За сат прочита више од 2.000 страница

Новосађанин Атила Хорват без ичије помоћи може да се споразуме са свим људима у свету. Већ са 13 година знао 14 језика, а данас их говори близу 60. Све почело од вештине брзог читања

Када је, недавно, новосадска полиција ухапсила групу Иранаца који нису знали ниједан други језик осим матерњег персијског, преводилац на саслушању био је Атила Хорват, професор Електротехничке школе „Михајло Пупин“. Њега позивају, наравно не само из полиције, и када нешто треба превести са десетина других језика, па и оних који се на нашим просторима не срећу баш често, попут естонског, бразилске варијанте португалског, свахилија, па чак и са јорубе, једне од варијаната језика који се говори у Нигерији

Сви ти језици су, наиме, део збиља несвакидашњег „репертоара“ овог полиглоте. Поред матерњег мађарског, завичајног српског и француског, чије познавање је оверио дипломом стеченом на Филозофском факултету у Новом Саду, он говори још шездесетак језика и, како каже, нема човека на планети с којим не би, без било чије помоћи, могао да се споразуме.

– Можда не би било тако да мог оца Кароља, лекара специјалисту за плућне болести, служба крајем шездесетих година прошлог века из Суботице, где смо живели, није одвела у Мароко – почиње причу о себи саговорник „Новости“. – Када смо кренули, имао сам непуних седам година и знао само матерњи мађарски, а када смо се после шест и по година вратили, говорио сам их већ 14!

ЗА ТАЈНЕ НАЈБОЉИ МАЂАРСКИ

Аконеку информацију хоћете да кодирате речима, нема бољег језика од мађарског, тврди Хорват. – Мађарски има укупно 1,2 милиона речи, а свака од њих безброј подваријаната. Зато, ако хоћете да шифрујете тајну коју ће разумети само онај коме је она намењена, урадите то на мађарском – каже он.

Све је, наставља Хорват, почело док је у мисионарској школи у Мароку учио француски, али и вештину брзог или муњевитог читања. За сат је, још тада, могао да прочита, а захваљујући несвакидашњој меморији углавном и да запамти, више од 1.000 страна било које књиге.

– За учење језика је, бар у мом методу, најважније познавање слова и њихових комбинација, јер сам све језике научио читајући књиге или историјске записе на њима – објашњава Хорват. – Они су ми се, тако, једноставно сами отварали, просто се лепили за мене. Мада, када за сат прочитате и преко 2.000 страница, а ја то захваљујући вештини муњевитог читања чиним, понекад имате утисак да ћете се од количине информација буквално онесвестити. Све то се, ипак, после само сложи и – остане у глави.

Он је тако, поред поменутих језика, научио и енглески, немачки, шпански, италијански, кинески, све словенске и скандинавске језике, португалски у свим подваријантама, укључујући и оне које се говоре у Анголи, Мозамбику и другим афричким земљама, све подврсте арапског… Највиши ниво је, ипак, достигао у француском, па је стекао и официјелно преводилачко звање Ц 2, највише које се уопште може стећи и које, како каже, ван Фрацуске мало ко има.

– Ја, у ствари, дубоко верујем да се свако дете роди са свим језицима света у себи, а само је стицај околности у ком окружењу ће неки од њих декодирати – каже, на крају, Хорват. – Битне су, наравно, и сличности између језика које већ знате и оног који учите, оне то учење свакако олакшавају. А кад још себи кажете да то можете и тако уклоните баријеру коју човек има према непознатом, све сте решили: нови језик просто сам „улази“ и постаје део вас.

ОСТЈАЧКИ КАО МАТЕРЊИ

У низу оних језика које Хорват говори је и остјачки, језик једне мале етничке групе у Сибиру.

У половини земаља чије језике говори Хорват није био. Занимљиво је да није био ни у Русији. Посебно жели да отпутује у Африкy и Бразил где би на лицу места проговорио уживо свим подваријантама португалског

Ђ. ВУКМИРОВИЋ

Од осталих четворогодишњака Лаза се највише разликује по дугачким, густим, као гар црним трепавицама, које уоквирују његове крупне, радознале, исто тако црне очи.

По томе што га у вртић сваки дан доводи старији брат Сава, док код куће остају мама, тата и сестра Даница, која је још беба, што у том вртићу има најбоље другаре, с којима се игра, црта, пева и успут много тога научи, Лаза је сличан својим вршњацима. Али мало је тих вршњака који ће ово лето преподнева проводити баш у вртићу Предшколске установе „Радост“ у Србобрану. У овом вртићу, надомак ромског насеља Јамуре, Лаза с још петнаестак дечака и девојчица усваја знања и вештине потребне за лакше сналажење у вртићу и школи.

– Пројекат „Сигурно гнездо“, у оквиру којег је и летњи вртић за ромску децу, започели смо пре три године уз финансијску подршку међународног фонда за подршку маргинализованим групама „Кер интернешенел„, прошле године нас је финансирала општина Србобран, а ове године Министарство просвете и науке из ДИЛС програма – каже координатор пројекта Сава Пивнички. – Осим вртића, у оквиру пројекта организујемо и едукацију основношколског наставног кадра за инклузију, спортска надметања две школе у којима учествују сва деца и радионице за ромску децу, којој, у читавој општини, обезбеђујемо бесплатну ужину и финансирамо боравак у школама у природи.

А, у Србобрану од 12.000 становника, Рома је око 500. Ђачке торбе носи их педесетак па надлежни с поносом истичу да су васпитно-образовним системом сви обухваћени и да сви заврше основну школу, а после тога већина углавном и неки занат. Ипак, у Србобрану желе да овој популацији стицање знања олакшају и летњом припремом, за коју кажу да је из године у годину све посећенија, што се одражава и на упис у вртиће, па касније и на успех у школи.

– Ранијих година у вртићу смо имали двоје-троје ромске деце, и то углавном само у обавезном предшколском програму, а ове године уписано их је 15, и то не само у предшколски програм него и у млађу групу у којој је и Лаза – каже васпитачица Гроздана Пецарски, која и после деценија рада своје прве пензионерске дане проводи у вртићу с малишанима. – Сваки дан од осам до 12 кроз игру им развијамо графомоторику, социјалне и хигијенске навике, а стичу и многа друга знања.

И док графомоторика напредује заједно с дивним шареним цветовима од исецканог па у најситније смотане и једну до друге залепљене лоптице креп-папира, које Лаза, Лале, Спасоје, Јована и остали малишани припремају за своје маме, или уз прављење переца, кифлица или плетеница од правог теста, оријентација у простору савладава се кроз игру уз песму „Бисерно срце“, а бројање до и од десет уз песму„Десет љутих гусара“, ови малишани се с васпитачицом Грозданом и ромским асистентима Јаницом и Миланом Димић играју и баш као што и химна ове летње групе каже, свако од њих „Сваког дана у вртићу испуњава своје снове“.

Лалетови су да на јесен крене у први разред, а онда једног дана постане мушки фризер, Спасоје ће прво у вртић, па у школу, па ће онда бити фудбалер, Лаза ће још мало размислити, Јована ће певати…

А на путу до испуњења дечјих снова је и покоји домаћи, и то тако леп да свако мора да се диви странама исписаним косим и правим линијама, баш као што је за сваку похвалу и редовно прање зуба, умивање и оно обавезно, пре и после јела, прање руку, па молим, хвала и изволи, па да се не прича углас и да се не упада у реч другоме, па… још толико тога већ наученог и оног што ће у главе ових малишана тек ући и ту остати да те снове и србобранске Јамуре боји у неке нове животне боје.

Д. Девечерски

По заједничком Конкурсу Министарства просвете и науке за упис студената у прву годину основних и интегрисаних студија на државним високим струковним школама и факултетима у 2011/12,други рок за упис бруцоша на слободна места у целој Србији траје од 1. до 20. септембра, а кандидати пријаве и документа предају 1. и 2. септембра. Иако су заједничким конкурсом предвиђени и датуми полагања пријемних испита, објављивања ранг-листа…, омогућено је да високошколске установе саме утврде те рокове, па потенцијални кандидати за индекс о томе морају водити рачуна.

Универзитет у Новом Саду објавио је и на свом веб-сајту конкурс за упис студената у другом уписном року. Уписа ће бити на свих 14 факултета јединог државног универзитета у Војводини, али ће се на Медицинском факултету уписивати само на студије на енглеском језику намењене иностраним студентима, за које је ово једини уписни рок, а има укупно 60 места, по 20 на интегрисаним студијама медицине (школарина 2.400 евра), стоматологије и фармације (3.000 евра). Укупно је на УНС-у за септембарски рок слободно 1.985 места (од тога само 268 на терет буџета) и то: на основним академским студијама 1.736 (од чега 240 на терет буџета), на интегрисаним студијама 111 места за оне који сами плаћају школарину и на основним струковним студијама 138 (28 буџетских).

Пољопривредни факултет има 119 самофинансирајућих места на различитим програмима основних академских студија (школарина је, у зависности од програма 63.800, 74.800 и 88.000 динара) и још четири места на интегрисаним студијама ветеринарске медицине за студенте који плаћају школарину од 125.400 динара. Филозофски факултет на 12 програма ОАС може да упише 161 бруцоша, од којих 40 на терет буџета, а остале на самофинансирање (школарина 65.000 динара, а једино на историји и журналистици 96.000); Технолошки факултет има 24 места на самофинансирању (65.000 динара); Правни факултет 233 самофинансирајућа места (79.000); Економски факултет (Суботица) за редовне студије има 429 места, и то само седам буџетских, а остала на самофинансирању (96.780 динара) и још 55 места за учење на даљину уз обавезну школарину (108.900). Факултет техничких наука на основне академске студије може уписати 131 буцоша (34 на буџет) и још 48 (од тога 28 буџетских) на основне струковне студије, а школарина за самофинансирајуће студенте је 90.000 динара; Природно-матемтички факултет на ОАС програмима има 68 слободних места, од чега је десет буџетских, и то на физици, док су школарине, у зависности од програма, 54.450 динара, 77.440, 90.750 и 107.690, и још 22 самофинансирајућа места на ОСС оптометрије, где је школарина 218.900; Факултет спорта и физичког васпитања у другом року има слободних 39, односно 68 индекса само за самофинансирајуће студенте на трогодишњим ОАС, односно ОСС програмима, а школарина је 93.500 динара, односно 88.000. Академија уметности може уписати 40 бруцоша, од којих чак 31 на терет буџета, а остали плаћају школарину од 125.000 динара; Грађевински факултет (Суботица) има 75 места, и то чак 51 на буџету, а остала на самофинансирању (72.000 динара); Технички факултет „Михајло Пупин” (Зрењанин) спреман је да упише још 240 бруцоша, од којих 63 на терет буџета (школарина је овде 75.000 динара); Педагошки факултет (Сомбор) има 115 места, од чега само четири буџетска, а школарина за самофинансирајуће студенте је 50.000 динара, а исти износ школарине има и Учитељски факултет на мађарском наставном језику (Суботица), где се у септембру може уписати седам самофинансирајућих студената.

В. Чекић

Важни датуми

Осим на Академији уметности, где је пријављивање кандидата у другом року само 2. септембра, остали факултети УНС-а пријаве и документа кандидата примаће 1. и 2. септембра. Пријемни испити (вишедневни) на Академији стартују већ 3. септембра, 5. септембра знање кандидата провераваће се на Пољопривредном факултету, Технолошком, ФТН-у, Грађевинском и „Пупину”, 5. и 6. септембра на Филозофском, 5, 6. и 7. септембра на Факултету спорта и физичког васпитања, 6. септембра на Правном, Медицинском, Економском, ПМФ-у и Падагошком, а 7. септембра на Учитељском на мађарском језику.

„Дневник“

После несвакидашње авантуре седамнаестомесечне девојчице Т. С., која је прошлог петка успела да утекне из јаслица Дечјег вртића „Дуга” Предшколске установе „Радост” у Чоки,директорка те установе Гаљина Бугарски суспендовала је одговорну васпитачицу док се не оконча дисциплински поступак.

Седамнаестомесечна девојчица је прошлог петка успела неопажено да изађе из вртића, сама пређе прометну саобраћајницу и упути се према згради у којој станује. Након тога постала је једна од главних чаршијских прича у Чоки, а радна дисциплина у вртићу је пооштрена и од тада се врата обавезно закључавају.

О томе како је мало дете успело да дохвати кваку и неопажено утекне из јаслица само се може нагађати, али у Чоки има и склоних нагађањима да није искључено да је дете неко пустио из објекта. Јер, да би доспела на улицу, девојчица је морала дохватити кваке на вратима собе за боравак и на улазним вратима, која би требало увек да буду закључана, те сматрају да је велика случајност да су истовремено двоја врата била отворена и омогућила детету да утекне на улицу.

Отац девојчице је и сада огорчен због таквог пропуста васпитачица.

– Супруга је била на послу, а ја у Сенти, када ми је комшија јавио да је нашао моју ћеркицу на улици. Сама помисао на то шта се све могло десити због нечије немарности не дозвољава ми да пређем преко свега. Због шока који је супруга претрпела када је чула шта се десило и узнемирености која нас још увек држи, решио сам да тужим Предшколску установу „Радост”, њену директорку и васпитачицу – каже отац девојчице.

Општински просветни инспектор Јанош Јастребинац објашњава да је његово право да контролише како се примењује закон који регулише ову област и да ли је установа поступила према одредбама закона и предузела мере за санкционисање онога што се у њој десило. Он напомиње да о томе шта се десило у вртићу још није званично обавештен ни од родитеља ни од других, него да је за случај сазнао из новина. После седмогодишњег искуства на овом радном месту Јастребинац констатује да је то све продукат селективне примене закона на запослене у установи.

– Група запослених може да раде шта и како хоће, а они други своја законска права не могу да остваре ни пред судом. Ово дете и сва остала деца су жртва накарадано успостављеног система да они који држе локалну власт у општини, управљачко право над установама третирају као „ратни плен” – уочава Јастребинац, додајући да је у овом случају у питању тежа повреда радне обавезе, те да је дискреционо право директора коју ће санкцију применити: благу опомену или смањење плате од 10 до 30 одсто па чак и отказ уговора о раду, ако је безбедност детета угрожена због неиспуњавања радне обавезе.

М. Митровић

Nema mesta za sve

Subvencije za državne vrtiće – Grad sa 80 odsto subvencioniše samo boravak dece u državnoj ustanovi, dok za privatne vrtiće, u kojima su deca koja se nisu upisala u „Radosno detinjstvo“, nema novca

PRESKUPO… Privatni vrtići su mnogim mališanima jedini izbor

Grad i dalje sa 80 odsto od pune cene boravka subvencioniše samo boravak dece u državnoj ustanovi, dok privatni vrtići, u kojima uglavnom završavaju deca koja ne mogu da se upišu u „Radosno detinjstvo“, ostaju uskraćeni za dotacije iz gradske kase.

Svake godine ispod crte na listi za upis u PU „Radosno detinjstvo“ ostaje veliki broj mališana, a roditelji čija deca nisu upisana u tu predškolsku ustanovu moraju mesečno da izdvoje između 12.000 i 20.000 dinara za privatno obdanište.

Grupa na Fejsbuku

U novosadskim privatnim vrtićima trenutno ima oko 900 dece, a bar 70 odsto roditelja ove dece oseća veliko opterećenje, jer mesečno moraju da izdvoje između 120 i 200 evra, koliko košta boravak u ovim ustanovama.

– Moj dvogodišnji sin prošle godine nije bio primljen u jaslice, a na listi čekanja bilo je još oko 2.000 mališana. Zbog toga sam dete upisala u privatno obdanište i pokrenula grupu na Fejsbuku „Radosno detinjstvo pripada svoj deci Novog Sada“, revoltirana time što je mnogo dece ostalo uskraćeno za smeštaj u državnoj ustanovi – priča za Press Nada Lazić-Priselac. Ona navodi da je, u međuvremenu, i njeno dete primljeno u „Radosno detinjstvo“, ali da nije htela da ga prebacuje iz privatnog vrtića jer se već navikao na kolektiv.

– Jedna od najčešćih primedaba roditelja je da su grupe u državnim vrtićima velike, a da ima malo vaspitača. Roditelji se žale i da je neophodno da u vrtiće često donose i toalet papir, vlažne maramice, ubruse, flomastere, bojice… Neko bi rekao: „Pa šta bi oni hteli za 3.500 dinara mesečno“, ali zaboravljaju da za svako upisano dete u „Radosno detinjstvo“ grad izdvaja i do 12.000 dinara mesečno – ističe Nada Priselac.

Na listi čekanja 2.000 dece

Član gradskog veća za finansije Živko Makarić ranije je za Press izjavio da je novim zakonom o predškolstvu predviđeno da grad finansira samo ustanove čiji je osnivač, tako da nema mehanizama da se privatnim vrtićima odobre sredstva. I ove godine na listi čekanja ostalo je još oko 2.000 mališana, a gradnja novog vrtića u Radničkoj ulici, u koji bi moglo da bude upisano oko 300 dece, još nije počela.

Predsednica Udruženja privatnih predškolskih ustanova Mira Matić navodi da je njihova ideja da svaki roditelj, koji je poreski obveznik, dobije vaučer na određeni limit i da sa njim ide u onaj vrtić gde će njegovom detetu biti najudobnije i gde će dobiti dobru uslugu.

Upis uz vaučer

– Zar za grad nije jeftinije da subvencioniše i decu u privatnim vrtićima nego da se ulaže u izgradnju novih objekata, jer se na ovaj način odmah rešava problem – pita se Mira Matić.

Bez gradskih subvencija, cena boravka deteta u vrtiću „Radosno detinjstvo“ svakog meseca košta oko 15.000 dinara, a toliko košta i boravak u privatnom vrtiću gde niko od roditelja ne traži da donosi toalet papir i ostali potrošni materijal.

Larisa Onodi

Освајање треће златне медаље заредом на Математичкој олимпијади у Холандији донело је Теодору шесто место на листи најуспешнијих такмичара

Освајање треће златне медаље заредом на Математичкој олимпијади у Холандији донело је Теодору фон Бургу, ученику четврте године Математичке гимназије, шесто место на листи најуспешнијих такмичара. Ово је први пут да се један ученик из Србије нађе у друштву десет најбољих, у 52 године дугој традицији овог најпрестижнијег такмичења из математике. Уколико се и следеће године окити најсветлијим одличјем, Теодор ће бити први на „листи славних“.

Таленат за математику Теодор је показао још са три године. И док већина малишана у том узрасту учи да склапа реченице, Теодор је као из топа одговарао колико је један плус један. Уследиле су године рада, плаћања приватних професора, што је резултирало са до сада освојене три златне, сребрне и бронзане медаље на математичким олимпијадама.

– На олимпијади се решава шест задатака, у току два дана по четири и по сата – прича Теодор фон Бург. – Први и четврти задатак су најлакши и морају се урадити што брже, како би имали више времена за теже. Други и пети су већ тежи, док су трећи и шести они који доносе злато. Сваки решен задатак доноси максимално седам поена.

Како каже Теодор, математика је оно што га највише интересује у животу. За олимпијаде се највише припрема сам, а има и приватног професора који му помаже код најтежих задатака. Осим математике, интересују га физика и информатика, док му остали предмети у школи нису занимљиви, али се труди, јер жели да буде ђак генерације.

– Најважнија је добра организација – прича Теодор. – Обожавам борилачке спортове и тренирам текводно. Не трошим време на изласке, волим да читам белетристику и научну фантастику. Због припрема за олимпијаду сам запоставио читање књиге „Точак времена“, која има 14 делова, али ћу сада то наставити и вратити се тренингу.

Овај талентовани математичар се нада да ће следеће године вратити са олимпијаде са четвртим златом и постати први на листи најуспешнијих такмичара.

БИРА СВЕТСКЕ УНИВЕРЗИТЕТЕ

Теодор планира да упише неки од престижних европских универзитета, а и да заврши докторске студије у иностранству.- Током студија ћу одлучити чиме ћу се бавити, за сада још тачно не знам – каже Фон Бург. – Свака прерана одлука може да буде лоша.

Б. БОРИСАВЉЕВИЋ

Apsolventi neće moći da konkurišu za dom i ostvare druga prava jer ih nema u zakonu. Jedino rešenje je da im se u indeks upiše da studiraju o trošku države.APSOLVENTI su izbrisani iz prosvetnih zakona, pa pošto „na papiru“ ne postoje, neće moći ni da dobiju mesto u domu. Samo na Univerzitetu u Beogradu je bar 4.000 studenata koji će se na jesen suočiti sa ovim problemom.

Ukoliko im u indeks bude upisano da su apsolventi ili da su upisali četvrtu godinu drugi put, gube šansu da konkurišu za dom.

– Jedino rešenje je da se ovim studentima u indeks upiše da studiraju o trošku države po članu 30 Zakona o visokom obrazovanju – objašnjava Milan Popović, student prorektor. – I prošle godine postojao je isti problem, ali je, ipak, bilo dozvoljeno da konkurišu i akademci sa pečatom „apsolvent“ u indeksu, iako je to protivzakonito.

Ako bude striktno poštovan zakon, apsolventi mogu da se oproste od sobe u „studenjaku“, a ako im se bude gledalo kroz prste, posledice bi mogao da ima Studentski centar.

– Oni su budžetski korisnici i jednostavno bi moglo da se dogodi da ih državni revizor pozove na odgovornost, jer se nisu striktno pridržavali zakona – kaže Popović.

A direktor Studentskog centra Beograd Milovan Petrović kaže da će se ustanova na čijem je čelu pridržavati instrukcija koje dobije od Ministarstva prosvete i nauke.

– Zakon je pravičan prema apsolventima – smatra Petrović. – Jer, oni su odslušali sve predmete, završili obaveze na fakultetu i ostalo im još samo da polože nekoliko poslednjih ispita. Za to im nije neophodno da imaju sobu u domu.

Ovaj problem tiče se samo studenata koji su ove školske godine odslušali poslednja predavanja i imaju rok još godinu dana da polažu ispite o trošku države. Svi koji su još više „razvukli“ studije svakako nemaju pravo na dom.

TREĆINA SA VISOKIM PROSEKOM ISPOD CRTE

MNOGI apsolventi kalkulišu, pa odlažu polaganje poslednjeg ispita po godinu dana, da bi sačuvali mesto u domu. A važnije je da mesto dobiju studenti mlađih godina, koji moraju da idu na predavanja i vežbe, objašnjava Milovan Petrović. – Svake godine trećina studenata sa prosekom iznad 8,5 ostane ispod crte.

Večernje novosti

Kasni sanacija oštećenih škola u Kraljevu

Optimizam ministra – Sanaciju čeka 13 škola, a sada se radi samo u Gimnaziji i OŠ „Vuk Karadžić“. Ipak, ministar prosvete Žarko Obradović uverava da će u svim školama od 1. septembra moći da se odvija nastava.Od 13 osnovnih i srednjih škola u Kraljevu koje su pretrpele najveća oštećenja u zemljotresu 3. novembra prošle godine i za koje je bila neophodna izrada projekata sanacija, u ovoj poslednjoj nedelji jula radi se na samo dve škole, Gimnaziji i OŠ „Vuk Karadžić“

Ipak, ministar prosvete Žarko Obradović juče je u Kraljevu izjavio da će sve škole do 1. septembra biti dovedene u bezbedno stanje.

Sutra otvaraju ponude

Ministra Obradovića juče je u Kraljevo doveo početak radova na sanaciji građevinske konstrukcije Gimnazije, u kojoj je smeštena i Ekonomsko-trgovinska škola. Vrednost radova je 25 miliona dinara, koje je obezbedila banka Poštanska štedionica, a rok za završetak 45 dana. Očitu disproporciju između ovog roka i 1. septembra Žarko Obradović je prokomentarisao rečima:

– Mi ćemo se videti ovde 1. septembra, pa ako radovi ne budu gotovi, ja ću se izviniti, a ako budu, onda od vas očekujem nešto slično!

I dok su se na zgradi Gimnazije juče bar montirale skele, u susednoj Elektrosaobraćajnoj tehničkoj školi mukla tišina. Pomoćnik direktora Miroljub Seničić kaže da sutra otvaraju ponude i da sanacija ne zavisi od škole.

– Dok nam nisu obezbeđena sredstva, nismo mogli da uđemo u postupak javnih nabavki. A sada sve zavisi od toga koliko će se ponuđača javiti, da li će ponude biti validne, koju će cenu ponuditi. Prema projektu, za radove je potrebno oko 45 dana, tako da možda budemo opet zatražili gostoprimstvo u drugim školama – kaže Seničić.

Učenici ESTŠ prošle godine nastavu su pohađali na čak četiri lokacije. U neposrednom komšiluku je i OŠ „Dimitrije Tucović“, koja nije bila iseljena, ali se nastava odvijala u četiri smene od „prvih petlova do mrklog mraka“. Ovde je stari deo škole, u kome su čak dve trećine učionica van upotrebe. Direktorka Dragana Đurić je na mukama jer se na prvi tender javio samo jedan izvođač, koji je dao previsoku cenu, pa čeka utorak i otvaranje novih ponuda.

– Ne verujem da će posao biti završen do 1. septembra. Ipak, za novi tender su uslovi nešto povoljniji, pa se nadam da ćemo bar obezbediti izvođača radova – kaže Dragana Đurić.

Na granici regularnosti

Prošla školska godina u Kraljevue protekla je na ivici regularnosti jer su dve trećine učenika nastavu pohađale u tri ili četiri smene sa časovima skraćenim na 30 minuta. Hoće li tako početi i naredna školska godina? Odgovor leži negde između ministrovog optimizma i realnosti, u kojoj mesec dana pre početka nove školske godine čak 11 škola čeka izvođače radova.

Slično je i u većini drugih škola, a raspoloženje u njima možda najbolje ilustruje komentar direktorke Poljoprivredno-hemijske škole Svetlane Mladenović, kod koje se danas otvaraju ponude:

Besparica koči radove

– Samo da počnu radovi, pa će sve biti lakše! Bitno je da krene posao, da deca budu bezbedna, a da li će biti 1. septembar ili pet dana pre ili kasnije, lako ćemo – kaže Mladenovićeva.

Uzrok kašnjenju sanacije škola jeste nedostatak novca. To priznaje i ministar prosvete Žarko Obradović:

– Kad nemate novca, onda nemate osnovni uslov za posao. To je suština stvari i to treba jasno i glasno reći. Tek kad smo obezbedili novac, mogli smo da krenemo u sve druge zakonom propisane radnje – kaže Obradović.

Novac je obezbeđen tek zahvaljujući donacijama „Pošte Srbije“ u iznosu od 50 miliona i Poštanske štedionice od 30 miliona, dok je Ministarstvo prosvete obezbedilo samo 25 miliona dinara. Ministar kaže da nije bilo više novca u budžetu ministarstva, mada je zemljotres bio 3. novembra, dakle pre usvajanja budžeta za ovu godinu.

Radmila Vesković

Poštuju rokove – Radovi na izgradnji obdaništa u ulici Veselina Čajkanovića napreduju, pa će žitelji ovog dela Zvezdare od oktobra moći da dovode decu u nov vrtić

OBILAZAK GRADILIŠTA U VELIKOM MOKROM LUGU

Trogodišnjeg Nikolu Dimića roditelji su već upisali u vrtić koji se gradi nedaleko od njihovog doma u zvezdarskom naselju Veliki Mokri Lug. On je jedan od 230 mališana koji će od oktobra krenuti u obdanište koje će biti napravljeno po najsavremenijim svetskim standardima.

Čeka ga vrtić… Ponosna baka Miladinka sa trogodišnjim Nikolom i starijom unukom

Na gradilištu u ulici Veselina Čajkanovića svakog dana vredno rade građevinari, električari, moleri, tesari, bravari i drugi brojni majstori.

Moderno opremljeno

Žurno, ali precizno i po planu, trude se da do oktobra završe objekat u kome će mališani iz Velikog Mokrog Luga i okolnih naselja provoditi svoje detinjstvo. Obdanište će biti izgrađeno po najsavremenijim standardima i moderno opremljeno.

Već po konturama građevine, rasporedu i veličini unutrašnjih prostorija može se zaključiti da će deca u ovom vrtiću imati dosta mesta za boravak i igru. A baš je igra i zabava ono što trogodišnjem Nikoli Dimiću momentalno zaokuplja svu pažnju. Zatekli smo ga na stotinak metara od gradilišta, kako se pod budnim okom bake Miladinke po dvorištu porodične kuće vozi u svom „džipu“.

– I Nikolu za sada čuva baka, kao što je pazila i njegovu sestru i braću od strica. Ali, dok sam njih godinama peške vodila u najbliže obdanište koje je bilo čak na Konjarniku, Nikola će ići u vrtić koji se gradi u komšiluku. I već smo ga upisali – kaže Miladinka Dimić.

Bezbedno okruženje vrtića

Predsednik opštine Zvezdara Milan Popović najavljuje da ovo neće biti kraj radova u tom delu Velikog Mokrog Luga.

– U okolini tog objekta biće rešeno i pitanje kanalizacije, vodosnabdevanja i saobraćaja, kako bi deca imala najbezbednije okruženje. Po broju poziva i mejlova u kojima se građani zahvaljuju na izgradnji ovog vrtića uviđamo koliko je to bio neophodan potez. Nakon dve decenije u kojima ništa novo nije napravljeno, na teritoriji opštine Zvezdara ćemo u narednom periodu dobiti četiri obdaništa – istakao je Popović.

Ponosna baka priča kako do sada nije bila praksa da neko upisuje decu u vrtić koji još nije sagrađen.

– Kada smo predavali papire rekli su nam da je to prvi put da se neko prijavljuje za obdanište koje još nije gotovo. Sva sreća pa neću morati po kiši i snegu da sa Nikolom prelazim dug put – hvali se baka Miladinka dok Nikola „sređuje“ svoj auto.

Radovi na krovu pri kraju

Gotovo svaka kuća u susedstvu ima decu „spremnu“ za jaslice ili vrtić, pa meštani svakodnevno pomno prate radove. Ceo kompleks obdaništa, sa zelenim površinama koje će takođe biti uređene, ima ukupno 4.144 kvadratna metra, a površina samog objekta čija je konstrukcija već završena iznosi 1.714 kvadrata. Majstori trenutno malterišu zgradu, izrađuju podne košuljice i postavljaju fasadnu stolariju, a pri kraju je i sređivanje krovne konstrukcije. Ratko Momčilović, glavni majstor ekipe koju smo na krovu juče kratko prekinuli u radu, kaže da im hladnije vreme dosta olakšava posao.

fakti

– Veliki Mokri Lug ima oko 7.000 žitelja

– Nov vrtić imaće 1.714 kvadratnih metara

– U obdanište će biti upisano 230 mališana

– Iako imam dosta iskustva u građevinarstvu, nije bilo lako izdržati one silne vrućine! A još je teže to podnositi na visini kada ste direktno na suncu. Sve smo to izgurali i evo sada, kada je i zahladnelo, privodimo kraju pokrivanje objekta – kaže majstor Ratko.

Izgradnja obdaništa u ulici Veselina Čajkanovića finansira se iz budžeta grada Beograda.

Radomir Cvetković

Зашто нема јединствене цене вртића

Многи чија деца похађају државни вртић вероватно завиде родитељима у Јагодини, јер је боравак детета у предшколској установи у овом граду годинама најјефтинији – плаћа се, и то највише, 2.200 динара. Рекордери по највишој цени у Србији су Нишлије, које за вртић издвајају чак 12.500 динара.

Цене у предшколским установама у Србији су више него разнолике, али у Министарству просвете кажу да о томе одлучују искључиво локалне самоуправе и да је одувек тако било. Надлежно министарство, како каже Желимир Попов, помоћник министра за основно и предшколско образовање, нема намеру да пропише или евентуално предложи јединствену цену, прихватљиву за све категорије становништва.

Многи родитељи сматрају да би увођење фиксне цене било много праведније, јер „приватници” врло често прикривају стварне приходе, док примања запослених у државним службама или фирмама скоро је немогуће сакрити. Тако се дешава да они који раде у приватном сектору, где се често званично исплаћују минималне плате због мањих доприноса, али се други део новца даје у готовини, у Београду плаћају вртић по две-три хиљаде динара, док остали родитељи издвајају новац за пуну цену боравка детета у вртићу, која у престоници износи 8.600 динара. Осим тога, има и оних који, преко родбинских или пријатељских веза, једноставно фалсификују податке о личним примањима у малим приватним фирмама и тако остваре право на нижу цену боравка детета у вртићу.

Гордана Петровић, директорка београдске Предшколске установе „Савски венац”, каже да од 1.900 малишана који похађају њихове вртиће, чак 1.600 остварује неку врсту попуста.

– Ова чињеница није праведна и не одсликава реална примања родитеља, али није мој посао да проверавам да ли неко стварно има неке друге изворе прихода. Наша установа је предлагала да се утврди фиксни износ који ће сви родитељи плаћати, а, у том случају, би само неке категорије становништва плаћале мање – објашњава директорка и додаје да је такав начин плаћања уведен у већини земаља у региону.

Лесковац је пре годину дана увео рачунање цене боравка деце у вртићу на основу прихода родитеља, а до тада су сви плаћали 2.200 динара. У овој установи кажу да је ова цифра, ипак, била мала, јер сада већина родитеља боравак деце плаћа око 3.500 динара, док је највиша цена 4.900 динара.

Боравак сваког детета у предшколској установи кошта око 13.000 динара, а разлика у цени коју плаћају родитељи настаје због чињенице да локалне самоуправе издвајају различите суме новца за регресирање трошкова вртића. Градови Јагодина и Нови Сад предњаче по количини издвојених средстава за дечју и социјалну заштиту. Нови Сад плаћа 80 одсто трошкова за боравак сваког детета у вртићу, а родитељи издвајају највише 2.300 динара. За боравак трећег и сваког следећег детета, Новосађани не морају да издвоје ни динар.

Град Јагодина, како каже Весна Остојић директор ПУ „Пионир”,, у потпуности финансира плате васпитача и помоћног особља, па се средствима која уплаћују родитељи покривају остали трошкови рада.

– Редовно плаћамо све рачуне, али то постаје права уметност. Често добијамо донације од појединаца, а и градска власт нам помаже када год смо у проблему– објашњава директорка Остојић и додаје да ниска цена боравка деце у вртићу не утиче на квалитет услуге.

– Велику пажњу поклањамо квалитету исхране деце и поштујемо савете нутриционисте. Наш мени је увек богат и разноврстан. Просторије су лепо сређене и чисте, а, захваљујући помоћи родитеља, имамо доста играчака – каже наша саговорница.

Иако Нишлије издвајају највише новца за вртић, у овој установи кажу да пуну цену од 12.500 динара плаћа мали број родитеља и то они чија је зарада у просеку већа од 32.000 динара по члану домаћинства. Већина родитеља, како кажу у овој установи, има велике олакшице и углавном плаћају између две, две и по хиљаде динара по детету. У нишкој предшколској установи кажу да је на повећање цене утицала и одлука градске власти о престанку субвенционисања исхране деце.

Јелена Попадић

———————————————————–

Провера прихода родитеља

За остваривање права на субвенције у вртићима, у потпуности је успостављена процедура контроле примања које пријављују родитељи, посебно утврђеном обавезом свих родитеља да доставе пореско уверење о приходима по свим основама, наводи се у допису „Политици” из београдског Секретаријата за дечју заштиту.

У случају сумње, као додатни доказ тражи се потврда Фонда за пензијско и инвалидско осигурање о уписаном стажу, где се евидентирају све пријаве и одјаве осигурања.

„Утврђивањем права на регрес у зависности од висине прихода породице остварује се социјална политика града. Наиме, висина цене вртића утврђује се на основу веродостојних исправа”, наводи се у допису.

„Политика“