и при том мењати улоге учитеља и ђака. На овај начин дете ће најлакше схватити шта је оно што га од септембра чека. Опремање радног кутка, куповина школског прибора, такође, требало би да буду мали празник за дете које ће и на тај начин изградити позитиван став према школи, објашњава Јоксимовић.

Претње у стилу „видећеш ти када кренеш у школу” требало би такође избацити из употребе, као и упоређивање са децом која „све много боље знају и умеју”. На овај начин будући прваци много лакше ће „прескочити” онај најтежи први корак за који многи кажу да је одлучујући.

М. ОБРЕНОВИЋ

„Крагујевачке“

PRESS

Stefan Živkovic… Mladi „tviteraš“ iz Zvečana Stefan Živković oduševio Srbiju, kaže da ga novinarstvo ipak uopšte ne zanima

Stefan Živković, dečak od 16 godina iz Zvečana, trenutno je najpopularniji srpski izveštač sa Kosova. On iz minuta u minut objavljuje informacije i fotografije na društvenoj mreži Tviter.Stefan je za samo nekoliko dana na Tviteru zainteresovao oko 2.500 članova da čitaju njegove vesti, a prate ga čak i srpski ministri.

Stefan je počeo da tvituje kada su se začule prve sirene za uzbunu. Od tada je non-stop u pokretu, kada god dobije neku informaciju odlazi na lice mesta da je proveri.

– Izveštaje sam slao preko mobilnog zato što sam video da je veliki broj ljudi zainteresovan. Posle sam shvatio da sam ja jedini izvor informacija sa lica mesta – počinje Stefan priču za Press.

Kaže da u početku nije bio svestan popularnosti njegovih tvitova, kao i da sve ovo ne čini zbog novca, već zbog ljudi koji ga prate, i same istine.

– Komentari su neverovatni. U početku stvarno nisam bio svestan svega ovoga. Kasnije sam shvatio da to ljudima puno znači. Ima mnogo komentara podrške. Svima zahvaljujem od srca! – kaže dečak.

Stefanov rad prati i ministar za zaštitu životne sredine Oliver Dulić, koji mu je čak ponudio i pomoć u vidu boljeg telefona sa kojeg bi radio.

– Bilo je onih koji su nudili novčanu pomoć u obliku kredita na mobilnom telefonu sa kojeg sam tvitovao, ali odbio sam većinu stvari. Sve ovo sam radio da bih ljudima koji se interesuju obezbedio sveže informacije. Ispalo je neplanirano, publicitet i sve ostalo. Svakako mi je drago da sam obavio posao kako treba – kaže Stefan.

Da je ovaj 16-godišnji dečak potpuno posvećen izveštavanju govori i to što ne veruje nikome dok se sam ne uveri, pa čak ni rođenom ocu.

„Mislio sam da se situacija smirila, ali moj otac koji je na licu mesta mi je rekao da još nije mirno. Ništa dok sam ne vidim. Kad stignem, tvitujem“, napisao je pre dva dana Stefan.

Iako se ponaša kao profesionalac, Stefan kaže da nema nameru da se bavi novinarstvom niti ovo doživljava na taj način. Trenutno je na trećoj godini gimnazije u Kosovskoj Mitrovici, a bavi se grafičkim dizajnom, fotografijom i sluša muziku.

– Nije teško kada je oko tebe društvo. Kada je situacija mirna, živimo, barem u Mitrovici i u Zvečanu slično kao i naši vršnjaci u Beogradu. Sloboda kretanja nam je ograničena, to je ono što nam nedostaje. Malo mesta za izlazak i provod… – kaže Stefan.

Veljko Miladinović

РТВ

Уз све популарније летње кампове за школарце, као начин да дете активно проведе распуст дружећи се и учећи, обично су посвећене спорту или екологији, у Србији се одржава и један рачунарски.“Компкамп“ је основала пре четири године Радослава Коњевић по жељи свог сина који је хтео да научи нешто више о компјутерима.Камп се након три успешне године из Ердевика преселио у Нови Бечеј, где је према речима организатора, идеална атмосфера за дружење и учење. У међувремену, постао је чувен па га посећују деца из читавог света, Америке, Канаде, Русије па чак из Катара.

Lekar je obavezan da obavesti roditelje samo u slučaju opasnosti po život deteta, a sve ostalo je tajna ukoliko pacijent koji je navršio 15 godina to zatraži.

Roditelji u Srbiji više neće znati da li su im deca zdrava ili bolesna, da li su trudna, da li se drogiraju… jer im tinejdžeri mogu zabraniti uvid u svoj zdravstveni karton! Ovo predviđaju izmene Zakona o zdravstvenoj zaštiti, koje su juče usvojili poslanici Skupštine Srbije.

Stručna javnost smatra da će pomenute izmene omogućiti mnogo zloupotreba i ozbiljno ugroziti zdravlje dece.

Presu je u Ministarstvu zdravlja potvrđeno da izmene zakona predviđaju da dete koje je navršilo 15 godina i koje je sposobno za rasuđivanje od sada može samo da obavi uvid u svoju medicinsku dokumentaciju i proglasi je poverljivom.

– Međutim, zdravstveni radnik je dužan da u slučaju ozbiljne opasnosti po život i zdravlje deteta saopšti roditeljima ili starateljima informacije o njegovom zdravstvenom stanju i pored njegovog zahteva da to ne čini – navode u ministarstvu.

Svađa u parlamentu

Izmene zakona uzburkale su strasti u parlamentu. Predsednica Skupštine Slavica Đukić-Dejanović kaže za Pres da lično smatra da donošenje ovakvih pravila nije bilo neophodno, ali da je poželjno ako želimo u EU.

– Ova odredba je posledica potrebe da se naše zakonodavstvo usaglasi sa određenim aktima koji se primenjuju u većini evropskih zemalja. Mislim da se u praksi ovaj zakon ipak neće striktno primenjivati – smatra Đukić-Dejanović.

Psiholog Branka Tišma kaže da u Srbiji deca od 15 godina nisu naviknuta da sama donose odluke, a posebno ne o zdravlju.

– Ovo je naglo menjanje stvari koje može imati nesagledive posledice! Ne mislim da je sve što preuzimamo od Evrope dobro – izričita je Tišma.

Slaže se i urednica portala Zdravoskop Zorica Marković, koja upozorava da će ove odredbe sigurno biti izvor zloupotreba.

– Koliko god da su ove odredbe u duhu poštovanja ljudskih prava, mi im u ovom trenutku nismo dorasli! Opravdano strahujem da će se krivo tumačiti i vrlo brzo zloupotrebiti u praksi – upozorava Zorica Marković.

Roditelji sa kojima su razgovarali novinari Presa jednoglasni su u osudi.

– Sramota! Dokle više da nam serviraju takve gluposti i pravdaju ih ulaskom Srbije u EU. Pa, ja sa svojim sinom koji ima 16 godina još idem kod lekara i kad ima upalu grla – ogorčena je Biljana Stjepanović, majka Luke (16).

Branka Popović, majka Sanje (15), pita da li to znači da će uskoro moći da dobije unuku a da i ne zna da joj je ćerka trudna.

Vlatko Ratković (DS), koji je glasao za sporne izmene, kaže da ako hoćemo u Evropu, moramo napraviti konkretne pomake.

– Ovo rešenje je usklađeno sa Univerzalnom deklaracijom o bioetici i ljudskim pravima, Konvencijom Saveta Evrope o ljudskim pravima u biomedicini, Evropskom poveljom o pravima pacijenata. Mislim da tu nema ništa sporno. Napravljen je balans između zaštite prava na privatnost i zaštite zdravlja i života dece kao pacijenata. Pa, osoba sa 15 godina ima pravo da zasnuje radni odnos i to niko ne dovodi u pitanje – ističe Ratković.

On napominje da će u slučaju narkomanije lekari sigurno oceniti da je u interesu deteta da roditelji budu upoznati s tim.

– Takođe, u slučaju trudnoće kod maloletnice lekar će u svakom konkretnom slučaju proceniti da li je u interesu zaštite zdravlja da se o tome obaveste roditelji ili ne – kaže Ratković.

(P R E S S)

Da bi upisali fakultet morali su da polože engleski i matematiku

KRUŠEVAC – Dok se njihovi vršnjaci i drugari budu pripremali za prve brucoške dane u Beogradu, Nišu i Novom Sadu, osmoro mladih Kruševljana će uveliko pohađati nastavu na prestižnom Univerzitetu Bokoni u Milanu. Zahvalujući dobrom poznavanju engleskog jezika, upisali su studije ekonomije i finansija i nastavili trend koji se javio u poslednjih nekoliko godina da sve više Kruševljana na studije odlazi u inostranstvo.

Gala Antić, maturantkinja Kruševačke gimnazije, upisala je Univerzitet Bokoni na nagovor druga Damjana Stojanovića koji je prošle godine postao brucoš u Milanu.

– Pogledala sam informacije na sajtu, a potom otišla na petodnevni program na kojem se upoznajemo sa fakultetom. Sa uspehom sam rešila test na kojem se polažu engleski i matematika, tako da se sve dobro završilo. Sada me čeka veliki posao oko papirologije i dozvola, ali mislim da ću i to srediti – priča Gala.

Đorđe Vučković, bivši đak Ekonomsko-trgovinske škole, za mogućnost da studira u Milanu saznao je od majke i prijatelja.

– Majka me je nagovorila, a već sam planirao da studiram ekonomiju. Pošto je smer za ekonomiju, menadžment i finansije jedini na engleskom jeziku na Bokoniju, sve se poklopilo. Dobio sam stipendiju od 4.200 evra i od toga ću plaćati dom ili stan, a imaću i besplatnu kantinu. Ne idem u Milano da uživam u izlascima i noćnom životu već da studiram, a kada se preračunam, troškovi će mi biti isti kao da studiram u Beogradu – kaže Đorđe.

Gala Antić i Iva Mladenović

Za razliku od svojih drugara, Iva Mladenović je imala nešto drugačiji put do Milana. Poslednje dve godine srednje škole završila je u Mariboru.

– Svake godine moja profesorka ekonomije dobija poziv od Bokonija da preporuči četvoro svojih đaka, tako je izabrala i mene. Bokoni mi je bio jedna od opcija. Dobila sam 80 odsto stipendije za Univerzitet Ričmond u Americi, ali pošto nisam mogla da nađem 30.000 dolara za školarinu, odlučila sam se za Milano i moji roditelji su zadovoljni ovakvom odlukom jer ću biti bliže kući – objašnjava Iva.

Budući brucoši iz Kruševca na Bokoniju kažu da je njihov smer internacionalni, sa 250 studenata iz svih krajeva sveta.

– Postoji mali strah od adaptacije jer je Kruševac znatno manje mesto od Milana koji je centar mode i veoma živ, umetnički grad, ali ćemo se nekako snaći. Na Bokoniju će nas od ove godine samo iz Kruševca biti osmoro, a upoznala sam i momka iz Trstenika koji je tamo završio prvu godinu. U Milanu ima dosta Srba i Crnogorca koji studiraju, tako da neće biti problema – dodaje Gala Antić.

Kao osnovni razlog zašto su se odlučili da studiraju u Italiji, Gala, Iva i Đorđe ističu kvalitet obrazovanja koje će dobiti.

– Osnovne studije su tri godine, a Biznis škola master studija jedna je od 10 najboljih u Evropi i najbolja u kontinentalnoj Evropi. Pričali smo s prijateljima koji studiraju ekonomiju u Beogradu. Imaju obimno ali zastarelo gradivo, dok je ono što ćemo učiti na Bokoniju primenljivo u praksi, a odlično sarađuju sa velikim kompanijama. Nakon treće godine imaćemo i mogućnost razmene sa američkim univerzitetima. Imamo dosta prijatelja iz Kruševca koji su se odlučili da studiraju u inostranstvu, u Abu Dabiju, Engleskoj, čak i u Australiji. Neki su hteli sa nama u Italiju, ali fakulteti koji njih interesuju nemaju nastavu na engleskom već samo na italijanskom – ističu novopečeni studenti Univerziteta Bokoni iz Kruševca.

Preciznih podataka nema, ali se procenjuje da oko 20.000 Kruševljana studira u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu, dok je više od stotinu na osnovnim i masters studijama širom sveta, od Amerike preko Holandije i Nemačke do Rusije.

BLIC

Изјаве Анђеле Грабеж, Марка Јефтића и Горана Пековића

Плакат студенткиње ФДУ Анђеле Грабеж победио на конкурсу Уједињених нација за конференцију о одрживом развоју. Њен колега Марко Јефтић европски је победник тог међународног такмичења. Анђела Грабеж, апсолвент специјалистичких студија „Реклама и медији“ на Факултету драмских уметности у Београду, примила је у Њујорку награду за плакат који је осмислила за наредну конференцију Уједињених нација о одрживом развоју у Рио де Жанеиру. Њено решење победило је у конкуренцији 568 учесника из 17 земаља

Победнички плакат Анђеле Грабеж

Плакат под којим ће се решавати глобални проблеми Анђела је, каже, осмислила за непуна два дана. Као инспирација послужила јој је фотографија коју је снимио њен пријатељ Кевин О’Мара из Америке. Највише је поносна на свој слоган „Снага сунца. Користите је паметније“.

„Хтела сам да будем директна, јасна, једноставна и хтела сам да дам визуелни опис текста који сам већ знала. Знала сам шта хоћу да кажем и хтела сам да се бавим баш сунчевом енергијом и да има смисла о њој говорити у Рио де Жанеиру“, рекла је Анђела Грабеж.

Њен колега Марко Јефтић европски је победник истог међународног такмичења. Иако му је прва љубав режија, каже да и у оглашавању може да покаже своју креативност. Његов плакат упозорава на неповратно искоришћавање природних ресурса.

„Мислим да је еколошка ситуација таква да неповратно и непрекидно трошимо животне ресурсе и мислим да је спој клупка, као нечег што се одмотава у бескрај и планете земље, добра комбинација да се укаже на хитност потребе да што пре реагујемо“, каже Марко Јефтић.

Анђелина и Маркова награда велико су признање и професорима на Факултету драмских уметности.

„Мислим да и скептици не помишљају да кажу ништа више, јер смо доказали да смо светска школа број један када је у питању комуникација и креативност у оквиру адвертајзинга“, каже Горан Пековић, професор на Факултету драмских уметности.

Пре Њујорка, где ће бити изложен Анђелин победнички плакат, њен, али и Марков рад, већ су били изложени на Канском фестивалу, у оквиру социјално одговорног маркетинга.

РТС